Reč ima predsednika Vlade.

Imate pravo da se izjasnite u odgovoru, dva minuta. Izvolite.

Sledeći prijavljeni je Radomir Lazović. Tri minuta.

Reč ima ministarka Maja Popović.

Nemojte da vičete iz klupe.

Znači, primenjuju se, čuli ste to na početku, sva pravila Poslovnika. To znači da nema vikanja iz klupe. Slušate odgovor.

Idemo dalje.
Reč ima ministar Goran Vesić.

Reč ima ministar, dr Aleksandar Martinović.

Dragana Rakić da ne viče. Da ne vičete, gospođo Rakić. Kontrolišite se malo.

Gospođo Rakić, kontrolišite se. Bez vikanja.

Bez vikanja iz klupe, Lazoviću.

Lazoviću, bez vikanja. Vi imate pravo na reč posle.

Lazoviću, imate pravo da govorite posle ponovo. Sačekajte svoj red.
Vi, Novakoviću, kontrolišite se. Novakoviću, kontrolišite se.
(Borislav Novaković: Sram vas bilo.)
Sedite na mesto.
Nemate dozvolu da prilazite, sedite na mesto. Na mesto se vratite.
(Borislav Novaković: Sram vas bilo. Jel on doušnik BIA ili nije? Zašto to dozvoljavate?)
Novakoviću, nemojte da vičete. Hajde lakše. Sačekajte pristojno svoj red da govorite, pa onda kažite šta imate.
Novakoviću, sačekajte.
Jel možemo da nastavimo? Hoćete da prestanete da vičete i da nastavimo? Jeste li završili svi? Jel može da nastavi ministar da govori? Da ne vičete, da nastavi ministar da govori. Hajde da saslušate u tišini. A šta vam je problem, Novakoviću, da saslušate?
(Borislav Novaković: Čita ono. Jel to nivo?)
Dobro.
Novakoviću, jel da pređemo mere? Jel da pređemo na mere? Jel nećete da slušate? Dobro. Ako je to vaša želja, može. Možemo i tako.
(Borislav Novaković: Može i prva, druga i treća opomena.)
Jel mislite da je to nekoga ovde oduševilo? To i takvo vaše ponašanje da je nekoga oduševilo, Novakoviću?
(Borislav Novaković: Jel imaš nešto i za mene, za Srđana? Sram vas bilo.)
Samo da vam skrenem pažnju. To što vi sada radite i to kako se ponašate, Novakoviću, to je nasilje, to je najobičnije nasilje. Vi nećete da saslušate nekoga da odgovori na pitanja koja su postavljena i odbijate uporno da sednete na svoje mesto, ne prestajete da vičete, ne prestajete da pretite. To je nasilje.
Setite se samo i vi i svi ostali, setite se samo zbog čega ste tražili ovu sednicu, a onda pogledajte kako se ponašate, a onda pogledajte, Novakoviću, i vi svi ostali kako se ponašate na ovoj sednici.
Jel to vaš doprinos borbi protiv nasilja? To i takvo ponašanje, vikanje, pretnje, iskolačene oči i pretnje prstom? Je li to borba protiv nasilja? Dobro. Hoćete biti ljubazni da sednete na svoja mesta.
Vi hoćete? Dobro, i vi isto. Hoće li svi ostali? Lazoviću, povedite i Milivojevića ako su već ostali krenuli nazad na svoja mesta. Sedite i saslušajte.
(Radomir Lazović: Jel imam pravo na prijem?)
Moći ćete da priđete kada vam ja to dozvolim. To sada nije. Rekao sam da sednete na mesto i da sačekate tamo. Hoćete da sednete sada lepo?
(Borislav Novaković: Jesi li doušnik BIA?)
Evo, vratili su se ostali, seli su na mesta, sedite i vi na svoja mesta pored njih i saslušajte odgovor do kraja. Jeste seli? Ne. Jel možemo da nastavimo?

Ako možete da nastavite da govorite.
(Borislav Novaković: To je nedopustivo. Sram vas bilo.)
Samo da biste bilo šta čuli mora da bude dovoljno tiho, znate. Ne možete da čujete ništa ako vičete. Nastavite, gospodine ministre.

Lazoviću, sedite, čoveče, sedite na svoje mesto.