Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Uvaženi gospodine ministre, ovim amandmanom se dodatno definiše član 3. ovog zakona. Obrazovanjem saveta koga će sačinjavati stručni ljudi dovešće do kvalitetnijeg pristupa u odlučivanju oko postavljanja i održavanja memorijala. Ono što ovaj savet još karakteriše je to što su radna angažovanja svih sedam članova saveta bez novčane naknade, dakle nisu plaćene aktivnosti. I to je ono po čemu se mi ovde razlikujemo od one prethodne vlasti, a karakteristično je za njih bilo da kada god čuju predstavnici bivše vlasti da nema novčane nadoknade, da nisu već otišli iz sale, pobegli bi bar sada.

Čuli smo razno razne stvari, pridike na ove naše amandmane, pa ovde kažu da SNS ne poštuje žrtve jer podnosi amandmane. Samo bih želeo da kažem da upravo zahvaljujući vama, gospodine ministre, koji ste na čelu ovog resornog ministarstva i član SNS je ovaj zakon danas u proceduri i to dovoljno pokazuje brigu SNS o stradalima u ovoj našoj otadžbini, a samim tim ni ovi naši amandmani ne mogu nikako da ospore tu činjenicu da SNS danas pokazuje da brine o žrtvama, za razliku od onih, obzirom da znamo da se 40 godina nije našao u proceduri, oni su bili više od jedne decenije i nisu nikada ni pomislili da treba da se osvrnu na ovu veoma bitnu temu.

Onda smo ovde imali jednog koji se usuđuje da govori o Lazarevom gradu, a koji o Kruševcu i Lazarevom gradu zna jedino po obliku flaše koja mu je najbolji memorijal svako jutro kada se probudi…Hvala puno.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom se dodatno definiše sadržina ovog predloga zakona. Obzirom na našu bogatu istoriju i u znak poštovanja prema svima onima koji su životima branili otadžbinu, ali i onim drugim slobodarskim narodima koji su učestvovali u borbama koje su bile na području Republike Srbije, smatram da će ovaj predlog zakona na adekvatan način pomoći da u jednom procesu odlučivanja za samo postavljanje memorijala, ali tako i za uređenje, održavanje ili uklanjanje memorijala.

Kruševac, nekada prestoni grad Lazareve Srbije, je zaista bogat, što se tiče memorijala i dovoljno je da pomenemo da i dan danas na centralnom gradskom trgu stoji spomenik kosovskim junacima koji podseća na taj naš stradalni narod.

Tako se, na primer, u proteklom periodu na jedan čudan način vlast ophodila prema ovakvim memorijalima. Gospodine predsedavajući, moram da napomenem da, nažalost, nekim poslanicima ova skupštinska sala dođe nešto slično poput telefonske govornice, pa ovde dođu, čekiraju svoju karticu izgovore to što žele i onda odu i žao mi je što nisu tu da čuju, jer su juče imali brojne primedbe kako mi ovim amandmanima zloupotrebljavamo rad Narodne skupštine zato što govorimo o nekim stvarima koje se popravljaju u Srbiji u kontekstu ovih memorijala.

Evo kako je radila protekla vlast. Mi u Kruševcu imamo jedan spomenik palim ruskim borcima, i to nije smetalo da se isti ovaj spomenik kod prethodne vlasti otkrije čak dva puta. Prvo je ovaj spomenik kod jednog gradonačelnika iz redova DS otkriven 14. oktobra 2010. godine na Dan oslobođenja grada Kruševca kada su tom prilikom pozvali i ruskog atašea za kulturu gospodina Konanjihina.

Nije smetalo i naredbom gradonačelniku, takođe iz redova DS, da svega nekih sedam meseci kasnije, 09.05.2011. godine, na dan Pobede nad fašizmom takođe otkrije ovaj spomenik, tj. onako kako je on tad izgovorio – otvaram spomenik. Oni nisu bili možda sposobni da otvaraju fabrike, pa su morali da otvaraju, pod znacima, navoda dva puta jedan isti spomenik.

Nažalost, tako je radila prethodna vlast i nažalost, nije ovo jedini memorijal koji podseća na njihov rad. Memorijala imamo, bar u Srbiji, možda najvećih u svetu, onih koji se prostiru na po nekoliko hektara površine, a ti memorijali koji podsećaju na prošlu vlast izgledaju upravo ovako ili da ih mi podsetimo, možda je njima draža slika kako ti memorijali u Srbiji izgledaju, ne ratni, već oni, možemo da ih nazovemo, radni memorijali.

Komparacija ni u ovom slučaju nije izostala, pa je od tužnog povoda, postavljanja ovakvih memorijala tužnih gradonačelnika tu očigledno bila i najtužnija vlast koja je mogla da zadesi Srbiju. Kako memorijal znači kao nešto što nam služi za sećanje, i vodeći se time ovo će ubedljivo biti, ove zapuštene fabrike, najveći privredni memorijalni centri u Srbiji koji podsećaju na stotine hiljada radnika koji su u njima proveli svoje živote i na vlast za koju se građani Srbije mole da ih nikada više ne zadese.

Upravo zadatak u kome SNS i uspeva je da ove privredne memorijalne centre smanjimo što je u našoj moći što više, a dovoljno je da u znak podsećanja na one koji su doprineli njihovom stvaranju ostane ovakav izborni rezultat koji su ovakvu državu i uništili. Hvala puno.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, ovim amandmanom se dodatno definišu uvodne odredbe na član 2. ovog zakona.

U obrazlaganju prvog amandmana govorio sam o privrednim memorijalnim kompleksima koje je ostavila prethodna vlast da nas podsećaju na nju, silne zatvorene fabrike.

Na svu sreću, danas je Srbija ponosna zemlja, ona koja ume da pamti, a njen narod da prosuđuje i sudi i zato nas danas u ovoj sali ima u ovakvoj srazmeri.

Knjeginja Milica, vladarka i prosvetiteljka, koje su se na svojevrstan način odrekle sve prethodne vlasti, posle šest i po vekova vraća se u Kruševac zahvaljujući inicijativi gospodina Bratislava Gašića i ove vlasti. Takođe, grad Kruševac doneo je odgovarajuće odluke, a gradska komisija je odobrila već postojeće idejno rešenje za spomenik koji je namenjen nastradalim pripadnicima vojske, policije i pripadnicima rezervnog sastava od 1991. do 1999. godine.

Kao što je neko od mojih prethodnika rekao, da praštamo moramo, da zaboravimo ne smemo, a mnogo je njih stradalo da bi sačuvali ono što su neki do 2012. godine pokrali. Oteli su ideale stradali, dužnost nam je da im posvetimo memorijale. Oteli su od nas živih, dužnost nam je da na to podsećamo. Oteli su od nerođeni pokoljenja, dužnost nam je da to ona nikada ne osete. Hvala puno.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Na ovaj predlog zakona podneo sam amandman koji se odnosi na saradnju lokalne samouprave sa državnom upravom.

Ovde je cilj bio da se ukaže na samu koordinaciju između lokalne samouprave i državne uprave. Videli smo da od dolaska SNS na vlast, sve se stvari popravljaju, stalno radimo i onda kada vidimo da smo napravili izuzetan uspeh, nismo zadovoljni. Ovim koracima, čak i danas ovaj predlog zakona govori u prilog tome, a to je da nikada nismo zadovoljni čak i onda kada uradimo ogromne stvari u korist građana Srbije.

Tako smo 2016. godine otpočeli sa sajtom „Dobra uprava“, koja upravo informiše građane Srbije o procesu reformi javne uprave. Ukinuće se vađenje raznoraznih nepotrebnih papira i dokumentacije gde spadaju izvodi iz matične knjige, uverenja o državljanstvu itd. Gradimo zaista jedan izuzetno dobar sistem.

Ranije su, znamo svi, ministri gotovo samo bili prisutni u kampanjama među ljudima. Ovde smo malopre, od prethodnih govornika, čuli kako su neke primedbe iznešene na račun rada ministara.

Samo bih želeo da podsetim da ne samo ministri koji od dolaska SNS sa koalicionim partnerima ne čuvaju svoje fotelje, već su svakodnevno gotovo na terenu, tako smo i 14. oktobra 2017. godine imali celokupnu Vladu prisutnu u Kruševcu, koja je obrazlagala o svome radu. Premijer je tada obećao da će Vlada Srbije biti i ubuduće na terenu i biti raspolaganju i predstavnicima lokalne samouprave, ali i investitorima. Zaista je sramota ove koji su možda, mada sumnjam, zbog sramote trenutno izašli iz sale da prigovaraju na rad bilo kog u sastavu ove sadašnje i prethodne Vlade od 2012. godine.

Mi smo u toku prošle nedelje u Kruševcu upravo imali i predsednika države koji je došao da otvori još jednu u nizu fabrika i nova radna mesta. Ranija vlast je znala samo da zatvara, da uništava, da rasprodaje i onda se hvale ovde nekakvim svojim radom, prihodima, a niko od njih da objasni gde je nestao novac. Punili budžet jesu, ali je isto tako taj novac nestajao, jer je nenamenski trošen. Mi ne zatvaramo fabrike, ni jednu jedinu gospodin Aleksandar Vučić fabriku zatvorio nije, ali je zato otvorio ogroman broj fabrika u Srbiji.

Ranija vlast je samo u Kruševcu, zamislite, imala na raspolaganju da stranim investitorima ponudi svega 12 ari, i to u malim parcelama, od po pola ara i ar. Danas u Kruševcu imamo negde oko 100 hektara zemlje. Evo, „Kromberg i Šubert“ je već jednu investiciju od 20 i nešto miliona evra uložio, plan je da bude 29 miliona ukupno i da do 2020. godine tu bude uposleno negde oko 2.500 radnika. Nezaposlenost je smanjena sa 25,5% na 13%. Budžet grada Kruševca se povećava permanentno iz godine u godinu. Ne znam gde su oni koji su malopre prigovarali da je nešto oteto lokalnim samoupravama, kada baš, evo, na primeru grada Kruševca 2013. godine je povećan za 16,8% u odnosu na prethodnu godinu, da bi već 2017. godine čak za čitavu petinu bio veći u odnosu na 2016. godinu, da bi danas u 2018. godini taj budžet upravo iznosio 3,2 milijarde dinara.

To sve govori u prilog onima koji su, eto, dali sebi za pravo da kažu danas da su oni nečim zadovoljni, a samo bih da podsetim da je Bonaparta još svojevremeno imao jednu izreku gde kaže da samo budala može sebi da dozvoli da bude uvek zadovoljan. Hvala vam puno.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

U okviru ovog amandmana hteo sam samo da kažem da, zahvaljujući reformama koje je pokrenuo gospodin Aleksandar Vučić od 2012. godine, NBS pokazala je na svaki mogući način da učestvuje aktivno u tim reformama, pa je tako u toku 2015. godine usvojen i zakon o platnim uslugama koji je doprineo, to jest stvorio pravni osnov za formiranje još dve nove kategorije pružaoca platnih usluga, a to su institucija elektronskog novca i platnih institucija.

Takođe, NBS je u toku 2017. godine otpočela sa jednim novim projektom, a to je uvođenje tzv. instant platnog sistema, koji podrazumeva tzv. „QR“ kodove, znatno olakša način u korišćenju, to jest biće dostupan 24 sata korisnicima platnog sistema.

Čuli smo ovde u toku rasprave od kolega da će biti nekim ljudima možda teško, neizvodljivo da se edukuju. Upravo ovaj zakon će da doprinese tome da ljudi shvate potrebu praćenja savremenih tokova društva, informatičkog sistema, a oni koji nisu spremni, u najvećem broju slučajeva neće biti ni nužno za njih, jer zakon ne uslovljava već pruža mogućnost ljudima da primene nove savremene informacione sisteme.

Takođe, juče u toku rasprave, gospođo Tabaković, čuli smo i od nekih poslanika opozicije iznete primedbe da oni, eto, ne raspolažu nekim izvodima banaka koje postoje u Republici Srbiji, a to pokazuju da će oni zaista teško da primene ovaj elektronski sistem, jer imaju nizak nivo očigledno obučenosti u korišćenju informatičkih sistema, jer na veb stranici NBS postoje dostupni podaci transparentni o svim bankama koje posluju na području Republike Srbije.

Hvala vam puno. Nadam se da ćete nas obradovati sa nekim novim boljim predlozima.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Na član 2. Predloga zakona podneo sam amandman, sa željom da istaknem značaj realizacije njegovih odredbi na snaženje privrednih resursa.

Juče sam u toku obrazlaganja prvog amandmana pomenuo da će ovim zakonom dodatno biti zaštićeni korisnici bankarskih usluga, gde sam pomenuo i poljoprivrednike i preduzetnike, ali ovde želim da dodam da će biti zaštićeni i ostali korisnici, tj. korisnici svih finansijskih institucija, uključujući i one koji nisu pod nadzorom Narodne banke Srbije, u šta spadaju investiciona društva i fondovi.

Zakon ne samo da će da zaštiti, već će da omogući širu dostupnost finansijskih usluga. A samo da podsetim, znate kako je to radila vlast do 2012. godine – primenjivala je jedan samo njima svojstven princip, zaštite korisnika finansijskih usluga na daljinu, a po principu – uzmi novac od države i beži što dalje, a mi ćemo da te zaštitimo.

Zato bih želeo danas da iskoristim priliku i da im čestitam, mada vidim da ovde nema nijednog od tih ljudi iz opozicije sa ove strane sale, da im čestitam, neki to zovu predsednikom stranke, njima bih želeo da čestitam nedavno izabranog stečajnog upravnika.

Zarad građana Srbije, dobro je da vide da danas kada raspravljamo, a ovo nije prvi put da se dešava u skupštinskoj sali, o veoma bitnom zakonu, kada razgovaramo o zaštiti potrošača, za šta svi ovde navodno rone neke krokodilske suze, evo, nijednog od njih danas u sali nema. Opet su se dali kud koji, da animiraju i koriste svaku muku građana Republike Srbije, ne bi li od toga izvukli neke jeftine političke poene, animirali po društvenim mrežama, itd. Bitna je stvar da primaju platu od ove Skupštine i trebali bi da se bave svojim poslom, za šta su plaćeni ovde.

Ali, da se vratim na one važne stvari. Ako uzmemo u obzir da se važnost fizičkog prisustva pružaoca finansijskih usluga kao parametar ovim zakonom svodi na minimum, a da su upravo ti pružaoci u obavezi da objavljuju jasne, relevantne informacije, to će stvoriti veću ili možda bolje rečeno izraženiju konkurenciju na tržištu, a što će, između ostalog, rezultirati i potrebom da se kreiraju još povoljniji uslovi po krajnjeg korisnika.

Korisnici finansijskih usluga biće, žargonski rečeno, na klik udaljeni od banke, čime se u najmanju ruku štedi i na gubitku vremena potrebnog da se fizički odlazi u banku.

Naravno, da bi se broj korisnika povećao u sektoru elektronskog bankarstva, biće neophodna i obuka tih ljudi, tj. dovešće do bolje i kvalitetnije radne snage, jer će njihov nivo edukovanosti biti podignut na znatno viši nivo. Hvala puno.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Poštovana gospođo Tabaković, drage kolege narodni poslanici, na član 3. Predloga podneo sam amandman u cilju da dodatno definišem njegov odnos prema drugim propisima i ovde će nesumnjivo doći do usaglašavanja ovog zakona sa propisima koji se već primenjuju u Republici Srbiji.

Meni je, gospođo Tabaković, žao što danas evo opet nema predstavnika opozicije, naročito ovih iz žutog preduzeća. Inače bih voleo i bilo bi mi lakše, ne bih trošio ni vreme dragoceno mojih kolega, kada bi, eto, mi iz SNS ispričali danas šta mi primenjujemo i šta SNS donosi kao zakone, a da oni ispričaju kako se to dešavalo u njihovo vreme, ali neće mi smetati da napravim i sam tu paralelu.

Govorimo danas o nekom plaćanju na daljinu. Oni su to imali u primeni mnogo ranije, ali ne ono što se dešavalo u relativno skorom vremenskom periodu, ovo plaćanje na daljinu Čad, Hong Kong, Beograda, NJujork, već su mnogo ranije to primenjivali.

Mi danas uvodimo zakon kojim omogućavamo platne kartice da se primenjuju na jedan znatno bolji i adekvatniji način. Imali su i oni u tom periodu kartice, samo su ih nazivali članskim karticama.

Mi danas uvodimo primenu savremene tehnologije da putem aplikacija će svaki korisnik moći da vrši plaćanje u zemlji, da koristi finansijske usluge, da sklapa ugovore, ali su koristili u tom periodu i oni, samo im nije bila potrebna nikakva aplikacija za mobilne telefone. Dovoljno je bilo da neko kaže da li ima karticu – da, da li je kartica žuta – jeste, e onda primenjuju telefon da neko telefonski okrene nekog u banci ili u Fondu i kaže – znaš šta, ovom čoveku daj novac. Nikakva pokrića, ništa nije bilo neophodno, nikakve aplikacije. Jedina razlika je što …

Hvala.
Mi danas radimo po zakonu, a oni su radili mimo zakona i zato ih danas i ovoliko ima u sali i takvi su im izborni rezultati. Hvala puno.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Uvažena gospođo Tabaković, poštovane kolege narodni poslanici, na ovaj Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu, podneo sam amandman u cilju da se dodatno definiše predmet ovog zakona.

Naročito sam ovim amandmanom želeo da istaknem važnost da se ukaže kakav efekat će ovaj zakon imati po snaženje privrednih resursa. Obzirom da u privredne resurse spada, na specifičan način, i ljudska radna snaga, a da će se opšti trend digitalizacije društva koji se već odavno odvija na globalnom planu pa je, eto, na svu sreću prisutan i kod nas, doprineti da se sve veći broj ljudi uključi u elektronsko bankarstvo.

Vrednost obavljenih transakcija karticama na internetu je u 2017. godini iznosilo negde oko 20 milijardi dinara. Ovo govorim zato što smo u toku diskusije čuli od nekih kolega koji sede preko puta sale, da je ovo nešto što je postojalo i ranije, mogućnost da se vezuju ugovori tj. da se korisnici bankarskih usluga povezuju sa pružaocima finansijskim usluga. Ne znam šta bih tu dodao osim da je neko definitivno predložio taj amandman, pa izneo neke kritike, a da pri tome verovatno nije pročitao ni sam naziv ovog predloga zakona, jer ovde se govori o zaštiti korisnika. Tako da, ovo je potpuno jedna novina i to pokazuje brigu i Vlade Republike Srbije i Narodne banke prema krajnjim korisnicima.

Zaštitom, ne samo da će se zaštititi i potrošači, već će da se zaštite i poljoprivrednici, takođe i preduzetnici koji u velikom broju slučajeva, nažalost, nisu u prilici da toliko dobro poznaju materiju. Tu je i bilo nekih prigovora, a upravo ovaj zakon pokazuje da vi i te kako brinete o svima da imaju adekvatnu informaciju pre nego što zaključe bilo kakvu vrstu ugovora, pa čak u dobrom delu ostavljati nekih dodatnih 14 dana, da ukoliko se neko konsultuje, posavetuje, da može takav ugovor i da raskine. Šira će biti potpuno dostupnost informacija i to je nešto što je takođe novina, a to da su bankarske institucije u obavezi da na adekvatan način informišu potencijalne korisnike.

Prošle godine broj korisnika mobilnog bankarstva prešao je milion korisnika u Srbiji. Ja se nadam da će u narednom periodu i te kako da se ovaj broj korisnika poveća, obzirom da će imati mnogo manje predrasuda pre nego što stupe u odnose sa bankom.

Takođe, danas smo gospođo Tabaković čuli, od ovih kojih danas ima u sali onoliko otprilike koliko će ih verovatno biti zvanično nakon nekih narednih izbora, ali meni je u toku prošle sednice zaista nešto zasmetalo u obraćanju vama, što ne zaslužuje niko ni na ličnom, ni na profesionalnom nivou, pa sam samo hteo da vas zamolim da ne obraćate pažnju na to. Znate, kada neko danas ovde kritikuje finansije, a pri tome se usudi da kaže da je nenamenski potrošeno 60 milijardi evra za šest godina, a da budžet Republike Srbije iznosi 10 milijardi ukupno, a nenamenski je potrošeno šest budžeta, ukupnih, Republike Srbije, to pokazuje o njegovom znanju, o njegovom poznavanju finansija, tako da samim tim što on nalazi nešto da prigovara i vama i ovako dobrim zakonima, govori o njima. Eto, na sreću nas i građana Srbije, danas nisu više prisutni u sali. Hvala vam puno.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.

Uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, poštovana guvernerko sa vašim saradnicima, drage kolege narodni poslanici, pred nama se nalazi čitav set predloga zakona za koje, kao i moje kolege iz SNS, smatram da su izvanredni.

Čuli smo malo pre nešto vezano za stečaj, što je inače definisano jednim od ovih predloga zakona. Moj kolega je rekao da stečaj podrazumeva mrtvo preduzeće i jeste donekle u pravu, jeste tako bilo u vreme vladavine onog žutog preduzeća. Možda su već bila u startu osuđena preduzeća kao mrtva, zahvaljujući onakvom odnosu prema samim preduzećima.

Od dolaska Srpske napredne stranke na vlast, pokazali smo da čak i stečaj ne mora da bude nužno zlo po preduzeće, pa tako, u Kruševcu, odakle ja danas dolazim, imamo jedno preduzeće „Branko Perišić“, sa veoma dugom istorijom, koje je dobrim vođenjem od strane stečajnog upravnika, trenutno dato u zakup jednoj privatnoj firmi iz Beograda i nadam se da će ta firma, ili neka druga, kako god to bude definisano tenderom, da bude i vlasnik ovog preduzeća i da na taj način bude sačuvano od njegove propasti.

Danas je, eto, i moj kolega je to rekao, mnogo lakše diskutovati o njima, jer su finansije bar neka oblast koju definišu opipljivi pokazatelji. Znate, veoma često smo ovde u prilici, bar u plenumu, da čujemo različita mišljenja, pa da ne banalizujem, ali da se nekome nešto dopada ili ne dopada, ili da je nekome nešto lepo ili nije, ali, barem su tu finansijski pokazatelji jasni i svi podaci su i transparentni i uporedivi i samim tim ne ostavljaju gotovo nikakav prostor o poziciji za nekim političkim marketingom. Možda to oni danas shvataju, možda neki ne, zasigurno ne, i gospođo Tabaković, definitivno ste vi razoružali vašim dobrim i odličnim rezultatima, a da je politika Aleksandra Vučića definitivno dovela do toga da danas jednostavno nemaju nikakve argumente. Eto, vidim i danas prisustvo dobrog dela opozicije ovde u sali.

Ali, zarad građana Srbije, u prvom kvartalu 2018. godine ostvaren je suficit budžeta Republike Srbije u iznosu od 6,5 milijarde dinara. Realni rast bruto domaćeg proizvoda, takođe u prvom kvartalu 2018. godine u odnosu na isti period prošle godine iznosi 4,6%. Spoljnotrgovinska razmena u prvom kvartalu iznosila je 11,95 milijardi evra, što je za 10,9% više u odnosu na 2017. godinu.

Srbija je po svim ovim ekonomskim pokazateljima zaista neprikosnoven lider na Balkanu, ali je na sreću, eto, ponovo i deo sveta, ne samo po geografskoj pripadnosti već smo se zaista na adekvatan način pridružili. Do 2012. godine bili smo na marginama svega, osim što smo bili u centralnom fokusu kada su neka ratna dešavanja i zbivanja, nažalost, bila u pitanju.

Građani Srbije, upravo oni koji su nekada bili zaboravljeni, upravo od te prethodne vlasti, koja je nekako valjda na njima onaj demokratski svojstveni način automatskim puškama zauzimala Narodnu banku Srbije, danas sa ponosom vi, gospođo Tabaković, sedite ovde i mi kao narodni poslanici, ali verujem da su i svi građani Srbije ponosni na ovako dobre rezultate celokupne Vlade Republike Srbije, jer to donosi boljitak njima. I ono što stalno želim da istaknem ovde da ova Vlada jeste Vlada koja konačno od 2012. godine pa naovamo radi u interesu građana Republike Srbije.

Ovi predlozi zakona koji su trenutno na dnevnom redu dovešće do snižavanja troškova platnih kartica, zaštitiće korisnike tih kartica, smanjiće rizik korisnika, tj. kada ne postoji krivica ni korisnika platnog sistema ni pružaoca takvih usluga na jedan znatno primamljiviji, prihvatljiviji nivo po samog korisnika. Biće niži operativni troškovi poslovanja.

Da ne nabrajam dalje, ali, toliko zaista ima pozitivnog u ovim predlozima zakona da ne bih želeo da svojim kolegama oduzmem previše vremena, ali je definitivno da na makroekonomskom nivou Srbija stoji izuzetno dobro i spremni smo da se suočimo i sa izazovima koji nam dolaze i van Republike Srbije. Upravo zbog te stabilnosti dinara danas imamo i izuzetno veliki priliv stranih investicija u zemlju.

Stavili ste po strani u fokus i monetarnu politiku Republike Srbije, obzirom da je relativno postignuta stabilnost dinara, pa danas, eto, ljudi ne moraju da kad prime platu trče odmah u banku ne bi li zamenili tu platu u neku stranu valutu, a to, sa druge strane, dugoročno omogućava i privrednim subjektima da mogu dugoročnije da planiraju svoje poslovanje ovde.

Narodna banka zaista dobro radi i taj pozitivan osećaj koji imaju svi građani Srbije i pozitivan efekat koji u krajnjoj meri dovodi do svega je jedan sveobuhvatni rezultat, počevši od predsednika Republike preko ostalih ministarstava koja su uključena u kreiranje ovakve jedne celovite slike.

Bruto devizne rezerve takođe su za svaku pohvalu jer su znatno povećane, kao i rezerve zlata Republike Srbije. Želim da to građani Srbije znaju, zato što to govori da mogu da budu spokojni i sigurni u ovakvu Vladu, da mogu da budu sigurni u Narodnu banku Srbije.

Za one političke opcije kojima je ovo možda nedovoljno, neka se sami zapitaju kakav je njihov izborni rezultat na izborima, zašto je on proporcionalan i zaista ekvivalentan kretanju inflacije u Republici Srbiji, koja je inače sa dvocifrenih nivoa, u 2018. godini dovedena na nivo ispod 2%.

Mi ćemo iz SNS vrlo rado podržati ove predloge zakona i nadam se da nas u nekom skorijem periodu obradujete još boljim rezultatima. Hvala puno.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena predsednice Vlade, drage kolege narodni poslanici, na početku, predsednice Vlade, zaista želim da vam čestitam na izuzetnim rezultatima koje ste postigli za nešto manje od godinu dana i time dokazali odličnu odluku predsednika Republike, gospodina Aleksandra Vučića, da vama poveri mandat za sastav Vlade.

Pomno sam pratio i pitanja poslanika opozicije i vaše odgovore i eto nisam mogao a da se ne setim ponovo one narodne – da pametnom čoveku znači glupo pitanje, a da glupom čoveku ne znači ništa ni pametan odgovor. Zaista je teško objasniti onima koji su sa lošom namerom danas ovde, ali zbog građana Srbije hajde da pogledamo Srbiju danas.

U prvom kvartalu 2017. godine ostvaren je suficit republičkog budžeta u iznosu od 6,5 milijardi dinara. Srbija je poboljšanjem mikroekonomskog ambijenta i otklanjanjem spoljnih i unutrašnjih neravnoteža povećala otpornost na eksterne tokove. Danas se vodi ozbiljna, danas se vodi odgovorna politika u interesu građana Srbije i zaista sasvim potpuno drugačije od one politike koja je bila kada su govorili da je svetska ekonomska kriza šansa za Srbiju i da će Srbija procvetati u tom periodu, u tom njihovom periodu vlasti, a Srbija tada nikada gore.

Smanjen je fiskalni deficit. Puna je pokrivenost tekućeg deficita platnog bilansa. Znatno je poboljšano i tržište radne snage. Po prvi put u novijoj istoriji imamo predvidivu i fiskalnu u monetarnu politiku i to je realnost. O tome govore zaista egzaktni podaci. O tome ste govorili i vi mnogo puta i moje kolege, ali o tome govore i najznačajnije svetske institucije poput Svetske banke, MMF i ostalih eminentnih institucija. O tome govori i sve veći broj stranih investitora koji vrlo rado ulažu u našu zemlju, a podsetiću da je do 2012. godine strani investitor bio imaginarni pojam.

Ta realnost je različita od ove demagogije koju plasiraju poslanici u opoziciji u pokušaju da obmanu građane Srbije. Svakog dana vidimo kroz medije da oni govore o nekakvom njihovom organizovanju, o nekakvim frontovima da se ujedine. Protiv čega? Protiv koga da se ujedine? Protiv ovakvih rezultata možda koje Srbija danas ima?

Građani Srbije na svu sreću vrlo dobro mogu da prepoznaju trud i rad i da ga razdvoje od onih koji su vladali do 2012. godine i opljačkali ovu državu i onih čije finansijere ovih dana hapse širom sveta, a koji su se o trošku države razmetali po Americi. Kritikuju danas neki koji više ni sami ne znaju kako im se zovu poslaničke grupe, ni kojoj stranci pripadaju, ni ko im je više predsednik političke opcije.

Zarad građana Srbije citiraću samo jednu rečenicu koju je nedavno izgovorio gospodini Miler, inače potpredsednik Svetske banke za Evropu i Centralnu Aziju, koji je rekao – Srbija je ostvarila zapažene pomake na putanji kojom je krenula pre nekoliko godina i potrebno je da nastavi pozitivne progrese.

Srbija sada bolje nego ikada ima uvid u realne mogućnosti razvoja. To niste rekli ni vi, ni gospodin Aleksandar Vučić, ni mi iz SNS. Ovo govore vodeći svetski stručnjaci. Srbija je na osnovu svih pozitivnih rezultata i poverenja koje ste opravdali, ubeđen sam da je i ova vaša odluka, između ostalog, da za ministra finansija predložite gospodina Sinišu Malog zaista odlična.

To je čovek koji u svom radu ima konkretne rezultate, o kojima smo slušali u toku ove diskusije, ne želim da ih nabrajam, naročito jer čovek ima izuzetno puno kvaliteta, čovek koji je bio najbolji student generacije na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, a na listi govornika, eto, na svu sreću, imaćete i onih koji će govoriti posle mene a koji nemaju ništa završeno od škola, ili neke koji imaju završene škole za koje ni dan danas nisu našli za shodno da kažu gde su ih završili.

To je čovek koji je nakon fakulteta magistrirao u SAD i svrstao se među 10% najboljih studenata u SAD, a potom i doktorirao, nesumnjivo će nastaviti rad na smanjenju javnog duga i njihovo vraćanje u održive okvire.

Na osnovu svih tih kvalifikacija, vašeg predloga i samo činjenice da je prepolovio dug grada Beograda i smanjio budžetski deficit grada Beograda četiri puta, smatram dovoljnim da samo to gospodina Sinišu Malog preporučuje samo po sebi za mesto ministra finansija.

Vlada od 2012. radila je naporno i uspela da postavi temelje za održive i zdrave javne finansije. Ovakvim rezultatima mogu da se protive samo oni, eto, danas, koji su protiv naše države i kojima nije u interesu njen napredak, a kojih je, na sreću, manjina u ovoj sali.

Stoga, u ime mojih kolega iz Srpske napredne stranke i svoje lično ime, želim da vam poželim puno uspeha u daljem radu i da onima koji mrze dobre rezultate date razloga ovde da ih mrze još više, a građani Srbije biće srećni zbog toga, umeće da se raduju i da cene rezultate koji iz dana u dan podižu njihov standard. Hvala puno.

Zahvaljujem.

Uvaženi gospodine ministre, poštovani oficiri, predstavnici BIA, dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom se dodatno definiše član 2. ovog zakona.

Pre nego što obrazložim, želela bih samo zarad javnosti i građana Srbije da kažem da, eto, nekih ovde danas u sali nema upravo kada se raspravlja o Zakonu o Vojsci, a usuđivali su se da u poslednjoj predizbornoj kampanji upravo za svoj slogan uzmu reči našeg velikog vojskovođe Živojina Mišića, a danas, evo, od njih ovde nikoga u sali. Ali, to je valjda već jasno svima u Srbiji. O tome svedoči njihov poslednji rezultat na izborima.

Da se vratim na ovaj amandman. Ministarstvo privrede i Ministarstvo odbrane zaista dobro sarađuju, i to je za svaku pohvalu, jedan još pokazatelj o dobrom funkcionisanju celokupne Vlade Republike Srbije, pa zahvaljujući upravo toj dobroj saradnji danas imamo pokrenute različite projekte u oblasti namenske industrije.

Želeo bih da pohvalim, gospodine ministre, i poslednju nabavku novih sredstava, a to je 740 jurišnih pušaka, a inače jedan deo od ovih 26 različitih grupa naoružanja, što će doprineti boljoj osposobljenosti tj. boljoj opremljenosti Vojske Republike Srbije.

Ovaj predlog zakona nesumnjivo će podržati zaista svi oni koji poštuju, cene i vole, ali i oni koji se raduju sve većoj osposobljenosti Vojske Republike Srbije. Hvala puno.

Zahvaljujem.

Uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, časni gospodo oficiri, predstavnici BIA, dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom se dodatno definiše član 1. Predloga zakona.

Obzirom da radna snaga na svojevrstan način predstavlja privredne resurse, iz tog razloga sam i podneo ovaj amandman i upravo sam njime želeo da ukažem da adekvatnije obučena Vojska i podizanje standarda na određen način i inicira, ali i aktivira i razvoj ostalih delova privrede Republike Srbije.

Brojni su primeri u našoj zemlji da od kada je vojska počela da se usavršava, a što je proizašlo iz one sprege da ne može da postoji dobro razvijena vojska ako ekonomija države nije jaka i obratno, tako su se stekli uslovi da razvijanjem, tj. oporavkom Vojske Republike Srbije danas imamo i druge privredne subjekte koji su pokrenuti, pa poput „Jumka“ iz Vranja, gde je gospodin Bratislav Gašić, dok je bio ministar odbrane, započeo to uz ogromnu podršku gospodina Aleksandra Vučića i radnim angažovanjem direktora „Jumka“, danas „Jumko“ je uključen u taj sistem pa proizvodi uniforme za naše vojnike.

Bilo je brojnih primedbi u toku ove rasprave, pa su neki eto, zamerali zašto u naslovu samog predloga zakona, valjda u toj njihovoj tvrdnji kako su oni uspešni u podnošenju amandmana, pa su se setili da ovaj zakon usavrše promenom naslova, pa su dodali tu da nedostaje, da je to predlog zakona o vojnom obrazovanju i vaspitanju. Samo bih tu želeo da dodam, kada im nije smetalo da u obrazovnom sistemu, tamo gde se pominjalo vaspitanje, ni jednom u toku rasprave ga ne spominju, a to ovde smeta, da bi im zaista Predlog zakona o vojnom obrazovanju, dodavanjem i vaspitanja, bio svojevrsni pleonazam u smislu da se podrazumeva da su pripadnici Vojske dovoljno vaspitani.

Takođe, želeo bih da se zahvalim predstavnicima Vlade na vrlo detaljnom obrazlaganju i pominjanju nekoliko puta činjenica koje su predstavnici opozicije vrlo svesno pokušavali da ponovo vrate svojim pitanjima. Samo bih želeo da eto, nešto čega sam se ja juče setio, da jedna izreka postoji koja kaže da pametnom čoveku znači glupo pitanje, a glupom čoveku ne znači ništa ni pametan odgovor.

Takođe, razvojem vojske pokrenuta je i „Prva petoletka“ u Trsteniku i samo je u toku ove godine u namensku industriju investirano 3,5 miliona evra. Ukupno u 2018. godini plan je da se skoro 40 miliona evra investira u razvoj namenske industrije. Oni koji su ovde dali sebi za pravo, koji su upravo uništili „Prvu petoletku“ u Trsteniku, pa se danas ovde bez imalo stida javljaju da formiraju nekakve anketne odbore, samo da kažem da 2012. godine, upravo radnici u „Prvoj petoletki“ iz Trstenika u namenskoj industriji su jedva isplaćivali 20% od plate, a da danas namenska industrija u Trsteniku „Prva petoletka“ redovno isplaćuje plate, da je zaposlila 100 novih radnika i da u toku ove godine planira da zaposli još 150 novih radnika.

Nadam se da će završavanjem ovog sistem obrazovanja Vojska Srbije biti spremnija da odgovori na mnoge postavljene zadatke, da odgovori na izazove, ali da u istom trenutku u onoj sprezi između ekonomije države, gde se garantuje njena bezbednost i stabilnost, privučemo još više stranih investitora, a da Republika Srbija bude sposobna i spremna da i dalje još više modernizuje i osavremenjuje svoju vojsku. Hvala vam puno.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Uvaženi gospodine ministre, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, u članu 4. Predloga zakona dodaje se stav 3, a ovim amandmanom se definiše svrha planskih dokumenata u pogledu snaženja privrednih resursa.

Moram da napomenem da smo u jednom sistemu, izuzetno lošem, proveli više od jedne decenije i da je takav planski sistem, uopšte ako je nekakav plan, a tad je postojao, doveo Srbiju u jednu toliko lošu situaciju da danas ne možemo da kažemo da je to bilo bezazleno i da smo se, eto, samo probudili iz nekakve vrste košmara, već smo se zaista od 2012. godine trudili svim silama da u ekonomskom i privrednom smislu Srbiju podignemo iz duboke kome.

Nakon dobrih planova na zdravim osnovama konsolidovan je i ovaj sistem naš i na putu samo zaista dobrog napretka. Ovde su mnogi prigovarali donošenju ovakvog zakona, a zaista treba da se pohvali, jer od 2012. godine, zahvaljujući energičnosti i predsednika Srbije gospodina Aleksandra Vučića, Srbija se pokrenula, pokrenule su se lokalne samouprave, svi nivoi državne su na jedan mnogo dinamičniji način počele da realizuju svoje ciljeve, ali ovo je dobar deo gde upravo ovaj amandman ukazuje na svrhu planova, a to je da oni budu kontrolisani, da upravo ti planovi budu merljivi svim onim što ovaj predlog zakona predviđa, najznačajniji segment je da će biti mereni kroz zadovoljstvo građana Srbije, a to je ono što su u toku ove rasprave i moje kolege iz SNS i ja mnogo puta pomenuli. Hvala puno.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Uvaženi gospodine ministre, poštovane kolege narodni poslanici, u članu 2. stav 1. dodaje se tačka 28) i ovim amandmanom se dodatno definišu pojmovi Predloga zakona.

Čuli smo u obrazlaganju prethodnih amandmana od strane kolega da je izneto par zamerki na ponavljanje i na insistiranju uvođenju pojmova u zakon. Međutim, upravo mi iz SNS smatramo da su pojmovi izuzetno važan deo i sastavni deo ovog zakona. Na sreću, danas možemo da se bavimo ovakvim zakonima, danas se u Srbiji donose mnogi važni zakoni i sve ovo doprinosi izuzetnom napretku i razvoju Republike Srbije, pa samim tim danas na sreću možemo da se bavimo i pojmovima, i terminima na svojstven način.

Danas je radnik zaista radnik i možemo da ga kao takav termin primenjujemo i u praksi i da radnik bude zaista onaj koji zarađuje i koji prima platu za taj svoj rad, a podsetiću da iste te radnike su do 2012. godine bez imalo poštovanja, bez imalo griže savesti, nazivali gubitnicima tranzicije.

Ako je možda i u tom trenutku u nekom od zakonu koji su oni donosili stajalo šta znači radnik kao pojam, verovatno su mnogo više voleli da ih nazivaju gubitnicima tranzicija, bili smo u isto vreme i država u kojoj se nikada nije manje radilo i nikada nije bilo u istom trenutku i više viška zaposlenih.

Kako su oni planirali, videćete na primeru grada Kruševca da i dalje na sajtu lokalne samouprave, gradske uprave, stoje nekakvi akcioni planovi, stoje nekakvi planovi šta to treba da se ostvari. Jedino što može da se zaključi, to je da je papir u tom trenutku trpeo sve, kao i građani Srbije, a koji na svu sreću danas ne moraju više da trpe takvu vlast koja ih je do 2012. godine vodila.

Samo ću da pokažem kako je to funkcionisalo. Evo plana gradonačelnika koji je bio kadar tog žutog preduzeća i koji je 20 dana proveo u Kini, zamislite, sa čak 17-oro još drugih gradonačelnika iz tog perioda i koji se iz Kine vratio sa brilijantnom idejom da Srbija može u Kinu da izvozi suvu šljivu. Kada odete na Vikipediju, pa otkucate Kina, prva rečenica je da je Kina najmnogoljudnija zemlja na svetu, a odmah ispod toga vidite da je Kina, već u drugoj rečenici, najveći proizvođač šljiva na svetu od čak 4,1 milion tona i čini 45% ukupne svetske proizvodnje šljiva. Gradonačelnik Kruševca, nekadašnjeg iz žutog preduzeća je došao sa puta, 20 dana proveo u Kini i bio sa 17-oro gradonačelnika još i vratio se sa idejom da Srbija najvećem proizvođaču šljiva na svetu proda šljivu iz Srbije. Izuzetna izvozna šansa i to su bili planovi do 2012. godine.

Upravo ovim zakonom, ovakvim planovima, koje danas donosimo, ovakvim zakonima, Srbija napreduje sve više i bićemo ponosni tek u godinama koje su ispred nas. Hvala putno.