Zašto dobacujete s mesta, pitam vas?
(Jelena Jerinić: Ja to zbog replike.)

Zbog replike?

Cakiću, vi ste već dobili poslednje upozorenje danas. Već sam vam to saopštio pre sat vremena i šta sad? Vi ćete kad god počne neka od koleginica iz istog reda u kom i vi sedite da viče da se pridružujete? Baš lepo ponašanje, svaka vam čast. Još mi kažete „ja to zbog replike“. Jel se tako ponaša u Skupštini? Vičete sa svog mesta na druge narodne poslanike, nadajući se da će neko da vas oslovi imenom i da vas zamoli da to ne radite, pa onda da se na to pozovete da bi ste dobili pravo na repliku. Kakvo vam je to ponašanje? Toga nema u predškolskoj ustanovi tako. U predškolskoj ustanovi to nema tako.
(Jelena Jerinić: Sramno.)
Sramno. Sramno, u pravu ste.
A vi, Cakiću, ne znam šta bih vam rekao više. Ceo Božji dan.
Gospođo Radovanović, Poslovnik. Izvolite.

Dobro, gospođo Radovanović.
Vi ste sada hteli da negodujete zbog toga što je ukazano na činjenicu da je demolirana prostorija SNS i opisano na koji način i opisano kada i ko je to uradio. Potpuno ste svesni…
(Slavica Radovanović: Ali zašto se spominje sin?)
Samo nemojte da vičete.
(Slavica Radovanović: Ne vičem.)
Potpuno ste svesni da je u kontekstu optužbi koje je izgovorio narodni poslanik koji sedi tu do vas, tu do vas sedi, nema dva centimetra između vas, bili ste tu, slušali ste sve što je govorio. Dakle, on optužuje za nasilje drugu stranu. Kao odgovor čuje- nasilje koje je sprovodio sam i koje su sprovodili članovi njegove porodice, koje je političko nasilje, nema veze sa ne znam kakvim nestašlucima iz mladosti, nego je reč o demoliranju političke stranke, varvarskom i nasilnom. Onda vi kažete da to nešto nije u kontekstu ove rasprave koju vodimo.
Ne, rekao bih samo da demaskira nasilnike koji ovde pokušavaju sebe da predstave za neke žrtve. Ne kažem da ste to sad uradili vi, nego da ste pokušali takve da zaštitite, a sede tu odmah do vas. Odmah tu do vas.
(Slavica Radovanović: Ne, ja ne štitim. Ne možemo da spominjemo sinove, nemojte Bakarec to da radite.)
Pošto nemamo još mnogo vremena, Dejan Bulatović.

Šta kažete, Milivojeviću? Teško da se priberete posle ovoga? Dobro.

Određujem redovnu pauzu i nastavljamo sa radom za 60 minuta.

Nastavljamo sa radom. Reč ima Aleksandar Mirković.

Borislav Novaković nije tu.

Sledeći prijavljeni je Dušan Radosavljević.

Oduševili ste Srđana Milivojevića.
Inače, šta je to o čemu ste se tako divnim rečima upravo izrazili i čemu služi i čemu vodi, videli ste skoro. Iz Rusije su saopštili da po njihovim ocenama vodi u obojenu revoluciju. I lepo je znati da ste o tome imali tako divne reči, i vi i ovi ostali sa vama.
Ima reč Milan Radin.

Reč ima Anna Oreg.

Dva minuta, izvolite.

Hvala.
Reč ima Nebojša Bakarec.

Jovanoviću, Obradoviću, jeste li završili? Možemo li da nastavimo dalje?
Zbunjeni ste? Dobro. Samo to razrešite, ako možete, u tišini, da ne smetamo ostalima koji su prijavljeni za reč.
Ne možete da dobijete reč ako niste prijavljeni.
Reč ima Staša Stojanović.

Da li želite da iskoristite? Još 30 sekundi je ostalo poslaničkoj grupi.
Reč ima Tatjana Manojlović.

Inače, interesantno da posle priče o zaposlenim na RTS-u govorite baš vi. Kako se to pogodilo? Jeste sigurni za dan? Ja vidim da je danas u ovom Šolakovom tabloidu urednik napisao – vidimo se u petak. Hoćete vi u subotu ili u petak ili imate svako svoj skup?

(Narodni poslanik Tatjana Manojlović dobacuje iz klupe.)

Šta kažete?

Vi ćete u subotu, a ovi Šolakovi će u petak. Ja sam mislio da je sve to isto.

Možemo dalje.

Reč ima Sanja Lakić.

Izvolite.

Lazoviću, bez dobacivanja, drugi put.