MILIMIR VUJADINOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen 1979. godine u Mostaru (BiH). Živi u Subotici.

Završio je Ekonomski fakultet u Subotici, smer marketing-menadžment.

Bio je član Gradskog veća zadužen za socijalnu zaštitu u Subotici. Ima radno iskustvo u periodu 2007-2013. godine „Telus“ a.d. Beograd, IJ Subotica (stjuart, predradnik);

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Od stranih jezika govori: engleski (osnovni nivo), ruski (srednji nivo), mađarski (osnovni nivo).

Osnovne informacije

Statistika

  • 139
  • 0
  • 0
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 7 meseci i 20 dana i 1 sat

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 5 meseci i 28 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 7 meseci i 30 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 28.03.2019.

Hvala, predsedavajući.

Uvažene kolege, uvaženi predstavnici Vlade, kad već govorimo danas o sporazumu između Vlada Srbije i Litvanije o saradnji u borbi protiv kriminala, važno je pomenuti da je kriminal pojava koja sama po sebi ne poznaje ni nacije ni granice i bitno je da svako društvo i svaka država uradi, koliko je god to u njenoj mogućnosti, da tu pojavu svede na neki minimum koji će biti prihvatljiv za svakodnevni život, za funkcionisanje društva i nesmetano funkcionisanje jedne države.

Najgore od svega je ukoliko država sa kriminalom počne da pravi kompromise i dilove, a svedoci smo onoga što se u proteklim decenijama dešavalo u Srbiji. Treba podsetiti da je u Srbiji u to vreme ta sprega između kriminala i same države bila veoma čvrsta, da je kriminal pretio da proguta i samu državu. Poznata je sprega tajkuna i tadašnje vlasti, današnje opozicije, a poznate su i posledice tog udruživanja, one su se pre svega ogledale u pljačkanju Srbije. Setite se sada da su u to vreme postojali razni ljudi u Srbiji čije ime niste čak smeli ni pomenuti, a koji su bili u suštini gospodari života i smrti u Republici Srbiji. Imali su ti ljudi, da kažem, ozbiljne veze sa tadašnjom vlasti iz DS, a posledice tih njihovih udruživanja i veza su pre svega siromašenje Srbije, pljačkaška privatizacija, isisavanje državnog novca…

(Nemanja Šarović: Tema.)

Evo, rado o temi, kolege, isisavanje državnog novca kroz takozvane kombinacije koje su, kako su oni tad nazivali te svoje zajedničke poslove sa vlastima.

Činjenica je takođe da do 2012. godine niko u Srbiji se nije usudio suprotstaviti ni toj pojavi ni tim ljudima, ali odjednom posle te 2012. godine ti ljudi koji su bili nedodirljivi, počeli su da osviću u srpskim zatvorima. Mnogi od onih koji su pljačkali Srbiju našli su se iza zatvorskih rešetaka. Tadašnju akciju i sudar sa kriminalom koji je pretio da proguta državu je predvodio lično predsednik Aleksandar Vučić, uz pomoć SNS.

Ta borba svakako i danas traje. Istovremeno, nastavili smo da jačamo srpsku policiju, pre svega kroz stvaranje boljih uslova za rad policijskih službenika, stvaranje nešto boljih materijalnih uslova, tj. povećanje zarada policijskih službenika, kao direktnih nosilaca te borbe protiv kriminala.

Mi upravo ovaj sporazum sa litvanskom vladom vidimo kao deo i nastavak te borbe koja je početa još te 2012. godine i svakako da podržavamo ono što je predlog Vlade na današnjem dnevnom redu. Međutim, sve ovo ima i jednu drugu političku stranu. Dobro je što predsednik i Vlada traže prostor za saradnju i sa onim državama sa kojima se često ne slažemo oko nekih politički važnih pitanja za nas, tražeći prostor za saradnju oko svih onih stvari oko kojih imamo nekakav zajednički interes, ali istovremeno čuvajući, ljubomorno čuvajući i jačajući saradnju, evo, to je primer sa, na kraju krajeva, sporazuma sa Litvanijom, ali istovremeno čuvajući i jačajući tu saradnju sa onim državama sa kojima se u političkom smislu i oko važnih političkih stvari za nas slažemo, što je slučaj danas sa Gruzijom, čiju smo delegaciju imali čast ugostiti u ovom uvaženom domu.

Sve dok te stvari idu tim tokovima i u ovom operativnom smislu, kada je u pitanju borba protiv kriminala, ali i u ovom političkom, kada je u pitanju saradnja Srbije na međunarodnom planu sa svim važnim faktorima, Vlada i predsednik će imati podršku SNS i nas poslanika iz SNS, pa tako i ovaj sporazum između litvanske i srpske vlade ćemo podržati u danu za glasanje. Hvala vam.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 21.03.2019.

Hvala, predsednice.

Zanimljivo je da nema predlagača u sali. To verovatno govori o njegovoj ozbiljnosti pristupa ovoj temi, ali dobro, mi ćemo svakako nastaviti ozbiljno da pristupamo ovakvim stvarima, bez obzira od koga one dolazile.

Govoriti o jednoj srpskoj pokrajini, a zaboraviti drugu je prosto nemoguće. S tim u vezi, bili ste svedoci da je juče u javnost dospelo jedno pismo komandanta Treće armije generala Pavkovića upućeno njegovim saborcima iz Treće armije i pročitaću vam jedan zanimljiv detalj iz njega koji govori i o borbi za Kosovo i Metohiju, našu južnu pokrajinu, u prošlosti, a i o borbi koju nastavlja predsednik Aleksandar Vučić i današnja Vlada Republike Srbije.

Citiram: „Kao vaš ratni komandant, želim da vas ponovo zamolim da ostanete jedinstveni i čvrsti, da ne nasedate na provokacije raznih politikanata i manipulatora. Ne dozvolite da vas posvađaju i podele bitange iz poslednjih redova. Sada su na čelu države i vojske ljudi koji cene naše žrtvovanje i naše poginule drugove. Cene junake koji su ginuli uz poklič: „Za ovu zemlju vredi umreti“, kao naš heroj Tibor Cerna. Tibor Cerna je inače bio pripadnik Treće armije, stanovnik severne srpske pokrajine Vojvodine. Cene nas i slušaju ono što imamo da im kažemo o našoj herojskoj odbrani, za razliku od onih koji su nas više od decenije proganjali, klevetali, hapsili i slali u kazamate. Ne nasedajte na obećanja i prazne priče onih koji su srozali našu vojsku, ponizili i rasterali ratne kadrove, onih koji su uništavali borbenu tehniku, tenkovima gazili oružje, pretapali ga u železari, onih koji su vas se stideli i odrekli. Zbog toga vas molim da zajedno damo doprinos i da svojim jedinstvom pomognemo svima onima koji ulažu iskrene napore da vojska bude ono što je bila, i još jača i sposobnija, da bude čuvar mira i stabilnosti, čuvar mira i stabilnosti, naglašavam, naše Srbije, ali i faktor odvraćanja onih koji bi da nam opet gaze dostojanstvo, otimaju teritoriju i slobodu. Budite ponosni i držite se zajedno kao nekada i zapamtite – samo kada smo jedinstveni onda smo i nepobedivi“.

Ovako govore učesnici tih događaja iz sada već daleke 1999. godine, sa dovoljne vremenske distance da mogu reći kako je izgledala i šta je bila ta borba iz tog perioda i kakav je odnos pojedinih vlasti bio u proteklim decenijama prema toj i takvoj borbi.

Sada opet imamo na delu političke manipulatore, naravno, autor pisma poziva na jedinstvo u očuvanju dostojanstva i teritorije Republike Srbije, ali nažalost opet imamo političke manipulante i iste one prevarante koji bi ponovo da rastaču i ugroze i dostojanstvo i teritoriju Republike Srbije.

Brane, na sreću, i predsednik i ova Vlada i južnu srpsku pokrajinu, doduše, danas nešto, hvala bogu, drugim sredstvima, diplomatskim, projektima i u nešto drugačijim i izmenjenim uslovima, mirnodopskim, ali taman toliko koliko brane južnu pokrajinu, toliko se brinu i za severnu srpsku pokrajinu Vojvodinu. Nju danas nije potrebno braniti od nekakvog spoljnog neprijatelja ili terorista, kao što su to činili ljudi iz Treće armije 1999. godine, nju je danas potrebno braniti od štetočina koje su njome upravljale i harale čitavih 16 godina. Naneli su nemerljivu štetu Pokrajini.

Nisam mislio da se vraćam na neke istorijske događaje od pre 50 ili 70 godina, ali kada ih je predlagač već spomenuo, a tiču se događaja iz odluke iz 1945. godine, ustavnih amandmana 1968. godine, Ustava iz 1974. godine, postavlja se jedno logično pitanje – kako to da u svim tim događajima i istorijskim promenama nijedna druga teritorijalna oblast ili celina nije dobila prava kao što je tada dobila AP Vojvodina i AP Kosovo i Metohija? Mislim da je i odgovor sam po sebi jasan. Trebalo je u to vreme naneti što veću štetu Republici Srbiji, a samim tim i Jugoslaviji i pripremiti se za sve one događaje koji će uslediti 90-ih godina, čiji smo svedoci nažalost bili mi, većina nas prisutnih u ovoj sali.

Nije devastacija Vojvodine bila u tih proteklih 16 godina, vraćajući se u neku bližu prošlost, nije ona samo bili politička, nego i ekonomska. Sve one štetočine koje su Vojvodinu vodile od 2000. do 2016. godine su nanele mnogo veću štetu i Vojvodini i Republici Srbiji nego što je to bilo, svim tim istorijskim odlukama na koje se i predlagač pozivao. Personifikacija tih i takvih vlasti koje su upravljale Vojvodinom do unazad dve i po godine su i stvarni predlagači ove deklaracije, a stvarni predlagači su gospođica ili gospođa Aleksandra Jerkov, Marinika Tepić, dugogodišnji sekretar u Pokrajinskoj vladi i, na kraju krajeva, Demokratska stranka, kao krucijalni nosilac vlasti, s tim da deo odgovornosti, dobar deo odgovornosti, snosi i predlagač koji je bio verni partner Demokratskoj stranci u tom periodu.

Šteta je mnogo veća od one koja je načinjena izvlačenjem srpskih i vojvođanskih fabrika 40-ih i 50-ih godina kada je fabrika aviona iz Novog Sada preseljena u Mostar, kada je električna centrala iz Srbobrana preseljena u Kranj, kada su ergele, mlinovi i pruge iz Vojvodine mahom preseljavani u Bosnu i Hercegovinu, a neretko i u Albaniju.

Istu sudbinu je delila i tzv. uža Srbija kada je odlukom Ministarstva za tešku industriju Fabrika kamiona u Rakovici preseljena u Maribor i napravljen je čuveni TAM. Nije drugačije bilo ni sa Crnom Gorom, kada je „Obod“ sa Cetinja preseljen u Sloveniju i napravljeno je „Gorenje“. Isto je bilo i sa mašinskom industrijom iz Kragujevca, kada je tada najmodernija presa u mašinskoj industriji na Balkanu preneta u Split za potrebe brodogradilišta u Splitu, a cementara iz Beočina takođe preseljena u Split.

Međutim, sve je to ništa za ono što je usledilo u Vojvodini posle 2000. godine, a vezano je za privatizaciju fabrika i propale projekte. Podsetiću vas samo i građane na severu i građane u tzv. užoj Srbiji na propale projekte Kamenice 2. kada je 19 miliona evra volšebno završilo u nečijim džepovima a projekat nije završen. Na sve ono što se dešavalo u „Razvojnoj banci Vojvodine“ gde je nestalo pet milijardi dinara, na dešavanja u fondovima, pre svega u Fondu za subvencionisanje novih tehnologija, na dešavanja vezana za pošumljavanje u Subotici, na dešavanja vezana za ipsilon krak, gde su milioni nestajali, decenijama smo tapkali u jednom mestu, na dešavanja vezana za izgradnju Narodnog pozorišta u Subotici, koje su pretvorili u Skadar na Bojani. Ono što je najgore u samo četiri godine su otpustili 100.000 ljudi u Vojvodini, 100.000 ljudi koji su ostali bez posla.

Kako stvari danas stoje da bismo poredili? Kamenica 2 je završena. Setite se samo Heterlenda, doma za decu kod Novog Bečeja, milion i po evra je volšebno nestalo. Danas je Heterlend u izgradnji. Danas imamo završen tj. u završnoj je fazi ipsilon krak Subotice. Imamo narodno pozorište gde radovi odmiču, gde već iduće godine očekujemo prve predstave u Narodnom pozorištu u Subotici, imamo 20 miliona obezbeđenih za rekonstrukciju bolnice u Subotici i imamo nezaposlenost na nešto manje od 10% na severu Srbije.

Ovo sam sve govorio da bi građani mogli da uporede ono što se u Vojvodini dešavalo 2000. i ono do 2016. i ono što se dešava u nepune tri godine unazad.

Ono što bih na kraju možda dodao da pored svih ovih podataka kažem da mi iz SNS sigurno nećemo podržati ni predloženi zakon, ni predloženu rezoluciju, pre svega što su oni sami po sebi i antiustavni, ali nećemo ni podržimo one političke odluke kojima se stavljaju bilo kakve barijere ni naznake bilo kakvih barijera između Srba i Srba kao što je to radio Vuk Jeremić sa svojim mentorima stavljajući granicu između Srba i Srba u južnoj srpskoj pokrajini i užoj Srbiji, između, na kraju krajeva, Srba i Srba u Srbiji i Crnoj Gori.

Vidite, neće vam nikada to oprostiti. Isti taj Vuk Jeremić, Boško Obradović, Đilas danas, najavljuju pohod na Vojvodinu, pa zadnjih dana i na Suboticu. Ja vam kažem da mi u Subotici ćemo odgovoriti ovim što sam dosad nabrojao, projektima, kulturom, dostojanstvom, koje su oduvek odlikovali i Suboticu i severnu srpsku Pokrajinu.

Nikada nećemo biti učesnici rastakanje Srbije na bilo koji način, kao što je to radio Vuk Jeremić, a zamislite slučajnosti kao što su radili njegovi preci na koje je mnogo ponosan. Ne zaboravite, kad smo već krenuli kroz istoriju, Hamdija Pozderac je kao predsednik Ustavne komisije, onda bio najveći zagovornik očuvanja štetnog Ustava iz 1974. godine koji je toliko štete naneo Republici Srbiji i srpskom narodu.

S tim u vezi, ja vam još jednom kažem da mi iz SNS nećemo predložena akta podržati u Danu za glasanje. Hvala vam.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja, 06.03.2019.

Hvala predsedavajući, uvažene kolege, uvaženi članovi Vlade, poštovani građani pa evo i danas pred nama nekoliko reformskih zakona i nastavak ispunjenja onih predizbornih obećanje ove Vlade.

Naime kada govorimo o ovom Centralnom registru stanovništva jasno je da će dobiti nešto što će poboljšati kvalitet svakog života, svakog čoveka u Srbiji i doprineće svakako efikasnijem radu zaposlenih u javnim službama i bržem radu, ali će biti vredan i za građane jer će postupci i poslovi koje oni obavljaju pred tim službama biti na neki mnogo brži i efikasniji način završavani.

Takođe, skup ovih nekih socio-ekonomskih podataka na jednom mestu sigurno može doprineti boljem planiranju i analizama koje će na kraju uroditi nekim novim politikama u toj oblasti.

Ista je situacija kada je u pitanju Zakon o bezbednosti hrane ministre ciljate na ono što je verovatno i najvažnije, a to je zdravlje nacije i svakako je zakon za podržati obzirom da obuhvata taj ceo lanac počevši od proizvođača stočne hrane, primarne poljoprivredne proizvodnje, prerađivačke industrije, trgovine, skladištenja i na kraju krajeva maloprodaje.

Sada u poslednjih dva dana smo dosta slušali kada su u pitanju i podaci oblasti turizma u Republici Srbiji i ono što je činjenica da će 2018. godina ostati zapamćena kao godina sa rekordnim deviznim prilivom kada su u pitanju prihodi iz oblasti turizma. Prihodi su negde na 1,5 milijardi dolara, što je povećanje od 15% u odnosu na 2017. godinu.

Ono što je važno da bi građani znali to je nešto što je dve godine ispred plana koji je zacrtan u strategiji i razvoja turizma.

Takođe ista je situacija i kada je u pitanju broj turista u Republici Srbiji 2018. godine broj turista je negde na tri i po miliona, ali ono što je važnije broj inostranih turista se značajno povećava naročito kada su u pitanju kineski državljani. I eto poređenja radi 2016. godine broj turista u Republici Srbiji je bio negde 2,7 miliona, a dve godine kasnije 800.000 turista više.

Nisu ovo samo po sebi brojke i podaci koji su Bogom dati i koji su nastali sami od sebe, rezultat su oni ozbiljnog planiranja, rada i politika, počevši od predsednika države, Vlade, i većine lokalnih samouprava.

Valjda je jasno da kada neki od turista, naročito kada je u pitanju strani turista bira destinaciju faktor koji određuje izbor destinacije, pre svega bezbednost i politička stabilnost i u toj državi, a i u tom regionu. Čini mi se da je sadašnji predsednik Aleksandar Vučić jedan od najzaslužnijih kada je u pitanju bezbednost i politička stabilnost, što doprinosi izboru te destinacije, jer je to politika koju on promoviše još od početka 2014. godine.

Kada govorimo o ovom segmentu kineskih turista i povećanju broja kineskih turista u Republici Srbiji, tu takođe treba napomenuti da je Vlada poslednja Vučićeva Vlada još početkom 2017. godine ukinula vize za građane.

Upravo porast ovih turista je direktna posledica te odluke iz 2017. godine. Treba na to dodati i dobre odnose predsednika Srbije i Vlade sa Kineskim rukovodstvom.

Međutim, na žalost postoje i druge stvari u Srbiji. Postoje u Srbiji ljudi koji dovode goste iz inostranstva i promovišu one ljude koji dolaze iz inostranstva sa potpuno drugim namerama. Namere su, vidimo poslednjih dana, rušilački pohod na Beograd, jer imali smo svi priliku da vidimo kako ti nezvani gosti iz Sarajeva, Zagreba, Podgorice, pa veoma često iz Tirane, učestvuju u nemilim scenama u Beogradu, ne samo da su učestvovali na takozvanom građanskom protestu, učestvovali su i u naselju, napadajući radnike Srpskih javnih službi, naročito radnike gradske čistoće u Beogradu.

To je ponuda Đilasa, Jeremića, i ovog nesretnog Obradovića, i sličnih njima, koja je suprotna onome što radi Vlada kada su u pitanju ovi podaci koji smo ranije iznosili svi u ova protekla dva dana.

Iskreno se nadam i siguran sam da građani Republike Srbije vide o čemu se rade i da će ti nezvani gosti i ti njihovi turisti svoju destinaciju naći na kraju od nekih pritvorskih jedinica u Republici Srbiji, jer valjda je to i logično. Siguran sam da i naši građani koji učestvuju u nečemu sličnom u regionu upravo tamo završili.

Takođe, mi ćemo nastaviti da zajedno sa Vladom, predsednikom države i lokalnim samoupravama radimo na poboljšanju uslova kada je u pitanju razvoj turizma u Republici Srbiji, evo to radimo poslednjih dana, i na Paliću, gde je gradonačelnik Subotice, Pokrajinska vlada i Vlada Republike Srbije učestvuju u izgradnji Akva parka u vrednosti od devet miliona dinara, što će nesumnjivo doprineti razvoju turizma na severu Srbije, a siguran sam da će nam u tom poslu kao i do sada narod biti saveznik, a sa druge strane, poštovani ministri, mi ćemo kao poslanici SNS biti vaši saveznici kada su u pitanju i ovi i slični savezni predlozi koji dolaze u ovaj uvaženi dom i usmereni su na poboljšanje kvaliteta života građana u Republici Srbiji. Hvala.

Imovinska karta

(Subotica, 18.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 99000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 02.03.2017, 11:00