Reč ima narodni poslanik Stevica Deđanski, a za diskusiju da se pripremi narodni poslanik Zoran Krasić.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, a za diskusiju da se pripremi narodni poslanik Slavoljub Matić.

Reč ima zamenik poslaničke grupe SRS, narodni poslanik Aleksandar Vučić, drugo javljanje.

Dušan Proroković, replika, pa potom narodni poslanik Slavoljub Matić.

Gospodine Vučiću, vi povredu Poslovnika ili šta? Replika je bila na vaše izlaganje, gospodin Proroković je smatrao da je pogrešno protumačen, ali on se prepoznao, tako sam razumeo.
Po Poslovniku, izvolite.

Dobro, u raznim prepucavanjima uglavnom  mi se nađemo tu negde na meti usput kao kolateralna šteta.
Radi istine podsećam na nekoliko stvari. Prvo, kada je reč o inflaciji, mi kao socijalisti nosimo sve vreme u kome smo živeli i dobrog i lošeg, i zato su bili izbori, i građani Srbije su rekli šta misle, i posle svih izbora. Nije inflacija bila 100 godina. Inflacija je bila godinu dana 1993. godine, kada su uveli sankcije. Podsećam vas samo na sankcije 1993. godine, i to takođe vi kao ekonomista znate, da je to jedan vid finansiranja budžeta i socijale, rešavanja socijale u takvim uslovima.
Prvog januara 1994. godine uveden je novi dinar, prvog januara 1994. godine, i od tada je bio konsolidovani budžet Vlade Republike Srbije do promena oktobarskih 2000. godine. Prvog januara je bio dinar marka, ostavili smo faktički 22 dinara za marku. Za tri godine ova tzv. DOS-ovska vlada je faktički od 60 dovela na 80 dinara evro. Prema tome, to je veća inflacija nego što je za 7 godine vlade SPS i SRS bila inflacija u vreme sankcija, kada smo imali celu međunarodnu zajednicu protiv nas, a vi imate i imali ste celu međunarodnu zajednicu i otvorena vrata širom sveta.
To je ta politika o kojoj mi pričamo i zašto pričamo o agencijama i direkcijama. Nismo mi protiv direkcija i agencija i nismo protiv troška u Predsedništvu Srbije. Mi smo protiv da partijski funkcioneri DS sebi uhlebljenje nađu u agencijama i u narodnoj kancelariji, pored komisije za žalbe Skupštine Srbije, jer ta kancelarija samo služi da se partijski funkcioneri DS finansiraju, a ne da radi predsednik Republike Srbije. Mi će mu pomoći da predsednik Republike Srbije radi, ali nećemo dozvoliti da se DS finansira na teret budžeta Republike Srbije. To je suština.

Dame i gospodo, imam tri amandmana, ali je suština u stvari amandman koji se odnosi na Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednih proizvođača ili zemljoradnika, kako god hoćete.
Poznato je da se tu kasni sa 22 penzije, mada ovde piše 20,5 penzija. Naravno, pošto moja namera nije bila da tražim izvore prihoda, onda sam predložio povećanje budžeta, iako se u principu ne bih slagao sa time da nisam zadužen da tražim odakle će izvori prihoda. Kada sam bio prinuđen, da ne bih drugom skidao, onda sam predložio povećanje i kada već predlažem povećanje onda moram da kažem odakle mislim da treba da bude povećanje.
Današnja sednica Upravnog odbora ŽTP-a me je ponukala da u stvari objasnim zbog čega tražim povećanje, ili povukla, kako god hoćete, naterala da tražim izvor u povećanju prihoda i to iz dividende javnih preduzeća, pošto ćete me pitati odakle povećanje budžeta.
Naravno, ako ste vlasnik kapitala, onda valjda treba da upravljate tim preduzećima gde ste vlasnik kapitala, da li kao privatnik ili kao država, svejedno, onda treba da upravljate i da vidite gde ćete dobit da uložite i koliko će od toga država da ima. Logično je valjda da i država ima neku dobit od toga.
Čuo sam u razgovoru sa ministrom, da ne bi bilo da nisam sa time informisan, jer sam tražio na to pitanje odgovor, da je jednom broju preduzeća ove godine uzeta dividenda, ali ne mislim da uopšte može realna dividenda da se uzima i da se upravlja javnim preduzećima ako se to čini na način kako se sada upravlja.
Na današnjoj sednici Upravnog odbora ŽTP-a dogovoreno je da Vlada ne bira članove Upravnog odbora u 14 nezavisnih preduzeća, nego da Upravni odbor bira od predstavnika sindikata i predstavnika poslovnog rukovodstva. Sada pitam kako će i kada ŽTP da funkcioniše uspešno i da Vlada upravlja ako u tih 14 upravnih odbora članove bira sindikat, i to je samoupravljanje.
Ja sam, naravno, bio komunista i volim da se vrati to vreme, samo ne može dva sistema. Ne može samoupravljanje i ne može tržišna privreda. Ovaj način na koji birate upravne odbore u javnim preduzećima u ŽTP-u, u PTT-u, to je čisto samoupravljanje i molim vas da se opredelite da li hoćete samoupravljanje i dajte onda javna preduzeća sindikatima, ili hoćete tržišnu privredu, gde će Vlada da upravlja svojim javnim preduzećima i da obezbedi dividendu.
Ako vi upravljate javnim preduzećima kao Vlada, kao vlasnik kapitala, ubeđen sam da ove tri milijarde, koliko tražim povećanje zbog one sledeće stavke, o čemu ćemo kasnije objašnjavati, nije problem, i da se mogu obezbediti te tri milijarde iz toga. Ako je to malo i ako to nije dovoljno, mislim da deo sredstava može od ove narodne kancelarije, to sam malopre objasnio, da ukinemo tu narodnu kancelariju, ona nije ni postojala, da ukinemo funkcionere Demokratske stranke koji primaju pare na teret budžeta u agencijama, jer su se tamo takođe zaposlili, i da obezbedimo pare za seljake. Oni su nas hranili i realno je da smanjimo zaostatak primanja za seljačke penzije.
Sada je 22 meseca i ne mislim da to može da se ukine, zaostatak sa 22 na nulu, ali može da bude na godinu i po dana krajem 2005. godine, tačnije rečeno da 2005. godine zaostatak bude 18 meseci. Odmah da kažem, priča o završnim računima, da treba da se izvrši revizija, ne odnosi se na 2001. godinu, zato što je taj zakon usvojen 2002. godine, u februaru, a on nema retroaktivno dejstvo i molim da ova skupština dobije konačno završni račun za 2001. godinu, da vidimo gde je nestalo 4,7 milijardi para iz budžeta, jer koliko sam informisan znam da ni vi ne znate gde je tih 4,7 milijardi, a kamoli mi u Skupštini.
To je važna činjenica. Ako to posmatramo onda neće biti problem da od tih sredstava obezbedimo povećanje ovog budžeta, a da ne opteretimo građane, i da rešimo seljake i smanjimo zaostatak za isplatu seljačkih penzija.

Dame i gospodo, podsećam da smo o ovom amandmanu na neki način razgovarali na početku rasprave o amandmanima.
Znači, ovaj amandman koji Vlada ne prihvata, u smislu prihvatanja da se glasa ili da bude sastavni deo ovog zakona, odnosi se na onaj predlog SPS-a, kao i amandman, da se nadoknadi ogroman zaostatak za penzije zemljoradnika koje sada, kao što je poznato, bez obzira što piše u zakonu 20,5, tačnije 22 meseca kasne.
Ovaj predlog sa tri milijarde faktički obezbeđuje da se smanji zaostatak decembra 2000. godine na 18 meseci, tačnije rečeno da zemljoradnici u 2005. godini prime 18 penzija. One su minimalne, male, 2.000, ali seljaci su zadovoljni kada prime te 2.000. Da prime 18 meseci, time bi onda zaostatak 31. decembra 2005. godine bio još 18 meseci. Ne tražim se da se anulira zaostatak nego jednostavno da se taj zaostatak smanji.
Naravno, ovde smo čuli objašnjenje ministra da je on u stvari za tu ideju, da prihvata ideju, da se na neki način obavezao da će učiniti sve ukoliko bude prihoda iz privatizacije da se obezbedi tih šest dodatnih penzija, pored 12 redovnih, za zemljoradnike. Svima nama ostaje da verujemo ministru, a naravno imamo mogućnost sledeće godine da pratimo realizaciju, a ministru treba da bude verifikovano kod građana.
Ako slaže mene nije problem, nadam se da neće slagati seljake i da će ispuniti svoje obećanje i da će taj zaostatak rešiti. Neka bude iz privatizacionog fonda. Ako je tako, ja ću povući amandman jer ne želim da se glasa protiv seljaka. Ukoliko ostane amandman i onda glasate protiv zato što ministar traži, ja ću shvatiti da glasate protiv seljaka. Pošto to ne želim, povući ću amandman, uz obećanje ministra da će obezbediti dodatnih šest penzija za seljake u 2005. godini. To je tri milijarde dodatnih na ovih 11 milijardi koliko je predviđeno i time se zahvaljujem ministru.
Zahvaljujem se na još jednoj informaciji koju smo dobili, a to je da sam povodom rebalansa budžeta tražio, kao jedan od uslova SPS je tražila da dobijemo tačan broj zaposlenih u državnoj administraciji 31.12.2000. godine u odnosu na 31.12.2003. godine. Tražio sam da to dobijemo za svaku opštinu, za svaku lokalnu samoupravu, da vidimo koliko je to povećano poresko opterećenje građana Srbije na osnovu povećanog broja zaposlenih, a tvrdio sam da je reč o nekoliko desetina hiljada ljudi.
Dobili smo i za taj deo se zahvaljujem, a ovaj ministar duguje i dalje za lokalnu samoupravu, a znamo da je u nekim opštinama DOS ili DS zapošljavala po dva ili tri puta više nego što je bilo pre toga. Iz ovog podatka se vidi da je u vladinim resorima zaposleno preko tri hiljade ljudi za te tri godine, od osam hiljada na jedanaest hiljada i nešto, uz onih hiljadu socijalista koji su isterani u 2001. godini. Znači, govorim o ministarstvima i vladinim institucijama. Primljeno je četiri hiljade.
Znači, jedan socijalista je vredeo za četiri DOS-ovih, tj. DS, jer ova administracija nije ništa bolja tj. nije efikasnija nego ona prethodna. To znači da je svaki socijalista vredeo za četiri. Ja sam zadovoljan, ali nisam zadovoljan što je povećan broj zaposlenih, pa se nadam da će ministar i to obećanje ispuniti, i te koji su na taj način, preko DS, političke partije, primljeni, a ne za to što su stručnjaci, da će smanjiti broj zaposlenih u administraciji za taj broj, pa bi bilo dobro da ta ušteda pripadne Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zemljoradnika, jer oni su u najvećem broju zaslužni, u krajnjem slučaju, što smo mnoge krize u vreme sankcija prošli.
Prema tome, u nadi da će ministar da ispuni svoje obećanje, povlačim i onaj prvi amandman, i ovaj drugi i ovaj treći, jer su oni vezani. Svi su vezani za 18 penzija zemljoradnika u narednoj godini.

Da li se još neko javlja za reč? Da, narodni poslanik Veroljub Arsić.

Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Đidić.
Predstavnik Vlade i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Petrović.
Predstavnik Vlade i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne, nije tu.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Marković.
Predstavnik Vlade i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne, nije tu.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Čedomir Petković.
Predstavnik Vlade i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Hranislav Perić.
Predstavnik Vlade i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Hranislav Perić.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Hranislavu Periću.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Arsen Đurić.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Predstavnik Vlade i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)

Vi ste narodni poslanik, imate pravo da iznesete šta god hoćete.

Gospodine Vučiću, imate i obavezu po Poslovniku da govorite pet minuta, a sada je šest.

Ja sam i dalje tolerantan, ali samo da vas podsetim na Poslovnik. Izvolite. Zoran Krasić, narodni poslanik.