Reč ima ministar Vesić.

Što sada vičete i galamite?
(Strahinja Erac: Tri puta me je pomenuo ministar.)
Ne.
Nemojte da vičete i galamite, nego lepo sedite i ponašajte se pristojno.
(Strahinja Erac: Ne vičem, pričam glasnije, niste navikli na ton.)
Molim.
(Strahinja Erac: Ne vičem, samo pričam malo glasnije. Očigledno niste navikli na taj ton.)
Ja treba da se naviknem na to da vi vičete. Ne, nego vi treba da budete pristojni, ne treba ostali ljudi da se prilagođavaju vama i vašem ponašanju, nego vi treba da se ponašate pristojno, a ne da se navikavamo na to da ćete vi da vičete i da stojite tu, a niste dobili reč. Sedite lepo, kao što svi ostali sede i nikakvih problema nema.
(Strahinja Erac: Niste mi ni vi profesor.)
Jel vam sad bolje?
Reč ima Marijan Rističević.

Reč ima Zoran Stojanović.
Izvolite.

Da, daću reč ako je neko pomenut lično, nije to problem nikakav.
Samo da vam kažem, ja sam na to ukazao kad sam odgovarao drugoj poslaničkoj grupi, predsednik vaše stranke je juče rekao, nakon svega onoga što ste govorili o Briselskom sporazumu, juče rekao, u tom sporazumu za koji ste i tada govorili i godinama nakon toga da je navodno neka kapitulacija, da je navodno neka izdaja, nakon svega toga juče kaže: „U tom sporazumu nije bilo ni prećutnog priznanja nezavisnosti Kosova“.
To vam je samo pokazatelj koliko ste u stanju da govorite neistine i da onda preko toga pređete kao da ništa nije bilo.
(Predrag Marsenić: Nije tačno. Siđite dole u klupe.)
Ne, ja samo odgovaram na ono što je bila primedba izrečena meni, ja odgovaram na to i nemojte vi da se nervirate oko toga. Vi bolje brinite oko toga šta je rekao predsednik vaše stranke juče, a šta ste govorili deset godina unazad, to je mnogo više za brigu.
Samo polako. Vi ste pomenuti lično, imate reč.

Hvala gospođo Jovanović.
Slušam vas.

Član?

Kako?

Znači, nije onaj, nego je 100.

Ne znam gde ste ni u onom prvom članu koji ste pomenuli, a ni u ovom narednom našli Poverenicu za ravnopravnost.
(Tamara Milenković Kerković: Ispred mene je.)
Našli ste ispred vas.
Neverovatni ste. Neverovatni, svi zajedno.
Ali, dobro je da neke stvari i čujete malo i ozbiljno. Ovo što je gospođa Jovanović rekla, ovo je sve tačno.
(Tamara Milenković Kerković: Bila je replika.)
Da, bila je i replika. Da i sve je tačno. Apsolutno sve je tačno. Svi znaju da je na insistiranje tada opozicione stranke definisani tekst preambule, a i tekst 1. člana Ustava, gde piše da je to država srpskog naroda. Sve ste bez toga hteli da uradite i suprotno tome hteli da uradite tada. To je sve tačno i hvala joj što vas je podsetila na to.
(Tamara Milenković Kerković: Koji mi? Mi nismo bili na vlasti.)
…vi svi zajedno. Tako je.
Gospodine Kovačeviću, izvolite.

Da vidimo ko je sledeći – Nataša Tasić Knežević.

Izvolite gospođo Janković.

Hvala.
Gospodine Pejoviću, izvolite.

Hvala vam.
Reč ima Gorica Gajić.

Hvala vam, kompletno vreme ste iskoristili.
Pravo na repliku.

Ministar, Vesić.