Naravno, niste nas ubedili, ne možete nas ubediti, ovo što je kolega govorio bi imalo logike kad ne bi postojala mogućnost zaključivanja poravnanja.

Kako će to neko kome ekspropriše nepokretnost, kako će on tražiti neku enormno visoku naknadu za svoju nepokretnost kad mu pored njega sedi onaj ko predstavlja nadležni organ koji to plaća? Poravnanje ne podrazumeva samo – ja sam vlasnik kuće u Stublinama, ne vi ste, i ja prodajem svoju kuću, dajem je da se ekspropriše za toliko i toliko para, ovaj to potpisuje. To nije poravnanje.

Poravnanje je kada se dogovore obe strane o nekom iznosu i to je sasvim sigurno u najboljem interesu onoga čija se nepokretnost ekspropriše, a i u najboljem interesu, Boga mi, organa koji hoće ovaj posao da radi, jer će to doprineti da se posao brže završi, jer jeste jedna od intencija zakona da se ovaj posao završi u što je moguće kraćem roku. Ali, mi ponavljamo, taj što je mogući kraći rok, ne može i ne sme biti na štetu ni jednog, ni fizičkog ni pravnog lica, čija će nepokretnost biti eksproprisana.Mi od toga nećemo odustati.

Mi ćemo imati raspravu o tome. Daj Bože da ne budem u pravu, ali bićemo. Videćete i pisaće i novine o tome i biće zastoja i neće biti moguće ući u određenu parcelu itd. Biće puno problema zato što vi niste spremni da ovaj posao završite i pravno perfektno i pravično.

Ovde ne možete razdvajati pravno i pravično kad uzimate nekome imovinu. Ne možete, ne smete. Imovina je svetinja. Dovoljno je što će neko da prihvati da mu se to zemljište ekspropriše, zato što će se prihvatiti opšti interesi. Mi stalno tvrdimo da taj opšti interes i mora da se prihvati.

Onda mi ovde čujemo kako mi ne znamo, ne razumemo svoje amandmane itd. to je zaista uvredljivo.

Sada ću da se osvrnem na tu vrstu rasprave od strane poslanika većine i više se nećemo na taj način baviti time. Pričajte vi šta god hoćete, pričajte vi svoju mantru to je već dosadilo i Bogu i narodu, ali mi ovde govorimo vrlo konkretno ali argumente sa druge strane nemamo.

Ministar, naravno, ćuti zato što ne želi da razgovara sa poslanicima SRS, zato što je vređa istina da je „Behtelu“ iz budžeta uzela, odnosno budžetu za „Behtel“ uzela 300 miliona evra. To je javna tajna. Ako nju to vređa to je zaista njen problem, ali mi smo ovde da podsećamo i javnost i skupštinsku većinu šta se dešava. Mi smo tu da štitimo budžet, da štitimo svaku vrstu interesa građana Republike Srbije, pa i interes koji se odnosi na uplaćivanje poreza, doprinosa i ostalih dobiti koje se uplaćuju u budžet Republike Srbije.

Zašto se sad ovde pojavio neko malopre, to čujem od kolege koji je podnela amandman a taj neko nije uopšte poslanik? Zašto je uopšte došlo do takvog haosa u Narodnoj skupštini? Zato što su učili od vas i tu ste isti. Vi ste nastali na krađi mandata SRS. Što se sad čudite što ovih kojih nema uzmu mandat pod ruku i idu od jedne do druge poslaničke grupe, ko da više, ode kod Živkovića, Vuk Jeremić ima više para ode kod Vuka Jeremića, Đilas daje više, ode kod Đilasa, i napravljena je pijaca od Narodne skupštine.

Da li postoji danas iko u Narodnoj skupštini ko ovog momenta može da zna tačno koliko imamo poslaničkih grupa i koliko imamo slobodnih poslanika? To je nemoguće zato što se to menja na dnevnoj osnovi i to je nešto što zaista jeste problem, ali i za taj problem je kriva skupštinska većina.

Ko je dozvolio da u Narodnu skupštinu uđu stranke koje nisu prešle cenzus? Dozvolila je skupštinska većina zato što su poslušali Skota, i Skot vam je isti.

Dakle, nemojte nas da mešate u nešto gde nam mesto nije. Mi ovde radimo posao narodnih poslanika, obrazlažemo amandmane. Ako imate argumente protiv onoga što mi predložimo, hajde da pričamo.

Kolega Komlenski je izneo neke argumente, koji su po njegovom mišljenju bolji od ovog što mi predlažemo i što tvrdimo da su argumenti na osnovu kojih će ljudi kojima se eksproprišu nepokretnosti proći bolje, gde će biti manje glavobolje i državi i tim vlasnicima tih nepokretnosti.

Nije nas ubedio, nismo ni mi njega, ali to je parlamentarna rasprava. Hvala.

Član 17. govori o izboru strateškog partnera i to je generalno problem koji prati gradnju, odnosno početak gradnje ovog Koridora i mi ćemo po ko zna koji put ponoviti zato što javnost to treba da zna, da je pre nego što se ušlo uopšte u ovaj posao, Zorana Mihajlović zaključila nekakav dogovor sa „Behtelom“ za izgradnju Moravskog koridora po ceni od 800 miliona evra, da je naš predsednik tada, to je bilo prošle godine, održao konferenciju, novinarima podelio taj sporazum, da sam lično ja Ani Brnabić, tada je bila u Skupštini, dala jedan primerak tog sporazuma, da smo je pitali da li zna o čemu se radi, da je ona rekla da to nikada nije videla. Posle toga se desio onaj incident kada je Skot u Vladi Republike Srbije, a Zorana mu bila sa desne strane, rekao da je Kosovo nezavisna država, dakle, u Vladi Republike Srbije, na konferenciji i nikome to nije smetalo, Zorana Mihajlović mu se lepo smeškala, kao dobrom starom prijatelju.

Nama je tada Zorana Mihajlović rekla da mi izmišljamo, da nema ni govora o bilo kakvom poslu vezano za "Behtel", kakvih mi to 800 miliona evra pominjemo itd. Mi smo tada rekli i danas to tvrdimo da postoji kineska firma koja bi taj posao uradila za 500 miliona evra, znači, 300 miliona evra je nestalo od Vlade Republike Srbije do "Behtela" preko Zorane i Skota. To je taj problem koji će ceo ovaj posao, senka koja će biti nad celim ovim poslom, bez obzira kad se završio i kako se završio, a tek ćemo videti koliko će to na kraju biti novca, da li će to biti samo tih 800 miliona evra ili će to biti više, jer to uvek tako bude, zašto se ovaj posao radi bez tendera, izbegavanjem javnih nabavki, što se čak u ovom zakonu i predviđa, da bi se ta pljačka ozakonila.

To je što se nas tiče apsolutno neprihvatljivo. Kao što nam je nejasno, i tu smo intervenisali ovim amandmanom, gde ste predvideli da strateški partner se smatra i konzorcijum ili svako povezano lice, odnosno lice strateškog partnera, bilo koje privredno društvo koje strateški partner ili njegovo povezano lice osnuje za potrebe realizacije ovog projekta u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva.

Kako je moguće da vi zakonom predviđate da će se tek osnovati neko privredno društvo koje će biti strateški partner u ovom veoma važnom poslu? Zar vama tu, jel vama to sve jasno? A, ništa nije jasno, zaista ništa nije jasno. Ceo ovaj posao će se završiti tako što će se verovatno stvarno završiti, ali će opet biti ista ona priča kao sa Đilasom, Đilas ukrao na mostu 300 miliona evra, Zorana ukrala na ovom autoputu 300 miliona evra, tako da, ništa na kraju ovo nije dobro. Nije dobar predlog zakona. Nije vam dobra ideja, odnosno ideja da se gradi autoput, jedino je dobro u ovome gradnja ovog koridora, a sve drugo je pod velom sumnje. Trpeće građani, trpeće privredna društva, jedino Zorana, "Behtel" i Skot neće.

Mi smo u načelnoj raspravi izneli svoje stavove i primedbe na ovaj predlog zakona, rekli smo da zakon o komunalnoj miliciji uopšte nije trebalo donositi, da je u okviru policije bilo moguće organizovati neku službu poput žandarmerije, recimo, koja bi se bavila ovim poslovima koji su u nadležnosti komunalne milicije po odredbama ovog predloga zakona koji nam je ovde predložen.

Naravno, imamo dosta amandmana i govorićemo o njima u toku rasprave u pojedinostima. Iznećemo ponovo one naše ključne primedbe koje se odnose pre svega na to da komunalni policajci ne mogu da rade bez uniforme i da ne mogu da primenjuju silu, da ne mogu da nose nikakvu vrstu oružja, pa ni hladno.

Ali, amandman koji se odnosi na ovaj prvi član Predloga zakona je, možda se čini formalno, vi ste rekli da ga ne prihvatate jer ne doprinosi uređenju niti preciziranju teksta Predloga zakona. Mi mislimo suprotno i zato smo ga i podneli. Ne možete, nema razloga da se u ovom zakonu Grad Beograd izdvaja iz ostalih lokalnih samouprava. Grad Beograd je lokalna samouprava i po Ustavu Republike Srbije.

Ako vi imate neke namere da ovaj zakon posebno bude primenjivan u Gradu Beogradu, a to je očigledno, o tome ćete čuti šta imamo da kažemo u toku ove rasprave, onda ste trebali da kažete Predlog zakona o komunalnoj miliciji u Beogradu. Ali, ovo je zakon koji se odnosi na celu Republiku, na sve lokalne samouprave i mi smo mislili da Grad Beograd mora biti u okviru ostalih, odnosno mora biti obuhvaćen u terminu jedinice lokalne samouprave, što Grad Beograd zapravo i jeste.

Kada neko hoće da brani neki predlog, onda svakako pronalazi načine da ubedi da je ovo što je predloženo dobro, a dobro nije. Ovaj zakon, kako reče kolega, je koncipiran na dobar način, nije nego suprotno od toga i baš na primeru o kojem je govorio pokazuje kako tu nema nikakve uloge komunalne policije.

Kako će komunalna milicija, utvrditi i količinu buke i količinu zagađenja, količinu emisija? Da li su mogli, da smo imali komunalnu miliciju, oni utvrditi od kakvog materijala su pravljene one smrdljive zgrade na Novom Beogradu? Da

li bi komunalna milicija rekla - ovo mora da se ruši, ili je to posao stručnjaka, građevinske struke? Kada je u pitanju zagađivanje životne sredine, onda su to takođe stručnjaci, ekolozi.

Naravno, da bi se svi ti poslovi obavljali dovoljna je komunalna inspekcija, komunalni redari. To već sve postoji u sistemu. Sada se postavlja pitanje – da li su ti ljudi, te službe, inspekcije razne koje postoje u lokalnim samoupravama na republičkom nivou išta radile u ovom nekom međuvremenu? Sad, dok ne dođe komunalna milicija, šta, ništa se nije radilo.

Sve se radilo što je trebalo da se radi na način na koji je određena lokalna samouprava htela da se radi. Tamo gde su ljudi imali razumevanja dozvoljavali su da ova sirotinja koja prodaje nešto tamo na kartonima, bukvalno da se prehrani, nisu tražili od komunalnih inspektora i komunalnih redara da ih sklanjaju, upozore, skrenu pažnju da se malo pomere, da naprave neki red da može da se prilazi pijacama itd. Tamo gde su lokalne samouprave htele da budu te lokalne kabadahije, da pokažu koliki su oni bosovi, slali su komunalne inspektore da tamo šutiraju te kartone, da oduzimaju tu robu, da se iživljavaju i onda se pojavila komunalna policija i oni su išli dotle da su zavodili red u autobusima. Koliko je bilo tuča u gradskom saobraćajnom prevozu u Beogradu, a koje je izazvala komunalna policija? Pre komunalne policije to nije bilo. Dođe onaj čovek što kontroliše kartu, ako hoćete date kartu, ako nećete, on kaže vozaču – stanite na prvoj stanici, pozove regularnu policiju, policajac uđe i završi posao. Ne, nego komunalni policajac ulazi, on je bahat, njemu je neko rekao da on može da legitimiše, da može da bije, pa dođe tamo na pijacu, da veže, da izmaltretira onog čoveka koji umre prodajući lubenice.

Dakle, praksa je pokazala da nam komunalna policija ne treba, pogotovo nam ne treba komunalna milicija, pogotovo ne mogu imati ovakva ovlašćenja. Ponavljamo, više puta smo rekli, bilo je moguće i moguće je i dalje da se u okviru policije formira neka grupa. Mi stalno govorimo, recimo, kao žandarmerija, a ovo bi se zvala nekako drugačije i bavila bi se ovom vrstom posla u smislu da ti policajci budu na usluzi i komunalnim redarima i komunalnim inspektorima i tržišnim inspektorima i ovim kontrolorima u gradskom saobraćajnom itd. To bi bila normalna uloga. Znate šta je ovo? Ovo je neki parapolicijski organ. Znate, oni imaju sve, osim pištolja, mogu da rade sve kao i ova regularna policija. To jednostavno ne sme da se dozvoli.

Mene rasprava o ovom predlogu zakona mnogo podseća

na rasprave kada su razne novotarije uvođene. Slično smo razgovarali sa tadašnjim ministrima i kada je uvođena komunalna policija, pa kada su uvođeni notari, pa kada su uvođeni izvršitelji. I tada su takođe ministri imali neku svoju priču kao i sada gospodin Ružić, uvereni ili bar izgleda da su uvereni u ono što pokušavaju da nam predstave.

Mi smo i tada tvrdili, kao što i sada tvrdimo šta će se desiti kada ovo zaista bude postojalo u realnom životu. Tada su nam ministri govorili da mi eto tako pričamo tek da bismo se nekom dodvorili da bi dobili neke političke poene itd. i kako je sada stanje stvari. Pitajte sada narod u Srbiji šta misle o notarima, šta misle o komunalnoj policiji, šta misle o izvršiteljima, evo mi pitamo šta misle o izvršiteljima, vodimo kampanju i akciju, prikupljamo potpise uz peticiju za ukidanje javnih izvršitelja i verujte, kada budemo dostavili ovde na jesen Skupštini bićete iznenađeni koliko je ljudi potpisalo tu peticiju.

Dakle, mi govorimo ono što jeste realnost i mi govorimo ono što zaista znamo da se dešava u životu, u narodu itd. Sama činjenica ministre da ste rekli da postoji mogućnost da svaka lokalna samouprava može da formira komunalnu miliciju govori da ta komunalna milicija ne treba. Jer, ako nešto treba, onda mora da postoji u svakoj lokalnoj samoupravi, a ne da biramo, onaj hoće, onaj neće. Ili treba ili ne treba. Osnovna škola treba u svakom mestu i ne pita se predsednik opštine i lokalno rukovodstvo da li će imati osnovnu školu.

Dakle, i to što ste rekli je pokazatelje da smo mi u pravu da komunalna milicija ne treba da se uvodi.

Uverena sam da će svaki građanin koji bude u nekoj neprilici, gde mu je potrebna pomoć nekog organa, pozvati regularnu policiju. Sigurno mu neće pasti napamet ako je u nekoj takvoj situaciji gde mu ta vrsta pomoći treba, neće mu pasti napamet da zove komunalnog policajca, odnosno komunalnog milicionera, jer ne znam šta će sa njim da radi osim da se bije s njim zajedno sa tim nekim koga je eventualno ugrozio. Toliko o toj hitnosti.

Kada je u pitanju merenje buke, kaže kolega neće taj milicioner komunalni meriti buku. Šta će on da radi? On će da dođe i da proceni je li nešto bučno ili nije bučno. Pa, šta ako je nagluv, šta ako nije stavio aparat slušni? Kako on može da dođe i kaže neće meriti buku, a on će procenjivati da li će nekoga uputiti sudiji za prekršaje da plati kaznu zato što je konstatovao da je prekomerna buka. Evo, sve ono što pokušavate da iznesete kao argument za, zapravo je argument za ono što mi tvrdimo, a to je da komunalna milicija ne treba da se uvodi.

Ne znam, zaista kako se u ovoj višečasovnoj raspravi nađe ime Vojislava Šešelja. To šta piše „Vreme“, gospodine Martinoviću, pravo da vam kažem ne bih ni komentarisala, jer zaista te novine ne zaslužuju komentar, kao ni bilo ko ko u tim novinama piše.

Ali, nije problem, ja mislim da ne bi trebalo da bude problem da se bilo ko u Srbiji nazove nečijim biračem i to što pokušava neko da predstavi nama to nije strano i naše birače i nas kao stranku tako vole da nazovu ovi koji misle da su mnogo moderni, ali naravno, vidi se i u zvanju svakog od nas i u ponašanju i u onome šta ko ume da kaže itd. ko je na kom nivou. Ali, nema potrebe na taj način govoriti ni o biračima. Da li su birači Romi? Pa, i Romi su građani Srbije i birači su. Da li su birači ljudi koji nemaju zube, koji nažalost, nemaju pare da stave zube? Birači su, građani su Srbije.

Nema potrebe omalovažavati ni jednog birača, kakav god da je, ko ga je izabrao, izabrao je, čovek glasa na osnovu nekih svojih shvatanja, politike, ponuda i tak dalje. Normalno je da sve što ima Srbija da ima i svaka stranka.

Znate, da li neko nema pare da stavi zube i treba da mu zamerimo što je nečiji birač, a nećemo zameriti, na primer, onom Sergeju Trifunoviću koji dođe u pocepanim pantalonama, koji šmrče javno u kafićima i tako dalje, to je za zameranje, a ovo kakvi su birači, pa takav nam je standard, takvi smo ljudi, takva nam je Srbija, svi se valjda borimo da živimo u nekim boljim vremenima i boljim uslovima, pa će onda i birači lepše da se oblače i bolje da izgledaju.

Možda bi to bilo opasno da se radi o nekim novinama sa nekim ozbiljnim tiražom, ali vi ste nabrojali nekoliko novina koje čitaju uglavnom članovi redakcije i šira familija.

Trebalo bi da obratite pažnju i da skrenete pažnju zapravo nekim ustanovama, javnim preduzećima kojima vi upravljate da se tamo ne reklamiraju, odnosno da tamo ne daju oglase i na taj način pomažu jedne od tih novina koje su zaista antidržavne. Neki od direktori tih ustanova, najčešće je u pitanju ili neki poslovni prostor ili posao, itd, da bi što manje ljudi pročitao taj oglas daju ga baš u te novine i na taj način finansiraju te novine. To nije dobro zato što se u tim novinama nikada ne objavljuje ništa što je od interesa za državu Srbiju. Zapravo, ne objavljuje se apsolutno ništa što je realno, ali, ponavljam, dobro je da se radi o novinama koje čita toliko malo ljudi da ne postoji nikakva opasnost da to primi neke šire razmere.

Kad pogledate impresume bilo kojih od tih novina, onda ćete videti koliko su tamo neki kvazi novinari i bez obrazovanja. Dakle, nisu oni nikakva elita. Svako može da se proglasi kako god hoće, ali niko ne može biti elita zato što to sam za sebe kaže. Elita se postaje na neki drugačiji način, a u toj Vukadinovićevoj pisaniji nama najviše smeta što nas poistovećuje i dovodi u bilo kakvu vezu sa Čedomirom Jovanovićem, jer zaista srpski radikali možda jesu krezavi, ali nikada nisu bili krezavi zbog droge.

Raspravljamo o Zakonu o komunalnoj policiji, trenutno o članu 18. i našem amandmanu na ovaj član, ali želim da se čuje da narod koji eventualno ovo gleda da čuje koja su ovlašćenja predviđena za komunalnu miliciju.

Znači, šta može da uradi komunalni milicioner? Da izda upozorenje, usmeno naređenje, proveru identiteta, dovođenje, zaustavljanje i pregled lica, predmeta i vozila, privremeno oduzimanje predmeta, audio i video snimanje, upotreba sredstava prinude, prikupljanje obaveštenja i druga ovlašćenja u skladu sa zakonom.

Ovo je zaista da se čovek uplaši kada ovo pročita, čak i da je ovo nadležnost redovne policije, a kamoli komunalne milicije za koju niko živi ne zna šta će u stvari da rade. Ovde piše da oni mogu da proveravaju identitet.

Mi imamo Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i gde god treba, kad pričamo sa vama, ministre Ružiću, o biračkim spiskovima vi kažete da ne mogu biti dostupni svakome upravo zbog matičnog broja i zbog zaštite podataka o ličnosti, a onda komunalni milicioner može da zaustavi čoveka, da traži ličnu kartu, da proverava identitet, može da izvrši dovođenje, to je privođenje. Može da ga veže i da ga odvede. Može privremeno da oduzima predmete, može da oduzme vozilo čoveku. Sredstva prinude, nosi palicu, može da bije. Ovo je zaista nešto što je apsolutno neprihvatljivo.

Koliko god vi pokušali da ubedite, pre svega, sami sebe da je ovo nešto što nam treba, verujte ne treba i iz ovoga će isteći mnogo problema.

Kada ste rekli, ministre, da se ovo ne odnosi samo na Beogradu, formalno ne, ali evo, reći ću samo na jednom ili dva primera kada je u pitanju grad Beograd, koji je doneo odluku gde deca u određeno doba dana ne smeju da plaču, kučići ne smeju da laju, ne smeju da se slušaju vesti malo glasnije nego što se nekome dopada, nekih 30 decibela je neki limit koliko može da bude zvuk, da se čuje u nekom određenom dobu. Možete li da zamislite da dođe bez uniforme neko, prijavi komšija nekoga da mu dete plače u 11 sati uveče i dolazi komunalni milicioner bez uniforme, zvoni na vrata. Da li vi mislite da će iko normalan nekom takvom čoveku da otvori vrata ili mislite da će da otvori vrata, pa kada mu kaže da je komunalni policajac, da mu razbije nos?

Kako može čovek, još bez uniforme, da bane ili da zaustavi? Vi sada ovim zakonom hoćete da jurite i ove „Kargo“ vozače, da im oduzimate vozila itd. Sve se zna za šta je ovaj zakon namenjen.

Kada je u pitanju ovo merenje decibela u Beogradu, kažu, slušam predstavnike i vašeg ministarstva i pošto je to sada aktuelno i gradskih organa, objašnjavaju u medijima, kaže – komunalni milicioner neće meriti buku zato što on nema taj neki aparat koji to radi. A, kako će onda on da procenjuje buku? Kaže – njemu ako neko prijavi, on će da dođe, pa da uđe, pa da pozvoni, pa da čuje.

Prosto, ne možete da verujete da vam to priča neko ko je zadužen za primenu ovog zakona. Ili, kažu dva funkcionera sa nivoa grada Beograda u jednoj televizijskoj emisiji, sad voditelj onako bojažljivo kaže – izvinite, kako će neko da zabrani detetu da plače u 12 sati noću ako ga boli zub, recimo, ili ako ga ne boli ništa, dete je, pa mu se plače? Kaže jedan od tih funkcionera ovako – znate, ova odluka na ispit stavlja komšije, pa neće valjda komšije prijavljivati za tako nešto. Drugi kaže – voleo bih ja da vidim tog sudiju za prekršaje koji će kazniti roditelje čije je dete plakalo, pa ih je neko prijavio.

Ja bih volela videti sudiju za prekršaje koji neće kazniti. Dakle, nije do sudije za prekršaje. Ako ste vi poslali komunalnog milicionera zato što je neko nenormalan prijavio komšiju zato što mu plače dete i taj vaš komunalni milicioner ode, još bez uniforme, a neko se prevari pa ga pusti, niko normalan ga neće ni pustiti, ni otvoriti mu vrata, ali recimo, desi se, i on napiše prijavu i uputi je sudiji za prekršaje. A, kako može sudija da reaguje nego na osnovu ovog zakona i te odluke da nekog kazni?

Dakle, milion primera ima gde ćemo vam uz ove amandmane dokazivati da je ovaj zakon potpuni promašaj.

Što je fin Arsić kako mi izreče dve opomene, evo, sav se uprepodobio.

Ministre Ružiću, vi ste bili narodni poslanik, vi ste ministar koji je ovde svaki put kada treba, koji ima urednu komunikaciju sa narodnim poslanicima, ali nemojte kao ministar da se ponašate kao poslanik. Nemojte vi sada da okrećete, niste vi razumeli ovaj amandman, a ovaj amandman se odnosi na član 18.

Da, konkretno, u pitanju je tačka 6) koja govori o privremenom oduzimanju predmeta, između ostalog sam i to pomenula u malo širem obrazloženju. Rekla sam – evo, tu tačku 6) ste predvideli da oduzimate „Kargo“ vozila ovom „Kargo“ udruženju vozila. A, znate zbog čega uopšte postoji taj problem sa tim „Kargo“ udruženjem? Zato što Zorana Mihajlović širi priču da u „Kargo“ udruženju vozila ima brat Ane Brnabić i zato ne dozvoljava tom udruženju da vozi narod po Beogradu, a ovi iz udruženja „Kargo“ kažu – Zorana to ne dozvoljava zato što je njen, kako ona kaže partner, suvlasnik na „Pink taksiju“. Vrlo komplikovano, ali očigledno ima tu nešto oko toga.

Vi ne možete, ministre, da obavežete komunalnog milicionera da oduzima vozilo ni „Kargo“ vozačima, ni tzv. divljim taksistima. Vozilo kao imovina može da se oduzme samo nakon pravosnažne sudske presude. A, da naiđe vaš komunalni milicioner i pokaže karticu, još bez uniforme, da kaže – stani tu, nemaš dozvolu koju ja mislim da trebaš da imaš, ja ti oduzimam vozilo. Ne možete takvu kaubojštinu na ulicama, ljudi. Izazvaćete to da će ovi vaši partijski kadrovi, koje ćete ovde pozapošljavati, dobijati batine po Beogradu.

Ministre, razumemo mi da se koncepcija vašeg zakona i uopšte vaš pristup rešavanju problema u bilo kojoj sferi života razlikuje od stavova SRS i to je normalno. Ja vas samo molim da kada odgovarate i kada razgovaramo o ovom predlogu ili bilo kojem drugom predlogu ili bilo kojem drugom amandmanu, nemojte da okrećete priču, nemojte da se pravite da ste pobrkali lončiće. Mi govorimo argumentovano i od vas očekujemo argumentovane odgovore.

Dakle, komunalni policajci danas, juče, pre pet dana, zaustavljaju i dođu sa inspektorom i uzimaju ljudima automobile. Tek posle ti ljudi tuže, vodi se postupak i ti postupci traju, a ovaj zakon kaže – kad ovaj zakon stupi na snagu, više neće biti na snazi ovaj koji je regulisao rad komunalne policije, što znači ova milicija vaša radiće isto što radi policija.

Započet malo pre, rekla sam da će ovo biti partijski kadrovi, hoće, i to će biti razlog više što će se bahato ponašati. Takav slučaj vam je i sa izvršiteljima i sa notarima i sa predsednicima skupština stanara. Dakle, neverovatno je koliko ste na svim tim poslovima umrežili vaše partijske aktiviste, ne mislim samo na vašu partiju, nego na stranke na vlasti, da je to prosto neverovatno, da ljudi više od toga ne mogu da dišu. E, jedni od tih biće i ovi komunalni policajci, milicioneri, koji će da kažu - ja sam se zaposlio preko stranke, jer tako kažu, bilo koga od ovih koje sam nabrojala, kaže - ja sam došao preko stranke, šta ti meni možeš. E, tako.

Ma, bila bih ja oštrija, nego, plašim se, oduzeće mi reč, a to baš ne bih volela. Opomene, to nije nikakav problem, samo da mi ne oduzme reč.

Dakle, ministre Ružiću, sve što ste rekli, rekli ste zapravo ono što sam i ja rekla, odnosno pre vas sam ja rekla, vi ste samo potvrdili ono što sam ja rekla. Objašnjavate da je to nadležnost komunalne policije, a sad će to biti nadležnost komunalne milicije. Znate u čemu je vaš problem? Opet, ne mislim vaš lično, nego generalno, kad dođe neki predstavnik Vlade i kaže - ali, to piše u onom tamo zakonu. Ali onaj tamo zakon nije sveto pismo. Problem jeste nastao negde ranije, pa je onda došao i dovde. Kao što smo imali pre vas ministra Zoranu Mihajlović, gde je problem u Zakonu o eksproprijaciji, pa kao posledica toga problem ovog njenog leks specijalisa.

Kada mi govorimo o nekom zakonu ili kada intervenišemo amandmanom, mi kažemo kako treba ovaj zakon da izgleda, a ako je on u koliziji sa nekim drugim zakonom, nas ne obavezuje to da se mi obaziremo na onaj neki drugi zakon. Onda ćemo, kad bi vi prihvatili ovo, onda bi mi menjali onaj prethodni zakon.

Jedino što nas obavezuje jeste Ustav i amandmani samo moraju biti u skladu sa Ustavom. A u koliziji sa svakim drugim zakonom amandman može biti, zato što mi ovim amandmanima uređujemo ovaj predlog zakona. Ali, najvažnije u ovome svemu je to da ste vi zapravo potvrdili sve što sam ja rekla i ne morate više da se trudite, ne možete da me ubedite. Volim ja sa vama da polemišem i volela bih opet da se javite, ali, hajde, probajte nešto novo da kažete.

Zaista ovde nema ni jednog pravnog argumenta. Ja sam iznenađena, kolega, drugačije sam doživljavala vas kao pravnika.

Kažete da ovo oduzimanje, privremeno oduzimanje vozila se radi kada se utvrdi protivpravna radnja ili prekršaj na licu mesta. Čekajte, zar to utvrđuje komunalni milicioner ili on piše predlog, pa onda to sud za prekršaje utvrđuje? Malo ste nešto pobrkali.

Kažete – mora radi obezbeđenja dokaza. Šta sad? Uhvati komunalni milicioner na licu mesta nekog divljeg taksistu, da ne kažete „Kargo“, taksistu koji nema dozvolu, a ima onu tablu, jer nije problem nabaviti te table i sad, ako mu ne oduzmete vozilo, on će, da ne bi prekršajno odgovarao, lepo uzeti i gurnuti svoj auto u Dunav. Bože me sačuvaj. Šta on može da uradi sa tim automobilom ako mu se napiše prijava, podnese lepo sudiji za prekršaje? Kako će, kolega Jovanoviću, kad oduzimaju, recimo, salatu i spanać onim ženama što prodaju na kutijama? Hoće li i to nositi u sud za prekršaje i da čeka dok dođu na red, da stoji ta salata?

Doduše, desilo se, evo ja moramo sad ovo da ističem, nema baš veze sa ovim zakonom, desilo se, ima opisano u Šešeljevoj knjizi „Kora od banane“. Kad je bila aktuelna ta banana, onda je Vojislav Šešelj lepo u fasciklu stavio koru od banane i odneo u tada, Četvrti opštinski sud kao dokaz da se Nikola Barović okliznuo na koru od banane. Boga mi, sudija je morao da stavi to u spise predmeta i dugo je to bilo u spisima predmeta.

Ali, to je bila neka druga vrsta postupka i druge stranke u postupku. Ovo, zaista, malo sam zbunjena. Branite vi ministra Ružića, ma ne napadam ja njega, ali nemojte ovako.

Demantovali ste, kolega, samog sebe. Ali, ajde pre nego što vam to objasnim, moram da vam kažem da ja nisam bila na Pravnom fakultetu, ja sam završila Pravni fakultet, a ovo bila na fakultetu, to je sad neka novotarija. Ode se, pa se izađe sa diplomom.

Dakle, vi ste sami rekli u prvom javljanju da mogu pripadnici MUP-a privremeno oduzeti predmete i to niko ne dovodi u pitanju. Pripadnici MUP-a. A, vi pravite neku parapoliciju, neku komunalnu miliciju i dajete im ovlašćenja koja ne mogu i ne smeju da imaju.

Dakle, ne dovodi niko u pitanje da određeni predmet kojim je učinjen neki prekršaj da treba da se oduzme, da se privremeno oduzme. Neki i ne treba, dovoljno je da se evidentira, da se konstatuje zapisnički. Vi sad odoste da neko se pojavi, neko napadne nekog sa oružjem i ko će mu oduzeti to oružje? Pa, ko će mu oduzeti oružje? Hoće li komunalni milicioner? Niti može, niti hoće, niti sme. Dakle, potpuno ste opet malo pobrkali lončiće.

Dakle, mi ne govorimo o tome da ne treba. Sve ovo što je u članu 18. predviđeno, to sve jeste u redu, ali nije u redu da to primenjuje komunalna ta vaša milicija, nego to mora da radi normalna policija, MUP.

Da li je tako, gospodine Arsiću, kada neko bude zatečen da vrši krivično delo sa oružjem dođe policija, pa mu oduzme oružje? Da li je tako? Neće valjda kondukter da vam dođe da vam oduzme oružje?

Zaista, samo da raščistimo nešto što nikada nisam rekla, pa neka ostane građanima da zaključuju.

Dakle, ovde kolega Jovanović, čak na krivično delo ubistva i kaže – ne može komunalni milicioner da ocenjuje krivično delo ubistva. Ko je govorio o ubistvu? Ja sam samo rekla da se može desiti da komunalni milicioner dobije batine ako bude bezobrazan, a pojavi se tamo negde bez uniforme. To nema veze sa ovim.

Dakle, niti smo govorili o krivičnom delu ubistva, niti o oružju kojim je eventualno ubistvo učinjeno. Znate, ako se desi, ne daj bože neko ubistvo i desi se tu komunalni milicioner, on će verovatno reagovati kako bi reagovao svaki čovek.

Vi ste ministre u načelnoj raspravi pominjali zaslugu komunalnih policajaca u centru za socijalni rad gde su spasili da se ne desi neka još veća tragedija, desilo s ubistvo, ono kada je sačuvaj bože, zaređalo kod centara za socijalni rad. Ali, oni tada nisu bili na svom poslu, slučajno su prolazili i reagovali, kako biste valjda i vi da ste bili u blizini, reagovali.

Dakle, govorimo o nadležnostima, a ne o slučajnim prolaznicima, a ne o krivičnim delima koja nemaju veze sa ovom milicijom. Još jedanput da zapamtite, da zapamte građani Srbije. Sve ovo što govorimo o komunalnoj miliciji i svi argumenti koje iznosimo u prilog tome da ovo ne treba da postoji, biće nešto o čemu će narod da priča. Ponavljam, isto je bilo i za komunalnu policiju, pa sada komunalna policija već spada u red najomraženijih službenika u državi. Naravno, ispred su izvršitelji, pa su notari. Jednostavno, uvodite nešto, naši ljudi nisu takvi da treba baš na svakom koraku neko da ih čuka u glavu, da ih podseća na ovo ili na ono.

Vi ćete komunalnu miliciju svesti na to da zabrane tamo da se prodaje, da oni ljudi da bi preživeli uz penziju i nešto zaradili itd. pa prodaju nešto na kartonskim kutijama. Sve drugo će vam propasti, niko drugi neće dozvoliti da im priđu i toga morate biti svesni.