Gospodin Vučić zna da sadašnja televizija, nova Radio-televizija Srbije, da to nije državna televizija. Državna televizija je spaljena, a ova nova televizija, ne znam čija je, samo što znam da je zauzela kanale državne televizije, verovatno će Vučić da objasni čija je.
Prema tome, ta nova televizija, koja se predstavlja kao Radio-televizija Srbije, ne prenosi verovatno ovu skupštinu zato što je to uređivačka politika te grupe ljudi koja vodi novu radio-televiziju, a Radio-televizija Srbije, na čelu sa svojim generalnim direktorom je isterana iz svojih prostorija i spaljena, i koliko znam Ministarstvo za informisanje tu informaciju ima u vidu.

Ja sam gospodina Vučića samo pitao, kao ministra informisanja, gde je državna televizija da prenosi ovo ovde, i ništa više, i nisam čuo odgovor, pošto gospodin Vučić nije ništa odgovorio. Ali, naravno, pošto znamo i pošto je javnost informisana i zna zašto nema državne televizije, da su oni koji su osvojili demokratiju, osvojili buldožerima, ja želim samo da kažem sledeće dve rečenice - SPS,
baš zato što nema državne televizije i baš zato što državnu televiziju drže neovlašćena lica, i baš zato što neovlašćena lica drže još jedan broj institucija, kao što je Elektroprivreda, ne želi da ta pitanja rešava nasiljem, niti sukobima, niti da poziva na sukobe, niti na oružje, već naprotiv, da poziva na birališta, da pozove građane na biračka mesta i da se opredele za koju opciju hoće - da li za opciju preuzimanja institucija nasiljem, ili za opciju funkcionisanja državnih institucija u miru i toleranciji i funkcionisanja i poštovanja narodne volje. U tome je suština i u tome je naša odluka da pristupimo i današnjem dogovoru i sprovođenju sporazuma o funkcionisanju vlade, o funkcionisanju nove vlade, koja će obezbediti uslove za redovne izbore, za parlamentarne izbore 23. decembra, i ubeđen sam da će građani Srbije 23. decembra znati da se opredele prema onima koji su protiv nasilja i protiv sukoba.

Ovde postoji zamena teza. Prvo, naravno, ja se sa gospodinom Vučićem slažem, i ja sam tužan zbog toga što se nasilje na ulici dešava, zbog toga što se nasiljem preuzimaju institucije, zbog toga što se pištoljima preti ljudima, ali naravno, kad je reč o Dinkiću i Narodnoj banci, ja pitam gospodina Tomu Nikolića, kao potpredsednika Savezne vlade, šta radi Dinkić u Narodnoj banci Jugoslavije?
Kad je reč o toj tzv. novoj televiziji, ili kako kaže gospodin Vučić, šta je i ko upravlja RTS-om, ne znam. Ja sam malopre postavio gospodinu Vučiću, kao ministru informacija, pitanje - šta je sa RTS-om, zašto ona ne radi, zašto je zapaljena i kako funkcioniše i ko, i na koji način, koristi kanale RTS-a u Srbiji?
Naime, šta ovim hoću da kažem - ne može se preko noći postati opozicija. Ne može se niko amnestirati od učešća u vlasti, kao što se ne može niko amnestirati od nasilja. Niti će ikada i jedan socijalista, ne samo poslanik, nego pripadnik SPS i birač i onaj čovek koji je glasao za SPS, prihvatiti da se bilo ko, ko je činio nasilje, amnestira od tog nasilja, amnestira od činjenice da je nasiljem činio nepravdu drugima, da je uništavao imovinu. Ko je učinio nepravdu, ko je uništavao imovinu, o tome ne treba posebno da se bave istražne sudije, jer to sve rekoše ovih dana oni koji to čine. Rekoše i ko je naručivao i ko je davao naloge. To su činjenice.
Međutim, SPS pripada onim političkim grupacijama koje, pre svega, imaju odgovornost za situaciju u zemlji i koje pre svega stavljaju na prvo mesto Srbiju, na prvo mesto mir u Srbiji, na prvo mesto i na najznačajniji pijedestal svojih vrednosti sigurnost i bezbednost građana i stišavanje tenzija u Srbiji. Uvek smo, kada do takvih situacija dođe, i kada do tenzija u Srbiji dođe, odlučivali da te tenzije i da o tim tenzijama odlučuju građani Srbije na izborima. I, ne prvi put SPS se u takvim uslovima opredeljivala da izađe na vanredne parlamentarne izbore.Ovo nije prvi put kada, u ovih deset godina koje su prošle, u vreme mnogih kriza, mnogih napada na našu zemlju, SPS se opredeljivala za to da se građani Srbije izjasne o tome kome ukazuje poverenje i nikada nije pogrešila. Nije pogrešila zato što je verovala građanima Srbije da će se na pravi način izjasniti i uvek biti za politiku mira, za politiku tolerancije, za politiku rešavanja sukoba na biračkom mestu i kutiji, a ne pištoljima i puškama na ulici.
I, sada se isto opredeljujemo za tu činjenicu u tom smislu , ponudili smo i tražili da sve parlamentarne partije, sve političke organizacije koje imaju neki uticaj na političku kartu Srbije učestvuju i traže i nađu zajedničko rešenje za prevazilaženje te krize. U tom smislu je i Srpska radikalna stranke učestvovala u nekoliko prvih razgovora, a onda je dalje odustala. Da li opravdano ili ne, to je stvar Srpske radikalne stranke, ja u to ne ulazim.
Ali, Socijalistička partija Srbije se opredelila na svojim organima, na sednici Glavnog odbora i na Poslaničkom klubu, da učini maksimum i da učini sve da se strasti u Srbiji smire i da se obezbedi činjenica da građani Srbije svoj odnos prema ovome što se dešava pokažu 23. decembra. U tom smislu smo se opredelili i na prvo mesto stavili činjenicu da je mir interes građana Srbije i da u ime tog mira treba da obezbedimo vladu koja će naredna dva meseca raditi na tom planu i naravno obezbeđivati one osnovne uslove za funkcionisanje institucija sistema. Verujemo da ćemo to učiniti. To činimo sa svima onima koji žele da zbog Srbije i u ime Srbije rade te poslove do 23. decembra. To bi činili i to bi učinili i sa svim drugim parlamentarnim partijama, naravno, i sa Srpskom radikalnom strankom da je ona tu činjenicu prihvatila.
Mislimo i ubeđeni smo da je danas dan i vreme kada svi politički subjekti i sve parlamentarne partije na tom planu i na tom cilju zajedničkog delovanja ka miru i ka stabilizaciji Srbije treba da rade do 23. decembra. Mi smo taj svoj doprinos dali. To je naš odnos i prema Srbiji i prema Jugoslaviji.
Kada je reč o Jugoslaviji i tu je naša pozicija jasna. Mi prema tom pitanju imamo jasan odnos. U tom smislu ćemo učestvovati na svim nivoima u razgovorima u Jugoslaviji koji doprinose jačanju Jugoslavije, koji doprinose stvaranju dobrih odnosa između Srbije i Crne Gore. U svakom drugom pogledu i u svakom drugom delovanju, bez obzira ko u tome učestvuje i ko želi da rastura Jugoslaviju, Socijalistička partija Srbije neće učestvovati. Ali, to je već pitanje novog mandatara vlade SR Jugoslavije, na čemu smo mi insistirali da što pre gospodin Koštunica da mandat Socijalističkoj narodnoj partiji Crne Gore i tražimo od SNP Crne Gore da njihov mandatar iznese svoj program i naravno da će SPS Srbije o tom programu da se izjasni, a izjasniće se u korist Jugoslavije, a ne protiv Jugoslavije. To je naša politika i do sada bila, to će biti i ubuduće.

Jednom ovde u Skupštini, pre jedno par godina,  sedeo sam u zadnjem redu  i jedan poslanik  je  rekao - gde je Baki? Ja nisam razumeo zašta me proziva. Onda je rekao -  ukinuću mu taj osmeh. Nažalost, još uvek mi niko nije ukinuo taj osmeh, a izdržao sam mnogo gadne neprijatelje, i one sa tenkovima i one strane i domaće. Nisam se zbog toga javio, nego zbog napada.
Prvo, moram da vam kažem, ja razumem toliku želju da se o Socijalističkoj partiji Srbije raspravlja. Znate kako, to je logično. Svi koji žele da naprave stranku ili da obezbede značajniji broj birača, atakuju na najveću, najbrojniju političku partiju u ovoj zemlji. Ona je, naravno, i posle ovih izbora, kao pojedinačna politička partija, najbrojnija. Osvojila je skoro 2 miliona birača. Kada neka politička partija u Srbiji osvoji skoro 2 miliona birača (smeh u sali), ona će uvek biti predmet rasprave kod drugih političkih partija koje žele da uzmu jedan broj birača ili članova te političke partije. Međutim, Socijalistička partija Srbije i pored toliko napora, toliko želje i u proteklih 10 godina i danas je ostala jedinstvena politička partija, snažna politička partija, najsnažniji pojedinačni faktor u Republici Srbiji. Ubeđen sam, ostaće i sada , i pre kongresa i posle kongresa, koji kao politička partija organizujemo. Uostalom, ko će biti rukovodstvo, neće valjda odlučivati pripadnici drugih političkih partija, nego će odlučivati, na način koji možda vama nije logičan i moguć, članovi SPS-a, tajnim glasanjem na svojim sastancima u mesnim odborima, 250 članova mesnog odbora SPS-a biraće jednog delegata, a ti delegati će na svojim okruzima birati članove Glavnog odbora i utvrđivati kandidate za rukovodstvo, a kongres će rukovodstvo izabrati. To će biti i dalje jedinstveno rukovodstvo Socijalističke partije Srbije. Pojedinci koji su otišli iz Socijalističke partije Srbije, za ovako moćnu partiju i u ovih prethodnih 10 godina, je toliko mali broj, da se čak ni jedna politička partija 10 puta manja sa tim brojem ne može pohvaliti. Verujem da će doći vreme da će se i oni vratiti, a neki od njih se već vraćaju, jer nema druge ozbiljne takve političke partije.
Kada je reč o kadrovanju u SPS-u, o tome odlučuju isključivo organi SPS-a i pojedinci, članovi SPS-a, o kojima je reč. Bane Ivković je želeo da, takođe, lično da svoj doprinos sprovođenju sporazuma i na sastanku Izvršnog odbora Glavnog odbora, a SPS je toliko brojna i toliko jaka kadrovski da za svakog u našoj partiji ima mesta gde će biti.
Kada je reč o predsedničkim izborima, samo dve rečenice. Prva, kao što ste mogli da primetite iz "Službenog lista", o proglašenju predsednika SRJ, može se jasno videti da je predsednik SRJ, posle odluke Saveznog suda, koju mi naravno priznajemo i uvažavamo, bez obzira da li se sa njom slagali ili ne, i da li nam ona....

.....  Bez obzira da li je uvažavali ili ne,  dobio je 50,24%, bez ijednog glasa sa  Kosova i Metohije. Samo da je priznato 11.600 glasova sa Kosova i Metohije dobio bi manje od 50%. Samo da je priznato u onim mestima, u Kosovskom Pomoravlju, Leposaviću ili Zubinom Potoku, to bi bilo ispod 50%.
(Poslanici dobacuju sa mesta.)

Nije priznato zato što se glasalo do 16 sati. Dobro, to su činjenice radi istine. Ubeđen sam da se na ovim narednim republičkim izborima neće ni jedan glas ni u jednom srpskom selu poništiti ni iz bilo kojih razloga. Verujem da je to  interes srpskih  radikala i svih drugih političkih partija koji žele dobro srpskom narodu i na Kosovu i Metohiji i koji dobro žele Srbiji.

Poštovani predsedniče, zamolio bih vas da poštujete Poslovnik i da ne ulazite u razloge ostavke. Poslovnikom je vrlo precizno određeno da svako ima pravo da podnese ostavku i tu je tačka, a vaše je da konstatujete.

Mislim da su danas konstruktivni razgovori bili oko prevazilaženja ove situacije i nije reč da li su se sve političke partije složile oko izbora za predsednika Republike, već smo se dogovorili da te razgovore nastavimo sutra u 10,00 časova. Prema tome, Socijalistička partija nije rekla da li se slaže ili ne slaže, nego govorimo o političkoj racionalnosti Srbije i šta je najracionalnije za Srbiju i za građane Srbije. Najvažnije je ovog trenutka za Socijalističku partiju Srbije da u Srbiji bude mira i da ne bude krvoprolića. SPS nije najvažnija vlast, već mir i sigurnost građana.
To što se ovih dana dešava nasiljem, to je ono što će sasvim sigurno narod osuditi. Kad je reč o glasanju koje je bilo pre tri nedelje, SPS je zadovoljna brojem osvojenih glasova. Nije zadovoljna što je DOS osvojio više, ali je zadovoljna onim koliko su građani Srbije ukazali poverenje SPS. Na osnovu toga i po broju glasova mi određujemo svoju poziciju. Ali, isto tako, ovde je reč o republičkim organima, ovde je reč o tome da ne može da se upada pištoljima u carinu i stavlja pištolj na čelo ljudima i da se traži preuzimanje vlasti i isterivanje iz iste. Svako će se skloniti sa one funkcije i sa onog mesta za koje će nadležni organi da utvrde i da kažu da on nije tu. Kada je reč o saveznim institucijama, naravno, tamo gde je nadležna Savezna vlada ili Skupština Jugoslavije, kada je reč o republičkim institucijama, tamo gde je nadležna Vlada Republike Srbije. Sada se to ne događa, nego se nasilno preuzimaju funkcije. Nama je stalo da damo svaki doprinos koji je potreban, uključujući izbore, da se situacija u Srbiji stabilizuje, da u Srbiji vlada mir i da prestane bezakonje.

Poštovani predsedniče, poštovani narodni poslanici, dok je naša državna delegacija u Parizu i Rambujeu dosledno, principijelno i časno branila interese zemlje, iz duše naroda progovorile su sve moralne i visoke etičke vrednosti. Istina, hrabrost, pravda, dostojanstvo, patriotizam, ljubav i čast postali su najvažniji.
Zato su stavovi naše delegacije bili u stvari stavovi našeg naroda. Politika pretnji i ucena, pred kojom Srbija treba da se odrekne dela svoje teritorije, samo je učvrstila uverenje u narodu da se ne treba plašiti, da treba živeti život dostojan čoveka, da ne treba trpeti teror pod okriljem stranih mentora.
Naš je vitalni interes da sačuvamo Kosovo mirnim putem i pregovorima.
Okupator na ovim prostorima nikada nije bio po volji naroda i ako dođe do agresije, odgovorićemo adekvatno, jer drugog izbora nema. Srpski narod je imao tešku nacionalnu istoriju. Kroz nju je izgradio sebi primeren moral. On sadrži univerzalne vrednosti. On je u stvari opredeljenje svih građana, koji u teško vreme svoju budućnost vide u miru, radu, jednakosti na Kosovu i Metohiji i svih onih koji žive, a ne u dominaciji jedne nacionalne zajednice nad drugima. Naša državna delegacija se držala tih moralnih vrednosti naroda i ostala iznad svih pretnji i pritisaka, podvala i pokušaja da se nametnu rešenja, koja ugrožavaju nacionalne i državne interese zemlje. Odbacila je svaku mogućnost odvajanja dela teritorije suverene Srbije i Jugoslavije.
Mentori albanskih separatističkih bandi i NATO treba da znaju da građani Srbije neće popustiti ni pred oružanom silom koja im preti. NATO nije dobrodošao u našu zemlju. Čuvaćemo otadžbinu, našu čast, čuvaćemo čast naše otadžbine, sačuvaćemo čast ne samo Srba i Crnogoraca nego i svih građana, kojima je Srbija jedina domovina i koji žele da žive miran život svojih porodica i sa svojim susedima.
Sasvim je jasno da mir i političko rešenje problema na Kosmetu nisu ni bili cilj organizatora sastanka u Francuskoj. Deo međunarodne zajednice učestvuje u perfidnoj igri stavljanja potpisa predstavnika separatističko - terorističkih organizacija na dokument, koji nema nikakvo pravno dejstvo. Naše namere su bile iskrene, a oni su ne želeći nikakav zajednički sporazum i dijalog, u stvari dobili podršku za terorističke aktivnosti, sa kojima su i nastavili. Posrednička namera nije bila da se postigne sporazum, već da se podrže teroristi i banditi, ubice, čiji je jedini cilj otcepljenje Kosova i Metohije od Republike Srbije.
Poštujući volju naroda, rukovodstvo Srbije i Jugoslavije neće dozvoliti okupaciju ni secesiju, već će nastaviti da probleme na Kosovu i Metohiji rešava mirnim putem, političkim sredstvima, dijalogom, garantujući ravnopravnost svim nacionalnim zajednicama u okviru suvereniteta i teritorijalnog integriteta države. Mentori albanskih terorističkih bandi treba da znaju da Srbija neće popustiti ni pred pretnjama najveće oružane sile. Uostalom, ko bi ovde mogao da prihvati okupaciju svoje otadžbine? Da nije prljavih propagandnih i političkih trikova dela međunarodne zajednice, albanski teroristi ne bi ni mogli da nastave sa napadima na nevino stanovništvo svih nacionalnosti, ne bi ni mogli da ugrožavaju našu teritorijalnu celokupnost. Terorizam ni u jednoj zemlji nije podloga političkog izražavanja, pa zašto bi to bio i na Kosovu i Metohiji? Dupli standardi, kada je reč o terorizmu, dakle o zlodelima albanskih separatističkih bandi, podstiču njihova nasilja. Pretnje bombardovanjem i pritisci na Srbiju i Jugoslaviju takođe podstiču albanske teroriste na novi teror nad srpskim narodom i njihov cilj nije nikakvo političko rešenje, već pokušaj prekrajanja granica po nacističkom receptu. Nedopustiva je tolerancija necivilizovanih i zločinačkih dela i gaženje opšte prihvaćenih normi u savremenom svetu, pre svega međunarodnih normi. Da li u moćnom svetu znaju da je Srbija u Evropi sa jednim od prvih ekonomskih zakonika, Dušanovim i da su zadužbine toga cara na Kosovu i Metohiji? Samo onaj koji je bio ovih dana u Pećkoj Patrijaršiji mogao je videti kako monahinje dostojno nose svu težinu vremena i terora, koliko su čvrsti njihovi etički stavovi i uverenja, koliko je konzistentan njihov human pogled na život i ljude, bez obzira koje su vere. Ima li uopšte nekoga ko ne zna da u središtu problema na Kosmetu stoje i srpske svetinje?
Mi verujemo da će na Kosmetu pobediti istina i pravda, bez obzira na to što iza ideje separatizma stoje moćne sile. Privremeno izvršno veće Kosmeta usredsredilo je celokupnu aktivnost i angažovanje na takvo rešavanje problema, koje vodi zajedničkom životu i mirnom životu u ovom delu Republike Srbije. Mi smo za pravedan politički sporazum, koji garantuje prava i slobode svim građanima, bez obzira na veru i naciju i to smo sporazumom o samoupravi na Kosmetu i predložili. Mi smo za autonomiju, a ne za secesiju. Kosmetsko pitanje je toliko sudbonosno da o njemu moraju biti pitani svi koji na Kosovu žive. Niko ne može biti doveden pred svršen čin, naročito ne Srbija i srpski narod, koji još uvek pokazuje razmevanje za zajednički život sa svima onima koji žive na ovim prostorima. Svaki građanin naše zemlje, bio on Srbin ili Albanac, Turčin ili Egipćanin, Musliman, Rom, Mađar, Rusin, ukoliko je za mir i ravnopravnost, on je za Srbiju i Jugoslaviju i on će ostati na braniku u odbrani istine, u odbrani svoje zemlje, ukoliko ona bude napadnuta.
Period koji je za nama ostaće zabeležen kao najsramniji period u novinarstvu na albanskom jeziku. Pod okriljem te štampe na Kosmetu sprovodi se fašistički plan istrebljenja Srba u ovoj pokrajini i pokušaj oružjem da se sruši jugoslovenski državni teritorijalni integritet, uz obilatu pomoć inostranih pokrovitelja.
I pored velikih teškoća, sa kojima se svakodnevno suočavamo, potrebno je da ovde istaknemo da je formiranjem privremenog izvršnog veća pokrenut niz aktivnosti, koje su označile važan korak za građane, što u stvari ne odgovara albanskim separatistima. Na primer, sprovođenjem sporazuma o obrazovanju iskazana je spremnost za rešavanje konkretnih životnih pitanja. Od posebnog je značaja jačanje svih nacionalnih zajednica i formiranje lokalnog obezbeđenja, koje je organizovano u 130 mesta u albanskim selima i potvrđuje opredeljenje za zajednički život. U ovom teškom vremenu formirane su tri političke partije Albanaca, koje se zalažu za zajednički život i rešavanje problema u miru - Kosovska demokratska inicijativa, Narodna partija Albanaca, Demokratska reformska partija Albanaca. To je najbolja potvrda da deo pripadnika albanske nacionalne manjine na Kosmetu želi da se politički angažuje u interesu svih građana i da ne podržava neprijateljsku aktivnost. Ilustracija za to je podatak da u više od 1.100 sela od 1.417, koliko na Kosovu postoji, nije bilo nikakvih terorističkih napada, provokacija, kidnapovanja, ubistava, već su ljudi živeli i brinuli o svojim porodicama, radili u interesu mira i zajedničkog života na ovim prostorima. Mnogi pripadnici albanske nacionalne zajednice, iz straha od represije albanskih separatista i terorista, ne smeju javno da izraze svoje neslaganje sa političkim separatističkim i terorističkim vođama. Kako na njih gledaju albanski separatisti i teroristi može se zaključiti iz podataka da više od polovine žrtava albanskih terorista na Kosmetu su pripadnici albanske nacionalne manjine, čiji je jedini greh njihov korektan odnos prema Republici Srbiji i njihovo javno ili prećutno podržavanje mirnog zajedničkog života i rada svih građana u pokrajini, bez obzira na nacionalnu, političku ili bilo kakvu drugu pripadnost.
Spremni smo da nastavimo razgovore na principu traženja pravednog rešenja za sve, koji žive na Kosovu i Metohiji. Ruku ćemo pružiti onima, koji uviđaju da moramo živeti kao ljudi, pošteno privoleti drugog za opšte dobro. Sa onima, koji se okupljaju na motivima mržnje, razaranja, destrukcije i nasilja, nećemo moći. Nećemo moći i sa onim delom albanske nacionalne manjine, koji je angažovan u separatističkom, terorističkom pokretu, čiji je cilj stvaranje etnički čistog Kosova i Metohije, njegovo odvajanje od Republike Srbije. Zato nikoga ne treba da čudi što je cela Srbija na nogama. Srbiju ćemo braniti svim sredstvima. Naše najveće oružje je jedinstvo naroda, ljubav prema našoj državi, Srbiji i Jugoslaviji i istina. Za te ljubavi vredi se boriti i izborićemo se.

Poštovani predsedniče, uvaženi poslanici, danas u južnoj srpskoj pokrajini svi putevi i sva sela pristupačni su svima, upravo onako kako je bilo sve vreme na dve trećine teritorija Kosova i Metohije, gde i nije bilo delovanja terorističkih bandi.
Srbija, MUP, Vojska Jugoslavije, svako u svom delu angažovanja, pokazali su i dokazali profesionalnost, patriotizam, na svakom zadatku koji su obavljali. I tada kada su deblokirali komunikacije, kako bi svi građani mogli normalno da ih koriste, i u potrazi za civilima, koje su teroristi oteli, do Klečke, Glođana, Bajgore, i kada je trebalo čuvati granicu od upada terorističkih bandi iz susedne zemlje, gde su se obučavali i pripremali za ubijanje, isto onako kada su civile koji su zbog delovanja terorista na njihovom prostoru napuštali svoja sela, zbrinjavali, hranili, pomagali im da se vrate svojim kućama. Uvek su to izvršavali na najbolji način, najprofesionalnije, najljudskije i najhrabrije.
Boreći se protiv terorista, oni su čuvali civile. Albansko stanovništvo od albanskih terorista imalo je samo štetu i zato su u policiji videli pomoć i zaštitu za sebe, za svoju porodicu, za svoja sela. Većina Albanaca uverila se da država Srbija sa svim institucijama ima i mudrosti, i snagu, i principijelan stav da jasno odvoji terorizam i teroriste s jedne strane, i Albance kao nacionalnu manjinu koja želi da u miru živi i razvija svoju saradnju sa drugima koji žive na Kosovu i Metohiji, sa druge strane.
Prava pripadnika nacionalnih zajednica nisu prazna priča ili puka politička i pravna rešenja. Ona se sprovode u život. Zato ću navesti samo nekoliko konkretnih primera, koji potvrđuju čvrsto opredeljenje Srbije za nacionalnu ravnopravnost, gubitka poverenja albanskog naroda u separatističku politiku, za jačanje poverenja u Republiku Srbiju, koja se zalaže za mirno, ravnopravno i demokratsko rešenje problema na Kosmetu.
Prvo, dobrovoljna predaja naoružanja i vojne opreme u količini od 24 tone samo iz 21 sela Đakovičke opštine, i to dobrovoljno, pripadnicima MUP-a Republike Srbije i pripadnicima Vojske Jugoslavije, najbolja je potvrda poverenja u organe Republike Srbije.
Drugo, nema nijedne raseljene albanske porodice pod vedrim nebom. Kvazi-humanitarci, koji svakodnevno krstare našim drumovima, mogli su videti organizovanje vraćanja Albanaca u sela Bobaj, Boks, Nec, Batuše, Brovinu, Kraljane, Hilje, Junik i mnoga druga mesta, kao što su isto tako mogli videti da još nisu sazreli uslovi za vraćanje srpskih porodica na svoja pradedovska ognjišta u sela Januš, Biteš, Ratić, Molić i nekim drugim.
Treće, Albanci koriste svoja prava, koja im garantuje Srbija. Brojni primeri to potvrđuju. Samo u Đakovičkoj opštini u radu lokalnih organa samouprave, u opštini, ukupno je zaposleno 520 lica, a 400 Albanaca, u Zdravstvenom centru Đakovici, od 820, sedamsto osamdeset su Albanci, direktori velikih privrednih preduzeća u Đakovici su Albanci.
Uzeo sam primer Đakovice zato što su tamo dejstva terorista bila veoma žestoka, što ta opština ima veliki granični pojas prema Albaniji, ali je tako i u ostalim delovima Kosmeta, gde se radi o principijelnoj politici Srbije i dokazu da veliki deo građana albanske narodnosti koristi prava koja su im garantovana Ustavom Srbije. To je naša politika i tako će ostati i ubuduće.
Sva ta ogromna pomoć Srbije Kosmetu, kao i jedinstvo građana i političkih partija, koje se i danas pokazalo u vezi mera Vlade Republike Srbije, dala je ogroman doprinos uništavanju terorističkih bandi, odbrani naše teritorije i suvereniteta. To je dokaz da smo sposobni da samostalno rešavamo svoje probleme.
Jasni stavovi, beskompromisna odbrana teritorijalne celovitosti i suvereniteta Srbije i maksimalno poštovanje ostvarivanja ljudskih i građanskih prava i prava nacionalnih manjina, koje žive u Srbiji, vrednosti su koje i danas, kada smo terorizam na Kosmetu porazili, ostaju kao što su uvek i bili temeljne odrednice Srbije.
To je opredeljenje, uveren sam, i ogromne većine svih građana na Kosovu i Metohiji, svih sa kojima sam proteklih meseci razgovarao, kako onih na područjima na kojima nije bilo terorističkih bandi, tako i onih koji su zbog delovanja terorista bili raseljeni, u Gnjilanu, Mitrovici, Orahovcu, Dečanima, i isticali su da država mora uništiti teroriste, građanima obezbediti sigurnost, te da su zainteresovani da žive u miru, uz punu ravnopravnost i da imaju poverenje u državne organe Srbije, da to mogu da ostvare.
To veliko poverenje građani su pokazali kada su se vraćali svojim kućama, koje su privremeno napustili zbog delovanja terorističkih bandi i to uz zahtev da im pripadnici MUP-a obezbede zaštitu od ponovnog upada terorista u njihova sela.
Vlada Republike Srbije zajedno sa građanima Kosova i Metohije, konkretno radi na izgrađivanju tog poverenja. Ovih dana lokalni organi vlasti formirali su preko 80 odeljenja lokalnog obezbeđenja, u kojima su naravno građani koji žive u tim selima, odnosno Albanci. Prva iskustva govore da je to dalo pozitivne rezultate. Pored obaveze obezbeđivanja mira oni zajedno sa pripadnicima MUP-a u opštinama rade na organizovanju snabdevanja, popravci infrastrukture u njihovim mestima i drugim pitanjima, vezanim za interes građana. Poverenje, koje se na takav način izgrađuje, dobar je temelj i pokazatelj da se kroz dijalog u lokalnoj sredini može obezbediti dijalog u pokrajini u korist ekonomskog i socijalnog razvoja ovog dela Srbije.
Nećemo dozvoliti da se na Kosovu i Metohiji ponovi Klečka, Glođane, Ratiš i slična mesta, gde su teroristi počinili zločine protiv nedužnih civila. Nažalost, ubijali su, zlostavljali i silovali žene i decu. U Zločištu kod Orahovca teroristi Albanci su silovali svoju komšinicu Srpkinju. U Prizrenu ubijena je čitava albanska porodica, prvo otac i sin, a zatim majka i ćerka, koje su prethodno silovane, od strane albanskih terorista mučene do smrti. Samo zato što su za prijatelje imali Srbe. To su samo neki od stravičnih primera zločinačkog lica terorističkih bandi. Ali, budućnost Kosmeta je jedino u zajedničkom životu, razumevanju, a ne nasilju i teroru.
Ljudi očekuju pomoć od Srbije na Kosovu i Metohiji i zato smo učinili sve da im osiguramo redovno snabdevanje i materijal za popravku oštećenih objekata. Formiranjem 15 humanitarnih centara mi na taj zahtev odgovaramo konkretno. Srbija ne deli pomoć ni po kakvom nacionalnom ključu, već po potrebi. To izgleda ne shvataju ni mnogi humanitarci iz inostranstva, koji sem velike galame o nekakvoj humanitarnoj katastrofi, umesto pomoći šalju pretnju, a kada pomoć i dostave, dele je po nekim njima znanim nacionalnim ključevima i to u vreme kada su im puna usta izjava da se ljudi ne mogu deliti po nacionalnoj i verskoj osnovi.
Humanitarne centre formirala je Vlada i nevladine organizacije. Oni će nastaviti da pomažu onima kojima je pomoć potrebna, bez obzira na nacionalnu i bilo koju drugu pripadnost. Svaka pomoć humanitarnim centrima bilo od koje strane da je došla, ali naravno da je došla dobro i udruženim naporima, biće prihvaćena i zajednički raspoređena onima kojima je potrebna.
Međutim, pravo rešenje problema na Kosovu i Metohiji postići ćemo pokretanjem privrednih potencijala. To je u interesu svih građana i prioritet u našem angažovanju. Oživeti proizvodnju sa punim kapacitetima pogona na Kosovu i Metohiji, prva je obaveza. Otvarati nova radna mesta, stimulisati formiranje novih preduzeća, povezivati privredu Kosmeta sa privredom Srbije i Jugoslavije na način, koji će obezbediti veći rad za bolje sutra, put je kojim će privredni resursi biti upotrebljeni za ubrzani ekonomski, kulturni preporod ove pokrajine.
Pokazalo se da odlučnim merama može da se suzbije i siva ekonomija i šverc i da se stvori prostor za prave privredne aktivnosti na Kosmetu, koje će se zasnivati na proizvodnji, a ne na špekulacijama, kakva je trgovina drogom, oružjem, bombama i slično.
Organizovano ćemo raditi na jačanju poverenja, međunacionalne tolerancije i razumevanja na Kosovu i Metohiji. Činićemo to kroz ažurniji rad organa samouprave, podsticanjem kulturnih institucija, kao i informativnih glasila, koja doprinose takvoj politici, a ne propagiraju podele, nacionalnu netrpeljivost i ekstremizam.
Ovim merama moramo uništiti svest o secesionizmu, kao što smo uništili njegove pojavne oblike, terorizam i nasilje. Ta svest će se menjati brzo, ukoliko odlučno budemo sprovodili mere, koje će jačati poverenje, obezbeđivati ravnopravnost i koje će ljude kretati radu, a ne sukobima i podelama, koje će ih upućivati na vrednosti života u miru i zajedništvu, uz puno poštovanje razlika, koje su postojale i koje će postojati, kao što postoje svuda u svetu.
Vlada narodnog jedinstva delovaće u tom pravcu, kao i do sada. U istom smeru treba da deluju i mediji, političke partije, intelektualci, svi koji hoće da doprinesu da se ovo stanje brzo prevaziđe. Hvala. (Aplauz.)

Žito je oduvek imalo svoj kukolj, svaki narod je imao svog Brankovića. I mi imamo svog Brankovića. Ja gospodinu Čanku želim da kažem da se on u tome danas našao. Ali, kao što on reče, to u Vojvodini neće proći, ja njemu želim da kažem da u Srbiji neće proći razbijanje Srbije, ni na Kosovu, ni u Vojvodini, ni u bilo kom drugom delu Srbije, a Brankovića će i ubuduće, verovatno, biti.
A kad je reč o tome, kako reče Žarko Jokanović, da političari ne učine pogrešan korak, upravo zato smo se i danas okupili, upravo zato je i inicijativa predsednika Jugoslavije i predlog Vlade Republike Srbije da se raspiše referendum i da narod odluči - da li smo za to da ti međunarodni posrednici utiču i odlučuju kako ćemo mi unutar Srbije da stvorimo prave odnose ili ne?
Zato smo i ubeđeni da će narod pravilno da odlučuje, a neće da odluči onako kao su ovde neki sada rekli. A kako su međunarodni posrednici pružali dobre usluge, sećamo se 7. jula 1991. godine, i tada je bilo isto - dobre usluge, dobre namere, i Brionska konferencija je tada, kao što se sećate, vrlo precizno odmah zaključila - početak razbijanja Jugoslavije. Slovenija istog trenutka, a kasnije parče po parče.
Takve dobre usluge i danas se nude i takve dobre usluge su već saopštene - šta se hoće: specijalni statusi, autonomije, republike itd. Znači, ista meta, isto odstojanje.
Iz tih razloga sam ubeđen da će i ova skupština, i ovaj narod, reći tome ne.