Dame i gospodo narodni poslanici, mi danas ovde raspravljamo o poreskoj politici Vlade i o zahvatanju Vlade od građana. Ministra, nažalost, u Skupštini nema, a bilo bi dobro da je tu, da čuje šta predstavnici opozicije misle o ovom paketu zakona koji je predložio i o sveukupnoj ekonomskoj politici koju Vlada vodi.
U obrazloženju ovih zakona navodi se kao prvi razlog umiranje SRJ i da zbog toga dolazi do promene zakona i do donošenja novog zakona o administrativnim taksama, ali osnovni razlog izmena i dopuna zakona jeste u tome što je državna kasa u minusu, što je država u dubiozi i što država nema odakle da izmiruje svoje obaveze prema građanima i poseže za novim i još većim zahvatanjem, pre svega, od građana Srbije.
Osnovni problem je u tome što se Vlada Republike Srbije u ovom vremenu u kome je imala prilike da se pokaže i dokaže nije bavila oživljavanjem proizvodnje i zapošljavanjem novih radnika, znači stvaranjem novih vrednosti, porastom bruto nacionalnog dohotka, kako bi mogla iz tih realnih izvora, iz realnih osnova da puni budžet i da izmiruje svoje obaveze.
Ono što joj je preostalo, s obzirom na činjenicu da privreda stagnira, da nema nikakvog napretka, da čak i opada privredna aktivnost u Srbiji, da je sve veći broj onih koji ostaju bez posla, to je da razrezuje nove poreze, da povećava akcize i da nesrazmerno mnogo povećava i administrativne takse.
U obrazloženju za odnošenje ovog zakona o administrativnim taksama navodi se da je indeks rasta troškova života u periodu od 1998. godine do 31. 12. 2002. godine bio 686,70, a što se saveznih taksi tiče one su usklađivane u decembru 2001. godine i u tom periodu, odnosno samo za 2002. godinu, porast je bio 111,80. Zašto se i u ovom slučaju, kada se nameću takse građanima Srbije, nije pristupilo onome čemu se pristupilo kada je promenjen zakon o penzijama, odnosno kada se prešlo na usklađivanje penzija prema rastu zarada.
Znači, država kada treba da uzme od građana, onda razrezuje na osnovu rasta troškova života, jer je to povoljnije za nju, a kada daje obračunava prema rastu zarada. Zašto nije primenjen isti princip za oba ova slučaja? Znači, i kada država uzima i kada daje da uzme jedan princip. Mi insistiramo na tome da penzije treba da prate rast troškova života, onda možemo da se složimo u ovome, da ostane ovaj indeks rasta troškova života, ali onda da se penzije isplaćuju na taj način.
Član 29. zakona o administrativnim taksama predviđa da se u slučaju vanrednog stanja administrativne takse uvećavaju za 100% i to je nama signal da kada god država bude bila u dubiozi, ona može da izađe pred građane Srbije i da kaže da je opravdano povećanje državnih taksi, jer je u ovom zakonu predviđeno da se državne takse u uslovima vanrednog stanja uvećavaju 100% i može da kaže da je sasvim opravdano da u uslovima kada postoji deficit u budžetu na ovaj način možemo duplo više da punimo budžet.
U ovom tarifnom razdelu gde se utvrđuje iznos administrativnih taksi vidimo da su one negde 10, 15, i 20 puta uvećavane, iako se kaže da su troškovi rasta života bili 686,70. Imamo na primer tarifni broj 1. tačka 2) davanje mišljenja o primeni republičkih propisa, taksa se uvećava sa 15 na 2.000 dinara.
Zamolio bih predstavnike Vlade da prvo donesu ovde dokaz da znaju da razmišljaju, pa tek onda u ovolikom iznosu da naplaćuju svoje mišljenje.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS podnela je amandman na naslov glave VII tako da reč "obaveze" zamenimo rečju "dužnosti" i na član 34. stav 1. gde se reč "obavezan" zamenjuje rečju "dužan".  Smatramo da je to terminološki ispravnije, jer obaveza se koristi u obligacionom pravu, dok se reč - dužnost, odnosno - dužan koristi u javnom pravu, a ovaj zakonski projekat jeste akt koji se nalazi u oblasti javnog prava.
Predlagači su za ove dve godine, koliko su pisali zakon, imali sasvim dovoljno vremena da sve ove termine usklade, ali ne čudi me da potpredsednik Vlade nije znao koji su termini adekvatni i prihvatljiviji ovom zakonskom projektu i ne čudi me ni ministar za kulturu i medije - on je sada verovatno izašao da kazni još neke medije, ovde se pojavio na nekoliko minuta, nije mu cilj da sluša šta poslanici pričaju i kakve su amandmane podneli na njegov zakonski projekat, već da uvodi red u medijskoj sferi do stupanja na snagu ovog zakona - ali čudi me da Sekretarijat za zakonodavstvo Vlade Republike Srbije nije detaljno i pažljivo pročitao ovaj zakonski projekat i uskladio ove termine.
Na njima mi insistiramo, jer smatramo da Srbija, kao ozbiljna zemlja, odnosno koja treba da bude ozbiljna zemlja, treba da ima ozbiljne zakone. Smatramo da bi Vlada trebala da prihvati ovaj amandman, jer suštinski ne menja sam zakonski projekat, već sam zakon postaje pismeniji i ozbiljniji.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na naslov iznad člana  i sam član 59. je u vezi sa amandmanom koji je podnet na član 57. Ovaj amandman govori sa kolikom ozbiljnošću je Vlada pristupila izradi zakona, jer praktično dva gotovo identična naslova drugačije imenujemo.
Naslov iznad člana 57. glasi: "Razlozi za neobjavljivanje odgovora", a naslov iznad člana 59 - Razlozi da sud ne naredi objavljivanje ispravke.
Sasvim je bilo dovoljno i mi predlažemo da naslov iznad člana 59. bude - Razlozi za neobjavljivanje ispravke, a da se član 59. preformuliše tako da glasi: "Odgovorni urednik neće objaviti ispravku ako postoji neki od razloga za neobjavljivanje navedenih u članu 57. stav 1. tačke 1), 2), 4), 6)-18) ovog zakona.
Zakon mora da uredi odnos između urednika i lica na koga se odnosi neka informacija, kvalifikacija, izneta u medijima, a sud radi svoj posao. Jedan deo je regulisan članom 52. i nekim drugim članovima ovog zakona. Sud svakako može da naloži objavljivanje ispravke, ali smatramo da u ovom delu zakona ne sme i ne treba da stoji da sud naređuje objavljivanje ispravke.
Takođe smo ovde naveli tačke 1), 2), 4), 6) do 18) zakona, ali ako se uzme u obzir naš amandman na član 57, gde tražimo brisanje određenih tačaka, ukoliko ga usvojite, nažalost uveren sam da Vlada neće usvojiti ove amandmane, ostale bi navedene tačke.
Možda je najspornija tačka 8) o kojoj je bilo reči, gde ostavljate veliki prostor urednicima medija, čak i sudu da procenjuje šta je to mišljenje, a šta je to tvrdnja o činjenicama i da li onaj, na koga se odnosi neka informacija, ima pravo na demanti i čak da li ima pravo da se sudski odgovornom urdniku naloži da objavi ispravku odnosno da objavi odgovor. Jer, termini - mišljenje i tvrdnje o činjenicama mogu dvojako da se tumače.
Da li je ono što su moje kolege pominjale pre mene, kada nekog okvalifikujete i kažete mu da je fašista, uvreda, da li on na sudu može da dobije satisfakciju za tu kvalifikaciju koju ste ovde izneli? Vi ćete to podvesti pod mišljenje i nećete sankcionisati, odnosno nećete naložiti mediju da objavi ispravku.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavlja se pitanje zašto Vlada u ovom momentu, kada je u Srbiji uvedeno vanredno stanje, predlaže Narodnoj skupštini usvajanje zakona o javnom informisanju, kada pred polupraznom salom i bez TV kamera raspravljamo o jednom izuzetno važnom zakonu koji reguliše oblast javnog informisanja. U savremenom društvu je to izuzetno značajna oblast i moćno oružje, pre svega u političkoj borbi.
Vlada u obrazloženju kaže da je od ukidanja prethodnog zakona, u februaru 2001. godine, u ovoj oblasti vladao haos. Postavlja se pitanje zašto se čekalo preko dve godine da u skupštinsku proceduru uđe zakon o javnom informisanju. Kada se pažljivo pročita i pogleda ovaj zakon, on ne sadrži ništa novo. Jedan deo odredbi ovog zakona je preuzet iz starog zakona, nešto je prepisano iz nekih međunarodnih konvencija, neki članovi su sklepani s brda s dola, tako da ni na šta ne liče. Dve godine bez regulative u ovoj oblasti bilo je dovoljno da izvršna vlast disciplinuje gotovo sve medijske kuće u Srbiji, prvenstveno elektronske, TV i radio stanice, a potom i štampane medije.
Ono što nije uspela da uradi u periodu haosa, odnosno bezakonja, bilo je nekoliko medija koje nije držala pod svojom kontrolom i koji su imali snage da povremeno, periodično objave nešto što ne ide u prilog aktuelnoj vlasti, uspela je da disciplinuje u ovom periodu vanrednog stanja, tako što je neke novine i televizije zabranila, a neki mediji su podlegli pritiscima i počeli su i oni da pišu, objavljuju i informišu javnost na onaj način na koji su to radili svi mediji 2001. i 2002. godine disciplinovani od strane Biroa za komunikacije, odnosno od strane izvršne vlasti.
Vi u članu 2. zakona kažete da "niko ne sme, ni na posredan način, da ograničava slobodu javnog informisanja". U daljem tekstu zakona ne predviđate nikakvu sankciju za onoga ko prekrši ovu odredbu zakona. Postavlja se pitanje koja je svrha ovog člana? Suština je da je on deklarativan i da je pitanje da li će se i na koji način primenjivati, odnosno kako će biti sankcionisani prekršitelji člana 2. stav 3. ovog zakona.
Imali smo prilike do sada u praksi da vidimo da se to radilo, pre svega od strane izvršne vlasti. Urednicima gotovo svih značajnijih medija je poznato šta je 12. marta na sastanku u Vladi Srbije, kada su pozvani povodom potpisivanja Naredbe o vanrednom stanju, glavnim i odgovornim urednicima najznačajnijih medija, pre svega u Beogradu, rekao, ne znam u kom svojstvu, Vladimir - Beba Popović.
Zatim, postavlja se pitanje na koga se odnosi član 9, koji kaže: "Nosiocima državnih i političkih funkcija su ograničena prava na zaštitu privatnosti". Šta podrazumevate pod državnim i političkim funkcionerima? I suviše je širok termin. Da li se to odnosi samo na izvršnu vlast, na direktore javnih preduzeća, na članove upravnih odbora javnih preduzeća, na narodne poslanike, da li su oni državni funkcioneri, da li se odnosi i u kom stepenu na funkcionere političkih stranaka, da li se odnosi na predsednike parlamentarnih stranaka ili svih stranaka u Srbiji, da li se odnosi na članove nekih organa političkih stranaka? Ovim zakonom, praktično, vi dajete mogućnost sredstvima javnog informisanja da pišu šta god hoće o opozicionim političarima, jer ste nekim ranijim izmenama zakona, pre svega o ministarstvima, dali velika ovlašćenja Ministarstvu za kulturu i medije, kako ste ga nazvali, zabranili i suzili mogućnost da pišu o aktuelnoj vlasti, a i sama činjenica da ste najavili formiranje, ne znam da li je formirana, komisije da ispita pisanje o bivšem premijeru Zoranu Đinđiću unazad dve godine, praktično je signal svim medijima u Srbiji da ništa, apsolutno ništa ne smeju da pišu ni o jednom prdstavniku vlasti u Srbiji, jer danas, sutra, prekosutra, može neko da ispituje njihov rad, njihovo pisanje i njihovo ponašanje u periodu od unazad jednu, dve, tri, pet, deset godina.

Dame i gospodo narodni poslanici, prihvatanjem amandmana na član 1. izmena i dopuna Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije, kojim je praktično ovaj zakon preimenovan u Osnovni krivični zakon Republike Srbije, predlagač je u neku ruku prihvatio i prethodni amandman i amandman koji ja sada obrazlažem u ime poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, odnosno amandman kojim dodajemo član 9a, koji se odnosi na član 115. Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije, koji ne zadire u onaj deo odredaba koji je predlagač ovim izmenama i dopunama zakona menjao, dakle u kaznene odredbe, odnosno u povećanje kazni zatvora za određena krivična dela.
Ovim amandmanom i jednim brojem amandmana koje je Odbor za pravosuđe i upravu odbio, menja se suština ovog zakona, ali u pravcu da tačno identifikuje određene počinioce krivičnih dela, odnosno da identifikuje i precizira ono što se ovim zakonom brani.
Glava 15, u kojoj se nalazi član 115, na koji sam podneo amandman, nosi naziv: "Krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Savezne Republike Jugoslavije". Postavlja se pitanje da li mi danas na tom saveznom nivou ili na nivou državne zajednice imamo ustavno uređenje?
Ako uzmemo da Ustavna povelja zamenjuje ustav, da je to ustavno uređenje, moramo precizirati koje države - državne zajednice Srbija i Crna Gora, jer možemo doći u situaciju da, ako ovakav zakon ostane u pravnom prometu, niko neće biti potencijalno u mogućnosti da prekrši ovaj zakon, odnosno neće doći pod udar ovog zakona. Ako ne znate, Savezna Republika Jugoslavija već više od mesec dana ne postoji. Dakle, ovim zakonom nemamo šta da štitimo.
Sa druge strane, imamo ovde u nekoliko članova "građanin Savezne Republike Jugoslavije", u članu 116. "teritorija Savezne Republike Jugoslavije", u članu 118. ponovo "građanin Savezne Republike Jugoslavije". Možemo doći u situaciju o kojoj smo pričali kada su bile na dnevnom redu izmene Zakona o javnom tužilaštvu i malo smo se dotakli pravosuđa, da se nosiocima pravosudnih funkcija ostavi širok prostor tumačenja. Ako se podnese krivična prijava protiv građanina Savezne Republike Jugoslavije ili da je neko pokušao da nasilno promeni ustavno uređenje Savezne Republike Jugoslavije, sudija može da tumači da to jednostavno nije bilo moguće, jer ustavno uređenje Savezne Republike Jugoslavije ne postoji, odnosno građanin Savezne Republike Jugoslavije ne postoji.
Takođe, u jednom delu ove Glave 15. pominju se "predsednik Savezne Republike Jugoslavije", "predsednik veća Savezne skupštine", "predsednik Savezne vlade". Nosioci takvih funkcija više ne postoje, dakle, nemamo predsednika Savezne Republike Jugoslavije, nemamo predsednika veća Savezne skupštine i nemamo predsednika Savezne vlade. Dakle, ovim članom 122. mi praktično nikog ne štitimo, odnosno ako neko uvredi ili učini neki napad na pobrojana lica, odnosno na predsednika državne zajednice, predsednika Skupštine državne zajednice, on će biti gonjen po nekom redovnom krivičnom zakonu, a ne po ovom krivičnom zakonu koji je ovakav kakav je i koji se odnosio na Saveznu Republiku Jugoslaviju.
Zato smatram da bi ovaj amandman, koji je podnela poslanička grupa Srpske radikalne stranke, trebalo usvojiti i da bi Odbor za pravosuđe i upravu trebalo, u toku rasprave, da zaseda i da usvoji još jedan broj amandmana, odnosno da sam predloži jedan broj amandmana, kako bi ovaj zakon učinio smislenim i celishodnim.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas je pred nama tačka dnevnog reda - imenovanje određenih nosilaca pravosudnih funkcija. Srpska radikalna stranka je u nekoliko navrata u ovoj sali, pred ovim domom, kada su se birali nosioci pravosudnih funkcija ukazivala na lošu kadrovsku politiku. Da li je bilo potrebno da pre mesec dana bude ubijen predsednik Vlade Republike Srbije da i vi priznate da ste vodili lošu kadrovsku politiku, a da onda putem medijskih pritisaka razrešite, odnosno naterate jedan broj sudija i tužilaca da podnesu ostavke, jedan broj sudija i tužilaca pritvorite, uhapsite i protiv njih podnesete krivične prijave.
To govori da je u ove prethodne dve i po godine vaša kadrovska politika bila loša. Kakve su garancije da i ovi predloženi danas, mislim na devet sudija Vrhovnog suda, 15 sudija Okružnog suda u Beogradu, neće u neko skorije vreme doživeti istu sudbinu Sarajlića, Terzića, Đoinčevića, istražnog sudije Vujičića iz Niša i mnogih drugih koji su se našli na udaru zakona unazad mesec dana.
Mene zaista začuđuje da je Visoki savet pravosuđa 1. aprila podneo predlog za izbor sudija Vrhovnog suda i Okružnog suda, a da je onda 7. aprila jedan od predloženih za sudiju Okružnog suda, Zoran Tejić, povučen. Samo nedelju dana je bilo dovoljno da shvatite da ste pogrešili ili možda ovaj akt koji je podnet 1. aprila predstavlja prvoaprilsku šalu ili će možda u nekih narednih mesec, dva, tri ili pet, kada se ispostavi da mnogi od ovih sudija nisu adekvatni, nisu kadri da obavljaju funkcije za koje su bili predloženi, jednostavno biti obrazloženje da je to bila prvoaprilska šala.
Vi ste pre izvesnog vremena, a mislim da je bilo nepunih mesec dana, možda nešto više od toga, jedan broj sudija Vrhovnog suda razrešili zbog toga što su ispunili sve uslove da idu u penziju, a ovde nam predlažete Nedu Antonić koja je navršila 61 godinu života, zatim Milenu Drecun-Inić koja ima 60 godina. To su sudije koje će u narednih sedam, osam, devet, 10 godina obavljati najvišu funkciju pravosuđa u Srbiji. Da li je to prava kadrovska politika koju vodite?
Takođe, od 97 kandidata koji su bili na spisku za Vrhovni sud vi ste izabrali dva advokata. Da li su advokati zaista adekvatni da idu odmah u Vrhovni sud ili je trebalo da to budu sudije okružnih sudova; jednostavno, polako stepenicu po stepenicu penju se na ovoj sudijskoj lestvici, dakle, da prvo budu sudije opštinskih sudova, pa okružnih, pa onda kao vrhunac, kao kruna neke sudijske karijere postanu sudije Vrhovnog suda.
Dame i gospodo, bojim se da Vlada Srbije, odnosno aktuelna vlast ni ovim predlogom neće ništa ozbiljno učiniti u ovoj izuzetno značajnoj oblasti pravosuđa. Sumnjam da će ovo pitanje biti rešeno na pravi način ovim predlogom.
Ovoga puta, iako taj zakon nije sada na dnevnom redu, ali je u uskoj vezi sa predloženim kandidatima za nosioce pravosudnih funkcija, preporučio bih vam da usvojite amandmane Srpske radikalne stranke na Predlog krivičnog zakona Republike Srbije kojima se povećavaju kazne za državne činovnike, odnosno za ovlašćena lica kada počine krivično delo zloupotrebe službenog položaja, da pokušate na taj način i u toj oblasti povećanjem kazni da preventivno delujete, kako ne bismo ponovo došli u situaciju da neki nosioci visokih pravosudnih funkcija budu direktno umešani u određena kriminalna dela.
Takođe, posebno bih sada napomenuo jedan broj sudija, koji su bili 1999/2000. godine razrešeni funkcija, a to su Zoran Ivošević i Leposava Karamarković, koje ste vi pompezno po dolasku na vlast u Srbiji vratili na njihove funkcije, a onda dve i po godine posle toga konstatovali da su oni prethodni koji su ih razrešili, u stvari bili u pravu; samo ste izgubili dve i po godine, samo ste dve i po godine tapkali u mestu i samo su se problemi u pravosuđu nagomilavali.

Dame i gospodo narodni poslanici, u pravnom sistemu naše zemlje postoje tri grane vlasti, to su zakonodavna, izvršna i sudska vlast. Sudska vlast bi trebalo da bude nezavisna, posebno nezavisna od izvršne vlasti. I Ustav u svom 103. članu definiše javno tužilaštvo kao samostalni državni organ, a vi članom 22. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu, odnosno članom 77. ovog zakona dajete Vladi da javni tužilac, odnosno zamenik javnog tužioca, zahtev za prestanak funkcije podnosi Narodnoj skupštini, odnosno Vladi.
Ono što mi, srpski radikali, smatramo da je izuzetno značajno, to je da, u svakom slučaju, ni na koji način izvršna vlast ne bi smela i ne bi trebalo da utiče na sudsku vlast. Činjenica je da je bilo velikih problema, da i dan - danas ima velikih problema u pravosuđu ove zemlje, međutim, ovakvim izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu vi taj problem nećete rešiti.
Vi ovim članom i prethodnim članovima, kao i nekim narednim članovima, samo proširujete ingerencije, odnosno dajete izvršnoj vlasti nešto što joj u suštini ne pripada, niti bi smelo da joj pripada, posebno ako imamo u vidu ovaj član Ustava, član 103, koji sam citirao.
Vi možete, kao što je to slučaj u nekim zemljama, da javno tužilaštvo vežete za izvršni organ vlasti, ali morate da menjate Ustav da biste to učinili. Kod nas u tužilaštvu nije bio problem u zakonskoj regulativi, nego pre svega u kadrovskoj politici, koju vi iz DOS-a sprovodite, evo, preko dve i po godine. To je suština.
Sve ove tužioce i sudije koje ste razrešili, pritvorili, pod pritiskom naterali da podnesu ostavke, vi ste imenovali - i Milana Sarajlića, i Radeta Terzića, je li tako beše, i još neke sudije koji su sada u ovom paketu, unazad mesec dana smenjivani, pritvarani i na raznorazne načine naterani da podnesu ostavke.
Dakle, suština nije samo u zakonskoj regulativi, nego pre svega u kadrovskoj politici. Ako mislite da ćete ovim izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu rešiti probleme u pravosuđu, vi se grdno varate. Ovim ćete samo dati neka ovlašćenja izvršnoj vlasti, koja joj u stvari ne pripadaju, niti bi na bilo koji drugi način trebalo da joj pripadnu.
Ima već nedelju dana kako je Ministarstvo unutrašnjih poslova izašlo sa jednim saopštenjem, gde su otkriveni nalogodavci za ubistvo Ivana Stambolića i naloženo je, praktično, javnom tužilaštvu da po tom pitanju sasluša Slobodana Miloševića i Mirjanu Marković. Raspisana je plava poternica za Mirjanom Marković, međutim, još uvek niko iz tužilaštva nije uputio zvaničan zahtev za saslušanje Slobodana Miloševića u Hagu, koji se oglasio i rekao da prihvata. Kad god vi odavde pošaljete tužioca u Hag, on će se odazvati tom saslušanju i reći sve što zna. Ko je kriv i šta je sad tu sporno? Da li ćete ovim zakonom regulisati to ili ćete promenama ovog zakona naterati tužioce da rade? Grdno se varate.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavlja se suštinsko pitanje, šta je predlagač hteo ovim paketom zakona koje danas razmatramo u Narodnoj skupštini Republike Srbije; ovih šest zakona se ne mogu svrstati u istu oblast, niti u oblast pravosuđa, niti u oblast krivičnog zakonodavstva. Mislim da je pozadina ovakvih izmena i dopuna ovih šest zakona da se vanredno stanje, uvedeno 12. marta, legalizuje, odnosno da se sve ono što je urađeno posle 12. marta do današnjeg dana stavi u zakonski okvir i da se ponašanje, pre svega izvršne vlasti, uvede u zakonski okvir i da se sa ovakvim ponašanjem nastavi i u narednom periodu.
Ono što je osnovna karakteristika ovih zakonskih projekata, odnosno ovih izmena zakona jeste povećanje, odnosno pooštravanje kaznene politike, povećanje kaznenih odredbi u Krivičnom zakonu, u izmenama i dopunama Zakona o oružju i municiji, u izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala.
Mi iz SRS u principu možemo da se složimo da je potrebno neke kazne pooštriti, čak smo u jednom delu i amandmanima insistirali da se i tamo gde ste vi povećavali kazne još značajnije i još drastičnije pooštre kazne, pre svega za službena javna lica, odnosno one ljude koji rade u državnim organima. Dakle, za tužioce, sudije, javna lica, odnosno pripadnike MUP-a.
Ono što je interesantno, a čuli smo u današnjoj načelnoj raspravi, jeste tvrdnja predsednika poslaničke grupe vladajuće koalicije da ima zloupotreba, represije i maltretiranja od strane pripadnika MUP-a, u svim događanjima ispred nas i da će se ovim predlogom zakona to sprečiti. Lično sumnjam u to.
Takođe, jedna od osnovnih karakteristika, određuje se najmanja sankcija, odnosno najmanja kazna, a da gornji limit nije određen. Tako dolazimo u situaciju da za neko krivično delo možemo sudiji ostaviti mogućnost da odreže kaznu od jedne do 15, 20, 30, 40 godina zatvora ili čak i više.

Dve rečenice. Bitno je istaći da se ne menjaju odredbe krivičnog zakonodavstva, odnosno ne povećavaju se kazne u svim oblastima, nego samo u jednom malom broju oblasti, a nije povećano sankcionisanje krivičnih dela vezanih za terorizam, špijunažu i odavanja državne tajne. Nažalost, zbog kratkoće vremena detaljnije ću obrazlagati kada na dnevni red dođu amandmani.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je podnela ovaj amandman a vezano za brisanje dela nadležnosti ministarstva kulture i medija, koje se odnose na istraživanje i analitičko vrednovanje stanja i razvoja medija i odnosa sa javnošću.
Uvođenjem vanrednog stanja u Srbiji je uvedena i cenzura, ukinuta je sloboda medija - ovakav predlog zakona o ministarstvima, odnosno proširenja nadležnosti novoformiranog ministarstva za kulturu i medije predstavlja pokušaj da onaj posao koji je započet u uslovima vanrednog stanja bude nastavljen, odnosno bude dovršen u periodu po okončanju vanrednog stanja.
Vlada je, naravno, svesna da jednoga dana mora doći kraj vanrednom stanju i da mora ukinuti vanredno stanje i onda se postavlja pitanje šta će raditi sa neposlušnim medijima, sa medijima koji ne žele samo afirmativno da se odnose prema aktuelnoj vlasti, konkretno, prema Vladi Srbije, izvršnoj vlasti i prema aktuelnom režimu, odnosno DOS-u!
Dakle, ovo je pokušaj da se oni disciplinuju i da se vanredno stanje u kompletnoj oblasti, odnosno u svim društvenim oblastima, prenese i produži u redovnom stanju na medije!
Postavlja se pitanje: ko će vršiti vrednovanje stanja u medijima i ko će utvrditi kriterijume za ocenjivanje medija - da li će to biti ministar, da li će to biti kompletno ministarstvo, neki organ ili organizacija u okviru ministarstva, Biro za komunikacije, ili će to biti neka neformalna grupa ljudi, kao što je to do sada bio slučaj, npr. Beba Popović i Goran Vesić, da li će oni ocenjivati rad medija i vršiti pritisak na medije?
Da li će mediji biti vrednovani isključivo po tome na koji način se odnose prema Vladi? Mi, srpski radikali, smatramo da vrednost, kvalitet rada, bilo da su u pitanju štampani ili elektronski mediji, treba da ocenjuju građani Srbije, odnosno korisnici usluga. Ako neke novine imaju tiraž od 150.000 primeraka i prodaju od toga 130.000, 140.000 primeraka, to je kvalitetna novina, to je kvalitetan medij, to je nešto što na tržištu uspeva i prolazi.
S druge strane, ako imamo neki medij koji afirmativno piše o vlasti, odnosno o Vladi, a ima tiraž od 1.000, 2.000, 3.000 ili 5.000 primeraka, a od toga sama Vlada otkupi pola tiraža, ova druga polovina tiraža je u remitendi, to, kako god Vlada ocenjivala, ne može da vude kvalitetan medij.
Stoga smatram da se ovaj amandman mora prihvatiti i da ovim amandmanom sprečavamo mogućnost da i po okončanju vanrednog stanja Vlada uređuje, odnosno vodi uređivačku politiku medija.
(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje vremena.)
Danas u Srbiji nemamo nijedan zakon koji reguliše javno informisanje. Ovim i ovakvim aktom praktično se ostavlja Vladi da ona vodi i kaznenu, i kadrovsku, i uređivačku politiku svih medija u Srbiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, rebalans budžeta o kome danas raspravljamo u Narodnoj skupštini Republike Srbije objašnjava se formiranjem državne zajednice Srbija i Crna Gora i prelaskom određenih nadležnosti sa nivoa Savezne Republike Jugoslavije na nivo država članica.
To je za Vladu Republike Srbije bio dobar razlog i dobro opravdanje da napravi novi budžet, odnosno da izvrši rebalans budžeta, do koga bi sigurno u toku ove godine došlo i da nije bilo preuzimanja nadležnosti sa saveznog nivoa. Takođe, značajno je i vreme i momenat u kome se usvaja ovaj rebalans budžeta. Sam budžet je jedan od najznačajnijih zakona koji izvršna vlast upućuje zakonodavnoj vlasti i da postoje stvarni razlozi za uvođenje vanrednog stanja sigurno je da mi danas ne bismo raspravljali o ovoj temi, već bi Vlada donela neki privremeni akt, odnosno akt o privremenom finansiranju organa države Srbije.
Sam budžet karakteriše ono što je bilo karakteristično za sve budžete koje je predlagala aktuelna, DOS-ovska vlast, aktuelni režim. To je ogroman deficit u startu, što je nedopustivo sa aspekta ekonomske opravdanosti. Prema nekim procenama naših eksperata u Srpskoj radikalnoj stranci, oko 85% nacionalnog dohotka zahvata javna potrošnja. To je nedopustivo i to nijedna privreda, nijedna država ne može da izdrži. Iz tog razloga se javlja i ovaj budžetski deficit, koji iznosi gotovo 20% projektovanog budžet, što smo mi predložili amandmanima, a što iznosi nešto ispod 200 milijardi dinara. Ovih 47 milijardi dinara deficita predstavlja i više od 20%.
Ono što sigurno utiče na ovaj budžetski deficit jeste to što povećanje bruto društvenog proizvoda ne ide planiranim tempom. Vlada Srbije je planirala da u prvih nekoliko godina porast bruto društvneog proizvoda bude 5%. Procena je da se smanjuje i da se kreće od 3,5 do 4,5%, što je izuzetno malo za uslove u kojima se nalazi naša zemlja, koja se ne može pohvaliti visokim bruto društvenim prozvodom, odnosno visokom efikasnošću privrede.
Nekoliko stavki, na koje bih ukazao, a vezane su za konkretne prihode i rashode: u članu 1. od naknade za korišćenje vazduhoplovnog prostora predviđeno je da se u 2003. godini ubere oko tri milijarde dinara. To je više nego dvostruko veći iznos od onog koji je planirala savezna država u svom budžetu projektovanom za 2003. godinu. Ako se ima u vidu da će Agencija za kontrolu vazdušnog prostora i Direkcija za kontrolu letenja najdalje u roku od 90 dana ponovo preći sa republičkog na nivo državne zajednice, zašto se ova stavka našla u budžetu Republike Srbije.
Takođe, sporna je stavka u članu 6. pod brojem 454 - subvencije privatnim preduzećima 133.650.000 dinara. Koja to privatna preduzeća subvencioniše država? Koja to privatna preduzeća subvencionišu građani Republike Srbije? Kada pogledamo Razdeo 25 - u okviru Ministarstva kulture i medija nalazi se ova stavka i kompletan iznos od 133.650.000 dinara.
Vraćam se samo u jednoj rečenici na Zakon o ministarstvima, na onaj deo u kome Ministarstvo za kulturu i medije ima mogućnost, dakle, dato mu je u nadleženost da istražuje, vrednuje, ocenjuje rad medija u Srbiji. Da li će to da rade neke privatne firme, privatne agencije ili pojedinci koji će iz državnih para, od para građana Srbije, kreirati javno mnjenje i uticati na to da se od strane izvršne vlasti određeni mediji ocenjuju kao dobri, manje dobri, loši?! Smatramo da je ova stavka nedopustiva. Nažalost zbog kratkoće vremena nisam u mogućnosti da detaljnije obrazložim sve manjkavosti ovog rebalansa budžeta.

Dame i gospodo, ovaj amandman je u vezi sa amandmanom na član 1. koji je podneo kolega Arsić, i odnosi se na umanjenje prihoda u budžetu. Smatramo da je 271.790.000.000 nerealno visok iznos prihoda u budžet, a da je 199.468.800.000 dinara nešto što je realnije i što je lakše ostvarivo.
U rebalansu budžeta za 2003. godinu predviđate deficit od 467.901.819.000, s obzirom na činjenicu da je sam rebalans budžeta u odnosu na budžet, koji je usvojen u decembru mesecu, za 2003. godinu viši za nešto oko 57 milijardi dinara, da li će privreda Srbije moći da izdrži ovoliko opterećenje koje je projektovano ovim budžetom, a posebno što tu ima nekih stavki za koje smatramo da su neopravdane i koje mogu da se smanje.
Ja sam malopre u raspravi u načelu napomenuo stavku vezano za subvencije privatnim preduzećima u razdelu Ministarstva kulture u iznosu od 133.650.000; zatim, donacije međunarodnim organizacijama, 7.800.000; nije neki veliki iznos kada imamo u vidu da je sam budžet 270 milijardi, ali za državu koja se nalazi u dubokoj ekonomskoj krizi Vlada te države mora da vodi računa o izdvajanju bukvalno svakog dinara.
Postavlja se pitanje koje su to međunarodne organizacije koje treba od strane naše države, od strane naše Vlade da prime i primaju donacije? S jedne strane mi računamo da ćemo ubrati, odnosno deficit popuniti sa gotovo 15 milijardi dinara iz donacija, a sa ove strane mi izdvajamo donacije za neke druge države. To je nešto što je apsolutno nedopustivo!
Takođe, stavka 481 u članu 6. to su donacije nevladinim organizacijama - 875.132.000. Koje su to nevladine organizacije koje treba od strane Vlade da budu finansirane sa 875.132.000 i da li su to zaista nevladine organizacije, ako ih Vlada finansira sa 875 miliona dinara?
Što se tiče tačke 2) člana 2. ovog deficita u iznosu od 46.901.819.000 dinara - postavlja se pitanje da li je ova struktura pokrivenosti budžetskog deficita realno ostvariva, ako imamo u vidu da znatan deo toga od 30% treba da se pokrije iz donacija koje su vrlo neizvesne.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 7, koji sam podneo, u vezi je sa amandmanom na član 6. Ovim amandmanom se planira da se ukupna sredstva koja se iz budžeta upućuju budžetskim korisnicima, odnosno raspodeljuju budžetskim korisnicima smanje tako da umesto 318.691.919.000 iznose 246.370.619.000 iz razloga što je moguće u mnogim rashodnim stavkama načiniti značajne uštede.
Imamo iznos od 1.854.900.000 koje budžetski korisnici izdvajaju za Koordinaciono telo Savezne vlade i Vlade Republike Srbije za opštine Preševo, Bujanovac, Medveđa i Koordinacioni centar za Kosovo i Metohiju. S obzirom na učinak ovih tela, odnosno tela Savezne vlade i Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, smatramo da je neprimereno visok iznos sredstava, jer nikada do sada nije u Skupštinu Srbije pred narodne poslanike došlo objašnjenje, odnosno obrazloženje za šta se koriste ova sredstva. Znamo da jedan čovek, Nebojša Čović, raspolaže kompletno ovim sredstvima, plus još 281 milion koji u ovom delu člana 8. dobija preko budžeta, odnosno dela sredstava koja se izdvajaju kao transferna sredstva državnoj zajednici Srbija i Crna Gora.
Takođe, smatramo da je neprimereno visok iznos troškova za avio službu, onaj deo koji se finansira iz budžeta je 1.498.520.000. Pitam vas - za šta građani Srbije izdvajaju milijardu i po dinara u avio-službu odnosno, avio-servis državne zajednice Srbija i Crna Gora, kada ionako većina vladinih funkcionera koristi usluge nekih drugih avio-prevoznika, a ne avio-službe u ovom slučaju zajednice Srbija i Crna Gora i hvale se da time ostvaruju značajne uštede u budžetima savezne države, u ovom slučaju državne zajednice Srbija i Crna Gora i Vlade Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji je danas pred poslanicima Republičke skupštine, uređuje jednu vrlo značajnu oblast, od koje zavisi egzistencija milion i dvesta hiljada korisnika penzija.
U obrazloženju koje su predstavnici Vlade, odnosno resorni ministar dali kao prilog tekstu zakona, stoji da je situacija u penzionom fondu loša zbog demografske i ekonomske situacije u našoj zemlji. Mislim da je tu redosled obrnuto, da je pre svega situacija u penzionom fondu i u celoj toj oblasti loša zbog ekonomske situacije, zbog toga što je platni fond iz koga se obezbeđuju penzije znatno manji od samog penzionog fonda, odnosno od sredstava potrebnih za isplatu penzija.
Aktuelna vlast je imala gotovo tri godine vremena da nešto u privredi učini, odnosno da pospeši, poveća privrednu aktivnost, kako bi i ubiranje, zahvatanje iz privrede bilo adekvatno, kako bi penzije mogle na adekvatan način da se servisiraju.
O nekim reformama koje se nagoveštavaju u ovom predlogu zakona apsolutno ne može biti reči, jer suštinskih reformi u ovom i ovakvom Predlogu zakona nema. Suština ovog predloga zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju jeste u tome da se još više smanjuju penzije, odnosno da će i novi, ali i ovi sadašnji penzioneri po novom obračunu penzija imati za određeni procenat manje penzije.
Ono što je takođe loše, a predviđeno je ovim zakonom, to je da se ostavlja veliki raspon između najniže i najviše penzije. Činjenica je da ovaj zakon limitira gornju granicu penzija, odnosno koeficijent za gornju granicu penzije na četiri, ali moguće je da neko, ko ostvari pravo na punu penziju, ima manji koeficijent od broja jedan.
Situacija u zemlji je takva da je veliki broj radnika zasnovao radni odnos u jednom preduzeću i ceo svoj radni vek proveo u tom preduzeću, a svi vrlo dobro znamo da je bilo preduzeća koja su 10, 20, 30, pa i 40 godina poslovala tako da su radnici imali manje plate od prosečne plate na nivou Srbije, tako da je moguće da neko ima koeficijent manji od jedan. To znači da će razlike između najveće i najniže penzije biti i više nego 1:4, što smatram da je nedopustivo, jer je penzija socijalna kategorija i pre svega treba da obezbedi minimum životnih uslova za one koji više nisu poslovno sposobni, posebno što ovaj zakon predviđa i uvođenje dobrovoljnog penzionog osiguranja.
Dakle, onaj ko kroz svoj radni vek ostvaruje i veća primanja od prosečnih i po nekoliko puta - 5, 6, 7 i 10 puta ima veća primanja nego što je to prosek na nivou Srbije, on ima mogućnost i stimulisanje da jedan deo svojih primanja, jedan deo sredstava koja ostvaruje u svom aktivnom životnom dobu, usmeri u neke od dobrovoljnih penzionih fondova i na taj način ostvari dodatna sredstva kada ne bude bio u prilici da privređuje, odnosno da ostvaruje dohodak.
Tu se postavlja jedno pitanje, to je u ovom zakonu i rečeno, da će ova oblast dobrovoljnog penzionog osiguranja biti regulisana nekim posebnim zakonom koji će biti predložen Narodnoj skupštini na usvajanje. Samo ovde upozoravam, nažalost predstavnika Vlade nema, da u Srbiji posluju određeni penzioni fondovi na principu dobrovoljnosti. Postavlja se pitanje na osnovu kojih zakona i na osnovu kojih propisa ti fondovi posluju. Ministar je malopre rekla da oni posluju na osnovu saveznog zakona o osiguranju i da je to, u stvari, princip životnog osiguranja.
Međutim, konkretno, firma "Dunav ti bi ejdž", tako oni kažu, tako sebe nazivaju, reklamira se javno. Imate ovde preko puta glavne pošte njihove reklame. Oni se predstavljaju kao penzioni fond. Pozivam odavde da neko od nadležnih reaguje. Ako nisu penzioni fond, zašto se predstavljaju kao penzioni fond? Vi vrlo dobro znate ko stoji iza tog fonda, ko je osnivač tog fonda - Labusov sin. U Holandiji je registrovana ta firma, koja je, navodno, neki partner ovde sa Osiguravajućim zavodom "Dunav". Međutim, to sve treba ispitati. Upozoravam vas na vreme ...
(Glas iz sale: Labus nema sina.)
Izvini, nešto nije jasno? Što se dereš? Obrati se lekaru, nisam nadležan za takve slučajeve.
(Glas iz sale: Ti si za lekara.)
Gospođo Čomić, molim vas, obuzdajte i smirite ove neartikulisane.
Zakon koji je danas na dnevnom redu neće doneti nikakve novine u oblasti penzionog i invalidskog osiguranja. Produžiće agoniju u kojoj se nalazi penzioni fond. Poslanici SRS neće glasati za ovaj zakon i uveren sam da zakon neće dobiti potrebnu većinu.

Povreda poslovnika.