Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo, kada je reč o članu 23. samo jednu rečenicu: nisam se javio zato što je Odbor napravio jedan amandman koji može da se na neki način prihvati, tako da ću ja, u krajnjem slučaju, povući svoj amandman u korist amandmana Odbora.
Kada je reč o članu 51, ovde postoji nekoliko elemenata, a govori se o tome, a govorim pre svega o drugom stavu, da posrednici mogu biti finansijske institucije koje odredi Narodna banka Srbije. U poslednjem stavu se govori o tome da Narodna banka Srbije vodi evidenciju posrednika i fizičkih lica i bliže uređuje uslove za izdavanje dozvole.
Osnovno je pitanje da li Narodna banka ove poslove treba da radi. Ubeđen sam, naravno, da Narodna banka ne treba da se bavi ovim poslovima i gotovo nigde u svetu, sem u Urugvaju, Narodna banka se ne bavi ovim poslovima.
Obrazloženje Ministarstva i predlagača može biti da kod nas druge institucije nisu sazrele, nisu osposobljene, one ne mogu da vrše kontrolu svega toga, pa zato u ovom trenutku treba to Narodna banka Srbije da radi, zato što ona ima onaj stručni deo tima itd. Međutim, to nije dovoljno obrazloženje. Ako ovaj zakon, u krajnjem slučaju, i nije važan za današnji i jučerašnji dan, ovaj zakon jeste neka perspektiva, kada budemo u boljoj ekonomskoj situaciji, kada radnici i poslodavci mogu na pravi način da uplaćuju doprinose za obavezno penzijsko osiguranje i da dođu u situaciju da daju i dodatno za ovaj treći stub.
Ako bismo prihvatili da Narodna banka bude na neki način kontrolor, da ona daje saglasnost ko će biti posrednik i da kontroliše sve u ovoj oblasti, u dobrovoljnom penzijskom osiguranju, u tom slučaju se postavlja pitanje kako onda može Narodna banka da odredi ko će biti posrednik. Šta to znači da odredi? Znači, ona može da sedne i da kaže - ova banka, šta ja znam, ova institucija može biti posrednik, bez toga da je neko konkurisao za tako nešto. Šta ako odredi Narodna banka neku banku da bude posrednik, a ona kaže – neću to da radim.
Zašto se onda daje pravo Narodnoj banci da ona određuje po svom nahođenju i da neko u Narodnoj banci određuje po svom nahođenju ko će biti? Pa, valjda treba da se naprave kriterijumi.
U poslednjem stavu kaže se da će Narodna banka voditi evidenciju posrednika i fizičkih lica i odrediti bliže uslove. Kada već određuje bliže uslove, onda treba da se kaže da na osnovu tih bližih uslova raspisuje neki tender, konkurs, šta ja znam, pa se prijavljuju institucije koje žele i na osnovu toga ona određuje ko će biti. Ne u prethodnom stavu, ona određuje bliže uslove. Potpuno je nelogična stvar. Zašto dajemo pravo Narodnoj banci da odredi nekog ko se uopšte i ne prijavi za takve poslove, ko ne želi takve poslove da radi.
Predlažem zato da se briše ovaj stav 2. i da se onda preformuliše u tom slučaju i stav 6; znači, da se briše stav po kome Narodna banka određuje, bez toga da neko ispuni uslove, bez toga da je raspisala neki tender ili neki konkurs, bez toga da je pozvala da se prijave oni koji žele da budu posrednici, bez toga da da saglasnost, uslovno rečeno, da određuje ko će biti.
Protiv sam uopšte toga da Narodna banka ili bilo koja institucija samostalno određuje, bez stvaranja jedinstvenih uslova da se neko prijavi. To je suština. Niko ne treba ni u jednoj oblasti, pa ni u ovoj oblasti da ima pravo da nekog odredi, bez toga da se neko prijavio za ispunjavanje nekog uslova ili da se bavi nekim poslom. Toliko.

Bez namere da polemišem sa gospodinom Uroševićem, čak i da je ovo što je gospodin Urošević rekao tačno, to nije precizno ovde zapisano. Drugo, čak i da je tačno da će NBS odrediti finansijske institucije poput osiguravajućih društava, onda je zakonodavac trebalo odmah da napiše, da znamo da sve banke mogu da rade, a da onda NBS daje saglasnost koje mogu, na osnovu stava 6. Šta znači da će odrediti finansijske institucije? Šta se podrazumeva pod finansijskim institucijama?
Valjda mora da reguliše, to nije sporno, bliže uslove pod kojima mogu te finansijske institucije da rade. Možda banka postoji kao banka i onda će neko reći da sve banke mogu, a možda će bliži uslovi biti da banka mora da ima 50 šaltera, 120 šaltera da bi bila baš ta finansijska institucija koja će te poslove da obavlja. Ako ima ispod 50 šaltera u 50 gradova u Srbiji onda ona ne može. To su bliži uslovi i kada bi to tako pisalo, a piše u stavu 6 - određuje bliže uslove, onda je trebalo da se doda da daje saglasnost finansijskim institucijama na osnovu tih bližih uslova koje će odrediti.
Mislim da Skupština ne sme nikada da daje nekome takva prava da on može da odredi po vertikali finansijske institucije. Možda je guverner bliži "Rajfajzen banci" nego "HVB banci" ili nekoj drugoj banci, da ne kažem Nacionalnoj štedionici, pa će da kaže da Nacionalna štedionica može. Oni će da kažu da nisu hteli, nego je guverner tražio od njih, molio, pa su eto prihvatili. Neka druga banka će da kaže – mi bismo hteli, ali guverner nas nije odredio. Zašto tako? Neka se prijavi ko hoće na osnovu uslova koje NBS napiše, a polazeći od ovog zakona.
Ne govorim samo o ovom članu. Govorim u principu, kada se u zakonu napiše da neko ima ovlašćenje mimo ovog parlamenta, mimo pravila koja se utvrđuju da odredi on sam po svom nahođenju; možda će da kaže da mogu sve inostrane banke koje nemaju sedište ovde ili može da kaže – samo finansijske institucije koje imaju 51 posto kapitala iz inostranstva.
Mislim da takve stvari Skupština ne sme da dozvoljava, da daje nekome takva prava, naročito što nemam baš takvo poverenje u NBS, iako ima takve stručnjake. Nemam poverenje, jer je bilo raznih stvari oko osiguravajućih društava. Gledali smo one papire, ukinuto, nije ukinuto, te je neko bio predsednik upravnog odbora jedne od osiguravajućih kompanija mnogo blizu vlasti, pa je par meseci pre toga, "Imperijal", ako se ne varam, napustio to mesto predsednika upravnog odbora, a to osiguravajuće društvo izbacilo svoj kapital.
Ako te stvari znamo, a to proizilazi iz izveštaja NBS koji smo dobili na Odboru za finansije, onda nemam baš poverenje do kraja ako joj damo takva prava. Zato mislim da Skupština ima obavezu da ta prava svede na ograničavanje uslova koje NBS treba da da, a na osnovu tih uslova mogu finansijske institucije da se dobiju.
Da se vratim na ovaj član zbog kojeg sam izašao. Može neko reći da nije ključna stvar, ali u poslednjem stavu dobro piše da je društvo za upravljanje dužno da članu dobrovoljnog penzijskog fonda, na njegov zahtev, dostavi obaveštenje iz stava 1. ovog člana u roku od tri dana. To je dobro.
Svako ko želi da vidi kakva je finansijska situacija u fondu gde on ima ulog, gde se dobrovoljno osigurao, gde je dao dodatna sredstva da se osigura, ima pravo i društvo ima obavezu da mu u roku od tri dana dostavi taj finansijski izveštaj.
Međutim, postavlja se pitanje, ako NBS ima takvu kontrolu ovde, predlog koji je ovde, da se svaka tri meseca dostavlja svim osiguranicima i uzmite da ima 200 hiljada osiguranika, to je onda trošak, a mi valjda hoćemo da smanjimo trošak. Ako imamo obavezu NBS da kontroliše gde će se svaki dinar uložiti od dobrovoljnog osiguranja i da dobrovoljno osiguravajuće društvo nema pravo da uloži gde ono hoće, već svakog trenutka mora da dobije saglasnost za uložena sredstva, u tom slučaju treba smanjiti troškove, tj. bacanje para dobrovoljnih osiguranika, a to znači da se svaka tri meseca na 200 hiljada adresa pošalje itd. U poslednjem stavu piše da svaki osiguranik u roku od tri dana može dobiti finansijsko stanje. Iz tih razloga, predlažem da to bude godišnje, a ne kvartalno.
Drugo je pitanje da li smo do kraja uredili finansijsko tržište. Kada govorimo o dobrovoljnom osiguranju, naravno, mi kao socijalisti možemo da kažemo da nismo toliko zainteresovani kao partija programski i zato smo, pre svega, zainteresovani za obavezno penzijsko osiguranje i za poziciju obaveznih penzijskih osiguranika, zbog socijalne strukture ljudi koje partija predstavlja. Ali sa druge strane, kada je reč o dobrovoljnom osiguranju, često ga posmatramo samo kao penziono osiguranje, a ono je u stvari banka.
U najvećem broju zemalja nemate klasičnu štednju na štednoj knjižici zato što je na kraju godine veliki porez, veliki odbici, a ulaganje u dobrovoljno penzijsko osiguranje i u hartije od vrednosti nema takvih poreza zato što se na drugačiji način tretiraju. Prema tome, građanin se podstiče da ulaže u dobrovoljan penzioni fond, koji mu je u stvari štedna knjižica na neki način, banka na neki način, da u kasnijim godinama kada ne radi može ta svoja sredstva, uvećana, da koristi. Sa te pozicije, gledajući perspektivno, mi smo zainteresovani za ovaj fond, ali smo zainteresovani da on dobro funkcioniše i da građanin koji uloži u taj fond zna da mu je to štedna knjižica za neku budućnost posle 53 godine, kako piše u zakonu.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Predstavnik predlagača i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović. Izvolite, gospodine Šaroviću.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Toma Bušetić i Milisav Petronijević.
Predstavnik predlagača i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili ovaj amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Toma Bušetić.

Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević.

Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Zahvaljujem se, gospodine Krasiću. Da li se povodom amandmana još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Meho Omerović.
Predstavnik predlagača i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.
Predstavnik predlagača i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Zahvaljujem se, gospodine Markoviću.
Reč ima narodni poslanik Nikola Todorović. Izvolite, gospodine Todoroviću.

Zahvaljujem se gospodinu Todoroviću.
Da li se još neko javlja za reč o amandmanu? (Ne.)
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Toma Bušetić i Milisav Petronijević.
Predstavnik predlagača i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Ljiljana Nestorović. Taj amandman je ona povukla.
Na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja podneo je amandman na član 5.
Predstavnik predlagača je prihvatio ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Predstavnik predlagača i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Ima reč narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Da li se neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 5. amandman je podnela narodni poslanik Ljiljana Nestorović. Taj amandman je povukla.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Paja Momčilov.
Predstavnik predlagača i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite, gospodine Krasiću.
Odbor je podneo na član 6, a Meho je povukao taj amandman.

Zoran kaže da je danas vašar u Šapcu.
(Vjerica Radeta, sa mesta: Da li idete na vašar?)
Ne, dovoljan je Dušan Petrović. Izvolite, gospodine Krasiću.

Zahvaljujem se gospodinu Krasiću. Reč ima Dušan Petrović, šef poslaničkog kluba DS - Boris Tadić. Izvolite.

Zahvaljujem se, gospodine Petroviću. Inače, ljubav između SPS-a i DS-a je obostrana i tu ste potpuno u pravu. Mi smo prezadovoljni što smo vas skinuli 2003. godine, a vi ste zadovoljni što ste nas skinuli 2000. godine. Mi verujemo da je narodu bolje zato što smo vas skinuli 2003. godine sa vlasti, ali na narodu je da odluči.
Reč ima Toma Bušetić, replika.