Reč ima Jasmina Obradović.

Hvala.
Reč ima Tamara Milenković Kerković.

To je bilo kompletno vreme grupe.

Dobro.
Ima i prava na repliku i odgovoriće i ministar.
Samo da vam kažem, mada sam ja, rekao bih, korektno zamolio sve da vodite malo računa, ljudi, šta pričate i kako se obraćate jedni drugima, kada ste malopre rekli – sprema se neka strašna izdaja u kojoj učestvuje sada ova većina ovde. Tako ste rekli. Samo da vam skrenem pažnju – 2013. godine Briselski sporazum i vi iz Dveri i DSS sećate se šta ste rekli tada – evo desila se kapitulacija, desila se strašna izdaja i sve smo to već slušali baš tako tim rečima. I evo juče vidim Miloš Jovanović, koji vodi DSS, kaže – nije bilo ništa sporno sa Briselskim sporazumom. Nije tu bilo ni eksplicitnog, ni implicitnog priznanja.
Samo da vam kažem kako to sve zvuči i koliko smisla ima i onda ćemo mi u narednim godinama da slušamo kako ćete vi opet da poričete šta se govorili i kako ste druge ljude optuživali. Samo vam kažem, skrećem pažnju da nema potrebe za tim. Korektno sam pozvao sve, vodite računa kako se obraćate kolegama u ovoj sali i nema razloga ni za neprijatnosti, a ni za to da opominjemo posle kako se ko i na koji način ponašao.
Pravo na repliku.
(Tamara Milenković Kerković: Replika.)

Šta hoćete – Poslovnik?
Podigli ste Poslovnik. Jel hoćete Poslovnik? Nećete Poslovnik. Dobro.
Onda reč ima ministar Vesić.

Hvala vam.
Gospodine Antonijeviću, izvolite.

Gospodine Damnjanoviću, izvolite.

Dobro i vi da objasnite pisma Bilčiku i biće to poslednji krug i da zatvaramo.

To bi bilo to, ta dva minuta. Hvala.
Znači, dve trećine u vaše vreme priznavalo tzv. Kosovo, sad dve trećine ne priznaje. Tako je i vi ste zbog toga zabrinuti ili ste srećni? Šta je tačno od toga? Da, e vidite do te promene je došlo zahvaljujući tom čoveku o kojem najgore stvari govorite, do te promene, zbog koje bi trebalo da ste srećni navodno. Niste srećni? Nesrećni ste zbog toga? Dobro, da i to čujemo da priznate.
Reč ima ministar Vesić.

Nastavićemo kao što smo rekli.
Ne vredi, gospodine Vesiću, i meni kažu da nisu zadovoljni zbog povučenog priznanja, šta da pričam dalje.
Reč ima, Vesna Nedović.

Reč ima ministar Vesić.

Hvala.
(Strahinja Erac: Replika.)
(Tatjana Manojlović: Poslovnik. Ali, ako ćete dati repliku, ja ću odustati.)
Vi nećete po Poslovniku?
Dobro, ako nećete po Poslovniku, gospodine Pejoviću, izvolite.

Hvala.
Pa, jeste li rekli da nećete?

Gospođo Manojlović, to je sve vaš utisak.

Ne slušate.

Vidite, ja vas s druge strane slušam. Malopre vas pitam lepo da li hoćete po Poslovniku, vi kažete – neću. Onda ponovo podignete Poslovnik i ja vas čujem da kažete – hoću, pa onda spustite. Pa vas pitam ponovo jel definitivno nećete, vi kažete – e, sad hoću.

Kao što vidite, vodim računa o tome šta vi govorite, iako vi ne vodite računa o tome šta govorim ja, niti bilo ko drugi u ovoj sali, slušate samo sebe. I ako mislite da to ponašanje nečemu koristi, nešto dobro donosi, ne znam šta bih vam rekao, stvarno ne znam šta bih vam rekao.

Član 107. se tiče obraćanja sa poštovanjem, na to niste ukazali. A pogledajte 106, pa onaj tamo poslednji stav tog člana govori nešto o ponašanju iz klupe, pa se zapitajte kakvo je vaše ponašanje danas. Baš taj član pomoći će vam da shvatite neke greške.

Izvolite, dva minuta.