Ovo je replika na vašu repliku meni, ako dozvoljavate. Vrlo kratko ću, inače, pošto vi kažete da ne može govoriti o putarini i o putevima neko ko nije vozač, istina, ja nisam vozač, ali sam onda razumela da ću ja moći o ovome da govorim tek kada u Srbiji budu proizvedeni leteći automobili, to će valjda brzo biti kako obećavate, pa evo računajte me ovu raspravu za unapred.

Činjenica da je Odbor podneo tri amandmana u nekim bitnim oblastima govori o tome koliko je predlog Vlade bio zapravo nepripremljen, koliko je loš i to se uklapa u ono o čemu smo govorili o načelnoj raspravi, o čemu ćemo nastaviti i danas.

Ovaj amandman na član 3. je posebno interesantan, jer kaže u obrazloženju – ovim amandmanom se upotpunjuje navedena odredba u Predlogu zakona tako što se utvrđivanje javnog interesa za eksproprijaciju nepokretnosti omogućava i za eksproprijaciju nepokretnosti potrebnih za obezbeđivanje građevinskog materijala za pozajmište, odlaganje, kamenolome, odlagališta itd. sve to na Moravskom koridoru.

Ovo je vrlo interesantno, prvo sa jedne strane kako je Vlada kao predlagač mislila da radi ove poslove, a da nije obezbeđeno zemljište i za ove namene, to je jedna stvar.

Druga stvar, da li je ovo ono o čemu sam govorila i na šta sam upozorila gospođu Mihajlović da se ne desi ono što je već i sama rekla da je sretala kod gradnje ovih već završenih koridora ili ovih koji su u radu, da neki ljudi imaju negde neke parcele koje bi bilo lepo dati na privremeno korišćenje državi radi, evo, ovih namena koje otprilike ne znače ništa, jer mi imamo u zakonu predviđene i te privremene eksproprijacije. Ovo je nešto posebno, ovo je lek specijalis u okviru lek specijalisa.

Ovo budite sigurni, nisu čista posla, amandman smo dobili juče, bilo je malo vremena da bismo prošli kroz trasu i utvrdili o čemu se radi, ali bože zdravlja, javnost će biti upoznat sa tim.

Kada sam videla da ovaj amandman nije prihvaćen i još pročitala obrazloženje, nametnuo se jedan logičan zaključak. Ministar Zorana Mihajlović vređa narodne poslanike, ona je ovde samo da prođe kroz Skupštinu formalno i jedva čeka da se ovaj posao završi, da se „Behtel“ dočepa 300 milijardi evra koje će podeliti s njom i to je suština njenog rada ovde.

Evo obrazloženja zašto tvrdim da je tako. Kada smo govorili u načelnoj raspravi i članu 5. gde su „Srbijavode“ određene kao korisnik eksproprijacije za izvođenje radova na regulaciji vodotoka sliva reke Morave, tada je gospođa Mihajlović rekla, na našu primedbu da se mora rešiti problem nestalih parcela koje su nestale, Nataša ja malopre govorila o tome, zbog mafijaške krađe šljunka iz sliva reke Morave, ne samo sad, govorimo o reci Moravi, ali to je prisutno i u drugim krajevima i u drugim vodotokovima u Srbiji, ali na reci Moravi posebno. Tada je Zorana Mihajlović rekla da ona zna za taj problem i da je verovatno ovo momenat da se taj problem reši. Onda je rekla da amandman ne može da prihvati, a mi smo amandmanom tražili da se to reši, da „Srbijavode“ taj problem reše, pre nego što se uđe u postupak eksproprijacije. Onda je ona rekla da se ne prihvata amandman iz razloga što je postupak eksproprijacije poseban postupak, šta to znači, kada se vodi u odnosu na upisanog vlasnika nepokretnosti kojim se rešavaju imovinsko-pravni odnosi potrebni za pribavljanje građevinske dozvole.

Ovo je malo zbrljano i zbrkano, suštinski zna se šta je eksproprijacija. Ali, kaže, ukoliko na nekoj predmetnoj parceli postoji zahtev vlasnika za naknadu štete koja je nastala iskopavanjem šljunka, kako se navodi u ovom amandmanu, u tom slučaju radi se o obligacionom odnosu između vlasnika i lica koje je štetu pričinilo. Sad bi ovde čovek mogao da zaključi, čovek pravnik bi mogao da zaključi da su ta lica u obligacionom odnosu, da imaju nekakav ugovor ti vlasnici parcela sa onim ko im je krao šljunak. To zaista nema veze sa mozgom.

Dalje, znate li vi šta je ovde suštinski problem? Jedna vrsta problema je ovo što je govorila koleginica Nataša Jovanović, da su ljudima nestale parcele, da su ljudima nestali ari i hektari vlasništva njihovih parcela, ne zato što je to uradila priroda sa Moravom, nego zato što su to uradili kriminalci sa lokala duž toka reke i sliva reke Morave.

Šta se dalje desilo? Ti ljudi u međuvremenu plaćaju porez na tu zemlju koju nemaju ni fizički, ne da ne mogu da je obrađuju, nego je nemaju ni fizički, a s druge strane plaćaju takođe, zamislite apsurda, neku naknadu za odvodnjavanje, a njihova parcela duboko u vodi i sad još plaćaju i za njeno odvodnjavanje.

E sad, šta još ovde može biti ozbiljan problem gde će štetu imati ne samo ti ljudi, nego će štetu imati budžet Republike Srbije. Gospođo Mihajlović, ovo vaši saradnici pre svega moraju da čuju, ako vi eksproprišete, što je normalno, parcelu na osnovu vlasničkog lista, ova mapa ovde koju ste nam ovde pokazivali pokazuje veliki broj parcela koje ne postoje, koje su u Moravi, a one su vama deo koridora i vi ćete onda pozvati nekoga ko je vlasnik te parcele da izvršite eksproprijaciju, taj neko zna da je njegova parcela u Moravi, on će prihvatiti eksproprijaciju, prihvatiće naknadu koju god vi budete odredili, a vi ćete faktički na terenu eksproprisati parcelu koja je pored te, za koju nemate vlasnički list, koja nije na ovoj mapi, pažljivo sam mapu pogledala i onda će taj neko kad mu uđete u parcelu doći da kaže – hej, da li ste vi normalni, kako mi možete uzeti parcelu, kad nije vršen nikakav postupak? Onda ćete morati i tom čoveku, tom vlasniku, tom pravnom ili fizičkom licu da platite tu parcelu. Normalno je da morate da platite.

A ako je vama ovo smešno, smejaćemo se mi vama kad budemo imali ove slučajeve na terenu.

Tvrdim vam da je ovo tačno. Tvrdim vam da vam Koridor ide parcelama koje su voda, parcelama koje su Morava, a vi nećete uzimati Moravu za koridor, nego parcele koje idu pored Morave. Pa vi samo odbijajte naše amandmane, a videćete kako će ovaj problem da se reši i neće ovde biti na kraju samo problem krađe 300 milijarde evra koje ste sa "Behtelom" ukrali, nego će biti mnogo više problema sa ljudima koji imaju parcele duž ovog Moravskog koridora.

Mi smo o ovom zakonu, i u načelnoj raspravi smo, a i danas ćemo raspravljati vrlo ozbiljno i stručno. Ono što navodimo kao primere koji će se dešavati u praksi, nažalost je nešto što će se zaista i sigurno dešavati.

Ovde sada imamo problem koleginice koja pokušava da se na sve moguće načine dodvori Zorani Mihajlović, ne znam iz kog razloga, ali moram da joj kažem da koliko mi imamo informaciju, Zorana ne radi na svojim društvenim mrežama, to joj rade neki drugi, tako da džabe onoliki lajkovi.

Ali, ja kao diplomirani pravnik koja je 17 godina radila postupke eksproprijacije, obećavam da više neću replicirati pravniku koji kaže da je parcela ekspropisana ili tako nekako. Hvala.

Malopre me Nataša Jovanović opomenula. Kaže da sam pogrešno rekla da je Zorana Mihajlović sa „Behtelom“ i Skotom ukrala 300 milijardi evra, pa, evo, izvinjavam se, u pitanju je 300 miliona evra.

Sada, ako nema ništa protiv ova koleginica što ekspropriiše parcele, ja bih nešto i o ovom članu 9.

Ovaj član 9. je nešto što je jako loše. Loše je, pre svega, za ljude kojima će se eskproprisati parcele. Namerno je ovde predviđeno da u poslednjem ovom stavu, gde imamo amandman da se radi o eksproprijaciji i administrativnom prenosu nepokretnosti, a sada ne bih ni trošila vreme da stručno objašnjavam na šta se odnosi eksproprijacija, a na šta administrativni prenos, ali je očigledno intencija da ovde bude što je moguće više administrativnog prenosa i da bude što je moguće manje konverzije da bi ljudi bili oštećeni u ovom postupku.

Mi smo rekli u načelnoj raspravi da niko normalan ne bi mogao biti protiv izgradnje ovog koridora ili bilo kojeg drugog koridora i onda kad neko sa ove strane kaže da je nekome bolje nula kilometara, nego, ne znam, 400 kilometara autoputa, itd, to deluje baš onako degutantno, i ne zaslužuje ni pažnju, ni komentar.

Dakle, nemamo ništa protiv izgradnje ovog koridora. Razumemo da se mora utvrditi opšti interes. Razumemo da opšti interes mora da trpi svako fizičko i pravno lice čije parcele, odnosno druge nepokretnosti budu obuhvaćene ovim zakonom, leks specijalisom kojim se utvrđuje opšti interes, ali ne razumemo i ne prihvatamo i nedopustivo je da iko bude oštećen u ovom postupku.

Dakle, ako je neko faktički vlasnik parcele koja se još uvek u katastru vodi kao društvena svojina, koje u Ustavu nema, ali u katastrima ima, koja se još uvek vodi kao javna svojina, a faktički je, znači, vlasništvo tog nekog lica, njemu se mora omogućiti da izvrši konverziju i da on bude nosilac eksproprijacije.

Ovo što je predviđeno ovim poslednjim stavom člana 9. je čista krađa. Čista krađa nepokretnosti ljudima koji u međuvremenu nisu izvršili konverziju, a državi se svakako… kad kažem državi, mislim na onoga ko će raditi konkretno ovo, svakako više isplati da se barata sa administrativnim prenosom zemljišta, pa državna ustanova jedna između druge će to regulisati na drugačiji način, nego kada je u pitanju eksproprijacija, kada ljudima mora da se plati ono što im se oduzme.

Kažete vi u obrazloženju, između ostalog, da ne možete prihvatiti amandman jer ovim amandmanom ne bi bio ostvaren cilj donošenja ovog zakona, a to je ubrzanje svih postupaka, pa i postupka eksproprijacije. Ne može cilj zakona biti samo ubrzanje svih postupaka. Cilj zakona, pored uzbrzanja svih postupaka, mora biti, pre svega, pravičnost, jer se ovde radi o tome da će duž ovog koridora mnogim fizičkim i pravnim licima, nekima voljno, nekima nevoljno, biti oduzete njihove nepokretnosti, parcele, kuće, poslovni prostori, šta god.

Niko u tom postupku ne sme biti oštećen. Dovoljno je što je u ovom poslu oštećen budžet za 300 miliona evra, koje će biti date „Behtelu“ da ih dalje krčmi sa Zoranom i Skotom. Nemojte onda da oštetite i pojedinačno ljude kroz čije nepokretnosti prolazi ovaj koridor.

Ministar ne može da nudi bilo šta Narodnoj skupštini, već ministar mora da odgovara na ono što narodni poslanici traže od nje. Ne može ministar da kaže kad je ona raspoložena i na kom nivou da odgovara, da razgovara o nekom predlogu zakona, a neće da odgovori na pitanje narodnog poslanika ovde i sada, a to se od nje tražilo.

Što se tiče izgradnje u vreme kada je SRS bila vlast u opštini Zemun, najponosniji na taj deo, da, da, samo vi vrtite glavom, najponosniji, gospođo Mihajlović, vi i tada vaš URS i tada vaši sa kojima ste bili u to vreme, protiv tih naših rešenja vodili ste postupak do tada do Ustavnog suda. I Ustavni sud i sve instance pre toga rekli da je sve apsolutno u skladu sa tadašnjim zakonom i odlukama koje su regulisale status i izgradnju objekata i dodelu zemljišta na teritoriji grada Beograda.

Kada o tome hoće da se govori, mora nešto da se zna, mora nešto da se pročita.

Dakle, mi smo ponosni na činjenicu da smo formirali naselje Busije, naselje Grmovac, naselje Plavi Horizonti, deo Ugrinovaca, deo Batajnice, da su ljudi koji su proterani, izbegli, koji su pobegli od ustaškog noža, da su našli utočište u opštini Zemun, da je SRS i Vojislav Šešelj kao tada predsednik opštine Zemun, da smo našli zakonsko rešenje da pod izuzetno povoljnim uslovima, bez ijednog dinara zarade tim ljudima dodelimo te parcele, da su to naselja, gospođo Mihajlović…

(Predsedavajući: Privodite kraju.)

… sa ulicama širokim 12 metara… (Isključen mikrofon.)

Vrlo je interesantno slušati narodne poslanike koji se javljaju tek da bi nešto reklo i zaista kada sam rekla malopre da nema šta da se čuje i nema šta da se čuje, to ponavljam i javno. Zbog toga sam dobila opomenu, neka sam, to mene ne može da ućutka i Arsić zna koliko sam se opomena u životu naplaćala, ali nikada me nije neka novčana kazna mogla omesti da radim ono što želim da radim.

To govori o vama, o vašem odnosu prema parlamentu, o vašem gubljenju živaca, o vašoj nervozi, a i kako ne biste bili nervozni, šta vam se sve dešava, šta sve Vučić najavljuje …

(Predsedavajući: Jel ovo po amandmanu ili kako?)

O amandmanu, naravno.

Evo, posle druge opomene, gospodine Arsiću, povredili ste član 27. malopre kada ste uzeli reč i sa tog mesta, možda nervozni što ne možete da izađete da zapalite cigaretu, pa onda morate da koristite da odatle pričate, vi ste malopre diskutovali kolega Arsiću, a niste samo mene prekinuli u raspravi po amandmanu. To je po našem Poslovniku nedopustivo.

Vi imate pravo da prekinete narodnog poslanika kada procenite da treba da bude prekinut, u skladu sa Poslovnikom, ali da vi odatle držite predavanje, da vi odatle pričate, žao mi je što imate narodne poslanike koji ne mogu da se koncentrišu na ono što bi hteli da kažu, što baš ne čitaju dobro ono što im je napisano. To je vaš problem.

A vi, da naterane nas da vas pažljivo slušamo, nećemo. Da čujemo svaku reč koju izgovorite, valjda smo milion i 700 puta pokazali. I kada mi pričamo, i kada mi dobacujemo i kada mi međusobno nešto razgovaramo, mi odlično čujemo sve ono što vi iz vaše skupštinske većine kažete i kao što vidite i znate, mi na to reagujemo.

A vi, vodite računa o primeni Poslovnika i nemojte nikad više da vam padne na pamet da odatle sa mnom raspravljate. Na to nemate pravo. Da tu neko sedne da vas zameni, da se vi javite za reč, to imate pravo, a sa mesta predsedavajućeg ne možete. Vi niste meni ni mama, ni tata, ni vaspitač da vi meni odatle pričate kako ću da se ponašam, šta smem da kažem, šta ne smem da kažem.

Žao mi je što su vaši poslanici danas pokazali da nemaju pojma o eksproprijaciji, a pokušavaju da budu pametni na tu temu…

Želim naravno.
(Vjerica Radeta: Poslovnik.)

Sada intervenišem po članu 107. gospodine Arsiću, vi ste grubo povredili dostojanstvo Narodne skupštine, zato što ste rekli da ovde neko, vi ste rekli ja, ali ja mislim da to niko ovde ne radi, ugrožava slobodu govora.

Vi ste pokazali da ne znate šta je sloboda govora. Dobaciti nešto narodnom poslaniku, reći mu da priča gluposti, reći mu da ne može da se sluša to što on kaže, sve to što ja nisam rekla, ali i da jesam, to nije ugrožavanje slobode govora, gospodine Arsiću, pročitajte malo nešto, nemojte da se blamirate i sramotite sa tog mesta. Vi ste uvredili mene, vi ste uvredili našu poslaničku grupu, vi ste uvredili Narodnu skupštinu kao instituciju, vi ste rekli, gospodine Arsiću, da u Narodnoj skupštini se ugrožava sloboda govora narodnih poslanika. Pa jeste li vi svesni šta ste vi sad poručili javnosti? Jel vi razumete sami sebe?

Gospodine Arsiću morate nervozu malo da suzbijete. To vaše loše raspoloženje, to što je očigledno da imate nekih problema, ne ulazim kakvi su, ali ne možete ih iskazivati tako što ćete na tako grub način vređati Narodnu skupštinu. Ja nisam rekla da ste uvredili Narodnu skupštinu zato što ste meni izrekli opomenu, to je stvar vašeg ćefa pa radite kako hoćete, ali moraćete da se ceo dan tako ponašate, bojim se i prema ovima tamo.

Ja sam pripremila ovde i iskoristiću, ne ovu, ali biće prilike, ono kad sam rekla da ste nam ukrali vreme u petak i u četvrtak, jeste, evo dokaza ovde, sve ćemo to lepo da iznesemo, o svemu ćemo da porazgovaramo, vas očigledno ni onaj konvent, kako se zove, što ste sa nevladinim organizacijama i onaj kako im se zove, ovaj, Sem Fabricio… (Isključen mikrofon.)

Rekla sam da želim i vi onda nemate pravo ništa da obrazlažete… (Isključen mikrofon.)

Član 100. je u pitanju i to već u kontinuitetu ga kršite gospodine Arsiću i nemojte više to da radite.

Ako u toku reklamacije nekog člana narodni poslanik kaže da želi da se Skupština izjasni, onda vi nemate šta da objašnjavate, tu je kraj vaše uloge tu. Samo kažete – da, želite da se izjasni Skupština. Vi ste opet uzeli da raspravljate o tome šta neko treba da čuje, šta neko treba da ne čuje, pa svi ljudi koji prate Narodnu skupštinu znaju da poslanici SRS sve čuju i da reagujemo uvek i kada se vama čini da ne slušamo šta pričate, vidite po našoj reakciji da čujemo i da reagujemo. To što vi nemate koncentraciju to je vaš problem i vaša stvar.

Interesantno je da malopre niste primetili kada narodni poslanik kaže drugom narodnom poslaniku da nema kućno vaspitanje, onda je to u redu je li, to može da se kaže? Nego ćete vi da vagate ko kome sme šta da kaže. Neće moći gospodine Arsiću, verujte. Možete vi kako hoćete, ali nećete dokle hoćete.

Vi vašu nervozu već nekoliko dana pokazujete. Verovatno i čini mi se nekako to povezujem sa onim kolumnama Vlade Đukanovića, nekako je od tada počelo. Vidite vi to u vašoj stranci, a ovde dok sedite tu ponašajte se kao predsedavajući Narodne skupštine.

Ako to niste u stanju, kažite – ja to ne mogu, ja ne umem da izađem iznad stranačkog, iznad mržnje. Vi pokazujete mržnju prema SRS, prema poslanicima SRS. To je nedopustivo gospodine Arsiću za bilo koga ovde, a kamoli za nekoga… (Isključen mikrofon)

Ne znam šta bih to još trebala da želim? Možda kafu, kao vi tu?

Kakvo je to pitanje - još nešto?

Javila sam se po Poslovniku i predlažem vam, na osnovu člana 27. da malo povedete računa o statusu narodnih poslanika. Nemate pravo da vi određujete poslanike prvog i drugog reda. Ako su svi do sada prekidani na dva minuta i dve sekunde najviše, onda to važi i za vaše mentore. I nemojte više da se igrate.

Da i to na stav 3, gde smo predložili da se sporazum iz ovog člana zaključuje poravnanjem pred nadležnim organom lokalne samouprave. Sada treba da se objasni šta to znači.

Ceo koncept ovog zakona je takav da vi zapravo hoćete da što pre ljudima eksproprišete nekretnine, da uzmete nekretnine, da uđete u posed i onda da se dogovarate oko naknade, a kad već oduzmete nekretninu onda ljudi više nemaju šta da traže, vi ćete ih uputiti na sud. To stoji ovde u obrazloženju da ste vi, zbog čega ne prihvatate amandman, da ste vi predvideli neke različite moduse utvrđivanja naknade i sporazumevanja oko naknade za eksproprisane nepokretnosti.

To nije dobro. Ponovićemo, ne znam koliko puta. Zbog utvrđenog opšteg interesa niko u Srbiji ne sme da trpi štetu.

Vi ste ovaj zakon koncipirali tako da će svi ili gotovo svi, osim onih koji su u dogovoru sa vama i koji su na ovaj ili na onaj način vaši, pa ste njih provukli kroz ovaj amandman skupštinskog Odbora, svi drugi ljudi, manje, više, će trpeti štetu.

Ako vi dovedete nekoga kome se ekspropriše nepokretnost pred svršen čin, Ako kažete – vi prihvatite eksproprijaciju, a naknada će biti utvrđena naknadno, vi uvedete u posed onoga izvođača radova i onda taj vlasnik te nepokretnosti može da utvrđuje naknadu kod nadležnog suda. To može da traje više godina, tu mora da se plaćaju takse, moraju da se plaćaju veštaci, mora da se utvrđuje činjenično stanje na različite načine i to se, jednostavno, nikome neće isplatiti. Proći će mnogo godina pre nego što ljudi dobiju naknadu.

To je očigledno vaša namera i vi ste zato zapravo i radili leks specijalis, zbog toga i zbog onog drugog slučaja gde ste predvideli da uvučete „Behtel“ na mala vrata, da se ukrade iz budžeta 300 miliona evra i vi ste tim posao završili. I, onda ćete da se hvalite kako radite, koliko radite itd. Da ste iole ozbiljni, i vi u Vladi i skupštinska većina, onda bi stvarno ozbiljno razmotrili ove naše amandmane, a ne bi pravili neku priču koja nema veze ni sa realnošću, ni sa Zakonom o eksproprijaciji, ni sa leks specijalisom ovim i uopšte sa leks specijalisom, niti bi vam palo napamet da ovde držite predavanje nekome ko zna mnogo bolje od vas ovo o čemu govori, ali vama nije namera da ovaj posao uradite čisto, niste ga čisto počeli, nećete ga čisto ni završiti.

Sad će neko opet da se javi, pa da kaže kako smo protiv izgradnje Koridora, autoputeva, puteva itd. Ne, nismo. Građani treba da znaju, nismo protiv, mi želimo da se gradi, mi podržavamo sve što je izgrađeno, ali mi želimo da se radi pošteno, mi želimo da budžet niko ne krade, mi želimo da građane i privrednike niko ne krade, da ovaj posao bude završen, zaista na jedno opšte zadovoljstvo.

Ovim predlogom zakona i onim što ćete vi usvojiti kao zakon, svakako to neće biti. Vi, onda pokušavate, mislim na skupštinsku većinu, kroz vaše rasprave i malo pre ste to čulo kako smo mi isti kao oni neki koji ne sede ovde zato što su oni protiv gradnje, pa i mi smo protiv gradnje, itd. Neće biti gospodo, vi i oni ste isti. Vi odavde pokušavate da kažete da smo mi protiv onoga što je prosperitetno u Vladi Republike Srbije, a oni iz parkova pokušavaju da kažu da mi ovde sedimo zato što podržavamo vas i što smo isti kao vi. Ni jedno, ni drugo nije tačno.

Mi se razlikujemo i od jednih i od drugih. Vi ste isti. Vi ste isti po mnogo čemu. Vi ste isti i po vođenju unutrašnje i spoljne politike. Vi ste isti i po tome što su oni zaključili 14 nekakvih pojedinačnih sporazuma vezano za Kosovo i Metohiju, pa ste ih vi objedinili u jedan Briselski sporazum. Vi ste isti zato što insistirate na putu za EU, a i juče vam je rečeno da neće biti proširenja EU, kanite se više toga.

Vi ste isti kao i oni zato što su oni uveli izvršitelje, a vi na upražnjena mesta doveli svoje ljude. Vi ste isti kao oni zato što su oni uveli notare, a vi na upražnjena mesta doveli svoje ljude. Vi ste isti kao oni zato što ste prihvatili i dalje dajete strancima subvencije bez ikakve kontrole i bez ikakvih kriterijuma. Vi ste isti kao oni uopšte u vođenju vaše politike, ponavljam, i unutrašnje i spoljne. Nemojte nas srpske radikale mešati u to. Mi se apsolutno razlikujemo i od jednih i od drugih.

Vi ste možda najbolji, i jedni i drugi, mi smo možda najgori, ali se razlikujemo i od jednih i od drugih. Niti podržavamo vas, niti podržavamo njih. Mi ovde sedimo, radimo posao narodnog poslanika. Mi smo ovde ti koji tri i po godine pokušavamo da vam objasnimo šta je parlamentarna demokratija i kako treba da se radi u Narodnoj skupštini. Vi to niste prihvatili dok nije došao Fabricio, pa vam pripretio i onaj nacionalni konvent, gde ste okupili nekakve nevladine organizacije, pa se njima ispovedali i objašnjavali kako radite i zašto radite. To sam više puta rekla, što je, zapravo, nacionalna sramota.

Mi smo ti koji smo govorili da postoje u Vladi Republike Srbije ministri koji ne rade u interesu države Srbije i Vlade Republike Srbije. Mi smo imenima i prezimenima prozivali i Zoranu Mihajlović, i Rasima Ljajića, i Lončara, i Vanju Udovičića i sve ministre koje je trebalo i koje smo s razlogom prozivali. Šta se sada dešava?

Imaš li ti odgovor na pitanje, što dobacuješ, na koga je tačno Vučić mislio kada je rekao da postoje u Vladi ministri koji ne rade u interesu Republike Srbije? Hajte sad, junaci. Kažite sad vi i pokažite koji su to ministri na koje je Vučić misli.

Vi mudri ovih dana ćutite, a ovi neki koji nemaju toliko mudrosti i političke zrelosti, oni se javljaju i ovde komentarišu šta im padne napamet, a mudri ćute, čekaju da vide na koga će Vučić pokazati prstom i da li će ići baš onim redosledom kojim smo mi iz SRS pokazivali. Vodite vi malo o tome računa, gospodo.

Još jednom vas molim, nemojte nas da mešate ni sa onima iz parka, a njih da nas ne mešaju sa nama.

Da li vredi objašnjavati, ali, pre svega, zbog javnosti vredi. Da li postoji bolji i pravičniji način za određivanje naknade za eksproprisane nepokretnosti od onoga što smo mi predložili? Mi smo rekli da se sporazum zaključuje poravnanjem pred nadležnim organom lokalne samouprave.

Organ lokalne samouprave, inače, vodi postupak eksproprijacije i organ lokalne samouprave razgovara, ispred sebe ima vlasnika nepokretnosti i predstavnika investitora. Dakle, ovaj zna sa koliko para raspolaže, ovaj zna koliko njegova nepokretnost vredi. Na licu mesta na jednoj raspravi ovaj kaže – prihvatam eksproprijaciju, odričem se prava na žalbu, ovaj takođe – odričem se prava na žalbu zato što smo se sporazumeli i minut posle toga zaključili poravnanje da se ta nepokretnost ekspropriše po toj i toj ceni. Koji su to drugi načini koji mogu biti pravičniji od ovog?

Šta vi sad želite da poručite narodu? Da mi nešto loše mislimo na ovaj način? Znaju ljudi šta je eksproprijacija. Znaju da to podrazumeva oduzimanje nečega što je njihovo i ljudi hoće upravo ono što mi kažemo. Evo, mi to dajemo zato što je to opšti interes, ali mi tražimo da nam država za to plati taj i taj iznos i država to prihvata i to se zove poravnanje i to je volja oboe strane. Ne postoji bolji način ni sudska odluka, ni ne znam čija druga odluka ne postoji, drugi pravičniji, bolji način od ovoga koji mi nudimo.

To što vi pokušavate da ovde pričate da neko ne zna svoje amandmane nastaviću po drugom dva minuta.