Zahvaljujem se gospodinu Petronijeviću. Reč ima narodni poslanik Zvonko Stević.

Nadam se da gospodin Hrane Perić se slaže da damo prednost dami.
Reč ima narodni poslanik Ljiljana Nestorović.

Zahvaljujem se. Reč ima narodni poslanik Hranislav Perić.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Hranetu Periću. Reč ima narodni poslanik dr Žarko Obradović, pa potom narodni poslanik Bojan Kekić.

Reč ima narodni poslanik Bojan Kekić, a potom narodni poslanik Rajko Baralić.

Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić. Gospodin Bojan Kekić ima brigu kako će sledeće godine na Ravnoj gori, umesto 13. maja, 9. maja biti uzvikivane antifašističke parole.

Poštovani poslanici, na ovoj liniji o kojoj je Hranislav Perić i o izjednačavanju ljudi koji su pripadali partizanskom pokretu i ravnogorskom, ispada da ne treba tu ni Šešelj ni Toma Nikolić, najbolje da otvorimo kioske po svim opštinama, pošto su jedni pripadali ravnogorskom, a drugi partizanskom, pa ispada da su se svi borili za slobodu, i oni koji su sarađivali sa okupatorom, i da onaj ko hoće on se prijavi, uzmemo te spomenice i završimo posao. Ovako ispada da niko nije bio na suprotnoj strani, niko nije sarađivao sa neprijateljem.
Druga stvar za koju mislim da se stalno meša je i ovo obrazloženje koje je napisano. Ono nije išlo ka liniji rešavanja problema, nego umnožavanja. To je što se stalno meša partizanska spomenica i učešće u partizanskom pokretu sa pripadnošću političkoj partiji. Išli su u šume i jedni i drugi, samo su na različitim pozicijama bili.
U prilog zahtevu da se povuče ovaj zakon ili da se prihvati ovaj amandman, mada ništa ne znači da se prihvati ovaj amandman, ako se ne prihvati amandman na 1. član, ipak moram danas da vam pročitam deklaraciju koju je Vuk Drašković sa mnom radio 24. marta, zato što ovde, neću prva tri stava koja sam vam pročitao, nego četvrti, kaže u zajedničkoj potpisanoj deklaraciji koju je jednoglasno usvojila ova skupština - univerzalni principi slobode, pravde i demokratije su temelji stabilne, jake države i najčvršći su bedem pred deobama.
Izgleda da mi ne možemo da razlučimo šta je borba za slobodu. To je ono što je najveći problem, jer problem je šta ćemo sutra posle 10, 20, 30 godina raspravljati o onim policajcima koji su čuvali neke kote 740 od OVK, kako ćemo njih i kako će ih neka skupštinska većina tretirati ovde.
"Obeležavanje praznika naše države biće i oni simboli i datumi koji su ukorenjeni u državnu i narodnu tradiciju i koji nas sjedinjuju u patriotizmu i odanosti državi i narodu". Da li će to možda biti 13. maj? "Istorija našeg naroda satkana je od borbe za slobodu i nezavisnost. Mi smo na to s pravom ponosni, zato ćemo uvek braniti slobodu i obezbediti nezavisnost države.”
Mi treba da pošaljemo poruku da će svaki građanin naše zemlje u svakom trenutku da se bori za slobodu i da će to da vrednuje neka budućnost, a ne da vrednuje saradnju sa bilo kim ko tu slobodu ugrožava.
Prema tome, ako se na te stvari, koje je Vuk Drašković 24. marta, pre šest-sedam godina potpisao, osvrnemo, onda je jasno da je ovaj zakon i pokušaj izjednačavanja ljudi koji su bili u ravnogorskom pokretu sa učesnicima partizanskog pokreta, izjednačavanje partizanske spomenice i formiranje neke ravnogorske spomenice, nešto što će naneti štetu, ubeđen sam, državi Srbiji vrlo brzo.
Nemojte se iznenaditi kad sutra neki kosovski parlament donese odluku da balistima prizna pravo da su bili antifašisti, iako je 4.500 vojnika Vojske Jugoslavije u Drenici poginulo 1944. godine. Nemojte se iznenaditi kada se tako nešto dogodi, kad ovakvu grešku otvaramo u parlamentu Republike Srbije.

Neću da repliciram gospodinu Verku, nego da govorim o amandmanu, ali evo i ja priznajem da nisam partizan, samo navijam za "Partizan". Nisam ni mogao, rođen sam 1958. godine. Nije mogao ni otac da mi bude u partizanima, rođen je 1940. godine. Dedu su Nemci kao vojnika kraljeve vojske natovarili u kamion, oni su pobegli, nisu završili srećno, nastradali su, i prema tome, nisam mogao da budem partizan, gospodine Verko Stevanoviću, i nije reč ovde o tome da su jedni partizani, a drugi četnici.
Nadam se da se ne delimo ovde u parlamentu po tome ko je partizan, a ko je četnik. Ovde je rasprava o tome šta je antifašistička borba, ko se borio za slobodu, ko se borio za slobodu Srbije, srpskog naroda, države Srbije i tadašnje Kraljevine Jugoslavije. O tome je ovde reč i da li to hoćemo da izjednačimo, one koji su se borili za tu slobodu i one koji nisu. Molim da se na taj način razgovara.
Inače, priznajem naravno da su komunisti izmislili društvenu svojinu i ponosim se time. To sada u ovim uslovima nije moguće da bude dobro, ali se za to vreme pokazalo dobrim i priznajem da su komunisti pomoću društvene svojine napravili sve fabrike, sve kuće, sve stanove, sve puteve i bili smo država koja se najbrže razvijala u Evropi, to su činjenice i to priznajem kao nekadašnji komunista.
Sledeća stvar zbog čega sam se povodom ovog amandmana javio i mislim da treba da se prihvati da se briše, podsećam vas da sam samo pre dve-tri nedelje ovde u republičkom parlamentu predložio da se obezbede dodatna sredstva od tri milijarde, da se smanji raspon u kašnjenju penzija za seljake. Sada seljacima 24 penzije kasne.
Predložio sam, dobro, ne možemo kao država da izdržimo 24 penzije, pa da se nadoknade isplate i da obezbedimo tri milijarde i da umesto 24 bude 31. decembra 2005. kašnjenje od 18 penzija. Vlada je rekla – nemamo para, nemamo ni te tri milijarde, ne možemo seljacima koji sada treba da žive i koji ne mogu, jer imaju 60 i nešto godina, više u poljoprivredi da rade, da obezbedimo tri milijarde jer jednostavno nema tih para, nemamo gde da uberemo jer ćemo upropastiti privredu.
Kako nemamo za seljake a imamo za Ravnogorce od pre 60 godina? Nemamo para za trudnice, nemamo para za seljake, nemamo para za socijalna davanja, a onda zakon o tome koji će više desetina milijardi da obezbedi za Ravnogorce od pre 60 godina. Čak da ostavimo po strani raspravu o tome ko je bio antifašista i fašista. Znači, za to imamo para.
To nije politika, to nije odgovorna vlast, to nije odgovorna parlamentarna većina, koja se na taj način ponaša. Suština je ovo što sam govorio, ali u tome je važna činjenica, važna suština na koji način se vodi odgovorna politika. Tako se odgovorna politika ne vodi.
Kao što ne mogu da prihvatim nikada, niti ću ikada prihvatiti kao čovek, da oni koji dnevno po pet puta daju izjave da borci za slobodu Srbije, borci koji su branili sve one koji su na Kosovu trebalo da budu proterani i etnički očišćeni, treba da idu u zatvor, da treba da budu pohapšeni, da treba da budu kidnapovani, poslati u Hag.
A isti taj Vuk Drašković traži da ovi, od kojih bar najveći deo, nije bio antifašista, dobije sada pare, pare, pare, spomenice i sve ostalo. Zato mislim da je najbolje da se povuče zakon. Ako se ne povuče zakon, bar onda ovaj član. Pokažite da nije reč o parama nego o statusu, pa bar prihvatite ovaj član gde se ne obezbeđuju pare i primanja.

Uvek govorim energično, ali nije ostrašćeno. Čak sam rekao vrlo dobro i vrlo precizno, apsolutno, ličnog emotivnog odnosa prema ovome nemam, sem istorijskog. Jednostavno nemam ni u jednom ni u drugom pravcu. Prema tome, ne možete mi to pripisati.
Ali, gospodo, ako kažete da nisu pare velike – kolike su? Nemam emotivni, lični, ali imam politički stav o tome ko su bili fašisti, ko antifašisti, ko je sarađivao sa okupatorom, ko nije, ali to je političko pitanje, to nije pitanje ostrašćenosti. Ni jednu rečenicu nisam rekao u tom smislu da bi bila ostrašćena, protiv sam ostrašćenih rečenica.
Gospodo, recite koliko košta ovaj zakon? Recite koliko je to ljudi? Ja kažem, mnogo para. Za mene je mnogo para i 100 miliona, i milijarda, i pet milijardi, jer tri milijarde su šest seljačkih penzija. Recite koliko?
Svaki zakon podrazumeva da se napiše, ovo će koštati toliko i toliko, i to će se obezbediti iz budžeta, na taj i taj način, tom i tom stavkom.
Recite koliko je to ljudi, koliko će državu Srbiju ovo koštati, tačnije rečeno, koliko će građane Srbije ovo koštati? Recite da to građani znaju, mi nemamo ništa protiv, usvojićete, samo da znamo – to nije ostrašćenost, to je politički stav. Ako ne znate koliko je potrebno, izračunajte prvo pa onda izađite pred građane i recite – dragi građani poreski obveznici, ovo će vas da košta toliko i toliko i mi vam nudimo to da usvojimo, i mi nemamo ništa protiv.

Ništa u cilju produbljivanja rasprave, nego gospođa Nestorović je rekla da bi bilo dobro da Skupština usvoji i da nije dobro što nije usvojila deklaraciju o narodnom jedinstvu. To i povodom ovoga što je i narodni poslanik Blagica sada govorila.
Ova skupština je usvojila Deklaraciju o narodnom jedinstvu. Lično smo je pisali Vuk Drašković, ja i Milomir Minić, 24. marta 1998. godine, a doduše plašili smo se da ne ode kući pre nego što dođemo na Skupštinu, a pisali smo je u "Jugopetrolu", da ne bude da pričam napamet, u kancelariji direktora "Jugopetrola".
Pravo sa tog razgovora i pripremljene deklaracije došli smo u Skupštinu i tu deklaraciju o narodnom jedinstvu usvojili. Deklaracija je objavljena u "Službenom glasniku". Skupština je jednoglasno usvojila, "Službeni glasnik Republike Srbije" broj 8 od 24. marta 1998. godine.
To su bili oni dani kada smo pripremali dokumentaciju i dokumenta o zajedničkom formiranju vlasti SPS i SPO. U tom cilju se došlo do zajedničke deklaracije o narodnom jedinstvu.
Bilo bi dobro da Skupština dobije taj dokument, jer je on u posedu Skupštine. Tu se govori o sledećim stvarima, a na čemu insistiramo ova dva dana. Nije duga deklaracija, jedna strana, jeste, i vi ste glasali za deklaraciju, nije ništa sporno u deklaraciji. (Tomislav Nikolić: Koji mi?) Vi, kada ste bili u parlamentu, SRS, gospodine Nikoliću.
"Odgovornost za ostvarivanje vitalnih nacionalnih državnih interesa, sadašnjosti i budućnosti Srbije nameću obavezu narodnom jedinstvu i kod temeljnih potreba države i naroda. Svima, bez obzira na stranačke i ma kakve druge pripadnosti, dobrobit naroda i građana, treba da budu zajednička briga i vrhovni interes.
Kako su istorijske prilike odredile da se u prošlosti srpski narod deli, ovo vreme traži slogu i jedinstvo. Srbiji su potrebni sloga i jedinstvo, zato svesni odgovornosti zahteva vremena i očekivanja naroda i građana za napredak i razvoj Srbije u miru, sve deobe iz prošlosti ostavljamo istoriji."
Ne bih dalje da čitam, možete da dobijete i da uzmete i pogledate. Ostavimo deobe istoriji. To je suština našeg zalaganja, da je onaj ko sebe smatra antifašistom i do sada imao pravo da dobije status antifašiste i sva socijalna prava po tom osnovu. Nemojmo one koji su ubijali i koji su bili kolaboracionisti da proglašavamo antifašistima. Ne govorim o celini nekog pokreta u pozitivnom ili negativnom smislu, ali sasvim je jasno da je postojala struktura jasnih ravnogorskih odreda koji su kolaborirali sa fašističkom Nemačkom. Zato ostavimo istoriju, a bavimo se zakonima za sutrašnji dan Srbije.

Zahvaljujem se, gospodine Vučeliću. Javila se po Poslovniku narodni poslanik Blagica.

Replika, narodni poslanik Milorad Vučelić. Izvolite.

U sali ima 59 poslanika. Nastavljamo u 15,00 časova.
(Posle pauze – 16,25)

Poštovani poslanici, po članu 100. mi moramo ovde da iznosimo istinu. Nije tačno da je ovde na dnevnom redu da neko hoće da proglasi ravnogorce fašistima, nego saradnicima fašističke Nemačke. To nije isto i za to postoje jasni dokumenti. Prema tome, molim da se iznose tačni podaci.
Naravno, razumem SPO, on je nastao na četničkom pokretu. Doduše, ne razumem DS, koja je podržala da se stavi ovo na dnevni red, a naročito ne razumem ljude koji pripadaju bošnjačkom narodu ili muslimanskom, kako hoćete, koji su juče glasali da se to stavi na dnevni red, iz DS. Mogu da razumem i to da je DS glasala da se stavi ovo na dnevni red, jer se uplašila da ne padne Vlada, pošto je SPO pretio da ako ovo ne dođe na dnevni red može da padne Vlada.
Pošto je njima teško da Vlada padne, jer se toga plaše, samo pričaju deklarativno, oni su juče pokupili sve što su mogli iz Srbije od poslanika, da ovo dođe na dnevni red i da izglasaju, da slučajno Vlada ne padne, jer je DS više u vlasti nego DSS. To je tačno. Imaju više ljudi u javnim preduzećima i ministarstvima nego što ima DSS.
Druga neistina, molim da se ispravi ovde odmah na startu – nije tačno da su Hrvatska i Slovenija izjednačile domobrane i sve ove druge i proglasile ih antifašistima. To nije istina. Tačno je da su im dali neka socijalna prava, ali nisu ih izjednačavali sa NO pokretom i nisu ih proglašavali antifašistima. Ovde je suština u tome. Tačno je da svet ide u svemir, ali je isto tako tačno da svet ne menja one koji su sarađivali sa fašistima, da ih proglašava antifašistima. To nigde u svetu nema. Molim, kada se usvaja ovaj zakon i one koji ga usvajaju, da te dve stvari ne izjednačavaju, jer to je prekrajanje istorije.

Ne znam kako je gospodin Vučić izvukao iz onoga što sam govorio da sam pokušao na bilo koji način… povodom ove diskusije javio sam se za repliku, pa, prema tome, zloupotrebio si Poslovnik, ako si se javio povodom moje diskusije za repliku, a onda pokušao da iz toga izvučeš da sam uporedio ustaše i četnike.
Prvo, nisam pominjao ustaše, nego domobrane. Drugo, precizan sam da znači čak i Hrvatska, a koja se ovde u obrazloženju pominje i u diskusiji, ni Hrvatska, ni Slovenija nije domobrane izjednačila sa antifašistima, a to je velika razlika, već im je dala socijalna prava.
O zlodelima ustaša sve je rečeno, možemo još da dodajemo, dovoljno je Jasenovac. Svako onaj ko ima pravo i ko sebe smatra da je bio antifašista, podržavam da ima pravo i da ima status antifašiste. Onaj ko je sarađivao, a ne možete reći da značajan deo četničkog pokreta nije sarađivao sa fašističkom Nemačkom i da nije učestvovao u likvidaciji Srba, da se kao četnički pokret izjednačuje sa antifašistima, jer je to nedozvoljivo.
To je prekrajanje istorije. O tome je reč. To će jedina zemlja biti u Evropi koja je uspela da to učini, tu su istorijski dokumenti ne Srbije, ne komunista, nego istorijski dokumenti u svim centrima, a ako hoćete i u Vašingtonu i Londonu, gde hoćete. A u krajnjem slučaju, i kralj se odrekao Draže Mihailovića, to je potpuno jasno.