Hvala i čestitam na prvom obraćanju, kako sam razumeo.
Reč ima Đorđe Miketić.

Reč ima Milenko Jovanov, pravo na repliku.

Reč ima ministar Goran Vesić.

Da raspravimo demokratski prevoz.
Samo da vam kažem, biće ovo poslednji krug, pa vodite računa.

Vreme.
Opet idemo redom.
Dva minuta Milenko Jovanov.

Hvala Cakiću. Razumeo sam i vas, ali nemojte da pričate iz klupe stalno.

Hvala.
Znači, kada neko govori, bilo ko, vi vičete iz klupe, smetate, tom ko govori, ali i meni. Ne mogu da čujem i onda ćete da se žalite šta je bilo. Znam zašto to radite, pokušavate na taj način da isprovocirate repliku. Jel tako? Pokazujete mi ponosno, to je to i mislite da to tako može? Pa ne može. To tako ne može.
Znate šta može? Mogu ja da izađem u susret vašim željama da se doslovno pridržavamo Poslovnika i šta predviđa taj Poslovnik za uporno dovikivanje iz klupa? Jel znate, gospodine Cakiću? Jel znate šta predviđa Poslovnik? Predviđa da se onda neke mere izreknu i šta će onda da bude? Opet diktatura. Hajde bar pokušajte da se ponašanje pristojno. Neki minimalni napor uložite. Ne tražimo valjda čudo.
Po Poslovniku.

Što se tiče ovog poslednjeg. Znači, prvo direktno obraćanje, iza vas. Na koliko? Trideset centimetara sedi Cakić. Dok govori Milenko Jovanov, Cakić viče, direktno na njega i pominje mu ime. Sve to što ste naveli da je prekršeno, radi čovek iz vaše poslaničke grupe, odnosno sada više ne znam, malopre mi je sugerisao da nije više kod vas u poslaničkoj grupi. Da li jeste ili nije, vi to raspravite? Tu se kod vas to dešava. Vi meni kažete, pogrešio je nešto Milenko Jovanov, jer se Cakić na taj način ponaša i njemu obraća. Odrasli ste ljudi valjda. Nemojte ove igre da igramo.
Što se tiče onoga što se desilo juče. Pitao sam ja da mi neko sazna od Službe obezbeđenja. Čuo sam da ste vi zaista došli do tog čoveka, tog novinara, napali ga verbalno. Da li ste mu udarili lap top ili ono što je koristio grubo zatvorili? Njegovu legitimaciju novinarsku uzeli, njom mahali i bacili mu je nazad. To sam čuo da se desilo. Priče da li ste dirali njegove stvari? Kažu ljudi da jeste. Pošto me pitate da li sam se ja raspitao? Jesam. Sada vam prenosim šta sam čuo. Kako rekli meni, tako ja prenosim vama. Pitali ste me, ja vam samo odgovaram. Ako vam se ne dopada odgovor, nemojte da me pitate onda.
Cakiću nema osnova. To što vičete iz klupe dok drugi govore nije osnov da dobijete reč posle. Samo da vas zamolim da prekinemo sa tim, bar za danas. Čuvajte snagu, imamo raspravu i u ponedeljak.
Reč ima ministar Vesić.

Hvala još jednom.
Reč ima Živan Bajić.

Zahvaljujem, gospodine Bajiću.
Možemo li dalje.
Cakić nije sada u sali?
(Srđan Milivojević: Možda je ispod klupe.)
Šta kažete Milivojeviću da se nije sakrio ispod klupe? Da li vi vidite odatle, ima li koga ispod klupe? Dobro, da li je prijavljen za reč? Molim vas, isključite njegovu jedinicu.
Izgleda Milivojeviću, da ste i dalje jedini koji leži ispod klupe.
Pozdravite Cakića ako je tu negde.
Saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 1, 2. i 3. Poslovnika obaveštavam vas da ćemo danas raditi i posle 18,00 časova zbog potreba da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda sednice.
Reč ima, Nebojša Novaković. Izvolite.

Gospodine Cakiću, po kom osnovu?
Molim? Poslovnik?
Povreda Poslovnika.

Moram da vam priznam, gospodine Cakiću, da me svaki put, koliko god to neverovatno zvučalo, iznova oduševite.

Dakle, ne znam da li ste vi uopšte razumeli šta se u ovoj sali desilo malo pre kad vi niste bili tu?

Sad ću pokušati da vam objasnim. Vi ste bili prijavljeni za reč, što znači da ste pritisnuli to dugme, kao sada, prijavili se za reč, a onda ste otišli.

Samo polako. Samo polako, nemojte sad da vičete, objašnjavam šta se desilo.

Vi ste prijavljeni u sistem. Ja ovde vidim vaše ime, a vi ste otišli. Onda sam ja pitao, pošto vidim ovde vaše ime, da ste se prijavili za reč, po kom osnovu želite da govorite, ali nema ko da mi odgovori, jer vas tada tu nema.

Pitam kolege koje sede pored vas da li ste prijavljeni u sistem, oni mi potvrđuju da jeste. Ja kažem – ništa, ako čovek neće da govori sada, odjavite ga, i oni to urade. Time smo mi tu situaciju razrešili.

Nisam ja čitao vaše ime po ovoj listi. Znači, ništa niste razumeli.

Dobro.

Ovo je bio kratki kurs, kratki kurs pravila rada i Poslovnika koji je, doduše, trebalo da pročitate. Imali ste jedno sedam meseci, trebalo bi da je to dovoljno vremena da se pročita, da se razume šta radimo i kako radimo, a ne kao juče Ćuta Jovanović, ovaj iz poslaničke grupe u kojoj ste bili, pa ste je sad napustili. Kaže, ukazuje na član tri stotine i nešto. Ne zna čovek ni koliko članova ima ukupno u Poslovniku.

Znači, nema potrebe da to bude tako.

Nego, kad smo već na ovim temama, treba li da se glasa?

(Nebojša Cakić: Ne.)

Ne treba. Dobro.

Iskoristiću priliku još jednu rečenicu da vam kažem. Taj Poslovnik, kad budete našli vremena da ga pročitate, vidite član 128. šta kaže – narodni poslanici su dužni da svoje identifikacione kartice stave u jedinicu kada su u sali, izvade kada u sali nisu.

Ne biste vi bili prijavljeni u sistem onda kada niste fizički prisutni u sali da se pridržavate Poslovnika, konkretno člana 128, i da svoju karticu uredno vadite iz jedince.

Samo to da radite i nikakvih problema nema. I vi i Milivojević.

Jel tu dole?

Dobro. Idemo dalje.

Zalegao čovek.

Reč ima Uglješa Mrdić.

Hvala vam.

Reč ima Zaim Redžepović.

Hvala vam.
Reč ima Jelena Milošević.

Hvala vam.
Reč ima Đorđe Stanković.