Šta je Poslovnik, ako je nešto?
(Srđan Milivojević: Replika.)
(Marijan Rističević: Povreda Poslovnika.)
Jeste.
(Srđan Milivojević: Replika, gospodine Orliću.)
Šta ne razumete, pitao sam šta je po Poslovniku? Da li vi niste po Poslovniku? Jel niste?
(Srđan Milivojević: Ne, ja samo repliku.)
A vi ne znate šta ste, ali niste po Poslovniku. Dobro.
Vi po Poslovniku.

Jel mogu ja da odgovorim sad? Dobro.
Dakle, ko vama liči kao čovek koji se bavi stočarstvom, ja stvarno u to ne mogu da ulazim, ali ako neko kaže: „Ja se bavim tim, pa mi onaj ne liči na nekog takvog“, sigurno nije mislio nešto uvredljivo, ne bi stavio u poređenju sa sobom, jel tako? Jel to rekao? „Ja se bavim tim, oni mi ne deluju kao neko ko se bavi tim“.
(Dragana Rakić: Jadan si.)
Što se tiče vike, čuo sam ja sve, sve je to u redu, primetili ste i vi sami, pustili smo da se izviču, da se izdivljaju, da je to sad nešto novo, pa da se zaprepastimo svi mi u ovoj sali, a mi to slušamo svaki dan i na svakoj sednici, šta god da je tema.
U svakom slučaju, gospodin Jovanov je dobio priliku da govori dva minuta bez ometanja. Primetili ste kako su se ućutali kad smo došli do suštine, da oni koji nešto umeju da pokažu zaista neke zakone pročitaju zaista, njima ne vrede ništa, njima su takvi ljudi bezvredni. Očigledno im je najbolje ovo, evo, vidite, ovo vikanje sada Novakovića i ovih oko njega.
(Borislav Novaković: Grebao si se na sitno kod mene.)
To je, očigledno, nešto što se njima dopada i što zavređuje pažnju.
(Narodni poslanik Milenko Jovanov dobacuje s mesta.)
Uglavnom, tu su se utišali pa smo to uračunali u vreme.
Šta još beše bilo? Da, ono za fotografije. Moguće da ste vi u pravu, ja nisam prepoznao da su to baš ti mostovi, ali dobro, znamo svi ko je šta bio i šta je ostao.
Treba li da se glasa?
(Marijan Rističević: Ne treba da se glasa.)
Ne treba? Dobro.
Reč ima ministar Vesić. Ne, nije još kraj.
(Tatjana Manojlović: Replika.)
Hoćete li vi po Poslovniku? Samo se prijavite, nema vas u sistemu. Sad sam vam dao reč.

Samo kažite koji član?

Nije vas spominjao niko sada.

Nije vas pomenuo. Čujte, da bi bilo osnova za repliku mora neko da vas spominje. Ako hoćete reč po Poslovniku, vidite, nije problem nikakav da je dobijete, dam ja vama reč, ali samo to onda uradite kako treba.
Dobro, prijavljen je Pavle Grbović.

Ako ste završili tamo, dao sam reč Grboviću. Neću vam ovo računati u vreme rasprave. Imate od vremena ovlašćenog 6,40. Nećemo računati ovo vreme dok su galamili. Možemo li da nastavimo?

Dobro. Znači, već sam molio da završimo sa tom pričom preko klupa i sa jedne i sa druge strane, a vama sam rekao ne računam vam ovo vreme. Znači, slobodno govorite.

Dodali smo ono dok je bilo vikanje tamo Novaković i ekipa.
Samo da vidimo. Pre nego što pružim priliku predstavnicima predlagača, da li još neko od ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ko nije iskoristio pravo želi reč sada, pošto trenutno više niko nije prijavljen?
Još samo jednu grupu vidim.
Gospodine Tomiću, izvolite.

Vi da se pohvalite da ste vi taj što preti. Nema potrebe, svi znamo da ste to bili vi.
Gospodine Pašaliću.

Hvala.
Da li još neko od podnosilaca izveštaja želi da se obrati na kraju ove rasprave?
Ukoliko ne, reč ima ministar Goran Vesić.

Samo da vam kažem, Jovanoviću, čuo sam vas, a čujem vas i sada.
(Aleksandar Jovanović: Za ovo što si govorio ćeš da odgovaraš!)
Juče ste dobili dve opomene.
(Aleksandar Jovanović: Sram te bilo!)

Jovanoviću…
(Aleksandar Jovanović: Kome ja to pretim?)

Sedite i u miru da završimo ovo.
(Aleksandar Jovanović: Kako te nije sramota da lažeš? Kome sam ja pretio?)

Izričem vam opomenu, Jovanoviću.
I vama, Rakić, izričem opomenu.
(Dragana Rakić: Seljaku jedan! Sramotiš… )
Hoćete li sada da sednete, da zaključimo današnju raspravu?

Samo kažite neku određenu tačku.