Dešava se s vremena na vreme kolegama narodnim poslanicima iz vlasti da kažu da u Narodnoj skupštini nema poslanika opozicije i prosto svaki put moramo da reagujemo, bez obzira što se koleginica ispravila na našu intervenciju, ali stvarno želimo da naglasimo i svaki put to kažemo da je SRS najveća opoziciona politička partija u Narodnoj skupštini.

Mi smo stranka koja ozbiljno radi svoj posao, mi smo sistemska stranka, konstruktivna, mi ne želimo da rušimo državu i ne učestvujemo u tome poput nekih koji ovde ne dolaze, što je apsolutno njihova stvar i njihov problem. Mi, prosto, moramo svaki put da naglasimo, pre svega radi javnosti, da mi jesmo opoziciona stranka, da se mi ne bavimo politikom i ne rušimo državu da bismo dobili nešto za sebe, već da ovaj posao radimo u interesu države, u interesu građana. Mi jesmo opozicija, mi želimo da srušimo vlast, ali želimo da to uradimo na izborima.

I još jednom, molim sve kolege narodne poslanike da nas ne tretiraju, ne znam na koji način, ako neko kaže da nema opozicije u Narodnoj skupštini, a mi ovde najvredniji i najozbiljnije radimo svoj posao, onda to zaista jeste na neki način i uvredljivo.

Bez obzira što u raspravi može da se kaže i nešto što čovek baš i ne misli, ovo je suviše ozbiljno da bi vam se više dešavalo. I zato molim i predsedavajuće, sve koji predsedavaju, da o tome vode računa i da na vreme te nesporazume eventualne raščišćavamo. Hvala.

Najrađe bih replicirala, ali, evo, po članu 32.

Čuli smo ovde pokušaj da se brani nešto što je nebranjivo. Činjenica jeste da je je Sem Frabricio i Nacionalni konvent za Evropsku uniju u kojem su, što je najstrašnije, između ostalih, bili predstavnici fonda Nataše Kandić i oni što organizuju "Merditu" i tako još te neke nevladine organizacije, pokrenule sve ovo vezano za, između ostalog, i za ove izveštaje tzv. regulatornih nezavisnih tela o kojima mi ovih dana raspravljamo. I nije to samo ovo vezano za današnji izveštaj, imali smo to i pre 15-ak dana, imaćemo i juče i sutra i verovatno još u nekom periodu, ostali su još neki koje nismo završili.

Složila bih se ja sa tim da je Rodoljub Šabić, kao i Saša Janković, da su se bavili više politikom nego onim što im jeste posao, u skladu sa Ustavom i sa zakonom i da su se bavili politikom tako što su otvoreno bili na strani onog dela te tzv. građanske opozicije i da je čak jedan od njih bio i zvanično kandidat za predsednika Republike, ali se postavlja pitanje zašto ste vi i jednog i drugog birali?

Mi srpski radikali smo pri prvom izboru i Saše Jankovića i Rodoljuba Šabića bili protiv izbora tih ljudi, uglavnom uz argumente koje vi pominjete sada, a vi ste i jednog i drugog reizabrali. Znači, vama su do pola valjali, a od pola ne valjaju. I tu se sad postavlja pitanje zašto je to baš tako?

Ovi izveštaji jesu, po ovom predlogu zaključka o kojem će se glasati, očigledno je da ovo jeste u skladu sa onim što je ta Evropska komisija tražila od Narodne skupštine i tu zaista ne može ništa da se prigovori. Jeste to sa jedne strane dobro što su vas naterali da se i o ovome raspravlja, ali nama je, ja ponavljam, žao što vi niste slušali nas iz Srpske radikalne stranke. Mi tri i po godine pokušavamo da vam objasnimo da treba da se ponašate u skladu sa najboljim iskustvima parlamentarne demokratije.

Ne mislimo mi da vi to ne znate, ali, jednostavno, to vam u nekom međuvremenu nije bio interes, sada se pojavio kao interes i evo sad razgovaramo na jedan drugačiji način i sednice se zakazuju na drugačiji način i to svakako jeste dobro, ali nama nekako ostaje žal da ste to uradili zato što vas je naterao Sem Fabricio, zato što niste slušali ili one među vama koji to znaju, ili nas, koji smo vam to potpuno otvoreno govorili.

Dakle, nemojte da pokušavate sada da nam objasnite da ste vi, evo baš danas raspravljamo o tome zato što ste vi hteli i zato što je to poslovnička obaveza i zato što je to zakonska obaveza. Bila je i svih prethodnih godina, pa se o tome nije raspravljalo. Zakonska obaveza, ustavna obaveza, poslovnička obaveza je da Narodna skupština raspravlja i usvaja završni račun budžeta. Toga nije bilo od 2000. godine, odnosno bilo je jedanput. Što niste prihvatili tu ustavnu, zakonsku i poslovničku obavezu? Siniša Mali, ministar finansija je rekao da je pripremljeno 10 izveštaja, da ćemo ih dobiti u Skupštini, ali, evo, čekamo. Za sada je ovako. Hvala.

Ova rasprava, me za početak navodi na, eto potrebu da pred javnošću kažem da, mi srpski radikali, zaista imamo milion razloga da budemo ponosni na svoju doslednost i na ono što radimo u politici.

Mi smo od početka rekli, Poverenik ovakav kako je koncipiran, državi Srbiji, nije potreban. Vi ste nasledili Poverenika i funkcijom i imenom i prezimenom, i jedno i drugo ste nasleđe prihvatili i potvrdili i tada vam je sve to bilo dobro.

Ovo što smo malo pre čuli i potpuno je tačno ovo što je, gospodin Martinović, nabrajao, ko je sve podnosio zahteve Povereniku i kome je Poverenik obezbeđivao te podatke.

Pa, ako postoji razlog koji je u prilog našoj tvrdnji da ovakva funkcija nema nikakvog smisla u državi Srbiji, onda je to upravo to.

Što će nama Poverenik, ko god da je u pitanju, koji će obezbeđivati podatke, prvo pitanje je koliko su to uopšte podaci od javnog značaja, pitanje čak i deo ovoga što ste vi govorili, gospodine Martinoviću, bez obzira šta ste želeli da se obratite gospođi Mandić, možda je bolje da se neke stvari ne iznose u javnost.

Pre svega, govorim u interesu države, to nam je valjda svima ovde glavni i osnovni interes. Pominjali ste, to što se desilo Aleksandru Vučiću, u Srebrenici i zašto nije reagovao Poverenik.

Neću tu, naravno da se suprotstavljam, rekli ste, evo pošto je sutra taj dan, kada se u Potočarima obeležava taj zločin, koji se tamo desio.

Ja sada pozivam sve narodne poslanike da, bar sutra svi stavite ovaj bedž, koji mi nosimo, gde piše „U Srebrenici nije bilo genocida“. To bi trebalo da uradi i Poverenik i njegova kancelarija.

Kažete, nisu vas naterali, ovi iz Evrope, da raspravljamo o ovim izveštajima, jer da mogu da vas nateraju, naterali bi vas da uvedete Rusiji sankcije. Hvala Bogu da to niste uradili i iskreno se nadamo da nikada nećete, ali mi vas evo pozivamo, već tri i po godine da date diplomatski status Rusima, u humanitarnom srpsko-ruskom centru u Nišu.

Kažete da je neka rulja, ne neka, nego zaista jeste napala Vučića, u Srebrenici, tada kada je bio, naravno prvo nije trebalo da ide, ali svakako to nije razlog da ga bilo ko napadne i ne možete očekivati da se o tome na bilo koji način izjasni taj Rodoljub Šabić, zato što je on, recimo i vi to znate, gospodine Martinoviću, bio deo rulje koja je čekala Vojislava Šešelja, kada su hteli da ga linčuju, posle te petooktobarske revolucije, ispred one tamo zgrade skupštine.

Dakle, takav neko ne može imati osećaj za reagovanje, ovo o kojem ste vi govorili.

Ali, vi od decembra ili mi, kako god, nemamo nikoga na ovoj funkciji tog poverenika. I sada ja pitam, šta se čekalo od decembra do sada, ako ova funkcija zaista treba, a mi tvrdimo da ne treba, i ovo je prilika da lepo kažete, nećemo više poverenika, neka to bude povod i ovaj izveštaj, i ovaj prethodni poverenik, kako god, jer dokazano je, ako od decembra do sada, evo polovine jula, je moglo da se funkcioniše, bez poverenika, onda valjda može i ubuduće.

Gospođa Mandić je pokušala ovde da kaže nešto vezano za ovaj izveštaj, ali postoji nešto gospođo Mandić, što vi kao neko ko predstavlja taj izveštaj ili bilo ko, to govorimo i ministrima, vi ne možete sa poslanicima da razgovarate na neki svađalački način. Vi kažete, niste vi zastupnik Rodoljuba Šabića, niste, vi ste njegov blizak saradnik bili puno godina, bili njegov zamenik, ali ovi što vas sada kritikuju, su vam omogućili da vi sada budete vršilac dužnosti, faktički, tog poverenika.

Ali, delo, lik i delo, kako kažete Rodoljuba Šabića, ne znam kakvo mu je delo, nešto ga nije pokazao, znamo mi njega mnogo godina, ali mi ovde imamo pravo kako vi kažete, da napadamo, a mi kažemo da kritički govorimo o svakom čiji izveštaj ovde raspravljamo, mi smo Narodna skupština. Prosto, naša nadležnost je i da kontrolišemo i da skrećemo pažnju, i da kažemo kritički ono što mislimo da kažemo, i mi ne mislimo ništa lično, protiv bilo koga od vas, kada kažemo da ovaj poverenik ne treba da postoji. Ja mislim da se i vi sa tim slažete.

Šta je to državi Srbiji dobro urađeno, zato što ne znam koliko godina imamo poverenika, da li od toga građani Srbije bolje žive, da li je neko ubrzao sudski spor ili upravni postupak, zato što ste vi nešto reagovali, da li se išta pozitivno desilo i jednom pojedinačnom građaninu Srbije? Kaže kolega Martinoviće, nabraja tamo Fond za humanitarno pravo, transparentnost itd, sve te organizacije koje su poznate u Srbiji, po antisrpskom delovanju. Dopalo se to nekome ili ne, ali jesu. I one zaista tako i deluju.

Znači, Poverenik je radio za njih, a gde je u Izveštaju to za koliko građana je radio Poverenik? Znate, ako je Poverenik radio u najvećem broju slučajeva za te organizacije, to je dokaz više da građanima, da državi Srbiji, da narodu u Srbiji, takva funkcija ne treba.

To je, ponavljam naš stav SRS, od samog početka.

Postoji samo jedna ta tzv. nezavisna institucija, predviđena Ustavom, a sve ono što nas Ustav ne obavezuje, stvar je političke ocene i procene da li hoćemo ili nećemo da imamo u Srbiji.

Sve ove organizacije, koje je gospodin Martinović nabrojao a za koje ste vi kao poverenik radili , sve te funkcije, organizacije, nevladine organizacije, su te koje forsiraju postojanje vaše funkcije i ostalih tzv. Nezavisnih regulatornih tela, predstavnici svih tih organizacija su bili kao deo tog konventa, zamislite Nataša Kandić, deo nacionalnog konventa, EU, koji su ovde sedele, pred kojima su se ispovedali najviši državni funkcioneri i tu je sada taj nesklad.

Dakle, moraju ovi iz vlasti da kažu ili sve ovo ili bar većina, ili ovo konkretno, što jeste intencija EU, Srbiji ne treba, i mi to nećemo, kao što bez pardona funkcioneri EU, ili pojedinačno država članova EU, kažu džaba vam je, razapnite se, Srbija ne može u EU, jer proširenja nema.

Hajde, evo prilike, korak po korak, vi gospodo iz vlasti, da raskrstimo sa ovom funkcijom, da kažemo da nam poverenik više ne treba i da to bude vaš početak odbijanja naloga EU. Hvala.

Ovaj i ovakvi izveštaji zaista jesu inspirativni za narodne poslanike jer ne može se nikada govoriti usko o onome što je napisano u izveštaju, s obzirom na nadležnosti ovih organa, konkretno danas ovog Poverenika, ali nekako nema se utisak da se baš radi u okviru zakona i da je Poverenik radio ono što bi trebalo da mu je osnovna obaveza. To što se reaguje na zahtev građana ili pravnih lica, to jeste jedan deo posla. Ali nas zanima kako je moguće da za ovoliko godina koliko je recimo Šabić bio Poverenik da nije donet nijedan zakon za koje je Poverenik proceno da bi trebalo bar neku odredbu ispitati, njenu zakonitost i ustavnost pred Ustavnim sudom.

Mi smo iz SRS podneli nekoliko zahteva za ispitivanje, utvrđivanje zakonitosti ustavnosti odredaba nekih zakona, interesantno je da Poverenik, recimo, nije imao potrebu bar da reaguje, da kaže - e, dobro je, pridružujemo se ovome što su podneli radikali, ili mislimo da ovo nije dobro, bilo šta na tu temu.

Jednostavno to govori da je ova funkcija Poverenika apsolutno politička.

Devedeset šest obraćanja u javnosti je imao Poverenik, on na to ima pravo i to nije sporno, ali kakva je suština tih obraćanja, 460 građana se pogrešno obratilo Povereniku, zato što nisu znali da je taj problem koji oni imaju u nadležnosti nekog drugog.

Da je u tih 96 obraćanja javnosti, Rodoljub Šabić, malo brinuo o tim građanima, pa da je ponešto rekao i šta je njegova nadležnost, da je pozvao građane da se u takvim i takvim situacijama obraćaju Povereniku, onda verovatno ne bi bilo ovih 460 pogrešno upućenih zahteva.

Šta želimo da kažemo? Činjenica jeste, i to ne može niko da spori, da je Rodoljub Šabić, na ovu funkciju postavljen kao čovek iz politike, biće tako i sa sledećim.

Mi srpski radikali stalno pozivamo vlast, i one prethodne i ove, da ne budu licemerni, da kažu – da, evo hoćemo ovu funkciju i mi postavljamo čoveka u kojeg imamo poverenja.

Taj čovek se ne ubere na grani. Naravno da ima neke veze i sa tom strankom, odnosno sa vladajućim strankama, i da prosto, jeste čovek iz politike. Pogotovo kada je u pitanju Šabić, koji je evo, govorile su kolege bio, govorile su kolege, i potpredsednik Skupštine, i ministar, i ne znam koje sve funkcije imao, jedan od perjanica DOS-a, bio je, kad ih je bilo ne znam koliko, bio je u onoj, na dan petooktobarske buldožer revolucije bio je na onoj bini, itd. On je apsolutno čovek iz politike.

U tih svojih 96 obraćanja do smene vlasti, do smene dosmanlija od strane naprednjaka, on je u tim prvim godinama, ovo se naravno odnosi na ovaj izveštaj, a tako je bilo i prethodnih godina, on je u svojim obraćanjima javnosti uglavnom hvalio vlast, i onda govorio s kim ima najbolju saradnju, ko dostavlja podatke, ko ne dostavlja itd.

Kad su onda na vlast došli oni kojima on nije pripadao onda je on počeo da napada vlast, onda niko iz vlasti nije bio dobar, i niko maltene nije dostavljao Povereniku podatke itd.

To je to što nas samo učvršćuje u stavu da Poverenik ovako zamišljen, prosto ne može, evo možda to treba u nekim drugim državama, ali Srbija nije zrela za tako nešto.

Ne možemo, mi nismo politički zreli za tako apsolutno nezavisan neki organ. Osim toga, šta će nam.

Izvinite, vi ako radite dobro svoj posao kod tog Poverenika na toj funkciji, vi ste te poslove mogli odlično da radite i u okviru nekog ministarstva ili nekog drugog državnog organa i da zaista društvo ima koristi od vašeg znanja i od vašeg iskustva.

Mi imamo i ministarstvo i sudove i tužilaštva itd, znači, sve nadležne organe koji su mogli raditi ovo što, kao, radi Poverenik.

Bilo je ovde i pominjanje Vuk Jeremić, i Boris Tadić, šta su oni govorili, šta su oni radili itd, da sad ne prepričavamo sve to o njima.

Ja preporučujem celokupnoj javnosti a i kolegama poslanicima „Vikiliks mi javlja“, drugi deo, knjiga dr. Vojislava Šešelja, verujte do detalja, i mi smo još tada govorili i o Vuku Jeremiću, i o Borisu Tadiću, o njihovim vezama sa američkom ambasadom i ambasadorima, o tome kako se Vuk predstavljao ovde u javnosti na jedan način, kako se izvinjavao posle predavanja na FPN predstavniku američke ambasade koji je sedeo među studentima kao publika, kako je rekao - izvini znaš, ja moram ovako javno, a ti znaš da smo Boris Tadić i ja promoteri NATO politike u Srbiji itd.

Pa sada da ne prepričavam 1000 je strana, toplo preporučujem, uzmite sve drage kolege, pre svega vi, pa pročitajte biće vam lakše i u političkoj borbi.

E sada, gospodine Martinoviću, moram zaista ovako lično da vam se obratim, ja sam skoro sigurna da vi niste mislili baš ovako kad ste se obraćali nama, da kada ste objašnjavali da vi naprednjaci niste hteli da budete revanšisti, da vi ne zagovarate lustraciju, itd. da niste mislili da mi srpski radikali to jesmo?

Nekako čini mi se, odnosno takav utisak može da se stekne, pa ja sada samo da mi raščistimo, mi nismo za revanšizam.

Mi nismo za lustraciju.

Mi smo za krivičnu odgovornost svakoga ko svoj posao nije obavljao u skladu sa zakonom, ko je u toku obavljanja posla, izvršio krivično delo. To je vrlo prosto i jednostavno, i u tom smislu mi pozivamo stalno sadašnju vlast, jer pričate koliki je kriminalac Đilas, koliki je kriminalac Vuk Jeremić.

Hajde, da vidimo javno, da evo svi odavde pozovemo nadležne organe da provedu postupak i da na kraju znamo koliko je ko od njih zaista kriv koliko je ko ukrao, koliko se za određenu krađu ide u zatvor, koliko će ko dobiti zatvora itd.

Zašto vi to ne možete da uradite? Prvo, jer nema političke volje, a drugo, nije, ne bi bio ni revanšizam, ni lustracija da ste smenili državnog tužioca. Ne znam koji su to vaši, kažete neki novi, principi demokratije, nešto što ranije nije viđeno.

Nismo mi mislili da ste vi trebali da dođete, aha danas smo pobedili, sutra smenjujemo Zagorku Dolovac, ne , vi trajete na vlast 7 godina. Zagorku Dolovac, za 7 godina živ čovek ni čuo ni video nije. Da li ta žena uopšte postoji izlazi iz svog stana, jel ona nešto radi, i toliko toga bi imala da radi, to morate da se složite i prihvatite.

Mi u tom smislu kažemo, dakle, do nekog momenta da vi ste je zatekli, neka je, ako će da radi, a ako neće da radi, fala, doviđenja.

Isto je i sa drugim funkcionerima, jer nismo mi rekli da je trebalo ni onog Sašu Jankovića, ni ovog Rodoljuba Šabića, isto prvi dan na sednici Skupštine gde ste vi imali većinu, smeniti.

Ne, nego kada je došao na red njihov reizbor, a reizabrali ste i jednog i drugog, onda je trebalo da kažete, e gospodo, vi ste do sada radili tako, tako i tako, a mi mislimo da to nije dobro. Vaš izveštaj ukazuje da više ne možete vršiti ovu funkciju, isuvišno je sada se žaliti da su oni demonstrativno napustili sednicu Skupštine.

Dakle, oni opet izabrani. Napustili sednicu Skupštine i vi ih opet birali. Dakle, to ukazuje na nešto drugo, upravo ono što je gospođa Maja Gojković rekla, što je gospodin Martinović, pokušao da negira.

Dakle, radi se po nalozima te Evropske komisije. Oni su tražili te ljude, oni su tražili sada izveštaje o njihovom radu. Ali evo, mi nemamo ništa protiv da se raspravlja, zašto da ne.

Vi ste hteli neki novi vid demokratije, pa niste nikoga hteli da smenjujete, pa najbolje da ste onda ostavili i ministre, što niste i ministre ostavili, pa da vidimo tu demokratiju na izborima promeni, i vlast ništa ne menja. To nije normalno, znate.

Ako neko izađe na izbore i dobije toliku podršku koliku ste vi dobili, normalno je da promenite, ponavljam, ne da lustrirate, ne da menjate, ljudima dajete otkaz, ali postoje određene funkcije u državi, koje su apsolutno vezane za vlast i to mora tako da se radi, jasno i glasno, otvoreno narodu kaže i to vam sigurno niko ne bi ni zamerio.

Ovde je, rekla bih u jednom delu, čak banalizovana priča, pričalo se o telefonima itd. Nije sporno, bar što se nas tiče, da Rodoljub Šabić ima telefon, čak i od 180.000 dinara, koliko li, nama je samo sporno da li je taj telefon kupio svojim parama ili je kupljen iz kase poverenika. To jeste sporno. Ne treba se ni kolega Orlić sad hvaliti tim nekim starim telefonom, svi mi imamo ove moderne telefone, kako sada da kažemo narodni poslanik ne može kupiti pristojan telefon. Nemojte da nam kaže narod - šta pričate vi ljudi.

Pričali smo i o plati poverenika. Kad se pričalo o plati Zaštitnika građana, tada smo predlagali vladajućoj većini da kada dođe njihov Zaštitnik, a došao je, da onda pokažu lepo da su oni pre njih bacali pare i da Administrativni odbor smanji platu.

To sad isto tražimo i za ovog novog poverenika koga će birati. Ako je ovome velika plata bila tih 207.000 ili koliko, neka je Administrativni odbor smanji, jer je to nadležnost Administrativnog odbora.

Bilo mi je interesantno kad ste i vi, gospođo Mandić nabrajali da je plata Poverenika manja od plate Zaštitnika građana, od plate državnog revizora, nabrojali ste četiri pet funkcija, gde ste rekli da je plata Poverenika manja od tih funkcija, ali niste rekli da je duplo veća npr. od plate narodnog poslanika, od plate predsednika Vlade i od plate ministara, pa skoro duplo veća i od plate predsednika države, ne duplo, ali prilično veća. Taj problem zaista postoji i nadamo se da će Administrativni odbor ispraviti te greške, bar u onom delu gde je Administrativni odbor nadležan. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas govorimo o Predlogu odluke o izboru člana republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.

Javne nabavke svakako jesu tema koja je interesantna za javnost, pa samim tim svakako i za narodne poslanike. Čuli smo u prepodnevnom delu raspravu i o ovom konkretnom predlogu i generalno o zakonu, odnosno o samim javnim nabavkama.

Istina je i ono što se čulo od strane poslanika vlasti da su javne nabavke i do 2012. godine bile rak rana, da je zaista bilo velikih problema, velikih zloupotreba i da je bilo velike štete po budžet Republike Srbije zbog korupcije i zbog zloupotrebe u javnim nabavkama.

Srpska napredna stranka je u kampanji pre prvog dolaska na vlast tvrdila upravo ovo što sam sada rekla, ali i to da će oni doneti Zakon o javnim nabavkama i tada se konkretno govorilo koliko će tačno novca, to su bile neke milijarde, ne znam ni koliko novca iz budžeta Republike Srbije, biti ušteđeno kada bude donet novi zakon i kada se taj novi zakon bude primenjivao.

Šta se u međuvremenu desilo? Desilo se to da je 2012. godine donet Zakon, da je taj Zakon počeo da se primenjuje, mislim negde 1. aprila 2013. godine, jedna samo odredba negde krajem 2013. godine, znači u svakom slučaju od 1. aprila 2013. godine je počela primena novog zakona i na osnovu onoga što se pričalo u toku kampanje za izradu i donošenje tog zakona, bilo je logično očekivati da će zaista taj zakon doprineti da javne nabavke budu mnogo drugačije nego što su bile ranije.

Naravno, niko ozbiljan nije mogao očekivati tu tzv. nultu toleranciju na korupciju, to i danas čujemo i od poslanika vlasti i ovih dana i kad god se o tome govori, kao i od svih funkcionera vlasti, što naravno nije blizu istine.

Ono što treba, takođe da se kaže da toliko hvaljeni zakon koji je donet te 2012. godine, dva puta je menjan 2015. godine i sama ta činjenica govori da je zakon i po mišljenju onih koji su ga doneli, bio feleričan, da je trebalo da se dopuni, da se nešto menja itd.

Ništa bolje nije ni u međuvremenu. Taj zakon, kakav god je, ovde je rečeno, niko nema primedbi na taj zakon, mi danas ne govorimo o zakonu, mi danas u okviru ove tačke, što je potpuno logično, govorimo o primeni zakona, a primena zakona govori da se taj zakon zloupotrebljava, da je taj zakon i dalje izvor korupcije. Rešenje sa ovim još jednim članom ove komisije o kojem danas govorimo, svakako neće rešiti taj problem, problem je mnogo dublji i mnogo ozbiljniji.

Pre nego što malo šire budem nešto rekla, uopšte o javnim nabavkama, reći ću i nekoliko rečenica vezanih upravo za predlog za člana ove Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.

Danas nam je ovde objašnjavan postupak izbora članova te Republičke komisije i ovde je bilo zaista vrlo interesantnih stavova i razmišljanja. Ono što je apsolutno neprihvatljivo, što se tiče nas u SRS, gospodin Mirčić kao naš ovlašćeni predstavnik je detaljno o tome govorio, ja ću samo onako par stvari da podsetim, pre svega, ništa novo verovatno neću reći, ali formiranje kako stoji ovde u obrazloženju, a to smo čuli i od ovlašćenog predstavnika da je nadležni odbor na predlog radne grupe utvrdio principe za provođenje testiranja kandidata i na 77. sednici 13. juna neposredno pre testiranja odredio pred testiranje za kandidata za izbor člana Republičke komisije.

Testiranje kandidata je održano istog dana, u toliko sati itd. to je manje važno, ali je važno nešto drugo, ko su članovi Komisije… sada ne mislim pojedinačno ni na jedno ime, nego generalno, ko su članovi Komisije koji su određivali pitanja i koji su proveravali znanje kandidata na ovu značajnu državnu funkciju? Od kada je prestao da važi ZUR i od kada je prestao da postoji samoupravni socijalizam, ne dešava se da bilo koga u bilo kakvom testiranju mogu da proveravaju ljudi koji nemaju najmanje istu stručnu spremu, iste kvalifikacije u odnosu na onoga čije znanje se proverava.

Mi, u ovom slučaju to nismo imali i prosto je neverovatno da neko kandidatima koji su ispunjavali uslove za člana ove Republičke izborne komisije, da su njihovo znanje proveravali ljudi koji uopšte nisu iz struke, koji nemaju ni isti stepen obrazovanja, a pogotovo što nisu ni blizu struke tih ljudi, odnosno onih uslova koji su potrebni za članove ove Republičke komisije.

To je ono što nama jeste sporno, jer svo troje kandidata imaju i licence i sertifikat za rad u javnim nabavkama i zar to nije dovoljno? Ko je taj ko će proveravati? Neko ko nikada nije radio u javnim nabavkama će biti član, odnosno je član komisije koji proverava nekoga ko ima sertifikat za javne nabavke.

Mnogo bi bilo poštenije i časnije da ste rekli da vi predlažete svog kandidata, zato što imate najviše poverenja u tog kandidata, zato što verujete tom kandidatu. To je po mišljenju SRS jedino korektno, jer je to i jedino moguće, sve drugo je licemerno. Licemerno je pričati da se na bilo koju funkciju biraju ljudi koji su otprilike nepoznati strankama, a nisu u strankama, već je neko zaključio da su oni najbolji na svetu.

Ko treba da vodi računa o javnim nabavkama i o tome da bude što manje štete u budžetu u sprovođenju Zakona o javnim nabavkama? Vlada Republike Srbije? Ko formira Vladu? Onaj ko je osvojio najviše glasova na poslednjim izborima. U koga će ta Vlada i Narodna skupština, koja kontroliše i Vladu, u koga će imati najviše poverenja? U ljude koje poznaje, koji su, pre svega, stručni. Znači, osnovno je da se radi o stručnim ljudima, a onda da to moraju, da je normalno da to budu ljudi od poverenja vladajućim strankama.

Sve drugo je farsa i sve drugo je licemerje. Mi se uvek borimo protiv toga i mi vam uvek otvoreno kažemo da nikada nećemo zameriti da vi kao vlast kažete da vi na određenu funkciju postavljate tog i tog zato što je to neko iza koga vi stojite, zato što je to neko blizak ovoj ili onoj stranci, vlasti ili je član stranke.

Ne znam zašto kroz ovakve postupke i kroz ovakve rasprave koje smo imali i danas se, prosto, dovodi u pitanje članstvo u strankama kao da su članovi stranke gubavci? Ne, mi mislimo, naprotiv, da svaka stranka treba da radi što je moguće više i u javnosti, i u ovoj Narodnoj skupštini, i u medijima, kome je to dozvoljeno i na terenu da što je moguće veći broj ljudi okupi u svoju stranku i da iz stog što je moguće većeg broja ljudi može da izabere ljude na sve funkcije, pre svega govorim ljude koji su stručni i obrazovani i osposobljeni za određene funkcije, da mogu da izaberu takve ljude da rade deo državnih poslova, odnosno svako svoj deo državnog posla.

Ovo je, zapravo, rezime onoga što smo čuli u prvom delu rasprave. Nemojte nas više ubeđivati. Kažem vam, neko ko ima licencu i sertifikat za javne nabavke, a ispunjava sve uslove u obrazovnom sistemu koje predviđa ovaj zakon, ne može biti sporan ni u kom drugom smislu, a vi koji ga birate ćete znati i znate da li se radi o poštenoj osobi, da li se radi o osobi koja nije sklona korupciji, da li se radi o osobi kojoj se može poveriti ovako važan posao. Odgovornost je vaša. Vi ćete te ljude i birati.

Upravo zato što ste vi pokušali da nam objasnite kako je neko bio najbolji, pa je zato izabran, ja ću da, evo, upoznam i javnost koja će noćas oko tri da nas gleda, da su kandidati za člana Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki Mersiha Marković, Vladimir Stanić i Dragana Stanković Nikolić.

Svo troje ovih ljudi ispunjavaju apsolutno uslove koje predviđa zakon u stručnom smislu, u obrazovnom smislu, u smislu rada i sticanja licence i sertifikata za rad u javnim nabavkama.

Nemojte sada da nas ubeđujete da je gospođa Mersiha Marković… Ovde je danas jedan kolega rekao da nisu bitni toliko ni rezultati tog nekog testa, a testirali su ih ljudi koji znaju, logično, dakle, bez uvrede tih ljudi, oni znaju neke druge poslove, ali ovo znaju manje nego ovi koje su testirali i onda kaže važno je i kakav će utisak ostaviti. To je zaista neozbiljno i mnogo bi bolje bilo da potpuno otvoreno kažete - to je naš kandidat, mi ga stavljamo na glasanje, jer formalno mora da se uradi, kao što formalno mora da se bira i predsednik Skupštine i predsednik Vlade i ministri itd. Sve je to nešto što formalno mora da prođe demokratsku proceduru, ali što su istinski predlozi vlasti i to je potpuno normalno za nekoga ko je osvojio toliki procenat glasova koliko je osvojila ova sadašnja vladajuća koalicija. Čak i da je manje, znači 126 je magični broj u Narodnoj skupštini koji može da radi sve, ali nemojte samo, molim vas, da pravite farsu od onoga što je propisano i Poslovnikom i zakonom pre toga, nego nam recite, mi ćemo raspravljati.

Da smo imali takav predlog sa takvim obrazloženjem, mi ne bismo ni pominjali ova imena. Mi uvek svaki put vam kažemo, koga god birate, vaša je odgovornost. Kao što vidite, mi i ne učestvujemo sa svojim predlozima. Jedanput smo to uradili kada je biran Zaštitnik građana. Imali smo kandidata koji je imao sve bolje reference od izabranog Zaštitnika građana i videli smo na tom primeru da te reference nisu kriterijumi, nisu bitne, nego je bitno ono koga vi izaberete i zato više i ne želimo da ljude maltretiramo da obezbeđuju dokumentaciju itd. da bi opet bio izabran onaj koga ste vi hteli.

Zamislite, baš onako dirljivo gospođa Mersiha Marković kaže - na sajtu Narodne skupštine Republike Srbije pronašla sam javni konkurs za mesto člana ove komisije. Pa, nemojte, ljudi, stvarno. Ona je našla na sajtu, prijavila se i stigla do ovde, da glasamo za nju.

(Aleksandar Martinović: Što da ne?)

Gospodine Martinoviću, da li to vama liči na moguće?

(Aleksandra Tomić: Svi ljudi mogu da se jave na konkurs.)

Nemojte, molim vas, ozbiljni smo ljudi i vrlo ozbiljno razgovaram, kao što vidite, na ovu temu. Samo hoću da neke stvari dovedemo na čistac, ništa više od toga.

Čuli smo ovde u toku rasprave od predstavnika vlasti kada su u pitanju javne nabavke da, maltene, nema nikakvih problema. Sve se radi u skladu sa zakonom, i male nabavke i velike nabavke i tenderi. Nema, sve je med i mleko, cvetaju ruže i onda se prisetismo, pre desetak dana smo ovde imali Izveštaj DRI. Jedna od osnovnih i prvih primedbi u izveštaju DRI bila je da se veliki broj nabavki vrši bez transparentnog pristupa.

Imali smo i Izveštaj Fiskalnog saveta i jedna od osnovnih i prvih primedbi Fiskalnog saveta je da se veliki broj javnih nabavki obalja bez principa predviđenih u zakonu tendera, javnog objavljivanja itd.

Imali smo i Izveštaj Komisije za zaštitu konkurencije. Isto primedbe na javne nabavke.

Vi ste možda mislili, pošto do sada nismo raspravljali o ovim izveštajima, da se to neće ni dalje dešavati, ali vaši prijatelji evropski vas nateraše da to stavite na dnevni red, pa, eto, bili smo u prilici da čujemo i predstavnike svih tih tzv. nezavisnih tela i čuli smo primedbe u primeni Zakona o javnim nabavkama.

Ovde je rečeno da niko od nas koji smo govorili o ovome, niko od opozicije, a govorili smo zapravo samo mi iz SRS, da nismo stavili ni jednu primedbu ni na zakon ni na primenu zakona. Evo, mi možda nismo, ali ću vas podsetiti da Strategija o javnim nabavkama predviđa novi zakon, što znači da ovaj zakon nije dobar.

(Veroljub Arsić: Ajde!)

(Milorad Mirčić: Ko je to rekao?)

Ana Brnabić je rekla, ako znate ko je to, koliko ja znam, to je predsednik Vlade Republike Srbije, moramo da radimo na izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama, jer nam taj zakon, ovaj, ne omogućava da radimo efikasno i da za Srbiju i njene građane dobijamo najbolje usluge po najnižim cenama, Ana Brnabić. Ova valjda bar vi morate da poštujete.

Republička komisija za zaštitu ponuđača, na primer, samo 2016. godine je donela 1.370 odluka po zahtevima za zaštitu prava iz ovog zakona, odnosno zbog kršenja Zakona o javnim nabavkama. Znači, od 1.370 odluka, delimično je poništeno 656 postupaka, pola. Pola postupaka delimično nije u skladu sa zakonom, a 126 je u celini poništeno, znači potpuno bilo mimo zakona.

Državna revizorska institucija kaže, na primeru, 2015. godine 27,9% javnih nabavki su vezani za određene prekršaje, nisu u skladu sa zakonom. Ako neko zna, onda su to ovi koje citiramo.

U jednom izveštaju 2015. godine npr. samo je jedna osoba osuđena zbog malverzacija u javnim nabavkama, a 2016. godine sedam zbog zloupotreba, s tim što je samo jedna dobila kaznu zatvora, a ove ostale su sa uslovnim kaznama prošle, iako je jedna četvrtina u 2015. godini javnih nabavki nije sprovedena regularno.

Dakle, ovo su sve izveštaji nadležnih organa. Ništa ne izmišljamo.

Godine 2015. recimo 32 lica su prijavljena zbog malverzacija i zloupotreba u javnim nabavkama, ali je samo jedno lice osuđeno. Godine 2016. prijavljena je 21 osoba, sedam je osuđeno, dve kaznom zatvora, pet uslovno.

Šta vam ovo govori? Ovo govori da se ljudi potpuno nonšalantno, opušteno ponašaju kada su u pitanju javne nabavke, zato što je očigledno da te zloupotrebe nikoga neće ozbiljnije koštati, odnosno da niko neće odgovarati, tako da to upućuje da niko ne mora, baš, odnosno ne niko, kad kažem niko, nego onaj ko je inače sklon korupciji, malverzacijama može opušteno tako da se ponaša i tako da radi, zato što posledica, kao što sam evo navela u nekim primerima, nema.

Postoji, takođe, podatak, pošto je ovaj zakon vezan za usklađivanje sa tekovinama EU i pošto je ovaj zakon vezan za otvaranje nekog već zatvorenog privremenog poglavlja, tamo je konstatovano da je pranje novca i nameštanje tendera najčešći oblik korupcije u Srbiji, posebno izražen u Nišu.

Komisija za zaštitu konkurencije je pokrenula sedam postupaka po ovom zakonu i nema nikakvih posledica i ništa se nije desilo. Dakle, najbolji primer upravo ova analiza je najbolji primer koji pokazuje ono što mi tvrdimo godinama, ne vama, nego i onima pre vas, koliko su neka tzv. „regulatorna tela“, tzv. „nezavisna tela“ zapravo bez ikakve svrhe zato što onaj ko čini suštinsku vlast ih ne sluša, ne obraća pažnju, ne obazire se, radi onako kako radi.

Kakvih sve problema oko javnih nabavki ima po lokalnim samoupravama? To znaju svi ljudi koji žive negde van Beograda, a i ostali koji žive u Beogradu, a koji oblaze, koji znaju šta se dešava na terenu.

Mi smo ovde govorili, a ne samo mi i mediji su pisali na široko, recimo problemi sa javnim nabavkama u vezi sa nabavkom rasvete za novogodišnje, za Beograd. Pa oni problemi sa onom čuvenom jelkom za Beograd. Znate da su se tu pojavljivali, samo jedan ponuđač, pa onda nabavka vozila za MUP-a, pa onda ono što smo mi ovde ministru Šarčeviću ko zna koliko puta rekli,nabavka softvera za elektronski dnevnik, gde se takođe pojavio samo jedan ponuđač i to je ono što se dešava u svim, gde postoje javni tenderi. Uslovi su takvi da samo što bi narod rekao fali fotografija da, da, da, nekoga kome će taj posao biti dodeljen.

Kada smo rekli gospodinu Šarčeviću - šta će vam elektronski dnevnici kada škole nemaju internet? On kaže – nije tačno imaju. Evo, ja sad ponavljam da u desetinama škola u Beogradu u toku leta se uvodi internet i to zamislite, imaće samo po jednu liniju i u smenama po dvadesetak nastavnika će moći da koriste samo jednu internet vezu. A oni do sada, šta rade? Pišu na papiriće pa onda neko odnese kući ili tako, i na taj način podatke vraćaju u taj elektronski dnevnik.

A posebna je priča što nam je elektronski dnevnik radila ta hrvatska firma i zašto su baš oni dobili posao i zašto su oni bili jedini ponuđači. To je baš primer gde smo tada dokazali da je tender bio takav da niko drugi nije mogao da konkuriše.

Takav je, na primer, tender za uništavanje komaraca. Tu sve detalji postoje koje bi smo mogli navesti tačno na koji način su tenderi rađeni, da bi samo određeno lice moglo dobiti taj tender.

Pa onda, čuvena nabavka KBC u Nišu, nabavka bez tendera. Ogromne količine novca, savremeni uređaji, divno, odlično što su došli, ali su morali doći preko javnih nabavki.

Na kraju, najčuveniji valjda, najviše smo o tome govorili,“Behtel“. „Behtel“ koji će iz budžeta uzeti 800 miliona evra za posao koji realno vredi 500 miliona evra i koji će dobiti posao bez javnih nabavki.

Nama je ovde, nedavno, rečeno ko može da tvrdi da će „Behtel“ dobiti taj posao? Ja sada pitam, ko tvrdi da neće? Pa da se vidimo za izvesno vreme.

Takođe, problem kod javnih nabavki je i taj što se biraju ti, navodno, najpovoljniji ponuđači. Najpovoljniji podrazumevaju najnižu cenu, a onda se u toku realizacije posla javljaju neki novi poslovi, neke nove okolnosti, pa se onda rade aneksi, pa je onda ta početna cena mnogo veća od one koja je ugovorena.

To je upravo taj problem što se ne raspisuju zaista realni tenderi i na realnom tenderu ne znači da je najbolji ponuđač onaj koji daje najnižu cenu. Postoje razni uslovi koje ponuđač mora da ispuni da bi ga komisija izabrala da obavi određeni posao.

Vidite, dakle, da ima dosta problema. Sad, da li će gospođa Mersiha Marković svojim prisustvom u ovoj komisiji doprineti da se ovi problemi reše ili bar da utiče pozitivno, ako bude tako zaista će biti dobro.

Ponavljamo, mi nemamo ništa protiv ovog kandidata, kao što ne bismo imali protiv bilo koga od ovih troje, Vladimira Stanića, Mersihe Marković i Dragana Stankovića. Mi smo ovde videli formalno da oni uslove ispunjavaju. Vi ste ih čak, iako nikako niste mogli, ispitivali njihovo znanje. To je zaista neverovatno, kolega Mirčić je pominjao iz nekih davnašnjih vremena situaciju kada su pravljene komisije sa ljudima koji su završili zanat, koji su proveravali pripravnički, koji su proveravali i utvrđivali da li je pripravnički staž položio neko ko je inženjer. Jednostavno, to ne ide. Nemamo ni ništa protiv ni ljudi druge struke, ni niže stručne spreme, ali jednostavno ne ide.

Zamislite sada pravosudni ispit ispituju pravnici iz ovih strukovnih škola sa trećim stepenom. Ne ide, ne bi bilo moguće da stručni ispit u bilo kojoj oblati, da stručni ispit lekara ispituju medicinske sestre, ne ide. Ne ide ni da ova naša komisija, to su naše kolege protiv kojih ništa nemam, koji određene poslove znaju, koji rade određene poslove dobro, ali jednostavno nisu bili kvalifikovani da ispituju ove kandidate i zato kažem, što se nas tiče, možete izabrati bilo kojeg od ova tri kandidata.

Možda je dobro što je rekla koleginica Tomić da se prvi put desilo da su i ti njihovi rezultati se poklopili sa stavom komisije nakon tih intervjua, to je nešto moderno, razgovarate sa nekim pa zaključite da li ispunjava uslove, a uslovi su egzaktni, nema tu šta da se razgovara.

Da biste konkurisali za to mesto treba vam to, to, to, donesete te dokaze i onda, izvolite, ili hoćete stvarno da se glasa za svakog pojedinačno, ili hoćete, što je vaše pravo i što mi podržavamo, da vi predložite svog kandidata, da glasate za njega i da zajedno s njim odgovarate za javne nabavke. Hvala.

Ja mislim da nisam lud čovek, ali dobro.

Ne razumem zašto vi imate problem, prvo se koleginici Tomić obraćam, sa tim da priznate da je ovo sve politika. Kažete – mi pokušavamo da ovo pretvorimo u politiku. Ja zaista ne želim da izazivam replike. Pre podne smo imali dovoljno detaljnu raspravu o tome, ali mi smo narodni poslanici, ovo je Narodna skupština, ovde je sve politika i ne može biti drugačije i nema razloga da se krijete iza nečeg drugog.

Znam da je kolega Arsić emotivno vezan za ovaj zakon i evo, gospodine Arsiću, dobar je zakon. Javne nabavke zbunjuju strance, kaže Ana Brnabić. Kaže – stranim biznismenima, investitorima koji posluju u Srbiji ozbiljno smeta nepotpuna primena Zakona o javnim nabavkama, jer otežava fer tržišnu utakmicu.

Predsednica Vlade takođe kaže da nepotpuna implementacija tog zakona nije prepreka samo za nordijske kompanije, sa njima je pričala, već za celu privredu u Srbiji, posebno za državnu upravu. Prema njenim rečima, problem je u tome što se u javnim nabavkama, kao osnovni kriterijumi, uzima cena, što zakon apsolutno ne propisuje.

Punu primenu zakona, kaže Ana Brnabić, ometa i to što se na tenderima prijavljuju kompanije samo da bi se stopirale javne nabavke i da bi ucenile druge kompanije koje su se prijavile. Istakla je premijerka da pojedini procesi javnih nabavki zbog takvih stvari traju mesecima i duže od godinu dana i moramo naći način da taj proces učinimo efikasnijim i transparentnijim. U ovom trenutku tražimo najbolji način za rešavanje tih problema, posvećenost Vlade, zaključuje gospođa Ana Brnabić, uvođenje standarda EU, posebno u polju javnih nabavki i subvencija, važna je zbog efikasnosti srpske ekonomije, ali i kao znak potencijalnim investitorima. Ako imate repliku, molim vas, obratite se Ani Brnabić. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u nekim normalnim okolnostima o ovakvim tačkama dnevnog reda se ne raspravlja. Na početku svakog skupštinskog saziva matematički se utvrdi koliko kojoj političkoj stanci pripada mesta u skupštinskim odborima i, naravno, svaka politička stranka predlaže onoga koga želi i uglavnom se o tome ne raspravlja i uobičajena praksa je bila da svi narodni poslanici o takvim predlozima i glasaju bez obzira o kojim strankama se radi.

Nažalost, ovde imamo specifičnu situaciju i, pre svega, radi javnosti o tome mora nešto da se kaže. Da je skupštinska većina slušala apele SRS od početka ovog saziva i da smo, kao što je to uobičajeno, doneli Poslovnik o radu, mi danas ne bismo imali ovakvu situaciju, ali nažalost skupštinska većina je pokazala svojevrsnu aroganciju i ponašanje po sistemu može nam se, mi imamo većinu narodnih poslanika i mi ćemo da radimo onako kako nama padne na pamet.

Posledice toga su veoma loše po parlamentarnu demokratiju i mi o tome moramo nekoliko reči da kažemo, a isključivo je vezano upravo za ovaj Predlog dnevnog reda.

Problemi u funkcionisanju skupštinskih poslaničkih grupa nastali su još kada je DS Borisa Tadića zloupotrebila Ustavni sud i kada je Ustavni sud doneo neustavnu odluku da poslaničkim mandatima raspolažu poslanici, iako niko od poslanika u ovoj sali nije svojim imenom i prezimenom konkurisao pred građanima Srbije, već smo svi bili deo određenih lista ili koalicija i te liste, odnosno koalicije, su predstavljale svoje političke programe i ti politički programi su opredeljivali birače i birači su glasali ovako kako su glasali. Ono što je bila volja birača bilo je delimično na početku ovog saziva. Dakle, ne u celosti, objasniću zašto sam rekla delimično.

Zato mislimo, još uvek nije kasno da u nekom budućem sazivu, koji će vrlo brzo doći, da ne bismo imali iste probleme, da bi trebalo najhitnije prihvatiti predlog SRS o izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika i vratiti u taj zakon odredbu člana 102. Ustava Republike Srbije koji kaže da svaki narodni poslanik ima mogućnost da svoj mandat stavi na raspolaganje stranci koja ga je birala za narodnog poslanika.

To znači da onaj ko misli da mandati pripadaju poslanicima, tako nešto ne bi tražio od svojih poslanika, a one političke partije koje su uverene da u proporcionalnom izbornom sistemu svi mandati pripadaju isključivo listama koje se takmiče na izborima, bi od svojih poslanika tražile potpisivanje takvih izjava, SRS svakako bi.

Koji se još problem pojavio na početku ove Narodne skupštine, ovog saziva i koji je dobrim delom doveo do situacije u kojoj danas funkcioniše Narodna skupština? Mi smo podsećali da dve grupacije nisu prešle cenzus i to je činjenica. Da li im je za prelazak cenzusa nedostajao jedan promil, jedan procenat ili jedan glas, apsolutno je nebitno.

Bitno je da nisu prešli cenzus i da upravo oni koji nisu prešli cenzus prave haos u funkcionisanju Narodne skupštine. I sada je valjda skupštinskoj većini jasno da su napravili veliku grešku što su prihvatili predlog američkog ambasadora Skota, i što su u Skupštinu uveli ovu grupu oko Boška Obradovića, Sande Rašković Ivić i ovog Aleksića.

Ne samo njih, ali njih apostrofiram i obrazložiću zbog čega upravo njih. Kada smo mi govorili da je Boško Obradović američki čovek, da je ubačen u takozvano nacionalno biračko telo, nisu nam verovali. Mi smo čak imali problema sa nekim članovima i u našoj stranci, govorili su pa kako je moguće, pa Boško je nacionalista. E, sada valjda trebalo je da vide u Američkoj ambasadi pa da shvate ko je u stvari Boško Obradović.

Ali, ne bih ja sada o njemu u tom smislu, nego u smislu onoga što se dešava u Narodnoj skupštini i zbog čega mi danas moramo da raspravljamo o nečemu što nikada do sada nije bila tema za raspravu, već isključivo tema za glasanje.

Kada su ušli u Narodnu skupštinu, kada su uvedeni u Narodnu skupštinu, onda smo imali određene poslaničke grupe, koje su tada odgovarale listama koje su izašle na izbore. Vrlo brzo Sandu Rašković Ivić su oterali iz njene stranke i zamislite, ona je ni manje ni više nego otela mandat svojoj stranci, a bila je predsednik i onda sa tim mandatom, pod miškom šetala od jedne do druge stranke i sada se valjda, za sada, skrasila kod Vuka Jeremića. Prošla je i onog Sašu, kako se zove, Jankovića i ne znam kod koga je, koga je sve podržavala i sada je kao potpredsednik kod tog Vuka Jeremića.

I zamislite vi, pre neki dan pojavila se negde vest, kaže Vuk Jeremić - mi smo podneli amandman, ali valjda nije uzet u razmatranje. Vuk Jeremić podneo amandman za nešto u Narodnoj skupštini, prosto neverovatno. Čovek koji, niti je učestvovao na izborima, niti je imao, niti je kupio u to vreme još bio stranku.

Drugi slučaj, odnosno drugi problem koji nam se javlja zbog toga, jeste ovo što radi Boško Obradović. On je odvojio deo poslanika, formirao poslaničku grupu, on danas poslaničku grupu nema, i zato imamo povećan broj, ja ne znam da li predsednik Narodne skupštine i sekretar znaju svako jutro dok ne provere koliko mi u Skupštini imamo slobodnih tzv. poslanika. Koliko i kakvih poslaničkih grupa imamo?

To je prosto nemoguće znati. A, i to što imamo dvadesetak ili dvadeset i kusur poslanika koji su sada nekakvi samostalci, šta god to značilo, takođe je velika prevara birača, jer ti ljudi koji su birani na nekim listama ne mogu birače zastupati u adekvatnom vremenu, u odnosu na vreme koje je dobila ta lista. Em, su toj listi smanjili vreme za raspravu, em oni moraju da se utrkuju, njih 24 koliko ih je, ko će prvi da dođe do pisarnice, da podnese zahtev da bih mogao da govori, ne zna se u čije ime.

Šta dalje imamo? Imamo ovog Aleksića koji je takođe uguran u Narodnu

skupštinu, koji nije došao voljom građana u Narodnu skupštinu i taj Aleksić je zamislite, pa zaista to što se nama dešava nema na zemaljskoj kugli, a i šire. On je prodao svoju stranku i sada se neko pita kako može stranka da se proda? Vrlo jednostavno. Vuk Jeremić nije imao ni volju, ni želju, ni kapacitet, ni stranačku strukturu da sakupi 10.000 potpisa u celoj Srbiji da bi registrovao stranku. On ima samo pare dobijene, evo vidimo, tužilaštvo se bavi tim na koji način i on misli da parama može sve. Ne može, demokratija se ne kupuje parama u iole demokratskom društvu, koliko god to kod nas u Srbiji još uvek bilo zloupotrebljavano, tome mora da se stane na kraj i tome mora da stane na kraj i skupštinska sadašnja većina i poslanci najozbiljnije i najveće političke partije u parlamentu, opozicione Srpske radikalne stranke.

Mi smo uvek za to, da ako treba da se uradi nešto da se vrati parlamentarna demokratija u Narodnu skupštinu, da se vrati ugled Narodne skupštine, da uradimo sve što kao narodni poslanici možemo i mi to radimo već, evo prošlo je tri i po godine koliko smo u Narodnoj skupštini.

Dakle i onda taj Vuk Jeremić ne može da formira stranku, a hteo bi da ide na izbore i onda se on lepo dogovori sa tim Aleksićem koji je ovde ubačen, Skot ga je ubacio, a on je tu došao preko liste Borisa Tadića ili već kako, i onda oni samo naprave trange-frange kombinaciju, on kao nekakav organ njegove stranke se negde sastao. To niko niti može da proveri, niti je proveravao, a možda je i pet, šest ljudi uspeo da i on kupi da bi doneli takvu odluku i oni lepo donesu odluku da predsednik i zakonski zastupnik stranke više nije taj Aleksić, kako mu beše ime Miroslav, već da je to Vuk Jeremić.

I naravno, ministarstvo u skladu sa zakonom postupa kada dobije takvu informaciju, ministarstvo mora to da registruje i mi danas imamo takvu jednu stranku koja je nastala na način kako zaista stranke ne nastaju. Bilo je raznih načina kako se dolazilo do stranaka, kupovinom mandata i SRS je na svojoj koži to osetila, kada se to dešavalo nama pre 10 godina. Onda su skoro svi podržali da treba slomiti vrat tada SRS, da nas treba zaustaviti da ne osvojimo vlast, a bili smo na pragu toga i onda su svi bili spremni da gaze Ustav i čuveni legalisti DSS tada, to nikada nećemo zaboraviti i ne smemo, su svojim odsustvom sa skupštinskom Administrativnog odbora omogućili izglasavanje da se nama oduzmu mandati.

Onda kada je bilo javno čitanje u onoj maloj sali, moram da podsetim poslanike koji tada to nisu bili, a ovde ima onih koji su bili i tada, kada je bilo javno čitanje o Zakonu o izboru narodnih poslanika, kada je već bilo naručeno da Ustavni sud ukine tu odredbu, zamislite ukine u zakonu odredbu koja je prepisana iz Ustava, nigde viđeno.

U toku te rasprave Gordana Čomić, tada perjanica tog celog postupka, utrčava u tu malu salu i sećate se svi koji ste bili, ovako pokazuje „Službeni glasnik“, još vreo iz štamparije, pre nego što se pojavio u javnosti, Gordana Čomić ga je imala u rukama i kaže – evo ga, odluka Ustavnog suda da se briše ta odredba Zakona o izboru narodnih poslanika i od tog momenta narodni poslanici su vlasnici mandata.

Šta danas imamo? Imamo predloge za izmenu nekih članova odbora i RIK. Imamo predlog poslaničke grupe SDPS o kojoj nemamo šta da govorimo, SDPS je deo ovog parlamenta, imaju svoju poslaničku grupu, imaju svoje razloge da menjaju neke narodne poslanike u određenom odboru, da se biraju neki drugi.

Mi znamo da je to posledica onoga što je Meho Omerović bio na čelu ovog Odbora za nacionalne manjine itd. ali nećemo sada širiti priču na to, sa Mehom smo završili. Dakle, nećemo ni govoriti uopšte o ovom predlogu ove poslaničke grupe koja samo koristi svoje poslaničko pravo i normalno je da se za takve predloge glasa i da glasa cela Skupština.

Ali, imamo nešto što zaista nije normalno, predsednik poslaničke grupe, u narodu poznata kao SMS, a kako zvanično Stranka moderne Srbije. Tatjana Macura nam predlaže da menjamo članove nekih odbora, da određujemo nove članove odbora i to isto radi za RIK.

Drage kolege narodni poslanici, ja zaista ne znam da li će neko od vas glasati za ovo. Ova stranka u vreme kada su održani republički izbori, nije postojala. Ova stranka nije učestvovala u izborima. Tatjana Macura, koja se ovde predstavlja kao predsednik sad neke poslaničke grupe, izabrana je na listi stranke Dosta je bilo. Ta stranka je osvojila određen broj mandata voljom građana. To što su oni pravili cirkus u Narodnoj skupštini, to je njihovo legitimno pravo, svi mi odavde se predstavljamo građanima za neke buduće izbore, ali ta stranka, odnosno ta poslanička grupa je sada razbijena u nekoliko grupa odakle imamo i neke slobodne poslanike itd. Dakle, napravljena je neka opšta papazjanija.

Hajde, sve to moramo da trpimo zato što nismo uredili Poslovnikom, ali zamislite vi, kaže Tatjana Macura, predsednik te SMS stranke, da ona predlaže, na primer, da se razreše dužnosti članova odbora Narodne skupštine poslanici, na primer, Branka Stamenković i Saša Radulović, koji su to još uvek znamo članovi poslaničke grupe, a koje imaju, ali stranke Dosta je bilo u svakom slučaju. Gde je legitimitet za ovakav predlog? Pa, mogla je lepo da napiše da predlaže da se u nekom odboru razreši dužnosti Aleksandar Martinović, Vjerica Radeta, Filip Stojanović, Aleksandar Marković, da ne nabrajam, dakle mogla je koga god hoće da stavi. Šta ona ima sa strankom Dosta je bilo? Kako ona može i ta njena SMS stranka, moderna, baš su moderni, kako oni mogu da traže da se razreše dužnosti članovi odbora poslanici neke druge političke stranke?

Ovo je zaista nešto što je neverovatno i onda, naravno, na osnovu toga ona predlaže i oni predlažu neke poslanike koje je uspela da napabirči, da napravi poslaničku grupu, pa onda, dokle će biti ako se slučajno odlučite vi u skupštinskoj većini, pa glasate za ove predloge, računajte da možete imati sličan predlog i za 10 dana, mesec, dva, ko zna koliko puta će tamo da se na ovoj strani da se prave nove poslaničke grupe, da prelaze iz jednih, iz drugih, itd.

Dakle, ovo je ismevanje i Poslovnika, kakav god je, ovo je izigravanje Ustava, ovo je izigravanje parlamentarne demokratije, ovo je ruganje Narodnoj skupštini. Narodna skupština i poslanici većine ne smeju, ja verujem i da neće, pristati na ovako nešto. Evo, pitam, da li je neko razgovarao sa Brankom Stamenković i Sašom Radulović, ne znam da li je Branislav Mihajlović još u toj stranci, ova Ana Stevanović nije ni kod Macure, ona je valjda negde kod Vuka Jeremića ili Đilasa, ne znam više gde je ko od njih, da li je neko sa njima razgovarao da ih pita da li oni znaju da više neće biti članovi nekih skupštinskih odbora gde su bili od početka ovog saziva? Da li je njih neko pitao da li su saglasni sa tim? Sa kime se uopšte konsultovala gospođa Tatjana Macura i gde je ona našla izvor prava da može ovako nešto da uradi, iz svog nekog ličnog prava?

Dakle, SRS misli da još uvek nije kasno da menjamo Poslovnik, da ovakve stvari više ne smeju da nam se dešavaju, da skupštinska većina nikako ne sme glasati za ove predloge, jer bi ovo zaista bilo legalizovanje potpunog nezakonja. Nama je i dalje žao što vi u skupštinskoj većini ne prihvatate krajnje dobronamerne predloge SRS. Mi se svi dugo znamo, znate da se mi uvek borimo za parlamentarnu demokratiju, da smo u ovoj Narodnoj skupštini svašta doživljavali da bismo se izborili za svoj glas.

Znate dobro da je onaj prethodni saziv, ne onaj, pre kad su bile demokrate, da su tri puta menjali Poslovnik Narodne skupštine da bi nama onemogućili da govorimo, da radimo na način kako smo to mi radili i mi naravno uspevamo, dovijamo se, koristimo Poslovnik koliko god je loš, ali nije dobro što ne prihvatate naše sugestije.

Mi ne radimo nikada ništa protiv države, naprotiv, mi se uvek trudimo da svojim radom doprinesemo jačanju države, jačanju državnih institucija. Bolje da prihvatite naše sugestije, pa da lepo zajedno neke bitne stvari u funkcionisanju Narodne skupštine rešavamo. Bolje je to i primerenije, nego da čekate da vam se pojavi Sem Fabricio, da opet morate držati onaj nacionalni konvent za EU, a tamo sede oni što su organizovali Mirditu, pa oni iz fonda Nataše Kandić itd. Onda ispadne u javnosti kako vi morate da slušate njih, umesto da ovde koristimo kapacitet narodnih poslanika, poslaničkih grupa koje su legitimne i legalne u ovoj Narodnoj skupštini i da nam se više ne dešavaju ovakve stvari. Hvala vam.

Mislim da ne mora da se pomene neko imenom, ali neću sad raspravljati o tome šta je pravo na repliku, to predsedavajući zna. Zaista, jedan od načina pristupu ovom problemu i odluci da se ne glasa jeste i to da ne može jedan deo te bivše poslaničke grupe da preuzme na sebe ni prava ni obaveze cele poslaničke grupe. Evo, pitamo – zašto Ana Stevanović, koja je sada kod Đilasa, nije predložila ovako nešto?

Dakle, samo želim da potvrdim ono što sam rekla u ovom prvom delu, da skrenem pažnju vladajućoj većini da bez obzira na neke možda formalne razloge koji vas teraju za ovo da glasate, da morate biti još formalniji, pa videti da za to nema razloga. Ne smemo otvarati Pandorinu kutiju, bavićemo se do kraja ovog mandata samo ovakvim stvarima. Ovo je samo početak.

Znate, kada se desila ta 2008. godina, Zoran Krasić je skoro bar jedanput nedeljno tada Tadićevim demokratama govorio: „Ubacili ste radikalima kamenčić u cipelu, sebi ste okačili kamen oko vrata. Mi ćemo kamenčić izbaciti, a kamen vodi ka dnu“. I to se, evo, desilo. Zato, moramo voditi računa. Bez obzira na to što je tada zloupotrebljen Ustavni sud, mi moramo voditi računa i najhitnije vratiti u zakon odredbu člana 102. stav 2. Ustava Republike Srbije i omogućiti strankama, izbornim listama da traže od ljudi koji su na listi da svoj mandat stave na raspolaganje stranci koja ih kandiduje na izborima. Ako to ne uradimo, mi se nećemo ovakvih problema osloboditi ko zna do kada. Hvala.

Rekoh ja u svom prvom javljanju, ali evo da SRS na svojim primerima pokazuje šta smo sve trpeli i pretrpeli i istrpeli za rad poštovanja i borbe za svoja demokratska prava u Narodnoj skupštini. Kolega, nije SPS imala taj slučaj da im se uzimaju mandati, to je bilo prvo od revolucije, ali posle peto oktobarske revolucije. Srpskoj radikalnoj stranci su još 1994. godine otimani mandati u tada saveznom i republičkom parlamentu, Jovo Glamočanin je bio na čelu tih koji su tada otišli i postoje dokazi i čak su neke televizije pokazivale snimke gde se i vidi kako uzimaju pare, dakle, kupljeni ljudi. Ali, uvek nekako skupštinske većine kada je njima u interesu, zapravo skupštinske većine uvek to i rade i onda kada je njima u interesu onda ćute, a kad dođe do toga da na bilo koji način oni budu ugroženi onda se to javlja kao problem.

Mi srpski radikali smo ponosni na činjenicu da smo politička partija, možda i jedina na političkoj sceni Srbije koja nikada nikome nije otela nijedan mandat. Poštujemo volju građana, poštujemo izborni rezultata, kakav god da je. Nikada se politikom nismo bavili zbog dnevne politike i zbog toga da bismo toga dana ili za te izbore osvojili nekakve simpatije, uvek to radimo u najboljem interesu građana Srbije i uvek to radimo u Narodnoj skupštini poštujući maksimalno demokratske principe.

Nas su terali na neke stvari, ali mi smo se zaista uvek vodili tim da je parlamentarna demokratija svetinja. Imamo ozbiljnu istoriju u parlamentarizmu mi Srbi, a sad smo dozvolili da imamo ovakav haos u parlamentu, posle toliko godina.

To kako se Saša Radulović ponašao i ponaša u Narodnoj skupštini je njegovo pravo i ne može nikako biti osnov da neko može da kaže ili da pomisli da njemu ne pripada neko pravo koje pripada inače narodnom poslaniku.

Mi smo o Saši Raduloviću govorili i u vreme kada je biran i kada je bio ministar u Vladi Aleksandra Vučića. Nismo imali tada drugačije mišljenje u odnosu na sada i nikako ne mislimo da sad govorimo nešto pozitivno o Saši Raduloviću, zato što mislimo da nema pravo Tatjana Macura, koja je, takođe sa njim igrala kad su igrali i pevali tu u holu, i ona je bila deo tog orkestra i kako ona, valjda lepše peva, pa onda ona je sad u redu ili zato što se ona vratila u parlament je u redu, a on nije.

Dakle, nemojte ljudi, dajte da budemo principijelni. Ne postoji osnov da neko može da traži da se razreši sa nekog mesta u Odboru poslanik koji nije član njegove poslaničke grupe. Ne postoji. Kako je izabrala baš te poslanike koje je birala ta gospođa Macura? Možete vi da se branite koliko god hoćete, ali vi ste pre nekoliko dana napravili situaciju da poslanik polaže zakletvu i kaže sa liste „Dosta je bilo“ izabrana ta i ta i ona umesto tamo, ode tamo.

Dakle, govorimo o nečemu što su činjenice. Mi ne želimo sad da priča ide u tom pravcu. Mi želimo samo da vam skrenemo pažnju da morate… mi smo predložili još u oktobru izmenu Izbornog zakona apsolutno u skladu sa Ustavom. Dajte, još ima vremena da o tome razgovaramo, da nam se više ovakve situacije ne ponavljaju. Pustite sad, pričate ovde, koleginica čita šta je nadležnost kojeg Odbora. Pa, nemojte. Dugo smo ovde da bi nas tako neko … Hvala.

Možemo mi to sve da prihvatimo, ali mi nismo čuli odakle pravni osnov? Gde piše? Evo da pojednostavimo, da jedan narodni poslanik iz neke poslaničke grupe može da traži smenu sa bilo kog mesta predsednika, odnosno predstavnika neke druge političke partije. Može da se traži smena predsednika parlamenta, kao što je ovde traženo, može potpredsednika, kao što su tražili moju smenu. Sve to može, to je deo procedure, ali ovako da neko kaže iz nekog odbora traži da se zameni poslanik koji nije u njegovoj poslaničkoj grupi, to nikad nije viđeno. Evo, mi smo samo voleli da vidimo gde to piše. Evo, možda ja ne znam Poslovnik, pa da mi se kaže gde to piše, ništa više od toga.

Dakle, mi ovde ne stojimo ni na stranu DJB, ni na stranu Tatjane Macure, samo smo na strani Poslovnika, Zakona i poslaničkih prava, ništa više od toga. Nema potrebe da se sad širi priča, da se okreće na koju stranu, mi samo želimo da znamo na osnovu čega ćete vi, ako ćete glasati, glasati za ovo.

Evo, nema kolege Arsića sada ovde. On je u ime Narodne skupštine, u ime skupštinske većine vodio razgovore na početku ovog saziva o raspodeli i mesta u RIK i raspodeli mesta u odborima i predsednika odbora i tako dalje. Seća li se on? Ja se ne sećam, ja sam tu bila u ime SRS. Nikada se taj SMS tu nije pojavila, niti je bila deo tih kvota, niti je bila deo tih razgovora, samo o tome govorimo. Ako su oni formirali poslaničku grupu, Poslovnik im dozvolio, neka ih, ali to im ne daje pravo da oni sada učestvuju. Ako će ovo biti prihvaćeno, mi onda moramo sada da sednemo i da sve svedemo na nulu, sve ponovo u šešir i da sednemo i da na osnovu sadašnjeg stanja raspodeljujemo i vreme u Narodnoj skupštini i mesta u odborima i u RIK i sve. Onda, morate tako, ovako jednostavno ne može. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo iz Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, sada najpre Visoki savet sudstva, očekivali smo danas ili neki dan pre, ili neki dan posle, da ćete nam predložiti izbor predsednika sudova. Veliki broj sudova nema predsednike. Mi smo ovde na vaš predlog razrešili veliki broj predsednika sudova, i mislimo da je nedopustivo stanje, bilo je to negde, mislim 2010. godine, kada su po dve tri godine sudovi bili, odnosno predsednici sudova bili u v.d. stanju i to je bilo jako loše. To je svakako, bilo moguće iskoristiti od strane izvršne vlasti korišćeno je, da se razumemo i zato mislimo da je to trebalo biti vaš prvi posao.

Drugo, ove konkretne predloge koje ovde imamo, mi imamo onako, načelne, ovaj put se nismo bavili, nećemo se baviti pojedinačnim slučajevima, samo nekoliko načelnih primedbi, a to se odnosi i na tužioce i na sudije.

Prvo, ovo nepotrebno forsiranje ove Pravosudne akademije, to je naš odavno poznati stav. Mislimo da to nije dobro, i da nam to kao neka tekovina evropska, Evropske komisije, nije potrebna, ali dobro, neki su mislili da nam treba. U svakom slučaju mi smo dalje protiv toga da neki ljudi koji završe tu akademiju posebno forsiraju, jer se zna da u tu akademiju ne mogu svi ni da se upišu, i da to ne zavisi od uspeha, već od nekih drugih stvari.

Šta smo primetili ovde, ne samo sad, ali uopšte, od pre, u stvari nije to bilo od samog početka, najpre ste kod kandidata označavali kada su završili, za koliko godina su završili studije i kojim prosekom. Proseka više nemamo. Kažu sudije koje su birane i one koji bi želeli da budu, a nisu na vašem spisku i predlogu za izbor, davi to namerno radite, zato što predlažete sudije koje su fakultet završile sa prilično niskim prosekom. Evo, sad smo čuli za kandidata za zamenika javnog tužioca u Šapcu da imate podatak da je u pitanju gospođa za koju je stavljena primedba da je član DS, što je ovako prilično, pa rekla bih i neozbiljno. Ne možemo da razumemo da postoje, zaista nisam obraćala pažnju, apsolutno ne znam o kome se radi, ali nije to ozbiljan razlog. Prvo, zato što sve sudije i svi tužioci imaju bar određene simpatije prema nekim strankama, i to je normalno, znate, da nije tako, onda bi te sudije i tužioce bili proglašeni ljudima drugog reda i zabraniti vam da izlazite na izbore, ako ćemo u krajnjem slučaju. Ali, vi ste rekli, npr. da je ta gospođa završila fakultet sa prosečnom ocenom devet. Nama nedostaje taj podatak za sve ostale kandidate.

Pogledala sam, naravno, svaki od ovih predloga, istina, najveći broj kandidata su završili fakultet negde oko 24 godine života, što može da se uzme kao redovno studiranje, ali ima jedan broj kandidata koji su studirali do 27, godine, do 29 i do 32 godine života. Mislimo da neko ko je toliko studirao ne bi mogao biti sudija, ipak, sudija je, da kažem, neki poseban pravnik. Prvo, treba da je i odličan student i da je na vreme završio i fakultet i pravosudni ispit, prosto to je grana vlasti od koje i narod očekuje nešto posebno i koji sami po sebi morate biti, prosto, takvi, morate da se izdignite iznad mnogih stvari i tako dalje, zato je to naša primedba.

Takođe, ono što nedostaje kod svih ovih predloga, vi kažete da ste formirali komisiju i da je taj neki kandidat ocenjen ocenom pet, da je na sednici Vrhovnog suda dobio najbolje ocene i tako dalje, ali, šta je sa drugim kandidatima? Mi nigde ne znamo koliko je tačno i koji su tačno kandidati prijavljeni bili na određeno sudijsko ili javno-tužilačko mesto. To bismo voleli da znamo, pa da možemo da uporedimo tog kandidata za Šabac, sa možda još pet kandidata kojih je bilo, pa onda možemo da razgovaramo o nekim objektivnim razlozima zašto je ovaj predložen, a zašto nije onaj. To bi trebalo u buduće.

Ove dve stvari morate da ispravite za sve buduće predloge koji kod nas dolaze, jedno je prosečna ocena studiranja, uz ovo što imamo i druga je ko su kandidati i kakve su njihove ocene. Imamo mi ovde u nekim od obrazloženja kažete, kandidat taj i taj se predlaže, a ostali kandidati koje je komisija ocenila ocenom pet su predloženi za neki drugi sud jer su tamo konkurisali. To možda jeste, možda nije. Znate, ne znamo, moramo imati konkretno. Vi znate koliko precizni morate biti vi u vašem izražavanju kad donosite presude ili vi kad optužujete, tako morate i ovde kada je u pitanju razgovor sa narodnim poslanicima.

Sledeće što sam htela da vam kažem, bojim se da nešto ne preskočim, evo, nešto što je zaista problem o kojem morate da razmišljate, pre svega vi sudije, morate da nađete način, neke sudije u nekom prethodnom periodu su bile zaista pod direktnom, pa mogu reći, vlašću, ali uticajem u svakom slučaju izvršne vlasti. Sećamo se svi Nate Mesarović, dobili smo presudu umesto doneli smo presudu i znamo kako je sve to završilo, ali podsećam vas da je u Srbiji do novembra 2001. godine najviša kazna bila 15 godina zatvora i 20 godina zamena za smrtnu kaznu. Krivični zakonik je 2001. godine menjan i smrtna kazna je zamenjena kaznom od 40 godina zatvora. Taj zakon stupio je na snagu 1. marta 2002. godine. U to vreme Vladan Batić je bio i ministar, i tužilac, i sudija, i advokat, sve je bio. Taj Vladan Batić je na neki interesantan način obavezao sudije da su sudije, sudska veća donosile presude gde su izricale kaznu od 40 godina navodnim učiniocima nekih krivičnih dela koja su učinjena u vreme kada takva kazna nije bila predviđena. Konkretno, govorim o Miloradu Ulemeku Legiji, o kaznama od 40 godina koje su njemu izrečene za pokušaj ubistva Vuka Draškovića, za ubistvo Ivana Stambolića, jedno je krivično delo učinjeno 2000. godine 25. februara, ovo drugo 3. oktobra 1999. godine, odnosno 16. juna 2000. godine. Dakle, mnogo pre nego što je bilo moguće izreći kaznu od 40 godina zatvora. Vi morate reagovati na zahtev advokata Milorada Ulemeka i ovi postupci moraju da se vrate na početak i mora da se sudi u skladu sa zakonom.

Dakle, to što je neko hteo, govorim o vladavini Zorana Đinđića, koji je imao interes da Stambolić bude ubijen, koji je hteo da neku drugu političku pozadinu tu da napravi, on je imao interes da se odredi Ulemek da bude osuđen za ubistvo Stambolića, ili pokušaj ubistva Vuka Draškovića, kao što je neko kasnije imao interes da istog tog Ulemeka osude za ubistvo Zorana Đinđića, a nikada nije pravno valjano dokazano da su Zvezdan Jovanović i Milorad Ulemek učestvovali u tom ubistvu. I, zato sad vama iz Tužilaštva, koristite tužilačku istragu, mi smo puno puta govorili, ali sada se i sam Rodoljub Milović pojavio u javnosti sa nekim svojim informacijama, pa lepo uzmite, zabavite se tim Rodoljubom Milovićem. Pomoći ćemo vam, istražite tajne operacije: „Kaktus“, „Šumadija“ i „Mačva“ i u kombinaciji sa utvrđivanjem od strane, pre svega, svedočenja Rodoljuba Milovića o ubistvu Mileta Lukovića i Dušana Spasojevića, dobićete preciznu sliku o tome ko stoji iza atentata na Zorana Đinđića i o tome ko je njega stvarno ubio.

Mi iz SRS, insistiramo na ovome godinama, ne zato što mi razmišljamo o Zoranu Đinđiću, nego zato što mislimo da je to državni interes, a o državnom interesu i vi morate da vodite računa. Dakle, bez obzira ko je u pitanju, to je nešto što mora da se istraži.

Takođe u našem Odboru za pravosuđe i upravu, imamo pismo advokata Ljubiše Buhe Čumeta, koji kaže da 36 meseci nije dobio odgovor zato što su pisma koje je slao braniocu bila otvara i što pismo koje je branilac njemu dostavio nikada nije stiglo do njega, nego je završilo u spisima predmeta, vi jednostavno, da li to ne dolazi do vas, kad kažem vi, naravno mislim na one sudije koje su to radile. Da li vi kada imate tako, kolokvijalno rečeno, škakljive predmete, jedva čekate da ih završite, zatvorite i u fioku? Ne možete tako, sve su to ljudi i o svim ljudima i o njihovim ljudskim pravima i procesnim pravima mora da se vodi računa, ne smete dozvoliti tribunalizaciju našeg sudstva koja je u dobroj meri prisutna.

Još jedan minut vremena imam, želim i tužioce i sudije, da vas lepo zamolim da se otrgnete od uticaja izvršne vlasti. Vaše funkcije su trajne, izvršna vlast je prolazna. Vodite računa o zakonu, vodite računa da je svako pred zakonom isti, imajte hrabrosti, nemojte da čuvate predmete u fiokama. Slobodno izvadite svaki predmet, sudite po zakonu i nemojte ničega da se plašite. Nemojte da se plašite da će neko da vam kaže da ste član ove ili one stranke, da može da vam zapreti da ćete biti predloženi za razrešenje itd. Ko časno radi svoj posao ne treba i ne sme nikoga da se plaši. Od vas se sudije i tužioci očekuje da čuvate pravni sistem. Nemojte vi da budete izvor strahova, vi morate da budete ti koji ste pravna sigurnost, a ne da zbog vas pravna sigurnost građana se dovodi u pitanje. Očekujemo predloge za predsednike sudova. Hvala vam.

Vrlo kratko.

Najpre, što se tiče ove Pravosudne akademije, mi stalno iznosimo stav SRS da tako nešto nam nije trebalo, to je neka novotarija koja zaista diskriminiše mlade pravnike. Ne sumnjamo mi da tamo ima, kako vi rekoste, divne dece od kojih se očekuje da će biti stručnjaci itd. Nije to sporno, ali sigurno tako divne dece ima i pripravnika kod advokata i zaposlenih u sudovima i u privrednim društvima itd.

Jednostavno, nama se ne dopada činjenica da postoji neka posebna, da kažem, baza iz koje se beru sudije. To je nešto što je za nas neprihvatljivo.

Ovo što ste rekli, pokušali ste da onako bolećivo kažete šta sve može biti razlog da neko dugo studira. Naravno, može to sve bude, ali i vi znate i mi znamo da to uglavnom nije slučaj, da se uglavnom radi o ljudima koji su bili lenji, pa su duže studirali, a mi još ne znamo sa kojim prosekom su završili fakultet i onda nemojte takve uzimati za vaše kolege.

Mi želimo da naše pravosuđe zaista bude na nivou, pre svega na ustavnom nivou. Ja sam vas zato zamolila da ne podležete nikakvim uticajima. I na vama je da čuvate ugled struke i nauke.

Očekujemo od vas da to zaista i radite i uvek kada budemo znali za bilo kojeg sudiju da je u pravu, a da ima neki problem, da ga neko progoni, važi i za tužioce, naravno, da mu neko iz vlasti preti, sa lokala pogotovo u manjim sredinama, mi znamo da se tamo neki lokalni šerifi bahato ponašaju itd, verujte, SRS će uvek stati iza takvog nekog sudije za koga znamo da radi u skladu sa zakonom i da na taj način čuva svoj integritet, lični, ali da čuva integritet pravosuđa kao posebne grane vlasti, koja je, priznaćete, kod nas poprilično na niskom nivou, ne zato što mi imamo loše sudije i tužioce, imamo i takvih ali u manjem broju, mnogo je više i vi to dobro znate, a znamo i mi, kontaktiramo sa ljudima, mnogo je više onih koji su se negde sklonili i čekaju neka bolja vremena kad će moći da budu i nezavisni i samostalni i jedni i drugi i kažu – samo da prođe vreme, da ide tako predmet za predmetom, neki jednostavniji predmeti, da bi izbegli naslovnu stranu nekih novina, neki komentar itd.

To što se dešava u tom delu nije dobro. Ali, ponavljam, vi morate zakonitim radom da se izborite za ugled vaše struke. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS od početka ovog saziva pokušava da utiče na skupštinsku većinu u smislu da pokušamo da vas ubedimo da treba da se poštuje parlamentarna demokratija, da se radi u skladu sa Poslovnikom koji je loš. Trebalo je novi doneti ili menjati ovaj na početku ovog saziva. Nije nam to polazilo za rukom i zato ste zaslužili negativne ocene te Evropske komisije do koje je vama jako stalo, pa ste onda morali da doživite da vam Fabricio udara packe, pa ste morali da doživite da ovde predsednik države mora da se ispoveda nekom nacionalnom konventu za EU. To je skupina nekih nevladinih organizacija koje rade u interesu EU, a ne Srbije. Bila je to, onako, svojevrsna bruka za državu, ali, dobro, nije prvi put kada ste vi u pitanju.

Mi smo ovu sednicu konačno imali po Poslovniku, u smislu da smo imali dnevni red takav da svaki predlog predstavlja posebnu tačku dnevnog reda i to jeste dobro. Mi smo to pohvalili, ali očigledno je da je predsedavajućima, u odsustvu predsednika Narodne skupštine, postalo nepodnošljivo da narodni poslanici SRS ovde govore, da koriste vreme i počeli su volšebno da nam kradu vreme.

Imam ovde sve precizne podatke i dostavićemo ih predsedniku parlamenta kada se vrati, jer smo ustanovili da od ukupno 28 minuta i 49 sekundi, koliko mi vremena imamo, u četvrtak nam je oduzeto nekih tri i nešto minute, u petak skoro dva minuta. Znate, to kada se prevede u procente u odnosu na ovo vreme koje mi govorimo, onda je to oko 10% i to je mnogo.

Zamislite šta smo otkrili kada smo ovo istraživali? Naš narodni poslanik se javi za reč, a pošto ovaj vaš sistem za javljanje nije dobar, on je samo rekao "dame", nije ni završio "gospodo", prekinuta je konekcija i on se ponovo prijavio i vi mu oduzimate 18 sekundi. Znači, ako neko govori 120 sekundi, a oduzme mu se 18, to je 15% dozvoljenog vremena.

Dalje, mi od početka ovog saziva nismo propustili ni jedan utorak i ni jedan četvrtak da ne postavimo pitanje ili predsedniku države ili predsedniku Vlade ili pojedinačno ministrima i uvek poslanici SRS postavljaju pitanja koja su zaista od opšteg interesa.

Mi se ne bavimo kod postavljanja pitanja nekom dnevnom politikom ili osvajanjem nekih, kako neki vole da kažu, jeftinih političkih poena, nego se bavimo zaista suštinskim stvarima. I, šta je rezultat toga? Pokazalo se da i predsednik države i predsednik Vlade i predsednik ministra vređaju Narodnu skupštinu, omalovažavaju Narodnu skupštinu, da ih baš briga šta se u Narodnoj skupštini od njih traži, da ih baš briga za činjenicu da smo mi najviše zakonodavno telo po Ustavu Republike Srbije i mi imamo sledeću situaciju.

Ukupno smo postavili, to je počelo 3. juna 2016. godine, zaključno sa 28. junom 2019. godine, postavili smo 143 pitanja ili zahteva za obaveštenje, objašnjenje itd. Odgovor smo dobili na samo 61 od takvih pitanja. Znači, od143 Narodna skupština je dostojna odgovorom na samo 61 pitanje.

Kakva je sadržina tih pitanja, to je posebna tema. Uglavnom odgovori nemaju veze sa pitanjem, što bi naš narod rekao odgovaraju nam na okruglo, pa na ćoše, ali to će biti neki drugi put tema.

Danas tražimo od predsednika Narodne skupštine da anagažuje službe, verujemo da ona ovo ne zna i ne mora da zna, ali mi se bavimo svojom poslaničkom grupom pa znamo. Dakle, tražimo da se sva ova pitanja na koja nismo dobili odgovore, u skladu sa onim kako su postavljena, dostave ponovo onome koga smo pitali i da predsednik Narodne skupštine insistira da u najkraćem roku dobijemo odgovore na sva pitanja.

Nešto se zaista čudno dešava sa vama, kolega Arsiću, ja sada intervenišem na osnovu člana 104. Poslovnika.

Poslovnik je predsedavajućem dao pravo da nekome može da da ili ne da repliku. Vama niko nije dao pravo da vi na taj način razgovarate sa narodnim poslanikom. Vi možete da kažete - po kom osnovu gospodine Periću, gospodin Perić kaže – tražim repliku, vi kažete – nemate pravo na repliku.

To vama Poslovnik dozvoljava, možete to da koristite, možete to da zloupotrebljavate, ali vam ne dozvoljava Poslovnik nikakvo samoreklamerstvo sa tog mesta. Uzdržite se, radite to već nekoliko dana. Uzdržite se od suvišnih komentara. Ako imate želju i potrebu da govorite na ovu temu, ili na koju god temu, lepo neka vas tu neko zameni, ja više nisam raspoložena da vas zamenjujem samo da znate, onda dođite lepo, pozovite Gordanu Čomić da vas zameni, pošto ste vi inače evropejci, istomišljenici, i onda dođite lepo ovde, javite se i replicirajte do mile volje.

Ali, nemojte zaista da zloupotrebljavate, da sad neko ko sluša, da stekne utisak da poslanik SRS ne sluša šta je neko govorio, da mu je to palo napamet da se javi, da ne zna da li treba da se javi, da ne zna da li treba da odgovori, šta treba da odgovori, itd. Nemojte da nas ponižavate na taj način. Žao mi je što niste zadovoljni činjenicom da poslanička grupa SRS dominira u parlamentu, ali šta ćete, takve nas Bog stvorio.