Replika, narodni poslanik Aleksandar Vlahović.

Hvala, gospodine Vlahoviću. Reč ima narodni poslanik Milka Silajev, a sledeći prijavljeni govornik je narodni poslanik Nataša Jovanović.

Reč ima Nataša Jovanović, narodni poslanik, a za diskusiju da se pripremi narodni poslanik Đorđe Mamula.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Mamula, a za diskusiju da se pripremi narodni poslanik Bojan Pajtić.

Reč ima narodni poslanik Bojan Pajtić, ako je u sali. Narodni poslanik Bojan Pajtić nije u sali. Reč ima narodni poslanik Marko Krstin, a za diskusiju da se pripremi narodni poslanik Dragan Čolić.

Dame i gospodo, suština je ovde, uopšte oko mobilnih telefona i poreza na mobilne telefone, da je ovo dvostruko oporezivanje. Naravno, ako je predviđen budžetom Republike Srbije prihod po osnovu poreza na mobilne telefone, onda može da se prihvati da oporezivanje ostane do kraja 2004. godine, a da 2005. godine ostane samo, faktički, porez na korišćenje mobilnog telefona tj. na visinu iznosa utrošenih sredstava.
Faktički, ovde nije reč samo o povećanju sa 200 na 300 dinara. To je jedan problem. Drugi problem je da je ovde neravnopravnost u oporezivanju, da bez obezira da li je neko potrošio 300 dinara, on plaća 300 dinara i onaj koji plaća 30.000 dinara mesečno za mobilni telefon, za potrošene impulse, plaća 300 dinara. Logično je da se tu obezbedi ravnopravnost, u tom smislu da onoliko koliko se potroši, plati se porez na to.
Shvatio sam da će ovaj amandman biti prihvaćen samo u nekoj drugačijoj formi. Nije bitna forma, najvažnije je da se suština prihvati i da u 2005. godini, počev od 1. januara, ovo oporezivanje građana Srbije prestane.

Članovi 97, 99. i 100.
Gospodine Martiću, zaboravili ste da SPS nije predložila zakon o pomoći porodicama haških optuženika, to su predložile druge političke partije, a naravno da ćemo uvek takav zakon podržati u parlamentu.
Ali to što ste rekli da socijalisti povodom tog zakona mogu da govore i ono što nisu sanjali, verujte mi da samo govorimo ono što smo sanjali i to se ostvaruje.
A to je: da vi odete sa vlasti, uključujući i gospodina Tadića, Svilanovića i vas; to vidimo, taj san nam se ostvaruje i to je zadovoljstvo Srbije i socijalista.

Dame i gospodo, svestan sam da ovaj zakon nije pre svega usmeren ka ekonomskoj podršci, nego više političkoj podršci ljudima koji su trenutno optuženi i nalaze se pred Haškim tribunalom. Svestan sam i važnosti ne samo što je SPS podržala usvajanje ovakvog zakona, nego što će on biti usvojen značajnom političkom podrškom u parlamentu.
Zadovoljan sam što neće imati podršku onih koji su izručili i vodili kampanju protiv svih vojnika i policajaca koji su branili srpski narod na Kosovu i Metohiji, pa i političara, pošto je njima stalno da optužuju.
Nažalost, potvrdila se ispravnost otpora tog srpskog naroda 18. i 19. marta, potvrdilo se da oni koji su isterivani iz službe kao policajci i vojnici, zato što su branili Srbe na Kosovu, da će ova vlast za to biti istorijski odgovorna i za to ih ne može niko oprati, ali mi bar nešto da pomognemo ovima koji su optuženi i nalaze se pred Haškim tribunalom.
U ovom članu 9. predviđeno je da za troškove komunikacije, troškove slanja paketa, troškove telefonskih računa ukupno se izdvaja na mesečnom nivou 50% od prosečne plate. To je negde oko 6.000. Zamislite sada, treba da saslušate trista svedoka, treba da napravite komunikaciju sa trista svedoka, treba da pošaljete 300 kaseta i 300 materijala u Hag. Mi predlažemo da to bude jedna prosečna plata, znači 12.000. Ne predlažemo znatno povećanje, ali to povećanje može u značajnoj meri da pomogne odbrani ljudi koji se nalaze u Haškom tribunalu.

S obzirom da imamo četiri minuta, dozvolite da kažem samo nekoliko rečenica o današnjem predmetu rasprave. Nalazimo se nekoliko dana pre kraja prvog tromesečja, pre kraja marta i kada bi ova skupština krenula sa raspravom o svakom elementu ovog budžeta i ukoliko bi želela o svakom elementu na pravi način da razgovara i da se ponaša u stilu - po svaku cenu nam ne treba budžet, mi ne bismo doveli u pitanje budžet, nego bismo doveli u pitanje ono o čemu je ovde bilo reči, njegovu socijalnu i razvojnu komponentu.

Ne treba zaboraviti jednu činjenicu, a to je da ukoliko se ovaj budžet ne bi usvojio danas-sutra u ovom parlamentu, 262.000 zaposlenih u državnoj administraciji, plus 130.000, to je oko 390.000 i do milion penzionera, možda fali par hiljada, tih milion i 390.000 ljudi ne bi mogli u martu mesecu da prime ta socijalna davanja, takva kakva su, da li su mala ili velika, da li su povećana na ovaj način, kako su povećana.

Ovo govorim zbog toga što, morate biti malo principijelni, kada govorite o budžetu i kada govorimo o socijalnoj i razvojnoj komponenti, najveća socijalna komponenta je u tome da li ćemo mi doći u poziciju da ovaj budžet smanjujemo, ne mislim samo danas, nego da li će ovaj budžet biti tanji i lakši, da li ćemo imati manji prihod u ovom budžetu, to je čak i važnije.

Kad kažem manje prihoda, ne u smislu ubiranja prihoda, nego manje zahvatanja iz privrede. Što bude manje zahvatanja iz privrede, to će biti razvojna komponenta veća. Nije razvoj samo u tome što će se obezbediti ovoliko ili onoliko milona za izgradnju ovog puta, mnogo je važnije da li će biti rasterećenje privrede, da li će ta privreda moći da funkcioniše.

Danas mi u Srbiji imamo situaciju da ovih 1.390.000 treba da primi platu od onih milion i dve-tri stotine hiljada koji rade u privredi. To je skoro jedan na jedan onih koji treba da obezbede privredu.

Ovo kažem i zbog činjenice, a tražio sam to i na Odboru za finansije, danas sam čuo od ministra finansije da će se ukinuti ove agencije, direkcije i slične stvari koje su formirane samo da bi se partijski kadrovi vladajuće koalicije zaposlili, to je potpuno jasno. Naravno da će SPS zbog ovog što sam malopre rekao podržati budžet, da ne bismo doveli u poziciju mnoge ljude koji moraju da izvršavaju svoju funkciju u obrazovanju, zdravstvu, policiji i svemu onome što je potrebno u državi.

Ali, neće moći na pravi način do kraja da se raspravlja o ovom budžetu ukoliko mi nemamo dve strane, s jedne strane pozicije izvršenja u prošloj godini, pa da vidimo da li je to povećanje ili smanjenje, i, sa druge strane, ukoliko nemamo realnu poziciju koliko je to bilo u državnoj administraciji, ukupno, govorim o 262.000 plus 130.000, koliko je bilo zaposleno 31. decembra 2000. godine, a koliko je 31. decembra 2003. godine, da vidimo da li je stvarno za 50.000 ljudi (i kojih 50.000 ljudi) državna administracija povećana.

Mi možemo sada da smanjujemo koliko hoćete neke pozicije, ali ako je 50.000 ljudi primljeno u državnu administraciju, a pola miliona otpušteno vašom politikom, politikom prethodne vlasti, u privredi, onda ne postoji budžet koji se na pravi način može napraviti a da on bude i socijalni i razvojni. Ne može biti ni socijalni ni razvojni u pravom smislu te reči, ukoliko je takva politika vođena. Sa ovoliko agencija i direkcija, naravno da to nije moguće do kraja sprovesti.

Prema tome, važno je da ova skupština dobije i taj podatak, koliko je npr. u Ministarstvu prosvete, pošto smo ovde čuli brigu o prosveti, bilo vozača i kola 31. decembra 2000. godine, a koliko je danas i koliko je 31. decembra 2003. godine. Videćete da je deset puta više. Da li ćemo moći da smanjimo deset puta budžet?

Da li o tome da raspravljamo ili da raspravljamo, kako je rekao potpredsednik ovde – kako ste tih 400 miliona evra upropastili u izbornoj kampanji i doveli ste budžet u situaciju da ne možemo da raspravljamo. To je 400 miliona evra, a tri godine ste ovde pričali o razvoju Telekoma; toliko ste potrošili na izbornu kampanju, a sa toliko potrošenih para ste dobili samo 11,5% biračkog tela.

Hoću da kažem da je ovde važno da imamo i neka pitanja koja su konačno rešena. Tri godine je prethodna vlast objašnjavala da ne treba da finansiramo RTS, da je to javni servis, da Skupština nema s tim nikakve veze, a dobili smo da je samo u prva tri meseca RTS-u dato milijardu dinara i videli kako izveštava o Kosovu i Metohiji, jer je on javni servis a ne državni, nije državno dobro.

Sada, pošto je u budžetu, pripada ovoj državi, država, ova skupština i Vlada moraju da brinu kako funkcioniše i vidi da li je zaista državno dobro i da li će da se tako ponaša prema genocidu i državnom teroru koji se dešava na Kosovu i Metohiji. Naravno, pošto to ne ubija, razumem zašto ste se na taj način ponašali.

Pošto mi je isteklo vreme, neću dalje zloupotrebljavati vreme, samo da kažem, pošto ste toliko para pozajmljivali, 8 milijardi za penzijsko - invalidsko osiguranje i milijardu za RTS, a povodom toga podneli 54 krivične prijave, mislim na vas iz bivšeg režima, mislim da će na isti način ova vlada prema vama da se odnosi. Vi ćete reći da ste to legalizovali zakonom, ali jedno je legalizovati zakonom a drugo je moralna, lična i ljudska osobina i poštenje, kako ste se ponašali kao vlast u prethodne tri godine.

I đavo ponekad bude beo. Ovo je stvarno sramota što smo sada čuli, i bruka. Ja sam član Odbora za finansije i glasao sam za ovaj amandman, za razliku od gospodina Bogdanovića i članova Demokratske stranke koji nisu ni bili na Odboru za finansije. To je Demokratska stranka  i to je demagogija Demokratske stranke, kako se bori za razvoj Valjeva.
Mi smo kao poslanička grupa, u liku narodnog poslanika Milomira Minića, koji predstavlja taj kraj, podneli amandman za milijardu i po da se podigne ovaj iznos za Kolubaru, onda kada smo dobili ovaj zakon.
Vi ste, gospodine poslaniče, podneli tek kada ste videli amandman gospodina Milomira Minića i tada ste se setili za taj iznos, da podnesete amandman.
Bili smo na Odboru, glasali smo za to, dobili smo uveravanje ministra da će se sa odgovarajućih pozicija obezbediti dodatna sredstva za ovaj iznos, ukoliko ovaj amandman ne bude prošao, a mi ćemo glasati za ovaj amandman. Ovde smo u Skupštini, podržaćemo i tražićemo da se taj zakon sprovede do kraja, tačnije rečeno da se obnove sve kuće, a vi ste se mogli u prošle tri godine malo više založiti, pa da završite taj projekat obnove kuća, a ne da nam držite ovde predavanja.

Čuo sam da se gospodin Martić ovde zabrinuo za moje oduševljenje ili razočarenje, šta god hoće. Naravno, kada već diskutuje bilo bi dobro da sasluša ono što sam govorio ili bar pročita.
Imao je vremena ceo jedan dan da pročita šta sam govorio, a jasno sam izneo očekivanja Socijalističke partije Srbije, u kom pravcu ova vlada treba da ide i šta će to Socijalistička partija Srbije podržati u narednom periodu.
Međutim, ako već postoji neko oduševljenje, onda je to oduševljenje građana Srbije, koje naravno delim, da vi od danas nećete biti vlast u Republici Srbiji, da ćete otići u istoriju i da ćemo ove afere, u kojima ste učestvovali, raspraviti, saznati ovde u parlamentu i u srpskoj političkoj javnosti. A da ćete za to odgovarati, u to sam ubeđen.

Kako je radila prethodna vlada dobili smo odgovor 28. decembra na završenim izborima. Građani Srbije su odgovorili negativno, jasno su saopštili da je prethodna vlada radila loše i zato što je loše radila naš zadatak danas je da tu vladu promenimo i izaberemo novu vladu. Oni kažu da su dobro radili.
Moram da ih podsetim, pošto su se danas dosta bavili Socijalističkom partijom Srbije, da je Socijalistička partija Srbije kad je otišla sa vlasti imala 1.650.000 birača, a da su oni dobili 500.000 glasova i valjda je logično da takva vlada više ne bude, i valjda je logično da te političke partije koje su do sada vladale sa 500.000 birača više ne budu oni koji će vladati Republikom Srbijom, i koji će donositi onakve zakone i sve ono što su radili.
Naravno, smenjujući danas vladu, građani Srbije se nadaju da će nova vlada obezbediti neki boljitak, da će obezbediti da se u Srbiji bolje živi, da će obezbediti ono što smo u izbornoj kampanji i mi u Socijalističkoj partiji Srbije zahtevali i tražili, da se zaustave dalje afere, da se zaustavi burazerska privatizacija, već da bude poštena privatizacija u korist građana Srbije i da jednostavno svi zajedno u Srbiji možemo da živimo bolje.
U tom smislu i ovo što je danas ovde rečeno, kada danas razgovaramo o tome šta, zbog čega i na koji način Socijalistička partija Srbije podržava buduću vladu i ovakva politička opredeljenja, ona u stvari daje odgovor na ono šta se dogodilo 28. decembra, ona daje odgovor na ono šta građani Srbije žele i šta su pokazali 28. decembra.
Danas smo čuli ovde osnovna opredeljenja. U tom smislu Socijalistička partija Srbije želi danas, glasajući za ovu vladu, da da ocenu prethodnoj vladi, s jedne strane, ali i da podrži ono što je ovde u uvodnom izlaganju budućeg predsednika vlade, ili predsednika vlade koji će biti izabran danas ili sutra, saopšteno i rečeno.
Naravno, mi ćemo podržati one zakonske projekte i onu politiku koju vlada bude vodila, koja će omogućiti da se u Srbiji više proizvodi, da se zaustavi burazerska privatizacija, da se ispitaju sve zloupotrebe koje su bile u privatizaciji u prethodne tri godine. Odmah da kažem, ni Socijalistička partija Srbije, niti bilo ko ovde u skupštinskoj sali, a ni građani Srbije ne žele da zaustave privatizaciju.
Žele da imamo privatizaciju koja će obezbediti veću proizvodnju, veći broj zaposlenih, da Srbija bude deo Evrope i u proizvodnji i u izvozu, a ne samo u uvozu i svemu onome što se dešavalo u prethodnom periodu.
Nadamo se da će proći ono vreme i da će se znati šta su krizni štabovi uradili ovoj Srbiji, kakva su zla naneli time što su proterivali samo po partijskoj pripadnosti ljude iz tih preduzeća i time što su vodili kadrovsku politiku po partijskoj liniji, a ne po tome da li je neko kvalitetan i da li je sposoban da vodi to preduzeće ili ne. Mi ne želimo to po partijskoj liniji.
Podržavamo politiku koja je ovde saopštena, da se u javnim perduzećima i na drugim mestima biraju najkvalitetniji ljudi, bez obzira na njihovu političku opredeljenost i pripadnost. Podržaćemo one zakonske projekte koji će omogućiti da se školuju svi oni koji znaju, bez obzira na njihovo socijalno poreklo, bez obzira na to da li njihovi roditelji mogu da obezbede njihovo školovanje ili ne, da ona deca koja mogu da budu kvalitetna i da postanu akademski građani, da im država Srbija pomogne u tom smislu.
Nadam se, naravno, da je to i opredeljenje ove Vlade Republike Srbije i da će ti zakonski projekti, koji će vratiti nacionalno dostojanstvo u obrazovanju koje je nekim prethodnim zakonima ukinuto, biti u zakonskim projektima koji su danas ovde napomenuti, da će se usvajati, da će biti prisutni u parlamentu. Takve zakonske projekte, naravno, SPS će podržavati i glasaćemo za njih.
Mi danas ne podržavamo Vladu da bi izabrali samo Vladu. Mi danas podržavamo i glasamo za ovu vladu da bi takve zakonske projekte predložila od kojih će Srbiji biti bolje. Da bi podržali one projekte i u zdravstvu koji će omogućiti da se bolesni leče, a ne da se leče samo oni koji imaju novac.
Podržaćemo politiku Vlade kada je reč o Kosovu i Metohiji koja je ovde izneta, a koja će biti za dosledno sprovođenje Rezolucije 1244, koja će se boriti za to i koja će tražiti i insistirati, ne samo deklarativno, već stvarno da se Srbi koji su proterani sa Kosova i Metohije vrate, a tražiće ono što piše u Rezoluciji da se obezbedi suštinska autonomija nacionalnih zajednica na Kosovu i Metohiji, ne samo Srba, već i drugih nacionalnih zajednica. Uostalom, piše vrlo precizno i u Rezoluciji 1244 i tamo se u više navrata pominje Rambuje, onaj politički deo Rambujea, koji govori o političkoj i suštinskoj autonomiji svih nacionalnih zajednica na Kosovu i Metohiji. Za takvu politiku ćemo glasati i za takve projekte koji budu ovde u Skupštini Srbije sasvim sigurno da ćemo se izjašnjavati i podržavati.
Naravno da SPS, kada je reč o drugim zakonskim projektima i ovome što je rečeno u uvodnom izlaganju, želi da podrži onu politiku Vlade koja će omogućiti da ne budemo uvoznici pšenice, kao što je ova Vlada radila, da ne otkupljuje 3.170 tona, kao što je prošle godine otkupljeno u robnim rezervama, a samo pre dve godine smo otkupili 1.500.000 tona pšenice za robne rezerve u Srbiji.
Znači, da imamo 1.500.000 tona pšenice u Srbiji, da izvozimo pšenicu, da izvozimo jabuke, da izvozimo meso, a ne da uvozimo i time upropašćavamo poljoprivredu, i na taj način stvorimo uslove da seljak može da poseje, da može da ubere i da to što ubere može da proda i da od toga normalno živi, jer sada to objektivno ne može.
Podržaćemo Vladu, naravno, koja želi da sačuva jedinstvenu Srbiju, decentralizovanu Srbiju, ali kada kažem jedinstvenu, ne onu raznu Čankovu, ili neku drugu guberniju, već Srbiju koja će biti celovita i koja će imati i decentralizovanu vlast, ali u kojoj će se znati šta je celina i onako kako svi zajedno Srbiji želimo.
Naravno da podržavamo Vladu u onim projektima i prema onoj politici koja govori, kada je reč o izručenju naših građana, da ne bude više Hag jedino izvozno mesto gde je prethodna Vlada nešto izvozila. Prethodna Vlada jedino što je izvozila, izvozila je svoje građane iz Srbije, već da bude mesto gde će Srbija voditi politiku dvosmernu, gde ćemo se zalagati i tražiti i da se sudi ovde za ratne zločine, ali gde će država da ima u vidu da se tamo ne sudi samo pojedincima, već se želi skrojiti ili iskrojiti istorija Republike Srbije.
U tom smislu, mi smatramo da će se Vlada odnositi prema svim građanima kao svojim građanima, bez obzira da li ih volela ili ne, bez obzira kako se prema njima lično odnosila ili šta mislila o njima kao pojedincima.
Verujemo da će ova vlada svojom politikom omogućiti saradnju sa svim zemljama u svetu, a ne samo politiku koju će nas sukobljavati sa bilo kojom svetskom silom ili bilo kojim delom u svetu. Samo takva politika može ovu zemlju ili, bolje reći, samo takva politika može Evropsku uniju da dovede u Srbiju i da mi budemo deo Evropske unije. U tom smislu, naravno, takva podrška će trajati do tog trenutka i do te mere dok se takva politika vodi.
Nešto od politike i nešto od naših zalaganja koja smo imali u našim izbornim kampanjama je ostvareno. Zalagali smo se da se obezbedi pravo glasa, usvojili smo zakon koji nam to omogućuje, odnosno dijaspori da glasa, zalagali smo se da se isprave ona rešenja i one odluke koje su ovde krivotvorene ili usvojene bez skupštinske većine ili bez dovoljnog broja poslanika, i jedan deo toga je usvojeno, a nadamo se da će se u narednom periodu i taj deo ostvariti.
Na kraju, želim da kažem, pošto se ovde pominjala reč - izbori, kada je reč o izborima, SPS se nikada nije plašila izbora, ali oni koji prizivaju izbore moraju da znaju da u toj izbornoj kampanji neće biti više, ubeđen sam u to, Biroa Vlade Republike Srbije za komunikacije, ni onih koji su im vodili kampanju i koji su im bili šefovi medijskog prostora u Srbiji. Njih neće biti, a i oni neka pogledaju onda sebe gde će u takvoj izbornoj kampanji biti.
SPS, ukoliko ovakva politika koja je ovde izneta od strane predsednika Vlade ne bude sprovedena, naravno da će biti spremna za te izbore. Ali, ubeđeni smo da će politika biti sprovedena, da će građanima biti bolje, da će Srbija biti dostojanstvenija i da će ta Vlada živeti četiri godine.

        Naravno, dame i gospodo, da Srbiji treba predsednik i mislim da to ni u ovoj sali, ni u Srbiji niko ne osporava. Uostalom, da li ima predsednik mnogo nadležnosti ili malo nadležnosti, one su rešene Ustavom; sama činjenica da se od 83. do 89. člana Ustava reguliše pitanje položaja predsednika Republike dovoljno govori o potrebi da imamo predsednika Republike.
Međutim, ovde postoji jedno drugo pitanje – zašto Srbija nema predsednika Srbije, zašto već dve godine u Srbiji nije izabran predsednik Republike Srbije? Mislim da nas ova rasprava može odvesti na to da i građani Srbije pomisle da je zakon kriv što mi predsednika Srbije nemamo. To, u suštini, nije tačno. Tačno je jedno, a to je da je ova odlazeća vlast, sadašnji režim, još uvek aktuelan, još nekoliko dana, ja se nadam, nije bio zainteresovan da Srbija ima predsednika Srbije i svojim postupcima, svojim potezima je činio sve da mi predsednika Srbije nemamo, ne izaberemo ga, ne dođemo do te funkcije, do onoga što je Ustavom predviđeno, da Srbija dobije predsednika Republike Srbije.
Ne mogu se građani Srbije optuživati da nisu bili zainteresovani da izaberu predsednika Republike Srbije, već se mora jasno reći da je vlast učinila sve svojom negativnom kampanjom "za" i "protiv" odgovarajućeg kandidata, ili uopšte protiv izbora za predsednika Republike Srbije, da Srbija ne dođe do predsednika Republike.
Naravno, mi ćemo danas, očito se vidi iz broja poslanika koji će glasati za ovaj zakon, stvoriti uslove da sigurno dođemo do predsednika Republike. Ali, da li mi imamo obavezu i da li mi imamo pravo, kao poslanici, da nalazimo rešenja koja će po svaku cenu omogućiti da do nečega dođemo ili imamo obavezu i kao vlast i kao poslanici da stvorimo atmosferu kojom ćemo doći do presednika Srbije na jedan legitiman način?
Šta sada imamo? Imamo sledeće: ako bismo po postojećem Ustavu rešavali pitanje zastave, grba, himne, za to treba da izađe 50% građana, a za predsednika Srbije, koji treba da poštuje ta znamenja, ne mora da izađe 50% građana, po ovom predlogu zakona.
Mislim da se ovde beži od činjenice da se učinilo sve da ne dođemo do predsednika Srbije. Zašto mi nismo dobili predsednika Srbije 28. decembra? Zato što vlast to nije htela. Zar je moguće da vlast nije predvidela da izbori za predsednika Srbije, taj prethodni ciklus, neće uspeti, pa se dva dana pre saznavanja rezultata za predsednika Srbije raspisuju parlamentarni izbori, kako bi se izgubila fukcija čoveka ili žene, tačnije rečeno, ili v.d. predsednika Srbije, koji će raspisati u tom danu i izbore za predsednika Republike Srbije. Bilo je jasno, u stvari, da se pravi jedna dinamika koja treba da spreči da Srbija dobije predsednika Republike Srbije.
Da li bismo dobili predsednika Republike Srbije 28. decembra? Dobili bismo sigurno. Ako ne u prvom krugu, dobili bismo sigurno u drugom, jer je izašlo više od 50% ljudi. Zašto nismo dobili? Zato što vlast nije bila zainteresovana. Sad zato što vlast nije bila zainteresovana mi tražimo rešenje koje će omogućiti da se po svaku cenu predsednik Srbije dobije.
Razumem predstavnike stranke i predstavnike sadašnjeg režima koji su protiv ovih zakona. Oni su protiv samo zato da bi legalizovali ono za šta su i radili prethodne dve godine, da ne dođemo do predsednika Srbije. Oni nisu iz principijelnih razloga protiv. Meni je zato i žao što smo mi kao SPS protiv zakona, pa ispada da isto mislimo. Ne, mi potpuno različito mislimo. Nikada nećemo isto da mislimo kao oni, zato što je ovo različita stvar.
Oni hoće da legalizuju svoj nerad i svoju aktivnost za Srbiju, da dobiju predsednika Srbije, a mi hoćemo da se poštuje Ustav Republike Srbije. To su dve potpuno odvojene stvari i u tom smislu mislim da treba da se traži rešenje i u drugom pravcu, a to je da se traži rešenje po postojećem Ustavu da se dođe do predsednika Srbije, zato što su građani zainteresovani za njega, a ne zato što po svaku cenu treba doći do predsednika Srbije.
Po postojećem rešenju je moguće da 5% građana Srbije (naravno, neće do toga doći) izabere predsednika Republike Srbije. Pet, šest, 20%, svejedno, čak ne postoji ni donji cenzus koji bi omogućio i sprečio da taj minimalni izlazak Srbije obezbedi izbor predsednika Srbije.
Donji cenzusi postoje u mnogim drugim referendumima, npr. kada se u Mađarskoj glasalo za ulazak u NATO donji cenzus je bio 25%. Ispod 25% je neuspeo referendum, preko 25% je uspeo referendum. Ili ovo što je pomenuto u Rusiji, tamo je čak restriktivnije, ako u prvom krugu ne izađe 50%, u drugom krugu ne mogu isti kandidati da se kandiduju, moraju drugi kandidati, tj. u tom narednom prvom krugu ne mogu isti kandidati, moraju različiti kandidati.
Mislim da je u suštini loše što mi usvajamo froncle od zakona, pa i celo ovo zasedanje se sastoji u usvajanju delova zakona ili froncli od zakona, a ne pođemo od toga da treba da usvojimo jedan celoviti zakon - i ovaj sledeći, kada je reč o izboru poslanika, i ovaj o predsedniku Srbije. A, sve je u stvari u temelju, šta mi hoćemo sa Ustavom Srbije, i to je ono, suština, što smo se zamajavali ovde, što nas je prethodna vlast zamajavala godinu dana, da hoćemo novi ustav, a učinili su sve da do toga ne dođemo i sada smo u poziciji da usvajamo froncle od zakona. Mi smo protiv usvajanja tih froncli. Mislim da treba usvojiti celovito stvari, zato ćemo glasati protiv ovog zakona.

Naravno, nije ovde pitanje da li će biti omogućeno, nego da li je u ovom zakonu to predviđeno. Prema tome, da li ova država to hoće ili neće, jer se otvara pitanje na mnogim drugim mestima oko glasanja, ali ostavimo to po strani.
Za ovaj zakon može se reći da mu je dobra namera, ali ovaj zakon je jedan od onih zakona koji su na ovom zasedanju predloženi, a koji ne predviđaju celinu ili ne tretiraju celinu. Do nekih raspisanih izbora trebalo bi da na dnevnom redu bude celovit zakon o izborima, gde bi ove manjkavosti možda bi mogle da se reše. Ne možemo reći, naravno, da nema manjkavosti, jer očito da zakon ima mnogo otvorenih prostora i mogućnosti i da se različito tumači, da ne bude sproveden do kraja i da se na taj način on sam po sebi dezavuiše. U čemu je suština?
Naravno, politička pozicija SPS-a je potpuno jasna. Sa jedne strane zalažemo se da se nacionalnim manjinama obezbedi da budu prisutne u parlamentu, da li na ovaj način, na način prirodnog praga ili na neki drugi način, ali je važno da se obezbedi mogućnost da i one budu prisutne u parlamentu. Sa druge strane, kada je reč o dijaspori, sasvim je izvesno da se mora naći mehanizam da dijaspora glasa i da obezbedimo njihovo prisustvo u republičkom parlamentu.
Međutim, gde smo mi imali primedbi, kada je reč o dijaspori? Predložili smo jedan amandman za koji smatramo da ukoliko se ne prihvati, ukoliko ne nađemo rešenje da on bude sproveden, da je u suštini teško sprovesti zakon, jer niko neće verovati, ili možda nikada nećemo završiti izbore, zato što će svi uložiti prigovore na rezultate koji dolaze iz inostranstva.
Ovde imamo jedan amandman koji govori o tome da moraju političke partije odavde da šalju predstavnikie, a mi možemo da razgovaramo da li je to državni interes, da li imamo ekonomske mogućnosti da tako nešto radimo, ali se ne mogu sprečiti političke partije da one, ukoliko imaju svoje aktiviste u toj sredini, obezbede sastav biračkih odbora. Jer, ako se to spreči i ako se to zabrani, ako to ne bude predviđeno, onda u suštini ceo izborni proces ili ostali deo zakona koji je predviđen, sve to može da dođe do jednog pitanja i svaka politička partija koja učestvuje na ovim izborima može da ospori izborne rezultate, bez obzira da li je ona zadovoljna ili ne tim rezultatima koji dođu iz inostranstva.
Prema tome, neophodno je, čak i pre nego što se odlučimo da ga podržimo, da se o tom amandmanu ozbiljno porazgovara, da se amandman prihvati na način koji smo predložili i da time izvršimo odgovarajuću nadogradnju samog zakona, kako bi on bar u jednom delu mogao da bude primenjiv ili mogao da bude kontrolisan od svih onih koji učestvuju u izbornom procesu.
Naravno, danas se, ali i po prethodnim zakonima, to pitanje se više puta otvaralo, mislim na birački spisak, jer ja sam potpuno uveren da je predlagač bio svestan da čak ni za ove predsedničke izbore, pošto se zakon odnosi na predsedničke izbore, nije moguće doći do kompletnog biračkog spiska, nije moguće doći do toga da mi imamo kompletan spisak ljudi u dijaspori koji bi trebalo da glasaju.
Ali, najvažnije je da se spreči dopisivanje na biračkim mestima u inostranstvu, tačnije rečeno, da samo birački spisak koji se ovde verifikuje može biti onaj birački spisak i u Minhenu, Sidneju, bilo gde gde će neko moći da glasa. Ukoliko toga nema i ukoliko izborna komisija ne verifikuje birački spisak, onda bi svaka priča o legalnosti nekog izbora pala u vodu i ne bi dobila onaj značaj, a sam predlagač to verovatno hoće.
Da li će već na ovim predsedničkim izborima glasati 10 hiljada ili 50 hiljada, zavisi od toga koliko se reši pitanje pročišćavanja biračkog spiska, a ne koliko bi neko želeo da se u inostranstvu glasa.
Mislim da je neophodno da ovde saznamo i da čujemo kako ćemo rešiti tamo gde nemamo konzularno - diplomatska predstavništva, a imamo veliki broj naših građana koji žive u tim sredinama. Da li to znači da će konzularno-diplomatska predstavništva u tim sredinama otvarati biračka mesta ili neko mora nekoliko hiljada kilometara da pređe do tog mesta. Kako je to rešeno? Da li možemo na taj način da rešimo? Da li će se otvarati tamo mesta ili neće? Da li je broj birača dominantan za otvaranje biračkog mesta ili samo sedište konzularno - diplomatskog predstavništva koje u inostranstvu imamo?
Znamo da je u poslednje tri godine ukinuto pedesetak konzularno - diplomatskih predstavništava i, prema tome, smanjena je mogućnost za učešće dijaspore na tim izborima. Sa jedne strane hoćemo da uključimo dijasporu, a sa druge strane faktički time što ukidamo diplomatska predstavništva mi smanjujemo. Zato se nadam, ako usvojimo ovaj amandman, da ćemo na neki način dopuniti ovaj zakon i omogućiti da SPS podrži ovaj zakon.
Kada je reč o nacionalnim manjinama, moram da kažem da je možda ovo najpravednije - prirodni prag. Međutim, svi mi treba da se zalažemo da ne delimo političke partije po nacionalnoj pripadnosti. Valjda mi želimo da stvaramo jedno građansko društvo u kome će pripadnici nacionalnih manjina učestvovati u drugim političkim partijama i na taj način učestvovati u političkom životu Srbije.
Ako želimo da podstičemo nacionalne manjine da imaju svoje liste onda dobro, onda je možda ovaj zakon na taj način dobar, ali ako želimo da izvršimo integraciju prema političkom opredeljenju svih građana, pa prema tome i nacionalnih manjina, onda će verovatno ovaj zakon u tom smislu odaljiti nas od tog glavnog cilja koji želimo. Za ovaj trenutak se slažem potpuno, i mi podržavamo to, da je važno da predstavnici nacionalnih manjina kroz odgovarajuće političke partije budu zastupljeni.
Međutim, neophodno je da već danas građani Srbije znaju, pa i nacionalne manjine, šta je kriterijum da Republička izborna komisija prihvati neku listu kao nacionalnu manjinu. Slažem se, gospođa Pop-Lazić je dobro rekla - šta je sa Crnogorcima? Da li Crnogorci mogu da naprave listu i budu pripadnici? Reći ćete da su narod. Pitanje je to, raspravimo danas.
Prema tome, mora da se zna tačno ko ima pravo da tebe tretira, da li će možda Čanak sebe da proglasi nacionalnom manjinom i da Republička izborna komisija prihvati da on bude na listi. Neće ili hoće, nije na nama da tumačimo, nego moraju da postoje precizna pravila gde će građani Srbije, pa i on sam znati da to ne može.
Prema tome, uz ove primedbe za koje mislimo da treba naći načina da budu pojašnjene i uz nadu da ćemo usvojiti što pre jedan celovit zakon o izborima koji će rešiti ova pitanja, i uz želju i verovanje da će se usvojiti amandman, Socijalistička partija Srbije će podržati ovaj zakon.

Dame i gospodo, svi smo u izbornoj kampanji, koja je pre nešto više od mesec dana protekla, tražili i govorili da ćemo u Skupštini Srbije ispraviti ono što je usvojeno nelegitimno ili, bolje reći, odluke koje su nelegalno u Skupštini Srbije usvojene. Sve poslaničke grupe, čak i one koje danas govore da ne treba ovu odluku staviti van snage, znači, neka parlamentarna većina tadašnja i sadašnja, i ona koja nije to bila, u izbornoj kampanji se zalagala da odluke koje ova skupština nije usvojila ili, bolje reći, koje je proglasila da je usvojila treba staviti van snage, poništiti ili naći drugačiji mehanizam koji će značiti ispravljanje takvih odluka. Sa te pozicije, moram da budem iskren, i ovde danas čujem da se svi slažu da ta odluka o izboru Kori Udovički nije legalna, nije legitimna i da Kori Udovički nije izabrana u ovom parlamentu na način koji predstavlja legalitet, onaj koji treba svaka odluka da ima u ovom parlamentu.
Moram da kažem, svi treba da se složimo sa činjenicom da, ako hoćemo da imamo jednu stabilnu instituciju koja se zove Narodna banka Srbije, i guverner i Savet Narodne banke moraju da budu na legalan i legitiman način izabrani i moraju da imaju parlamentarnu većinu, a ne poslaničke kartice kao većinu u ovom republičkom parlamentu. Samo je pitanje, ako se oko toga svi slažemo u ovom republičkom parlamentu, a shvatio sam iz svih ovih diskusija da se svi slažu da guverner nije izabran kako treba i da nema parlamentarnu većinu, kako taj mehanizam da sprovedemo, kako da dođemo do toga da imamo legitimnu instituciju i da i guverner i Savet Narodne banke Srbije budu legalno izabrani. Kako drugačije, nego da ovde potvrdimo izbor tih ljudi ili izaberemo druge. Ako je to tako, zašto onda tražimo neki drugačiji mehanizam, tražimo izgovore da to ne sprovedemo.
Možemo da razgovaramo da li je to trebalo danas da bude na Skupštini ili sledeće nedelje i da li treba da bude prvo poništavanje odluke o guverneru i ove druge odluke ili drugi zakoni, kao što je Zakon o radu, zakon o lustraciji. O redosledu tih poteza možemo razgovarati, ali najvažnije je da svi ti akti, i o guverneru i o Savetu, i Zakon o radu i zakon o lustraciji, i svi oni zakoni koji su na taj način bili ovde usvojeni, budu stavljeni van snage ili poništeni, ili budu usvojeni u istovetnom ili nekom drugačijem tekstu, kako se parlamentarna većina ovde složi i kako izglasa, ali da to ima legitimitet i legalitet.
Ovde je iznesen jedan primer, kao, eto kada se utakmica lažira, onda javnost kritikuje sudiju, ali ostane utakmica takva kakva je. To nije tačno. Uostalom, poništi se i utakmica, pa se učesnici te afere ili te lažirane utakmice kazne šest meseci, godinu dana, neko se isključi trajno i trajno mu se zabrani da učestvuje ili da na bilo koji način obavlja funkcije u fudbalskom savezu ili sportu uopšte. Ne kod nas, doduše, to se kod nas teško dešava, ali ako hoćemo da se ugledamo na svet kako nam ovde neki poručuju, onda je to tako u svetu, onda ta ekipa ode u neku "žnj" ligu negde, da bi učestvovala i da bi igrala dalje i da se pokuša ponovo izboriti da dođe u prvu ili neku "A" ligu u toj zemlji.
Prema tome, na sličan način moramo se i mi ponašati. Moramo poništiti i staviti van snage ono što nije na legalan način ovde usvojeno. Ako je to tako, onda je neophodno da na odluke koje mi ovde u parlamentu donosimo ne utiču neki ekonomski lobiji van ovog parlamenta, nego da utiču poslanici koji su zainteresovani za legalne i legitimne odluke. Plašim se da često, kada slušam neke prijatelje poslanike u republičkom parlamentu, kada se i slažu sa time da treba poništiti odluku o stavljanju van snage, da to ne glasaju zbog toga što će neko imati koristi ili štete od promene takve odluke. Izbacimo malo to.
Čuo sam juče jednu pretnju ovde, da će gospođa Kori Udovički da skine oznaku državne tajne sa nekih dokumenata koji govore o tome gde su držane državne rezerve, pa će se otvoriti nova afera. Nemojte to da pretite. Ako to znate, gospodo poslanici, i ako Kori Udovički ima tako nešto, neka to odmah otvori. Zašto i ovih sedam meseci to nije otvorila? Zašto ne skine oznaku sa državne tajne ako toga ima i do danas, i danas, i sutra i kada hoće. Mi to smatramo potrebnim. Ne mislimo da je štetno. Ako je neko učestvovao u nečemu u Narodnoj banci, valjda nije Kori Udovički da čuva neki lopovluk ili da štiti nekoga ko je u tome učestvovao. To treba objaviti, ali za to ima šanse do danas ili do sutra, a posle toga je kasno.
Mislim da je dobro da Kori Udovički podnese ostavku, ako misli da time daje doprinos, ali nije dobro da iko ovom parlamentu preti tako što će voditi sudski proces da zaštiti svoje mesto guvernera i člana Saveta Narodne banke. Nije dobro, jer tako se stvara nestabilnost institucija i ne stvara snaga ovog parlamenta, kao glavnog arbitra u državi o svim mogućim zakonima ili sličnim projektima. Nije dobro i nije moguće da neko brani svoju poziciju tako što će se suditi sa parlamentom oko njegove odluke.
Zato je neophodno da mi ovaj proces završimo, da počnemo da poništavamo ili stavljamo van snage sve zakone i sve odluke koje su na ovaj način usvojene, da završimo proces glasanja karticama, već glasanje glavom, rukom i poslaničkim mandatom u ovom parlamentu i da to započnemo tako što ćemo izabrati novog guvernera i nov Savet Narodne banke Srbije.