Zahvaljujem se predsedavajući.
Danas kada raspravljamo o jednoj izuzetnoj značajnoj temi ulazimo u osporavanja a naročito dela opozicije kada su u pitanju kadrovska rešenja na potpuno ne argumentovan način.
Ovde se osporava nešto što ne može biti predmet osporavanja. Zašto? Zbog toga što se izbor sudija po svim tačkama dnevnog reda o kojima mi raspravljamo, kako za Ustavni sud, tako i za sudove opšte nadležnosti, vodi po zakonom propisanom postupku. Da li se taj zakonski postupak nekome sviđa ili ne sviđa? Da li ga treba menjati ili ne treba? To ne može da bude tačka dnevnog reda i ne može da bude predmet raspravljanja.
Mi imao proceduru koja je propisana. Ona može iz nečijeg ugla posmatranja da se smatra manjkavom. Može čak i da bude osporavana, ali je ona propisana kako Ustavom tako i Zakonom o Ustavnom sudu, naročito odredbama Zakona o Visokom savetu sudstva i ostalim procesno, pravnim i materijalno-pravnim propisima koji se odnose na ovu materiju.
Ovde se osporavalo i nešto što po mom dubokom ubeđenju ne može takođe biti predmet osporavanja, a to je legitimacija ovlašćenog predlagača. Ja ću se fokusirati na ono što podrazumeva kandidature, odnosno predloge za sudije Ustavnog suda.
Čuli smo ovde određene komentare da Ustavni sud nije najviša sudska instanca. Može i tako da se protumači, ali u svakom slučaju, u nekom figurativnom smislu reči, Ustavni sud je vrh piramide srpskog pravosuđa. Zašto? Pa, zbog toga što on donosi odluke po ustavnim žalbama i na odluke, odnosno protiv odluka čak i Vrhovnog kasacionog suda, koji je sud najviše sudske instance kada su u pitanju sudovi opšte nadležnosti.
Ako je tako, a tako je, onda moramo da ovoj materiji pristupimo krajnje ozbiljno i krajnje odgovorno, zbog toga što u Ustavnom sudu moraju biti izabrani, odnosno imenovani oni koji su najbolji i koji na naše poverenje mogu odgovoriti stručnošću, profesionalnošću, posvećenim i odgovornim radom.
Ovde je takođe bilo osporavanja u pogledu toga koji su to kriterijumi za imenovanje, odnosno izbor sudija Ustavnog suda. U Ustavu Republike Srbije ti su kriterijumi postavljeni sa dva aspekta. Jedan aspekt su godine života, drugi aspekt su godine radnog staža, odnosno bolje reći radnog iskustva.
Da li je to dovoljno ili nije dovoljno, to opet ne može da bude predmet današnje rasprave, zbog toga što mi govorimo o kandidatima. Svako onaj ko ima 40 godina života, odnosno više od 40 godina života i najmanje 15 godina iskustva u pravnoj struci može da bude kandidovan. Gde je tu onda predlagač pogrešio? Nije nigde. Ovde imamo dva zakonom ovlašćena predlagača, jedan je predsednik Republike, drugi je parlament, i opet sa ispravnom legitimacijom predlagača.
Što se tiče kriterijuma, kada govorimo o istaknutim pravnicima, onda je valjda logično da pod tim kriterijumima treba da se podrazumeva ono što je neophodno potrebno da bi se neko uopšte kandidovao, odnosno kvalifikovao za jednu tako visoku sudijsku funkciju. A kada govorimo šta je to istaknuti pravnik, to je onaj koji ima nesumnjivu dostojnost, nesumnjive stručne reference, dakle, visok stepen profesionalnosti, moralnost i bukvalno da ga kvalifikuju njegovi rezultati rada, i to rezultati rada u minulom periodu.
Ono o čemu smo mi govorili i na resornom odboru, Odboru za zakonodavstvo i pravosuđe, bilo je upravo u pravcu zbog čega među kandidatima, a ima ih 18, dakle, deset na listi parlamenta i osam na listi koju je predložio predsednik Republike kao ovlašćeni predlagač, nema više zastupljenih kandidata iz unutrašnjosti, odnosno zašto je ogroman broj kandidata upravo iz Beograda.
Poslanička grupa SPS u tom pravcu želi da da svoj doprinos u tom smislu što će istaći još jednu činjenicu, a to je činjenica da među kandidovanim pravnicima, jer nisu sve sudije, mora biti značajno veći broj onih koji su direktno iz sudova, koji polaze iz sudova i dolaze iz sudova. Zašto? Zbog toga što se i pred Ustavnim sudom sprovodi jedan postupak donošenja odluka, naročito po ustavnim žalbama na odluke sudova, gde je potreban poseban i stepen znanja i iskustva upravo i u procesnoj materiji i u materijalno-pravnoj materiji, gde će se utvrđivati povrede određenih prava.
Zato su predlagači, a ima ih više, to su poslaničke grupe koje su dale svoje predloge, uveren sam, dale najbolje predloge. U tom smislu, poslanička grupa SPS je posvećeno i odgovorno upravo u cilju da se doprinese kvalitetu rada Ustavnog suda preko sudija koji će taj sud oličavati, dala kandidata za koga smatra da ispunjava sve ove uslove i da po kvalitetu može da odgovori pozivu sudija Ustavnog suda. Zašto? Zbog toga što je nadležnost Ustavnog suda s jedne strane specifična zbog toga što Ustavni sud, između ostalog, u sklopu svoje nadležnosti rešava i sukob nadležnosti između sudova, državnih organa, rešava neke druge sukobe nadležnosti, ocenjuje ili ispituje zakonitost i ustavnost akata, zakona, opštih akata, organizacija ili institucija kojim su poverena javna ovlašćenja, ali nemojmo zaboraviti jednu činjenicu, jednu činjenicu koju treba građani da znaju, a to je činjenica da je do nedavno Ustavni sud raspravljao o povredi prava koje je elementarno pravo stranke u postupku, a to je povreda prava na suđenja u razumnom roku.
Donošenjem Zakona o povredi prava na suđenje u razumnom roku Ustavni sud je rasterećen ogromnog broja predmeta gde su se upravo ustavne žalbe odnosile na povrede prava na suđenje u razumnom roku. Zašto? Zbog toga što su stranke bile nezadovoljne ne samo u dugogodišnjim, nego i u ne malom broju slučajeva višedecenijskim postupanjem od strane sudova ili postupajućih sudija ili su na drugi način činjene povrede koje upravo ukazuju da je došlo do povrede prava na suđenje u razumnom roku, a šta je to imalo za posledicu? Pa, imalo je za posledicu da nakon što je Ustavni sud kao poslednja barijera takve povrede kada je u pitanju domaće pravosuđe stranka imala pravo da inicira postupak pred sudom u Strazburu i da traži naknadu štete u slučaju da se utvrdi povreda takvog prava.
Trenutno je Ustavni sud ostao kada su u pitanju ustavne žalbe nadležan za povredu prava pravičnosti u postupcima o kojima stranka tu povredu trpi. Međutim, ono što mi u poslaničkoj grupi SPS posebno ističemo jeste da se Ustavni sud i do sada, a sigurni smo i od sada, određivao prema takvim povredama na adekvatan način. Da li je nekad od strane javnosti to posmatrano drugačije, da li je javnost to doživljavala kao loš rad Ustavnog suda ili ne, to je ipak neko pitanje koje izlazi iz okvira onoga o čemu mi danas raspravljamo, jer mi moramo imati u vidu činjenicu da je Ustavni sud uvek stao u cilju zaštite povrede prava sloboda Ustavom zagarantovanih i zajemčenih svih tih prava i sloboda i načela i da u tom pravcu su uglavnom većina odluka koje su donete, donete u korist stranke koja je to pravo tražila da joj se zaštiti.
Ovde je bilo dosta komentara oko toga kako to da se sad sprovodi postupak na način kako se sprovodi. Pa, zato što ne može drugačije. Čak je bilo predloga da se ovaj postupak obustavi, što je apsolutno nedopustivo. Mi imamo regulisan postupak koji moramo da ispoštujemo i van toga ne možemo da se krećemo. Šta to znači obustaviti postupak izbora sudija Ustavnog suda? Pa, sada imamo situaciju u kojoj Ustavni sud sačinjava trenutno samo šest sudija jer je za devet sudija prestala funkcija iz određenih razloga, što znači da smo obavezni kao parlament da doprinesemo da se Ustavni sud što pre kompletira i da se Ustavni sud što pre pojavi u funkcionalnom smislu reči, odnosno da može raditi i po zakonu i po Ustavu i donositi odgovarajuće odluke.To je naša obaveza, to je naša dužnost i mi tu obavezu i dužnost moramo ispuniti što pre, i zbog toga se danas i vodi ova rasprava.
Što se tiče ovlašćenih predlagača, tu se apsolutno ništa ne može zameriti. Predsednik Republike je koristeći svoje pravo predložio osam kandidata, od kojih će četiri izabrati Skupština Republike Srbije, tj. mi narodni poslanici. S druge strane, mi ćemo, sigurno je, potvrditi listu od 10 kandidata koje je predložio ovaj parlament, a sa te liste će predsednik Republike, koristeći svoje pravo, imenovati pet sudija Ustavnog suda.
Ono što mi u poslaničkoj grupi SPS smatramo nedopustivim to je danas bio pokušaj dela opozicije da se koristeći imenima i prezimenima taktički doprinosi diskvalifikaciji kandidata koji su predloženi za sudije Ustavnog suda. Zaista je to jedan nemoralan, necivilizovan i licemeran čin koji ničim ne doprinosi da se ovaj postupak sprovede na zakonit način, da bude pravičan i da bude efikasan i kvalitetan.
Zahvaljujem se svim poslanicima koji nisu koristili takvu mogućnost koja je apsolutno neprihvatljiva iz svih razloga koje sam izneo da se govori o imenima i prezimenima. Kredibilitet i profesionalni dignitet ljudi koji su predloženi se ne može dovoditi u sumnju na taj način, jer svako od predloženih kandidata ima svoje stručne reference, svako od predloženih kandidata u svojoj radnoj biografiji ima svoje rezultate i uspehe u radu, bez obzira kojim se poslom bave, bez obzira da li sad posmatrali sa aspekta da li je on profesor državnog fakulteta, odnosno fakulteta na državnom univerzitetu iz oblasti Ustav. Naravno, da bi svi bili zadovoljni kada bi bilo isključivo sve bilo vezano za tu materiju, ali nije, niti može. Zato je i predlog našeg kandidata bio upravo u tom pravcu da kandidat bude iz reda pravosuđa, da bude iz suda i da dolazi iz suda, da ima rezultate rada koji su proverljivi, da ima rezultate rada koji su i te kako značajni i da su ti rezultati rada ostavili trag u pravosudnom sistemu.
Prema tome, mi u poslaničkoj grupi SPS nemamo apsolutno ni jedan jedini razlog da ne doprinesemo i u delu vladajuće koalicije, a i kao zakonom ovlašćeni da možemo predlagati da se libimo tog predloga, jer smatramo da je predlog jako kvalitetan.
Ono što je veoma važno istaći jeste činjenica da teško ko u ovoj Skupštini, barem na način kako je to danas pokušano, može da ospori kvalitet bilo kog kandidata i oni sa liste koje je predložio predsednik Republike, gospodin Tomislav Nikolić, nesumnjivo zavređuju pažnju.
Gospodin Martinović je istakao imena i prezimena ljudi koji nesporno imaju izuzetno visok profesionalni dignitet i zato su njihove radne biografije izuzetno obimne, ali ne što su obimne, nego što je u tim radnim biografijama sadržano ono što podrazumeva njihove rezultate, njihove uspehe u obavljanju posla kojim se bave, kako u oblasti profesure, tako i u oblasti pravosuđa, jer na listi kandidata, koje je predložio gospodin Tomislav Nikolić, imamo i predsednika Privrednog apelacionog suda koji je nesumnjivo jedan od najuspešnijih sudova, generalno posmatrano, u sistemu pravosuđa Republike Srbije. Znači, ničim, apsolutno ničim, ni jednim jedinim argumentom, ni jednom jedinom relevantnom činjenicom se ne može osporavati ono što podrazumeva kvalitet predloga oba predlagača.
Ovde nemamo trećeg predlagača. Nemamo Vrhovni kasacioni sud koji je po Ustavu treći predlagač kandidata za sudije Ustavnog suda, što na kraju krajeva nije moglo, niti imalo potrebe, ali su zato dva predlagača koja su ovlašćena u zakonom propisanoj proceduri iznela predloge i ja sam uveren da će među tim predlozima oni najbolji, oni najkvalitetniji biti sudije Ustavnog suda.
Što se tiče predloga koje je gospodin Tomić u ime VSS izneo, zaista bi bilo krajnje neprimereno da mi sa ove tačke gledišta ocenjujemo i procenjujemo i validnost i kvalitet tih predloga. Uvek sam isticao da VSS svojim odgovornim pristupom, kada je u pitanja izbor nosilaca pravosudnih funkcija, iznalazio najbolja rešenja i u ovom slučaju je tako nešto prisutno i u ovom slučaju, kada razmatramo o toj tački dnevnog reda, postoji puno poverenje u rad VSS i smatram da je ono što je predloženo, kako u odnosu na sudije koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju, tako i u odnosu na ostala kadrovska rešenja, dobro i kvalitetno predloženo.
Ovde imamo jednu situaciju, nadam se da neću pogrešiti, gospodine Tomiću, koja je bila nužnost, a to je utvrđivanje prestanka funkcije predsednika Privrednog suda u Beogradu. Zašto? Da to nismo uradili imali bi pravne posledice, kako za Privredni sud u Beogradu, tako i dalje, upravo zbog činjenice da je taj isti predsednik Privrednog suda u Beogradu izabran za sudiju Privrednog apelacionog suda u Beogradu. To je samo jedan dokaz da Privredni apelacioni sud u Beogradu predstavlja sud u koji treba imati poverenja i sud koji je do sada svojim rezultatima rada pokazao da se to poverenje ni u kom slučaju ne može dovoditi u sumnju.
Na kraju, želim samo još jednu činjenicu da istaknem. Danas smo, a i juče, na Odboru za zakonodavstvo i ustavna pitanja konstatovali nešto što treba da ode odavde kao poruka prema građanima, ali poruka koja ne podrazumeva diskvalifikaciju, koja ne podrazumeva da se imenima i prezimenima ljudi, pežorativno rečeno, ispiraju usta, ne podrazumeva da se neko ko ne zna mnogo ni o sudstvu, ni o profesiji koja je u sudstvu zastupljena bavi, kroz intrige, kroz spletkarenja, kroz bilo šta što ne dolikuje Narodnoj skupštini i nama poslanicima koji predstavljamo Narodnu skupštinu i na taj način urušava ugled kandidata koji će, barem neki od njih sigurno, biti sudije Ustavnog suda i sudije sudova opšte nadležnosti.
Zato se pridružujem svemu onome što je rečeno na Odboru za zakonodavstvo i ustavna pitanja i onome što je od strane ovlašćenog predlagača, čija se opet, kažem, legitimacija ne može dovoditi u sumnju bez obzira koliko to ko osporavao, smatram da je to kvalitetno, dobro rešenje i zbog toga će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati prevashodno utvrđenje liste koju je predložila predsednica Skupštine Republike Srbije, Maja Gojković, sa 10 kandidata za sudije Ustavnog suda i smatram da ćemo sigurno uspeti da iznađemo najbolja od najboljih rešenja koja se nalaze na listi predloga koje je predložio predsednik Republike, gospodin Tomislav Nikolić. Hvala.