Hvala na preciznosti. Ovo je danas bila jako interesantan diskusija koja uglavnom ili se vrlo malo bavila ovom temom koja je na dnevnom redu. Zakon koji je danas ovde pred nama je prosto tehnički i mislim da je Vlada morala, s obzirom da ista koalicija već je pune dve godine na vlasti, morala je da ima konkretnija rešenja za pitanje privatizacije u Srbiji ukoliko postoji ovoliko žuči i ovoliko loše energije u odnosu na to što je rađeno ranije, a ne da nastavi da privatizuje po istom principu i da kritikuje bivšu vlast.
Nisam se spremio, da vam kažem iskreno, da govorim o 90-im godinama jer sam slušao kako je 802-ih i 90-ih godina u nekim gradovima bilo fenomenalno i kako su određene fabrike zapošljavale desetine hiljada ljudi, samo ti ljudi nisu primali plate i nisu imali posao, imali su radno mesto bez posla i bez plate. To najbolje može da se vidi kada pogledate statistiku od 2000. godine do 2012. godine. Šta se desilo u tom periodu?
U tom periodu bruto domaći proizvod je uvećan za oko 300%. Svake godine oko 25% je naš bruto domaći proizvod rastao od 2000. godine do 2012. godine. To je prosek.
Znate šta se desilo 2012. godine? Imamo pad od 1,6%, a onda u 2013. godini imamo rast od 2,5% zahvaljujući pre svega „Fijatu“, što ćemo se složiti da nije rezultat rada ove vlade, već upravo onih vlada koje su bile ranije.
Godine 2012. je izvoz iz naše zemlje četiri puta veći nego što je bio 2000. godine i to je realno ono što se desilo u Srbiji u tih dvanaest godina i to će biti zabeleženo statistički, uz sve napore da objasnite kako su devedesete godine bile kud i kamo bolje. Ta činjenica naprosto ne stoji i podaci pokazuju da je nešto drugo činjenica.
Devizne rezerve kao što sam rekao 2000. godine su bile 200 miliona, 2012. godine 11 milijardi, oko 55 puta više. Sada su nešto opale, pošto ova Vlada i taj novac troši i činjenica je da naprosto statistički pokazatelji pokazuju da mi u protekle dve godine imamo pad, realan pad životnog standarda, pad plata i pad penzija i to je nešto što je statistički dokazano.
Zaposlenost u februaru mesecu ove godine je niža nego prošle godine u istom mesecu za 1,6%. Možemo da pričamo o 200, 300, o milionima onih koji su izgubili posao u tranziciji, ali ono što je činjenica ove godine je lošije nego prošle, a prošle je bilo lošije nego 2012. godine. To su podaci koje izdaje Državni zavod za statistiku i to je nešto što svi u Srbiji znaju.
U isto vreme imamo povećanje nezaposlenosti, u februaru je izašla na 29,9%, odnosno 0,2% više nezaposlenost nego što je bila prošle godine, odnosno u prethodnom mesecu. To sve ukazuje da i pored želje da nas ovde glasno govoreći ubedite da je u Srbiji blagostanje i da vi samo niste imali vremena da popravite to što su svi oni pre vas uništili, naprosto to tako nije.
Ova Vlada je, neću reći loša, ove dve koje su bile prethodne su najlošije od 2000. godine, ova Vlada ima šansu da to popravi, ali prvo mora da popravi ono što je sama pokvarila u protekle dve godine.
Mi smo se danas okupili ovde zbog toga što je prošle godine Vlada donela Akcioni plan po kome jedan od poslova koji se tiče restrukturiranja preduzeća trebao da se završi do određenog roka, Vlada je sama sebi zadala zadatak, a danas smo se okupili ovde da taj datum pomerimo, jer Vlada po tom pitanju nije ništa uradila. Da li je 162 ili 164 nisam siguran, vidim da ministar isto nije siguran, ali nije ni važno, ali da li je rešena ijedna. Nije rešena nijedna. Nijedna nije rešena. Neka bude kriva Demokratska stranka za sve što se dešavalo, prihvatićemo svu odgovornost za to što se dešavalo, evo sve neka ide na nas. Recite nam samo u kom segmentu privrede se danas oseća boljitak?
U isto vreme povećani su svi porezi, od poreza na dobit, poreza PDV, na računare, itd, itd. Budžetska rupa je još veća, u isto vreme dramatično se povećava zaduženje.
Imamo najavu sada novog zaduženja od 1,2 milijarde na identičan način kako je to radila i naša Vlada. Tada ste to kritikovali, sada hvalite. Nije problem zaduženje. Problem je što se u Srbiji ne živi bolje i što se ne vidi ni jedan, apsolutno nijedan projekat, sem tog virtuelnog projekta „Beograd na vodi“, protiv koga nemamo ništa, jer ga nema, ne postoji. To nije prvi projekat koji ne postoji koji je najavljen. Kada bude postojao, kada skočite kažite hop i kažite ovo je ono što smo mi uradili.
Pričali smo o FAP-u. Nije istina da je FAP imao godine kada nije proizvodio nijedan kamion ili vozilo. To je notorna neistina. Između 150 do 200 vozila je izlazilo iz FAP-a i u najgorim vremenima sankcije do 2012. godine, 150 vozila, a 2013. godine 30 vozila, a ove godine nijedno vozilo. Prosečna plata je bila 30.000 dinara, a sada su ljudina minimalcu i taj minimalac ne primaju i pod ovom Vladom, koalicijom su štrajkovali na pruzi, a ne pod Vladom pre te.
Slična stvar se dešava i sa „Jumkom“. Prošlog leta mediji nisu prenosili kada su radnici „Jumka“ zatvarali auto-put Beograd-Solun. To je bila stvar koja se nije desila za javnost u Srbiji, a činjenica je da po prvi put u poslednje četiri godine, tamo je štrajk već četiri meseca, tamo su ljudi imali povećanje plata duplo, efikasnost između 70 i 90% od onih dva do tri meseca, a danas je štrajk.
Da li može da bude kriv onaj koji je ostavio 90% proizvodnju ili onaj koji je napravio da imamo štrajk i da se ništa ne radi.
Kada sam govorio o tome da sam ja verovatno jedini, nisam hteo nikoga da uvredim, naprosto, posao mi je bio takav, da sam bio i u FAP-u i u „Jumku“, „Krušiku“, „Slobodi“, „Prvom partizanu“ i voleo bih onda gospodina iz Valjeva da pitam, izvinite, da li je danas bolje u „Krušiku“ nego pre dve godine? Da li danas Fabrika „Krušik“ radi bolje nego pre dve godine? Zbog čega se otpuštaju ljudi koji rade na privremenim i povremenim poslovima? Zbog čega je manje radnika danas u „Krušiku“ nego što je bilo pre dve godine?
Znate, kada smo doneli irački ugovor, rekli su u Valjevu – istorijski ugovor, ugovor veka. Gde je novi ugovor veka? Zbog čega ga nema? Zato što ovde ne možete da napravite ambijent u kome će neko da proizvodi, možete vi samo da se sporite sa mnom koliko hoćete, ali podaci su takvi. Ako se nastavi ovakva politika, „Krušik“ propada. Slična stvar može da se desi drugim fabrikama namenske proizvodnje, ista stvar može da se desi „Zastava“ kamionima, gde smo proizveli novi prototip kamiona koji je trebalo da služi za vojsku i policiju, taj projekat je propao.
Ljudi, hteli vi to da priznate ili ne, kada se vratite u svoje gradove, svaka vam čast, rekli ste vi nama za sve što ste imali da nam kažete. Bolje je bilo i 1985, 1998. godine i 2001, a danas je najlošije. Od vas se traže rešenja.
Ako mi nismo nudili ta rešenja ili nismo znali, nismo umeli, u redu, građani su nas kaznili, glasali su za vas, sada je vreme da vi date rešenje.
To je prosto i jednostavno. Rešenja su takva da u svakom segmentu života svi ljudi lošije žive. Uveli ste solidarni porez, oporezovali najelitniji deo naše državne administracije, najobrazovaniji deo, sada to ukidate. Rekli ste da je to fantastična mera, a sada se ukida ta mera, sada se oporezuju svi.
Planirate smanjenje penzija koje su minimalne, 24.000 je prosečna penzija, ako im uzmete 10%, od čega će ljudi da žive?
Sve je to ono što ste vi nama ponudili, a danas u ekspozeu, u medijima, u priči gospodina ministra, ja kažem da to nije dobar put za razvoj Srbije niti je to dobar put za razvoj našeg društva. Privreda tek ne može da se razvija, ukoliko se ne stabilizuje naše društvo, ukoliko nemamo, izvinjavam se, ako možete da ne dobacujete, jer ja ću vam rado odgovoriti i sada i posle, samo mi nemojte dobacivati, mislim na gospodina pozadi.
Nije vreme, ima vremena, 16 minuta plus dva jednako je 18, znam da vam smeta, ali samo polako, tek sam počeo. Nemojte imati dilemu.
Od 2000. godine do 2012. godine u Srbiju je investirano stranih investicija oko 15 milijardi evra. Ako podelite to na svaku godinu, na tih 12 godina, to je 1,25 milijardi evra svake godine.
U 2012. godini, 2013. godini u zbiru ste imali jednu milijardu, a danas ima samo 92 miliona u ovoj godini.
Znači, u dve i po godine imate nešto više od jedne milijarde. Kako mislite da preživite i kako mislite da preživi srpska privreda i na koji način, kada nama treba optimalno između milijardu i po i dve milijarde evra.
Naravno, velike priče „Mubadala“ četiri milijarde, „Beograd na vodi“ tri milijarde, „Etihad“ ne znam više koliko milijardi, jer taj ugovor nisam ni video, „Al Dahra“ tri milijarde u poljoprivredu, neki čipovi, sve je fantastično i sve podržavamo, samo da vidimo.
Ako nas ubedite da je to prava priča, možemo da podržimo, ali kada će to da se realizuje?
Život ne može da čeka vas koji planirate nešto, a nemate realizaciju. Nemojte kada optužujete opoziciju, imajte respekta prema tome da je vaš zamenik premijera bio zamenik premijera i u našoj Vladi, da je vaš ministar za trgovinu i turizam, bio ministar i u našoj Vladi, da je gospodin Velimir Ilić bio ministar i u našoj Vladi.
Kada pitate za „Magnohrom“, pitajte gospodina Velimira Ilića šta je on učinio da ta fabrika u Kraljevu krene da radi, odnosno koliko je njegovo delo da ta fabrika ne radi.
Uvaženi predstavnici građana Srbije, želim da vam kažem da nismo, nažalost, današnju sednicu sproveli na način na koji smo trebali. Žao mi je, ali način na koji se ophodite prema onome što je radila bivša vlast nije, u najmanju ruku, primeren.
Niko od vas ni jednog momenta ne kaže da u sklopu privatizacije se desilo nešto što vi niste ni mogli da zamislite, da je Srbija otkupila svoj deo „Telekoma“, koji ste vi, kada ste bili u toj istoj koaliciji sa drugim nazivima na vlasti, prodali. Znači, Srbija je za 500 miliona evra otkupila „Telekom“ koji danas možete ponovo da prodate.
Da li ste nešto tako uradili u ove dve godine? Niste. Znači, nije dovoljno samo kritikovati, nije dovoljno prosipati čaše žuči, jer to je nešto što neće doprineti boljitku pre svega vama. Vaš uspeh je uspeh Srbije. Vaš uspeh je uspeh nas. Ako vi uspete da napravite boljitak, boljitak će biti i za nas.
A pro po građevinske industrije, opet da kažem – prvo skoči, pa kaži hop. Znači, Ministarstvo odbrane je u svojih pet godina rešilo oko 5.000 stambenih pitanja svojim pripadnicima. Jedan od projekata je bio najveći projekat u ovom delu Evrope, u to vreme, „Stepa Stepanović“. Pošto po pravilu ne možete da priznate da je nešto bilo dobro, vi to omalovažavate.
Šta se desilo u realnom sektoru? Desilo se da je u prošloj godini rad građevinske industrije opao za 30% u odnosu na pretprošlu godinu. Znate koliko napora sada treba da uložite da se to vrati na ono što je bilo, pa tek onda nastavi napredovanje da bude bolje? Neće vam tu pomoći to što ćete kritikovati bivšu vlast koja vam je ostavila to što vi kažete da nije dobro. Ukoliko se ne posvetite tome kako ćete naći rešenje za ovo što vama dolazi u susret?
Voleo bih da postoje realni preduslovi da u Beogradu, Kragujevcu, Nišu, Valjevu, Kraljevu, nije važno gde, zaista stanovi mogu da koštaju 380 evra, ali dajte da to ne govorimo pre nego što vidimo da postoji zaista idejno rešenje, projekat, objašnjenje kako je to moguće, pod kojim uslovima, koliko će to koštati građane Srbije pojedinačno, koliko će koštati sve nas zajedno? Pod kojim uslovima neko dobija zemlju besplatno, primare i sekundare besplatno, dobija komunalno opremanje besplatno i zbog čega srpski investitori ne mogu to isto da dobiju besplatno? Zbog čega? Mislite da nema ljudi koji hoće da investiraju ako im date besplatno zemljište i dozvolite da oni to rade?
Govorim o domaćoj industriji, govori o podsticaju domaće industrije, gospodo. Dve godine ste na vlasti kako u Srbiji, tako u velikom delu gradova i opština širom Srbije. Siguran sam da ste mogli da sugerišete svojim gradovima i opštinama da upravo oni možda kupe nešto u tom FAP-u, kao što smo mi to radili u Ministarstvu odbrane. Siguran sam da ste mogli da stimulišete nekoga iz policije ili vojske da nastave proces opremanja Vojske Srbije sa uniformama iz „Jumka“.
Ovo vam govorim dobronamerno, jer se dugi niz godina nije desilo da se Vojska Srbije oprema domaćom uniformom. Praksa je bila, pre nego što sam ja postao ministar, da to rade privatnici. Sad je to radio „Jumko“. „Jumko“ domaća proizvodnja od pamuka do finalnog proizvoda. Podržite to.
Nemojte ovog leta ponovo da ne možemo da putujemo do Vranja, jer su zatvorili autoput, a to može da se desi, i niko više gladan stomak neće da podnese, bilo čiju torturu. Niko se više ne plaši. Ljudima je došlo do ovde. Ako možete da im pomognete, pomozite, ako ne možete, kažite – ljudi, mi ne možemo, šta vi predlažete?
Vidim da postoji veliki stepen nervoze. Žao mi je. Bićemo vam kamen u cipeli, ne da bi vas opominjali, već da bi vas podsticali da malo brže trčite.
Uvaženi kolega, zavrnite rukave…

Onda ću i ja povredu Poslovnika, isti član.
Član 107. Neophodno je da se govori istina. Kao što insistiraju kolege iz većine, insistiram i ja.
Znate, kada govorite da ništa nismo uradili u procesu evropskih integracija, razumem da vi to ne prepoznajete baš i znam da ste mašinac, kao i ja, pa vam to nije bliska struka, ali sam ja radio taj posao, pa sticajem okolnosti to malo znam.
Dve su stvari bile ključne zbog kojih smo mi dobili pregovore, a pre toga status kandidata itd. Jedna stvar je rešavanja problema Haškog tribunala. To rešavanje problema smo mi rešili. Druga stvar je bila postavljanje carine i rampe na Kosovu i Metohiji. To ste vi rešili. To je suštinska stvar u kojoj ste…

Nisam hteo, gospođo predsedavajuća, da vas gledam kada govorim o Haškom tribunalu. Mogli ste da se nađete kao prozvanom.

Gospođo predsedavajuća, uvažene kolege, gospodo kandidati za ministre i premijera, moram na samom početku da kažem da smatram da je ovo praktično druga rekonstrukcija iste Vlade od 2012. godine, jer su stranke koje su tada učestvovale, izuzev URS, praktično sve ponovo u Vladi. Da bih pozitivno mogao da ocenim vaš ekspoze, očekivao sam da bar jednu reč samokritike iznesete ovde i kažete – šta je to što ste vi za ovih manje od dve godine propustili da uradite, odnosno šta je to što niste uradili, a planirali ste.
Kao poslanik sam bio ovde i u julu mesecu 2012. godine na rekonstrukciji i slušao sam epove o tadašnjim ministrima. Nažalost, pokazalo se da ni sami niste zadovoljni sa njima i više-manje, samo jedan manji broj njih je ostao i moram da kažem da mi nije jasno što su i oni ostali, imajući u vidu da je rezultat njihovog rada izuzetno loš.
Na samom početku želim da naglasim da ne znam da li vas ne obaveštavaju na pravi način ili želite da prikrijete ono što je činjenica, ali ukoliko želite da vozite formulu, morate da gledate i u retrovizor, a retrovizor kaže da je Srbija 31.12.2000. godine dugovala 14.167.000.000, da je 31.12.2011. dugovala 14.784.000.000, a sa današnjim danom duguje 20.507.000.000, što je 5,5 milijardi više u vašem mandatu.
U isto vreme, u ovih pet i po milijardi ne ulazi kredit od Emirata, što znači da je to čak i više. Takođe, važno je naglasiti da je devizna štednja Republike Srbije 2000. godine bila manja od pola milijarde, da ste u julu mesecu 2012. godine od ovih vlada koje su vladale do 2012. godine nasledili 11 milijardi evra, da je danas ta štednja, odnosno, ne štednja, nego devizne rezerve su ispod 11 milijardi i da branite besomučno kurs time što trošite devizne rezerve.
Najveće čuđenje za mene je u stvari reizbor ministra Krstića, koji od momenta kad je došao u Srbiju, jedina stvar koju je uradio, jeste da je uveo namet na namet, jer ste u prvoj godini prošle Vlade povećali PDV za 11%, sa 18 na 20. U isto vreme ste povećali porez na dobit, a po dolasku ministra Krstića uvodimo neki solidarni porez na najškolovaniji deo državne i javne uprave. U isto vreme uvodimo porez na računare, čak dva i po puta veći nego što je bio, na usluge itd.
Sve to bi imalo opravdanje da danas ne kažemo da su u martu mesecu poreski prihodi pali čak za 15,7% u odnosu na mart mesec 2013. godine. To je podatak sa sajta Ministarstva finansija. Zamolio bih vas, ako imate vremena, da pogledate taj sajt, kao i ova dugovanja koja sam rekao malopre.
Ono što je u stvari još veći problem, a verujem da će ministar privrede da obrati pažnju na to, jeste to što privredna aktivnost zamire. Znači, PDV kao osnovni punilac budžeta, taj prihod je smanjen, ali se smanjuje prihod po osnovu akciza. Šta to znači? Znači da jedan deo naše privrede ide u sivu ekonomiju, da se ponovo vraćamo u vreme devedesetih godina, u vreme šverca i da se, ma koliko mi to ne videli ovde, to dešava u Srbiji danas. To je nešto čime morate da se pozabavite i to je nešto što morate da uradite.
Realno, ova Vlada, kao i prethodna i ona pre nje, je već smanjila penzije. U budžetu za ovu godinu predviđeno je povećanje penzija, kako su rekli, penzionerima od čak dva puta. Dva puta po 0,5%. Ako pogledate kolika je inflacija, koliki je rast troškova života na malo, videćete da su penzije već realno smanjene. Ista takva je stvar i sa platama. Po prvi put imamo pad životnog standarda, što je rezultat lošeg ekonomskog vođenja Vlade, što je rezultat bavljenja nekim perifernim stvarima, a ne konkretnim stvarima i suštinom.
Ono što je jako interesantno, ubeđujete građane da ste podizali kredite da bi vratili stare kredite, pa smo sa 15 milijardi došli na 21 milijardu, ali tih šest milijardi koje su ušle u Srbiju niko u Srbiji ne može da vidi ili da oseti, da kaže – ovo je jedan kapitalni projekat koji je ova Vlada završila, već ste uspeli da poništite osnovni zakon fizike koji kaže da je materija neuništiva. Novac je naprosto nestao.
Ni u jednom segmentu života u Srbiji se danas bolje ne živi. Smanjili ste transfere za Ministarstvo poljoprivrede, smanjili ste transfere za lokalnu samoupravu, smanjujete plate u javnom sektoru, poistovećujete celokupni javni sektor i onaj deo koji je na budžetu i onaj deo koji je samodohodovan kao isti. Planirate da smanjite plate i onima koji privređuju u tom istom javnom sektoru, a u njemu su sticajem okolnosti. Ono što je sad interesantno, a javnost čini mi se nije dovoljno obratila pažnju, planira se ozbiljna prodaja javnih preduzeća, uključujući i „Telekom“, „Dunav“, „Lutriju“, deo EPS i ne znam šta još ne.
Po projekciji budžeta za 2014. godinu, fali vam još oko dve, dve i po milijarde. Pretpostavljam, gospodine Krstiću, da ćete i to u budžetu, kada budete došli, staviti kao potrebu i praktično ćete imati situaciju da za nepune dve godine, do jula meseca, Srbija bude zadužena gotovo osam milijardi evra, što je četiri puta više nego što je bio prosek u ranijim godinama.
Podsećam, mi smo od 2000. do 2011. godine svake godine u deviznim rezervama imali prosečno po milijardu više, a sada imamo 500 miliona manje, ali ćemo zato imati nekih sedam ili osam milijardi evra zaduženja. Deficit centralnog budžeta u prva tri meseca 2014. godine je 78 milijardi dinara, što je takođe izuzetno veliki rashod, kao i javni dug koji je na kraju marta meseca sada 20,5 milijardi evra, uz ovih milijardu evra, odnosno dolara, pretpostavljam da je dolar bio u pitanju. Što je rekao ministar finansija, da taj novac nismo pozajmili, morali bi da uzmemo kredit. Znači, uz taj novac idemo na preko 21 milijardu i to je činjenica.
Mislim da je takođe izuzetno zabrinjavajuće to što imamo pad životnog standarda, što tekući rashodi za plate rastu sa budžeta, po vašoj projekciji budžeta, iako je zapošljavanje u javnom sektoru zakonski zabranjeno. Plate su zamrznute, ne zapošljavamo u javni sektor, a imamo povećanje troškova po osnovu plate. To je isto jedna metafizika koja nam nije jasna. Kako je to moguće? Kako je moguće da smo takođe, kako ste u svom ekspozeu rekli, zahvaljujući Zakonu o javnim nabavkama uštedeli, po egzaktnim proračunima, 100 miliona evra, a obećavali ste šest puta više? Obećavali ste 600 miliona evra uštede samo po osnovu usvajanja tog zakona. Ja vam kažem da tih 100 miliona evra nisu ušteđene, nego nisu obavljene nabavke koje su neophodne i u zdravstvu i u školstvu i u MUP i u odbrani i u svim drugim ministarstvima, koji su zbog tog zakona praktično onemogućeni da adekvatno rade svoj posao.
Voleo bih da ste nam rekli šta planirate po osnovu poreske reforme. Činjenica je da više poreze ne možete da podižete, jer ste sve podigli na maksimum koji ste mogli. Dvadeset posto porez za računare u ovom delu Evrope niko nema. PDV od 20% može da se popne na 25%, ali koliki će to namet biti na privredu, mogu samo da pretpostavim. Kurs devizni držite i ponosni ste na to, ali me zanima koliko trpi naš izvoz zbog toga i da li je dovoljno da samo jedna fabrika u Srbiji radi da bi naš izvoz porastao? Ukoliko bi nestalo struje u toj fabrici, a radi se o „Fijatu“, u toj situaciji bi došlo do praktično pada izvoza, odnosno do drastičnog povećanja spoljnotrgovinskog deficita.
Sve ovo vam govorim kao analizu stanja u kome se nalazimo. Stanje je mnogo teže od onoga što vama izgleda iz te fotelje, mnogo teže od onoga što ljudi koji su danas sedeli sa vama mogu da pretpostave. Ne mogu da se složim sa tim stvarima koje govorite u smislu da je ova Vlada najekonomičnija, jer ova Vlada ima ministra unutrašnjih poslova pod kojim je Sektor za vanredne situacije i u isto vreme dobija ministra koji će biti ministar za vanredne situacije. To je jedno preklapanje nadležnosti koje mi nije jasno kako će da se sprovede. Ko će da interveniše u slučaju poplava, da li ministar za vanredne situacije, da li ministar unutrašnjih poslova, da li pomoćnik ministra za unutrašnje poslove? To samo govori da priča o tome da je Vlada najmanja što je mogla da bude nije tačna. Vlada je mogla da bude još manja i da bude još ekonomičnija.
Nemojte ovo shvatiti kao praznu kritiku. Ovo je kritika kolege koji je, kao što ste rekli, uveo izuzetno dobar red u Ministarstvo odbrane, tako da možete u dve godine da promenite tri ministra i da se taj sistem i dalje kreće pozitivno i da daje rezultate, ali bojim se da u drugim sistemima taj princip nije uveden i da se nalazimo pred problemima koje ćemo teško, ali izuzetno teško prevazići.
Drago mi je da ste u spoljnoj politici promenili kurs, drago mi je da ste ovde kristalno jasno rekli da je Srbija posvećena evropskim integracijama. Sada nam je jasan i stav Vlade po pitanju jedinstva Ukrajine. I to je nešto što je bilo nejasno građanima Srbije. Dakle, naša Vlada je za jedinstvenu državu Ukrajinu i podržavam takav stav. Smatram da takvim stavom branimo i naše pravo na zaštitu naših interesa na Kosovu i Metohiji i to je nešto što je jako dobro.
S druge strane, želim da pomenem da je vaš Savet za borbu protiv korupcije, Vladin Savet za borbu protiv korupcije analizirao stanje u pravosuđu i dao negativno mišljenje. Stanje u pravosuđu u ovom trenutku je lošije nego što je bilo 2012. godine. Gospodin Selaković nije zaslužio da ostane ministar na tom mestu. Možda ste mogli da ga rotirate, da se on premesti na neko drugo mesto, pošto je ovaj posao već završio, kao što kažete, kao bager ili buldožer, ali taj posao koji je radio nije dobro radio. Mislim da je to nešto što će vas već sačekati prilikom pregovora sa EU, Poglavlje 2324 će biti jako interesantno. Na koji način ćete završiti taj deo pregovora sa EU?
Dame i gospodo, želim vam puno sreće u radu. Mislim da će vam trebati velika energija, i vama koji ste se usudili da sa velikih plata dođete u Srbiju da radite za 800 evra kao ministri. Želim vam zaista puno sreće i želim da napravite blagostanje u ovoj državi. Mi ćemo kao DS glasati principijelno protiv izglasavanja ove Vlade, ali ćemo davati podršku svakom dobrom predlogu i ideji u ovom parlamentu i van njega. Zahvaljujem.

Teško da može da se navede koji član Poslovnika sad nije povređen.

Ne koji ste prekršili, nego koji niste prekršili.

Rekao sam član 105.

Iskoristiću priliku da se, gospodine Vučiću, obratim vama.
Znači, ovo je predsednik Skupštine…( isključen mikrofon)

Ovo što se trenutno dešava u parlamentu Srbije potpuno nepotrebno i neprimereno. Jedan svečani čin o kome smo razgovarali, biramo Vladu. Demokratska stranka ima 22 minuta da se obrati.

Još bolje. Govorili smo 16 minuta i vi nam sada uzimate vreme, jer neko ne može da sluša istinu u roku od četiri minuta.
Da li se to ikada dešavalo u ovom parlamentu kada je bilo ko bio predsednik parlamenta, ljudi? To ne može da se dešava. To je sramota i za parlament i za Srbiju.
Govorimo o četiri minuta vremena, i vi nam ne date reč. Koga boli istina danas u Srbiji? Vas.
Dobro razgovaraćemo mi ovde, biće vremena. Ali, ovo nije način na koji se započinje rasprava.

Član 107.
Mislim da je krajnje neumesno, ako se već javite po povredi Poslovnika, da pričate o Mirku Cvetkoviću ili o Borku Stefanoviću. Mirko Cvetković nije premijer Vlade već dve godine. Imali ste najgoru Vladu u 21. veku već dve godine. Nemate nijedan rezultat. Ubeđujete nas sad da pravite fantastičnu Vladu, a u ove dve godine nemate nijedan rezultat. Nasledili ste od nas 11 milijardi evra deviznih rezervi, a te 2000. godine je bilo pola milijarde. Svake godine po milijardu evra je bilo više u budžetu, odnosno u deviznim rezervama. Danas, kada se to smanjuje, vi pričate o Mirku Cvetkoviću.
Molim vas, dovedite ovu sednicu kraju kako treba, jer ovo zaista nema smisla. Većina teroriše manjinu.

Mislim da niste danas dobro vodili sednicu, nažalost. Zaista mi je žao što ste tako započeli kao potpredsednik Skupštine Srbije, ali morali ste da reagujete. Član 107. - svi poslanici su dužni da se obraćaju jedni drugima sa uvažavanjem…
(Predsedavajući: Gospodine Šutanovac, morate citirati član na koji se pozivate. Izvolite.)
Znači, svi članovi parlamenta su dužni …
Sada ste dužni da opomenete ljude koji prave buku.
Znači, kada poslanik Babić u ovom parlamentu prepozna nekoga iz „Mapet šoua“, to može da bude samo u slučaju kada pogleda sebe u lice, kao što ste govorili juče. Kada vi ne odreagujete na to, a to ne smeta ni gospodinu Markoviću, Mirkoviću, izvinjavam se, novi je poslanik, kako mislite onda ovde da radimo mi kao manjina sa vama koji ste većina i koji imate razumevanja za takve besmislice koje se govore ovde?
Ceo dan slušamo o periodu do 2012. godine, sa ograničenjem od 2000. godine. Ljudi, pa vi ste bili na vlasti i pre 2000. godine, pa ste to zaboravili. Ostavili ste pola milijardi u NBS deviznih rezervi, a mi vama ostavili 11 milijardi. Uvažavamo se ovde u potpunosti i onda sad neki „Mapet šou“ i neke uvrede. Zbog čega je to tako, gospodine Babiću? Zbog čega? Da li vas je neko uvredio? Nekorektno potpuno. Nas ima desetak ovde, a vas ima 200, pa uvažite to.
Ja sam vam to rekao i pre neki dan, želimo da budemo konstruktivna opozicija i danas pričamo o stvarima, ne o šoderu, pesku i tim oblicama i ne znam šta je vama bilo još interesantno, pričamo o budućnosti Srbije, pre svega. Zahvaljujem.

Ako neko ima pravo da malo skrene sa Poslovnika, pre će to biti nas desetak nego vas 200. Ako bih ja sada rekao da ima stilska figura u crtanom filmu kako nilski konji igraju balet, neko bi možda prepoznao nekog drugog poslanika, ali ja to nikad neću da kažem. Razumete? Znači, to se ne radi. Nema stilskih figura koje mogu da uvrede bilo koga u ovom parlamentu.
S druge strane, kada se govori neistina, opet morate da reagujete.
Gospodin Arsić u svom životnom izlaganju, obrazlažući ovaj zakon, napomenuo je i šoder, i pesak, i oblice koje trule pored puta na kiši, i Požarevac i izvorišta. Sve sam pažljivo slušao.
Gospodine Babiću, bili ste na ručku tada.

Poštovanje, uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, današnja sednica trebalo je da ima pre svega jedan svečani karakter, imajući u vidu da zaista većina postoji u parlamentu i imajući u vidu da ta većina može da izglasa bukvalno šta god želi.
Međutim, mislim da upravo gospođa Maja Gojković ima najviše razloga za nezadovoljstvo, jer ono što je bilo obrazloženje zbog čega se ona predlaže za predsednika ovog parlamenta u stvari je nešto što zaista nije primereno. Mislimo da bi trebalo da se tu kaže tu mnogo više i da građani Srbije imaju potpuniji uvid o tome koga SNS, odnosno vaša koalicija predlaže za predsednika parlamenta Srbije.
Ne radi se ovde o rešenju enigme koju imaju mediji. Ovo je, koliko ja mogu da primetim sa ovog mesta, velika enigma upravo i za ogroman deo poslaničkog kluba SNS i ovo je enigma i za veliki deo građana Srbije, imajući u vidu da se radi o osobi koja ima veliko parlamentarno iskustvo, ima veliko višepartijsko iskustvo, u ovoj sali je sedela, u svakom delu ovog parlamenta je bila članica, pet, šest ili sedam stranaka u Srbiji. To je nešto što je činjenica i što na neki način iznenađuje, ali to je nešto što može upravo da doprinese da pokaže razumevanje za opoziciju i za sve nas koji smo manjina, a podsećam da od 2000. godine ovolika većina u parlamentu nije postojala i mislim da je upravo obaveza većine da se adekvatno odnosi prema manjini.
Podsećam još jednu stvar, malopre je gospodin Arsić pričao o tome, kako se od 2012. godine parlament upristojio i pretpostavljam da je hteo da kaže da više niko cipelama ne gađa predsednicu Skupštine, ne poliva vodom, ne nosi pidžamu kada imamo strane delegacije koje govore ovde. To je samo zato što je opozicija takva da to ne čini i upravo iz tih pozicija, gde vi sedite se to dešavalo i drago mi je da se to promenilo i da toga više nema.
Ono što je činjenica, danas neću kritikovati niti hvaliti gospođu Gojković, govoriću činjenice, a činjenica je da je gospođa Gojković na mitingu u Novom Sadu 20. februara 2014. godine izgovorila zaista jako teške reči, govor mržnje. Taj govor mržnje nije primeren ljudima koji su članovi parlamenta, niti je primeren nekome ko želi da pretenduje na mesto predsednika Skupštine. Ukoliko su mediji to pogrešno preneli, ukoliko svi mi koji smo to videli u prenosu nismo razumeli, upravo je ovo trenutak da objasnite, kada kažete da se iskoreni seme zla, niste rekli da se zatre, činjenica je, rekli ste da se iskoreni, da ne mogu ponovo da se rode, to su reči koje, verujte mi, u Srbiji, davno, devedesetih godina, niko nije govorio. Ukoliko mislite da ovo što kažem je neistina, možete izaći na sajtove, to se vrlo lako nađe, naći ćete na „Blicu“, 21. februar, apsolutni citat šta je rečeno i to je nešto što nas brine, imajući u vidu da, kao neko ko je devedesetih godina imao izuzetno radikalnu retoriku, ko je bio prvi saradnik gospodina Šešelja, taj neko je dužan da pokaže poštovanje ili bar da pokaže jedno izvinjenje u odnosu na to što je rečeno u kampanji. Mi možemo da imamo razumevanja, jer to je škola u kojoj je sam Šešelj govorio da ono što priča o kampanji nema veze sa onim što on radi kada dođe u poziciju vlasti.
Govorili ste i o Poslovniku, govorili ste, gospodine Arsiću, o mnogo stvari koje se tiču prošlosti, nesvesni da gotovo dve godine rukovodite ovim parlamentom, niko vas nije sprečavao da promenite Poslovnik, niko vas nije sprečavao da ga upodobite potrebama onih stranaka koje su u većini i danas to možete ponovo da učinite. Nije zabranjeno vratiti većinu od 126 poslanika koji moraju da prisustvuju sednici, to je nešto što je bilo u Srbiji prirodno. Smatrali smo da poslanici nemaju samo posao da sede u parlamentu Srbije, poslanici imaju posao da obilaze i svoje birače i to je nešto što je prirodno takođe, ali vi danas nemate nijedno pravo izvinjenje u odnosu na to što ste radili protekle dve godine, niti imate pravo da bilo koga okrivljujete za to što parlament nije restrukturiran na način na koji biste vi to uradili. Niko vas nije sprečavao.
Praktično mi danas imamo na delu jednu rekonstrukciju parlamenta, ista koalicija je na vlasti, imamo rekonstrukciju Vlade, ista koalicija će biti na vlasti, nema tu velikih novosti. Pitanje je samo zbog čega to što kritikujete niste ispravili u protekle dve godine i ko vas je u tome sprečavao i da li ćete nastaviti svoje političko delovanje da oslanjate na 2000-2012. godine, ili ćete konačno objasniti zbog čega se danas u Srbiji lošije živi nego 2012. godine? To je suština koja brine građane Srbije.
Ono što je važno da shvatite i vi i svi koji sedimo danas ovde, nas je izabralo nešto malo više od 50% građana, od tih 50% nekih 50% je glasalo za ovu većinu koja je prisutna ovde, a to je tek četvrtina u odnosu na biračko telo građana Srbije. Znači, tri četvrtine građana Srbije nije glasalo za ovu koaliciju koja danas ima veliku većinu u parlamentu Srbije. Imajte u vidu da ta ogromna većina građana Srbije očekuje rezultat.
Mislim da bi najprirodnije bilo da današnju sednicu završavamo kao što smo počeli, da kažem svečano, ali da nam se obrati i gospođa Gojković, da nam kaže šta je to rekla u Novom Sadu, da nam kaže koji deo njene biografije treba da se izbriše, imajući u vidu da nismo čuli, sem toga da je advokat, ne znam da li obavljate taj posao ili ste u parlamentu, koliko smo čuli, nekih 14, 15 ili više godina, ali nas zanima – koji deo vaše političke istorije treba da se zaboravi, šta je to zbog čega se kajete, šta je to što želite da nam obećate i šta je to što ćete da sprovodite? Mi smo ovde manjina, ali ćemo biti hrabri, imaćemo hrabrosti da vam kažemo u lice, svima vama koji ste u većini, ono što mislimo, ma koliko vi negodovali, ma koliko se vi bunili. To je naša obaveza i zbog onih birača koji su za nas glasali i zbog onih birača koji za vas nisu glasali.
Kao što vidite i vi, građani Srbije danas mogu da vide da je danas DS jedina stranka u parlamentu Srbije koja od prvog dana zauzima opozicioni kurs. Mi se nećemo suzdržati od glasanja, nećemo biti uzdržani, glasaćemo protiv, jer smatramo da čak i među vama ima onih koji su mnogo bolji i kvalitetniji kandidati, mnogo tolerantniji, ljudi koji su zaslužili da vode ovaj parlament ispred većine, a da vi nažalost svojim delovanjem u prošlosti niste pokazali stepen tolerancije koji je neophodan da vodite ovaj parlament. Voleo bih da grešim, voleo bih da to ne bude tako, ali izrazi lica vaših kolega i vaši pokazuju da vi ili ne razumete ovo što ja govorim ili vam to ne prija. Žao mi je ako vam ne prija, žao mi je ako vam to stvara nervozu, ali verujte mi, od naše stranke ćete imati veliku nervozu, jer mi očekujemo da konačno pokažete rezultat, a ne samo kritiku u odnosu na prošli period. Zahvaljujem.

Uvaženi gospodine predsedavajući, dame i gospodo, niste me ništa demantovali, upravo ste potvrdili sve ono što sam ja govorio, samo na jedan drugi način. Ne možete opravdavati gađanje predsednika parlamenta cipelom zato što on loše vodi sednicu.
Gospodine Arsiću, dolazili ste u pidžamama u parlament, nosili žutu traku, polivali vodom predsednika. Nemate razloga da se bojite, mi to nećemo uraditi ma koliko buduća predsednica Skupštine kršila Poslovnik ili vodila loše ovaj parlament, jer to mi ne radimo. To je suštinska razlika. Kada kažete da imamo različite poglede, to su ti pogledi koji nas razlikuju i zbog toga sedimo sa suprotnih strana. Uvek smo bili na istoj liniji, ali sa suprotnih strana. Tako će biti i u ovom parlamentu.
Gospodine Babiću, nikada manje građana Srbije nije izašlo na izbore, pedeset i nešto posto. Od tih pedeset i nešto posto, pedesetak posto je glasalo za vas. To je četvrtina. Možete da se ljutite koliko god hoćete, ali to je činjenica. Po Dontovom sistemu dobili ste poslanika koliko imate i ja vam na tome čestitam, ali imate odgovornost prema svim građanima, i prema onima koji su glasali i prema onima koji nisu glasali. To je činjenica i morate da se naviknete na to da imate odgovornost i prema rezultatu rada. Rezultat rada Vlade koja se rekonstruiše sada po drugi put je katastrofalan. U svakom segmentu se lošije živi nego pre 2012. godine. Sada ćemo doživeti novo skidanje plata svima, novi porez namet na namet. Obrazložićete vi njega vrlo lako ovde pošto vas ima mnogo više, ali građani Srbije ne mogu to da izdrže. To je suština i to ću vam reći uvek ovde, bez ikakvih problema, koliko god da vas ima, jer smatram da mora da se čuje ovde glas opozicije. Kao što ste videli, danas je jedina opozicija upravo DS. Hvala.