Moram da kažem da je ovo pitanje pokrenuto još 2009. godine i da sam ja, kao ministar, zadužen da vodim brigu, pre svega, o odbrani zemlje i o poštovanju zakona, kao i poštovanju Zakona o budžetu. Vođena je veoma stručna debata o pitanju da li su ti ljudi vojni penzioneri ili nisu.
Najveći deo njih je ostvario svoje penziono pravo u Crnoj Gori i dobio penzije u Crnoj Gori. Ti isti ljudi su u tom periodu to pravo ostvarili po sopstvenoj želji. Znači, kada su se Srbija i Crna Gora razdvajale, jedan deo ljudi koji je bio u Crnoj Gori, koji je bio u jedinicama koje su imale posebne dodatke (kažem jedan deo ljudi, ne govorim o svima), upravo je zbog tih dodataka ostao u Crnoj Gori, ne bi li dobili veću penziju. I primili su penziju.
Crna Gora je jednim zakonom, za koji smatram da je u sukobu s ljudskim pravima, donela odluku da promenom prebivališta gubite i stečeno pravo. Verujem da nigde u svetu to ne može da se desi, da promenom prebivališta, ako ste bili penzioner Crne Gore, izgubite pravo na penziju u Crnoj Gori.
To bi značilo da bilo ko od naših radnika koji rade u inostranstvu, preseljenjem iz inostranstva i vraćanjem u domicilnu zemlju, gubi pravo na penziju u inostranstvu, što bi svaki međunarodni sud pravde presudio kao neosnovano i isplatio im ta dugovanja.
Po saznanju da postoje ljudi koji su izgubili to pravo, mi smo oformili pravni tim i ponudili tim ljudima svu pravnu pomoć za pokretanje tužbe Međunarodnom sudu u Strazburu za nadoknadu štete koju su imali i isplatu njihovih penzija.
Međutim, pošto je vojni penzioni sistem u Srbiji u mnogo boljem stanju nego što je u Crnoj Gori, pošto su vojne penzije u Srbiji više nego prosečne plate u Vojsci, pošto je vojni zdravstveni sistem u Srbiji, uz uvažavanje civilnog zdravstvenog sistema, na mnogo višem nivou nego što je u Crnoj Gori, oni su odlučili da ne pokrenu tužbe protiv Crne Gore, već da pokrenu razne načine u kojima se pozivamo na humanost, ne bi li došli do prava dobijanja penzija u Srbiji.
Imajući u vidu da je to problem pravno-formalni i da je postojao pritisak što javnosti, što poslanika, doneta je odluka da se oni prime u naš penzioni fond, ali ne u vojni penzioni fond. Oni nisu vojni penzioneri i njima ne sleduju prinadležnosti kao što sleduju ostalim vojnim penzionerima, a upravo su isplaćivane, odnosno obračunavane su preko našeg fonda, jer smo im mi davali tu uslugu.
Cela inicijativa tada je pokrenuta u Ministarstvu rada. Moram da kažem da sam lično bio protiv toga, jer smatram da je to suprotno interesima građana Srbije, da plaćaju i jednu penziju koja je već dodeljena u drugoj zemlji. Imajući u vidu da je tada to pokrenuto, očekivali smo da će drugo ministarstvo da računa i kalkuliše s tim novcem i da će se u njihovom budžetu pojaviti taj novac, odnosno sredstva za isplatu tih penzija. Nažalost, to se nije desilo.
Svakako, pošto je država preuzela određenu obavezu, mi ćemo se potruditi da pomognemo Ministarstvu za rad i nađemo sredstva koja će njima biti isplaćivana kroz penzije, ali moram da vam kažem da je način na koji zastupate njihove interese suprotan interesu države Srbije i Vlade Republike Srbije.
Uz svo poštovanje ljudi koji su bili pripadnici JNA ili Vojske Srbije i Crne Gore, oni koji su se opredelili da svoju prvu penziju prime van granica ove zemlje, zbog toga što je njihov interes tada bio procentualno veći, novčano, i zbog toga što je situacija u našoj zemlji u to vreme bila teška, ne mogu da budu u interesu Ministarstva odbrane, niti Vlade Republike Srbije, niti građana Srbije da se oni stave na podjednake osnove kao i oni koji su se tada opredelili da dođu u Srbiju i ostvaruju svoja prava u Srbiji. To je glavni problem.
Voleo bih da kad govorite o tom problemu (a sami kažete takozvani vojni penzioneri ili crnogorski penzioneri; oni nisu tzv. crnogorski penzioneri, oni su, većina njih, u Crnoj Gori ostvarivali svoja penziona prava), važno je da to kažete ovde, pred poslanicima, jer sutra će neko nama u Vladi reći – ko vam je dozvolio da isplaćujete penzije ljudima koji su startovali kao penzioneri u drugoj državi? Bez obzira na to koje su nacionalnosti, jer mi u sistemu odbrane ne delimo ljude po nacionalnosti, bez obzira gde su službovali u međuvremenu, oni su naprosto svoju karijeru završili, po svom izboru, u Crnoj Gori.
Podsećam, Republika Srbija, što je malo poznato, isplaćuje određeni broj penzija u Republici Srpskoj. Interesantno je da je taj broj procentualno manje opadao nego broj penzionera, procentualno, u Srbiji, i da smo, uz jednu analizu i insistiranje da utvrdimo da li se zaista u Republici Srpskoj živi 10, 15 i 20 godina duže nego u Srbiji, dobili da je bilo manipulacija s tim penzijama i sada pokušavamo da pronađemo trag novcu koji je otišao, jer su ljudi, očigledno, pre izvesnog vremena preminuli.
Hoću da vam kažem da novcem kojim barata Ministarstvo odbrane izuzetno domaćinski rukovodimo i ne možemo na taj način da izlazimo s parama građana Srbije, jer ovde je u više navrata danas pominjano da su to novci poreskih obveznika – ne Vlade Republike Srbije, već vaši novci i onih koji to zarađuju. Naprosto, ukoliko bismo to tako delili, bojim se da bi naš budžet otišao samo na one ljude koji, praktično, nemaju pravo da novac dobiju.
Nadam se da ste zadovoljni odgovorom, pošto ne bih imao šta da dopunim.