Dame i gospodo, kao što je već bilo rečeno, odnos vlasti u Srbiji prema KiM, konkretno Vlade Republike Srbije, bio bi sam po sebi potpuno dovoljan razlog da se razgovara o nepoverenju ovoj vladi.
On, naravno, nije jedini razlog. Ima tu još mnogo drugih razloga, ali uvek može da se počne i od ovog razloga, da se lako putem njega, počevši od njega, objasne i ovi drugi razlozi.
Šta je Vlada Republike Srbije uradila, odnosno Boris Tadić, odnosno ne zna se ko od njih, zato što Boris Tadić, predsednik države, često uzima ulogu portparola Vlade Republike Srbije, a često se spolja predstavlja i kao komandant Vlade Republike Srbije. To svi građani u državi vide, ta jedna konfuzija funkcija i uloga koje su u ovom trenutku na sceni neće prestati do kraja mandata ove vlade, do kraja saziva ove Narodne skupštine i tako će to i dalje ostati.
Dakle, komandna palica za vođenje pogrešne državne politike ove vlasti se nalazi u zgradi preko puta nas, a ne u Nemanjinoj. Jer ovi što sede u Nemanjinoj, naravno ima tu još drugih zgrada, ali Nemanjina je centar okupljanja, tu sedi predsednik Vlade Republike Srbije i neki drugi ministri, zapravo predstavlja konglomerat ničega.
Šta je politika Vlade Republike Srbije prema KiM? Sve suprotno onome što je bila državna politika utvrđena do maja ove godine. Usvajanje Euleksa, ideja o tome da se Euleks instalira na teritoriji Srbije potiče od vlasti u državi i to ovu vladu čini sramotnom vladom, a krajnje nesposobnom zbog toga što se očigledno Euleks ovde ispostavlja kao element za određenu vrstu trgovine.
Bilo je neophodno prihvatiti misiju Euleks da dođe na teritoriju KiM, da suštinski sprovede Ahtisarijev plan, jer je to jedini razlog zbog čega je ta misija uopšte od strane Evropskog saveta i Saveta ministara napravljena. Rezon postojanja te misije je u sprovođenju Aneksa 10 Ahtisarijevog plana.
Ideja o tome da se uslovljavaju oni koji odlučuju o rekonfiguraciji misije UN na teritoriji Srbije, nemam pojma, nepristrasnošću misije, idejom da se uvede reč "neutralnost", to vređa i boli više nego bilo šta drugo.
Kako može vlada jedne države da traži međunarodnoj zajednici, onima s kojima pregovara o pitanjima sopstvene teritorije neutralnost u odnosu na sopstvenu teritoriju? O tome smo još ranije govorili.
Ljudi, to je sramota. Ne postoji ni jedan jedini argument, misija koja potiče iz Rezolucije 1244 SB, koja, nadam se, još uvek važi, ne može biti statusno neutralna. Ta misija mora biti jasno opredeljena da štiti teritorijalni integritet Republike Srbije, jer tamo tako piše.
One države članice EU koje su priznale nezavisnost KiM, svi argumenti, od Milibanda do drugih ministara spoljnih poslova EU, sastojali su se u tome da su Albanci na KiM proglasili nezavisnost u skladu sa Rezolucije 1244.
Dovoljno je da čitate šta govore. Onda su oni rekli da su priznali tu nezavisnost u skladu sa Rezolucijom 1244. S kim se mi tu nadgornjavamo i na koji način vodimo politiku?
Najbolji dokaz da ovo nije dobro, odnosno razlog zbog čega ovo nije dobro što se radi jeste nedostatak jedinstvenog stava, jedinstvene državne politike.
Samo je jedinstvena državna politika mogla da napravi pomak u odnosima. On nije garantovan, jer smo se nalazili u teškoj situaciji, ali ovim što ste vi uradili garantovan je potpuni neuspeh.
Ako ste mislili da ćete prevariti EU time što ćete ući, navodno, prilježno i snishodljivo u proces evropskih integracija koji podrazumeva na koncu, a to ćete svi videti, odricanje od dela teritorije države, prevarili ste se, jer njima ne pada na pamet da zagrizu navodnu udicu koju ste im vi bacili, ako je to bila vaša ideja. Tumačim vas krajnje benevolentno, tumačim da ste hteli dobro, a uradili pogrešno. Drugi izraz ovde neću upotrebljavati.
Ako je bila, ipak, u pitanju trgovina, ako ste hteli da kažete da 15% teritorije Srbije nije bitno, a da preživi 85% teritorije Srbije i oni koji na tom delu teritorije Srbije žive, da se njima da boljitak, što je, po meni, krajnje nemoralno, ali ajde da diskutujemo i o toj nemoralnoj kategoriji, da vidimo kakva je tu trgovina u pitanju.
Znate li šta je do sada rezultat te vaše trgovine? Ne pričam vama, vi znate, nego građanima koji ovo gledaju: nula. Vi za to niste dobili ništa u trgovini.
A u onom delu u kojem je trebalo da budete makar malo sposobni da zaštitite svakodnevne interese građana Srbije, pokazujete se kao najnesposobnija Vlada Republike Srbije ikada.
Niste bili u stanju da odgovorite izazovima nečega što je kucalo na vrata Evrope do pre neki mesec, a bilo je jasno svima da će zakucati na vrata Balkana, uključujući i Srbiju, u pitanju je svetska ekonomska i finansijska svetska kriza.
Vi ste se sprdali na račun poslanika opozicije, konkretno DSS, kada smo predlagali mere Narodnoj skupštini Republike Srbije, uključujući i zakone koji treba da spreče negativne efekte i govorili ste nam da širimo paniku.
To je ono što ste vi radili. Za to vreme, premijer Cvetković, u razgovoru koji smo s njim obavili, rekao nam je da je pitanje mera ekonomske politike pitanje relativne tajne do usvajanja budžeta Republike Srbije. To nam je čovek rekao u oči.
Ono što nije bila tajna, sa čime ste potpuno slobodno i jasno izašli pred građane Srbije, bile su izjave tipa: recimo, ministra Milosavljevića, da je najvažnija fora da bi se zaštitili od nasrtaja svetske finansijske ekonomske krize da prestanemo kupovanje bele tehnike. Ljudi moji, moj šporet u kući je star 15 godina i već su dve ringle prestale da rade. Šta mi predlažete?
Zatim, imamo predlog gospodina Dulića da zatvaramo prozore, gasimo svetla, pokrivamo šerpe poklopcima, jer ćemo tako doprineti ukupnoj uštedi i na taj način ćemo rešiti sve naše probleme. Imamo predlog iz Ministarstva za rad i zapošljavanje da uvozimo žene. To ste svi čuli. To je isto genijalan predlog. Imamo predlog ministra Ljajića, javno rečeno, mada se on posle vadio da je nešto drugo hteo da kaže, da se šalju inspekcije rada u sva ona preduzeća koja otpuštaju zaposlene.
Pazite kakva je to poruka ljudima koji treba da budu nosioci budžetskog finansiranja kroz poreze koje plaćaju Republici Srbiji, da budu nosioci privrednog rasta u Srbiji sutra. Nije njihov odnos prema zaposlenima kategorija koja je vezana za poslodavce, nego za ukupnu ekonomsku klimu, za koju je odgovorna Vlada Republike Srbije. Treba da vas bude sramota zbog toga.
Vi niste ljudi sposobni da vladate. Kakvu ste vi trgovinu hteli da izvedete, kakvu ste vi računicu u svemu ovome pravili, kada ste s bilo kim iz EU i SAD dogovarali ovaj kurcšlus sa Euleksom, ovo suštinsko odricanje od dela teritorije? Šta je ono što je vama bilo za to obećano? To nećemo nikada saznati, ali ćemo se lako podsetiti šta ste vi obećavali građanima Srbije. Vi ste im rekli da nam sledi izgradnja mreža autoputeva koja upošljava 50 hiljada ljudi. Rekli ste da će biti gasnog sporazuma s Rusijom, pravite papazjaniju unutar Vlade Republike Srbije, koja umalo što vam ne padne ovih dana, ne zbog toga što smo mi pokrenuli priču o nepoverenju Vladi, nego zbog toga što je neko smislio genijalnu foru, verovatno tako što je bio podstaknut od strane nekoga iz inostranstva, da maltretira drugu ugovornu stranu - Rusiju, u ovom slučaju, koja je ugovorna strana sa državom Srbijom u jednom velikom sporazumu, relativizujući čitavu priču na odnos između preduzeća i čist trgovinski odnos. To je ono što je na delu ovde.
Penzije, socijalna odgovornost, o tome je gospodin Mirko Cvetković u svom ekspozeu govorio. Gde je tu socijalna odgovornost, gde je tu ravnomerna raspoređenost pitanja socijalne odgovornosti? Pregovara se samo s jednom socijalnom grupom koja je, nažalost, kod nas socijalna grupa, to su penzioneri, i to ne s penzionerima i njihovim predstavnicima, nego sa političkom partijom koja je umislila da predstavlja penzionere u Srbiji, koji su sve bivši direktori raznih preduzeća i, što je najgore, vezani za taj isti penzioni fond koji je razvaljivan godinama.
S njima je postignut dogovor o tome da se penzije povećaju, pa se onda to ne može ispuniti, pa se onda maže i laže MMF, pa se onda pravi budžet kao mera ekonomske politike, pa se ispostavlja da će budžet biti, o čemu ćemo govoriti narednih dana, mera ekonomskog sloma u Srbiji. Ono što ste tamo predložili ne može ni jedna država da izdrži, a sve će pasti na teret građana Srbije.
Ako se uzme s jedne strane, mora se dati nekoj drugoj strani. Ako se daje nekoj drugoj strani, očigledno će neko ostati bez novca. Nije to vreća bez dna. Neće teret vaše loše ekonomske politike snositi premijer Mađarske, Austrije, Italije, ni Crne Gore, ni Bosne i Hercegovine, nego će snositi građani Srbije, a ove zemlje koje sam vam naveo, otprilike su zemlje s kojima imamo najbolju do sada zabeleženu spoljnotrgovinsku saradnju. One su sve u problemu, a mi ćemo biti u problemu jer ne znamo da se postavimo u ovoj situaciji.
Zahvaljujem, biće prilike da o ovome govorim i u mom narednom javljanju. Hvala vam.