Zahvaljujem.
Član 17. koji, kao i svi drugi članovi, imamo predlog da se briše, jer smatramo da je zakon o dualnom obrazovanju loš, da ne donosi nikakve koristi ni roditeljima, ni sistemu, niti unapređuje znanje u Srbiji, da je nastao na dogovoru eksperata švajcarske privredne komore, da nije autentično srpski i da nema ni načina da za dve godine, kada počne da se primenjuje, da mi pokušamo da izmerimo šta će on dati za 15 godina. Zgodan je za folklor i za ovako razmenu, kome šta padne napamet da priča, i to je zdravo, ljudi se istresu, nalupetaju se svašta, ali im posle bude lakše. Ali, to nema veze sa obrazovanjem dece za bilo koju profesiju, pa tako ni za onu koja će biti na listi dualnih obrazovanja.
Član 17. traži od škole i PKS, da u roku od 15 od zaključenja ugovora o dualnom obrazovanju, da objavljuje na svojoj zvaničnoj internet stranici osnovne informacije o planu i programu nastave i učenja i druge informacije od značaja za izvođenje učenja kroz rad. Koje su to druge informacije? Na koji način se objavljuje ugovor?
Ovaj zakon je, čak i da prihvatimo da Švajcarci znaju šta treba i kako treba urediti dualno obrazovanje u Srbiji, čak i da prihvatimo ovde u članovima koji definišu ugovore i u drugima, vidimo niz manjkavosti koje su nedopustive.
Svaka vrsta odbrane da je naša kritika o lošem dualnom obrazovanju vezana sa bilo kojim događajem iz prošlosti, evo ja ću da vam olakšam da ne morate više da koristite folklor, otkud mi u ovoj situaciji u 2000-tim godinama, kada su 1990-te, bile zlatno doba Srbije, BDP je rastao 4,5% godišnje, banke su bile ugledne, putovalo se svuda, nije bilo rata, pa nismo ni mogli učestvovati u ratu, pa nije bilo ni ratnih zločina, nije bilo nijednog dana bez blagostanja u Srbiji. Devedesete su bile omen blagostanja i sreće u kojem su ljudi uživali. Slažu se poslanici većine, i onda nekako, u nekim godinama, posle 90-ih, eto DS sa koalicionim partnerima SPS, SDP Rasima LJajića, SVM, da upropasti svo to blagostanje, a da se sada opseti i dođe k sebi kao koalicioni partner SNS, isti ti ljudi, iste te stranke.
Da nije bilo tog blagostanja 1990-ih, možda bi mi umeli ovde da razgovaramo, a ne da koristimo folklor, međusobno ruganje, diskvalifikaciju ljudi, vređanje žena, umesto dijaloga o oblasti koja je značajna za nekoliko hiljada dece, za dve godine od danas.
Ako će vam tako biti lakše, eto vam, 1990-te su bile blagostanje i svi problemi su nastali 2001. godine, pa tako i ovi koje imamo sa obrazovanjem. Poricanje realnosti, milo dušama raznih, neće tu realnost promeniti. Hvala vam.