| 21.01.2020. | Zakon o izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika |
usvojen
|
| 21.01.2020. | Zakon o izmenama i dopuni Zakona o lokalnim izborima |
usvojen
|
čeka se odgovor 4 godine i 11 meseci i 23 dana
Poštovani gospodine Vujadinoviću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju k...
čeka se odgovor 6 godina i 2 meseca i 18 dana
Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...
čeka se odgovor 7 godina i 26 dana i 14 sati
Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.
Hvala predsedavajuća.
Koliko samo žara i licemerstva.
Poštovana Srbijo, poštovani narodni poslanici i predstavnici Vlade, a pre svega građani Republike Srbije, imali ste kroz istoriju nažalost priliku da se susrećete sa štetočinama mnogo puta.
Međutim, sa štetočinama koje tu svoju nameru ostvaruju na krajnje licemeran način, kao što to rade ovi danas, malo puta si imala, Srbijo, iskustva.
Prvo, u korenu same ideje licemerno je to što su predlagači, njih 86 u poslednja tri jutra dolazili na raspravu o temi koja je centralna politička tema, kojom se bavi opozicija, u broju od 51 do 66 poslanika.
Znači, svakoga jutra ih se falila od četvrte pa skoro do polovine onih koji su ovaj zakon predlagali. To govori o licemerstvu u samom korenu ove ideje.
Drugi deo licemerstva je to što su oni koji su propagatori zabrane rudarenja mineralnih sirovina imali i te kako važan poslovni odnos sa kompanijom Rio Tinto u prošlosti, gde su svoju imovinu ili imovinu članova svoje uže porodice ili iznajmljivali ili davali kompaniji za potrebe rudnika.
Evo samo jedan mali primer, da ne idemo dalje, da ne govorimo o ljudima koji nisu Bog zna kako politički aktivni, ali kandidat za gradonačelnika Loznice ispred ove opozicije je svoju porodičnu imovinu prodala kompaniji Rio Tinto za potrebe otvaranja rudnika, a onda kao takva imala nameru da stane na čelu Loznice. Prozreli su nju Lozničani i ljudi u Podrinju, nije imala nikakve šanse protiv njih, protiv SNS, protiv Aleksandra Vučića, protiv Vidoja Petrovića.
Ne znam da li vas je i malo sramota tog nivoa licemerstva sa kojim nastupate u ovom uvaženom Domu. Kažu, iskreno nije. Dok ja govorim Lazović veli iskreno ga nije sramota. Nismo drugačije ni očekivali.
Sa ove strane su ljudi koji nikada nisu imali apsolutno nikakav poslovni odnos, apsolutno nikakav poslovni odnos sa kompanijom Rio Tinto.
Pre svega, da budemo jasni. Što se tiče rudarenja mineralnih sirovina i litijuma SNS i poslanici koji sede sa ove strane će stav o tome zauzimati spram onoga što kažu struka i nauka, ljudi koji su svoj životni i radni vek posvetili ovoj temi, a ne spram onoga što kažu nesvršeni studenti u četrdesetim i pedesetim godinama, kojekakvi aktivisti i marginalni političari, i da budemo tu jasni. Međutim, svima je u Srbiji potpuno jasno da potencijali rudnik i briga i njihovo negodovanje izraženo kroz ovaj zakonski predlog nemaju ama baš nikakve veze.
Naime, Nikola Pašić je na vlast u Srbiji došao na krilima protesta protiv uvođenja železnica u Srbiji plašeći narod ekološkom katastrofom, govoreći o tome da će krave davati ili prestati da daju mleko zbog tutnjave tih lokomotiva, da će trudnice rađati ubogu decu, itd., a onda kada se dokopao vlasti gradio je pruge brže nego što je to bilo u početku predviđeno. Ovaj zakon je upravo to. Radi se o predlogu da se privremeno zabrani rudarenje mineralnih sirovina, konkretno litijuma u dolini Jadra, ali će taj proces aktivirati onog dana kada oni dođu na vlast, jer Bože moj tog dana će tehnologija biti Bog zna kakva, drugačija, a litijum će možda biti i lekovit.
O čemu se tačno radi? Eventualno otvaranje rudnika, ukoliko bi to rekla struka, Srbiji bi donelo ubrzan ekonomski, infrastrukturni, privredni, vojni i svaki drugi razvoj. Logično, sa tim ide i jedan rast, ide i rast političkog uticaja, i to na više decenija.
Srbija bi se, naravno, sa takvim jednim epilogom lakše nosila sa svim političkim problemima sa kojima se danas suočava, a tiču se pitanja KiM, cementiranja pozicije Republike Srpske, položaja naših sunarodnika u regionu i mnogih drugih političkih uslovljavanja koja se tiču spoljne politike.
Naravno, Srbija bi kao takva uticala i na, u jednom većem obimu, na regionalne političke prilike, a uspeva to i danas, gledajući samo juče događaj u Dubrovniku gde i u ovakvim uslovima srpski predsednik je najvažnija politička figura i i te kako određuje tokove regionalne politike.
Naravno, sve ovo bi naše političke protivnike u regionu, a oni su najbrojniji u Zagrebu i Sarajevu, stavilo u podređenu političku poziciju na jedna duži period, i kao iole pametni ljudi to su shvatili na vreme. Stoga su zajedno sa stranim centrima moći ustali u pomoć i u podršku ovim ljudima ovde kako bi ta stvar i opasnost, pod navodnim znacima, od jake i uspešne Srbije bila uklonjena.
Oni su smislili rešenje. Šta je rešenje? Deo tog rešenja je i ovaj zakonski predlog, ali po najbolje bi bilo na ulici, baš kao u Kijevu, srušiti srpsku vlast na čelu sa Aleksandrom Vučićem, kao Stožerovo okupljanje Srba na Balkanu, dovesti poltrone i poslušnike na vlast u Beograd, a onda, naravno, u stilu Nikole Pašića, otvoriti i rudnik. Ovaj zakonski predlog je upravo na tragu toga, jer on govori o privremenoj a ne trajnoj zabrani rudarenja mineralnih sirovina.
Njihovi mentori, strani centi moći, Beograd i Zagreb, time bi ubili dve muve jednim udarcem. Dobili bi u Srbiji poslušničku i podaničku vlast, a rudnik bi svakako u saradnji sa njima otvorili, a tebi Srbijo, što bi naš narod rekao, šipak.
Reći ću vam još jedan važan, ali zanimljiv detalj o kome se do sada nije govorilo. Naime, kao, pod navodnim znacima, krak tog nalazišta, potencijalnog litijuma, najveća nalazišta u Republici Srpskoj se nalaze u Zvorniku i dalje prema Majevici. Znači, celokupne zalihe litijuma u BiH su na teritoriji Republike Srpske.
Proces rudarenja i Zakon o rudarenju je u BiH u isključivoj nadležnosti entiteta i centralne vlasti i Federacije BiH nemaju sa tim baš ništa. Otuda i velika povika i namera u poslednjim mesecima da se Republika Srpska razvlasti, da joj se oduzme imovina kako i tim prirodnim resursima ne bi mogla upravljati na adekvatan način, a najveći zaštitnik imovine Republike Srpske pored vlasti njenih je i predsednik Srbije, Aleksandar Vučić u ovom trenutku.
Da bi ste ovo razumeli morate biti iole politički mudri, ali iznad svega i pre svega dobronamerni prema svojoj zemlji i državotvorni. Među većinom ovih predlagača nema te dve osobine, a ako ko i postoji sa te dve osobine od njih 86 nemaju političke mudrosti.
Srbijo, nemoj se, sa ove strane sede ljudi koji imaju sve to što je potrebno i nećemo ni na koji način učiniti nikakvu štetu Srbiji i njenom narodu i radićemo ono što je u interesu Srbije i svih Srba na Balkanu. Hvala i živela Srbija.
Hvala predsedavajuća. Dana 24. septembra 1986. godine, „Večernje novosti“ su objavile memorandum SANU, koji će kasnije dobiti medijski prostor kao jedan od najvažnijih nacionalnih programa srpskog naroda.
Isto tog dana autošovinisti iz Beograda potpomognuti kasnije politikama medija iz Zagreba i Sarajeva, kreću u napad na taj program i u napad uglavnom tada na SANU, ali i na političke strukture koje su naginjale tom dokumentu.
Podseća li vas ovo na nešto? Valjda dokaz da je istorija sama po sebi točak.
Sve ono što je potencijal za razvoj Srbije, što je na tragu političkog jačanja njegovog srpskgo nacionalnog identiteta i jačanja same države Srbije, danas je najpre na udaru autošovinista u Beogradu. Prvi i osnovni predstavnici autošovinističkih politika u Beogradu su ljudi koji sede sa moje desne strane.
Onda se po pravilu njima pridružuju mediji i političke strukture u Zagrebu, Sarajevu, a naravno i u Prištini i tako je bilo i ovog leta kada je u pitanju ona Vidovdanska deklaracija, Svesrpskog sabora i tako je kada su u pitanju napadi i pretnja srpskom predsedniku i njegovoj porodici, tako je kada je u pitanju napad na potencijalni, odnosno na projekat koji je dobio već jednu medijsku pažnju, projekat Jadar.
Naime, ukoliko bi struka a i mi iza toga stojimo, a struka i nauka nisu ni Ćuta ni Lazović, ni bog zna ko od ovih kojih sede ovde, procenila taj projekat kao pozitivan, mi bismo svakako taj projekat u tom slučaju podržali. Taj projekat sam po sebi doveo bi do ubrzanog ekonomskog industrijskog i strukturnog, ali i vojnog razvoja Srbije, što je u ovim vremenima u kojima živimo i te kako važno.
Pametni ljudi znaju da sve to samo po sebi nosi dominantnu političku poziciju Srbije na Balkanu. Srbija na taj način dobija mogućnost da politički zaštiti sve svoje interese, pre svega one koji se tiču sigurnosti Republike Srpske, očuvanja KiM, položaja Srba u Crnoj Gori, ali i položaja svih naših sunarodnika u regionu.
Šta protivnici Srbije i stranci imaju od toga? Pa ništa, svesni su oni toga što sam sada rekao baš kao i mi.
U tom trenutku uključuje se taj autošovinistički aparat u Beogradu, uz punu medijsku podršku Zagreba i Sarajeva, kao što je to bilo 1986. godine na današnji dan.
Oni postaju i danas su glavne medijske zvezde i sama politička božanstva u medijima u Zagrebu i Sarajevu.
Sa druge strane, srpski predsednik, politika koju mi zastupamo i sama Srbija su sami đavoli u medijima u Sarajevu, u Zagrebu i u Prištini. Tako je npr. fundamentalistički, islamistički, naravno o islamu ne mislim ništa loše, ali i srbomrzački portal „Slobodna Bosna“ od juče ujutru, kako smo seli u ovu salu, do ovog trenutka objavio deset negativnih tekstova o srpskom predsedniku i državi Srbiji. Otprilike na dva sata jedan loš i zlonameran tekst o Srbiji i srpskom predsedniku.
Za celo to vreme o liderima ove opozicije se sami hvalospevi. Pametnom dosta. Verovatno to rade iz ljubavi velike prema Srbiji i njenim interesima i srpskom narodu i uopšte građanima Srbije.
Mi uglavnom ovde pitanja postavljamo predstavnicima izvršne vlasti, ali svi mi u ovoj sali kao poslanici smo nosioci dela suvereniteta Republike Srbije i nosioci odgovornosti prema građanima Republike Srbije.
Danas moje pitanje ne ide predstavnicima izvršne vlasti. Danas moje pitanje ide ljudima koji su i te kako odgovorni za stanje u srpskoj politici i nosioci su suvereniteta ove zemlje, opozicionim predstavnicima i liderima političkih partija opozicije - dokle ćete medijsku podršku i podršku političkih struktura iz Sarajeva i Zagreba koristiti u borbi protiv Srbije, interesa srpskog naroda i protiv uopšte borbi protiv razvoja ovog našeg društva? Dokle ćete položaj u ovom hramu srpske državnosti, u najvažnijem političkom telu i prinadležnosti koje dobijate u ovom političkom telu, a nisu male, neću reći da su velike, i one prinadležnosti koje vam daje narod, koristiti da biste plaćali naše protivnike iz Zagreba, Sarajeva, medije, koji će istovremeno to vraćati tako što će udarati na interese Srbije, srpskog naroda i na srpskog predsednika?
Imate ceo dan. Nadam se da ćete nam odgovoriti. Hvala vam.
Hvala predsedavajuća.
Danas o Javnom servisu i o pretplati. Jako je bitno ono što čini svaki medij u Srbiji, pogotovo ako to čini na pravi način. Šta god da završi u medijima u Republici Srbiji ostaje zapisano za istoriju, a pre ili kasnije to može biti dokaz onoga što je čovek bio.
Reče nam malopre moj prethodnik - godina je 2018. Ja ću vas vratiti jednu godinu unazad. Godina 2017. 29. jul, ovo vreme dana, baš kao i danas. Današnji dan 2017. godina. Malopre govoreći na konferenciji za novinare rekao sam da je prošlo osam godina, izvinjavam se, prošlo je sedam godina.
Kaže Javni medijski servis i svi oni mediji koji su to tada zabeležili kako je to tada izgledalo. Te godine na današnji dan u ovim trenucima, u ovo doba dana moj prethodnik, čovek koji je govorio pre mene presreće Aleksandra Vučića, današnjeg predsednika države na ulicama Pirota, pruža ruku predsedniku i kaže – predsedniče najlepša je naša zemlja na svetu, mogu li nešto da vam kažem? Ja sam ovde da vam se obratim u ime meštana Temska. Došao je sa Žarkova, ali ajde, Bože moj, neka bude da je iz Temske, valjda predstavnik svakoga na kugli zemaljskoj.
Evo, kaže – ako mogu samo jedan minut, minut jedan, jedan pošto ušteda na nivou prenosa Elektroprivrede je jednako 30 toplodovskih reka. Mi znamo kako to da uradimo. Imamo projekat da napravimo mini hidroelektranu i mali ekološki istraživački centar. Naravno, umišljajući valjda o tome da je nekako potomak Cvijića ili Pančića, kako to reče moj uvaženi kolega Bakarec, dalje nastavlja – da nastavimo tradiciju Cvijića i Josipa Pančića koji su udarili temelje kod geomorfologije i biologije. Ako to uradimo, tj. ako postave mini hidroelektranu u Temskoj, da se razumemo, ako to uradimo cela Temska može da hrani te turiste, ja vam obećavam da ćemo mi promeniti socijalnu sliku za samo godinu dana ako to uradimo.
Evo, molim vas, molim vas, ovde vam stoji, ovde vam stoji na tri strane.
Hvala, potpredsedniče Orliću.
Prvo, iskoristiću priliku, dosta su kratka ta tri minuta, ali da pozdravim sve prisutne članove Vlade, na čelu sa premijerkom.
Ja dosta retko stojim, ali uvek stojim kada o nekim temama govorim kao što su one o kojima hoću danas da govorim i za koje hoću danas da pitam u ime poslaničke grupe Srpske napredne stranke.
Redak je ovo istorijski trenutak, moram reći, jer retko se dešava da predstavnik najveće poslaničke grupe ima priliku da postavi pitanje u parlamentu, ali to je valjda demokratija.
Naime, kažu neki istorijski spisi, uvažena premijerka, da je najuticajniji Srbin kod ruske države bio Sava Vladislavić, negde početkom 18. veka i da je bio čovek koji je prvi put na pravi način pokrenuo srpsko pitanje kod tadašnje ruske države, kod tadašnjeg ruskog cara Nikolaja Velikog.
Tadašnja pomoć ruske države prema srpskoj državi je bila u nekoj drugoj sferi i bilo je potrebno u sferi obrazovanja, a uglavnom je išla preko tog velikog diplomate i državnika koji je tada bio u službi ruske države.
Ogledala se u potrebama za knjigama za obrazovanje tadašnje Srbije, gde se obraćao tadašnji mitropolit beogradsko-karlovački Mojsije i počele su da stižu knjige i u Mitropoliju i u Herceg Novi i u Žitomislić na Neretvi, ali i toplu Boku Kotorsku. Radovali su se toj pomoći svi Srbi tada na Balkanu.
Šta bi danas rekao Sava Vladislavić i šta bi rekli svi mi prisutni ovde? Ko je najuticajniji Srbin kod moderne ruske države? Ne treba tu puno reči, čini mi se da bi bio ponosan i on što danas imamo jednog diplomatu, odnosno jednog državnika, Srbina, građanina Srbije, srpskog predsednika koji uživa najveći mogući ugled kod moderne ruske države, a koji je pri tome danas ne u službi neke države, nego u službi Srbije i građana Srbije. To je danas predsednik države Aleksandar Vučić.
Mnogo o ovoj temi su danas govorili svi mediji. To je bila i prva vaša rečenica kada ste počeli današnje svoje izlaganje i verujte da je to najvažnija politička tema u koju gledaju ljudi danas na Balkanu, ali baš kao u vreme Save Vladislavića, budite sigurni da nju ne gledaju samo građani Srbije i oni koji žive samo u ovim granicama, nego svi oni građani i svi oni Srbi koji žive van Republike Srbije, a u okruženju ih je dva miliona.
Pošto nemam mnogo vremena, trudiću se da sažmem i pitanje. Čuli smo danas od srpskog predsednika da će ta cena koju je postigao danas u razgovoru sa ruskim predsednikom i sa ruskom državom, gde je danas uvažen po 19. put u svojim mandatima, doprineti uštedi od 300 miliona evra u narednih šest meseci, a to je veliki novac.
Moje pitanje je da li Srbi kao u vreme Save Vladislavića mogu da se raduju tom uspehu srpskog predsednika i srpske države kod ruskih vlasti i u pregovorima, da li će ta dobrobit biti raspoređena kako u Beogradu i centralnoj Srbiji, tako i u Republici Srpskoj, Crnoj Gori, Makedoniji, Sloveniji, gde živi naš narod? Zato sam i počeo ovu priču o Savi Vladislaviću i pomoći koja je tada stizala iz Rusije.
U tom svetlu, dokle smo stigli sa izgradnjom aerodroma u Trebinju? Šta se dešava sa izgradnjom autoputa i kakvi su planovi kada je u pitanju autoput ka Bijeljini? Kakvi su planovi kada su u pitanju hidroenergetski potencijali koji se grade na Drini zajedno sa Republikom Srpskom i da li će Vlada na čelu sa predsednikom ovako izdašno nastaviti da pomaže naše opštine, naše zajednice i u federaciji i u Republici Srpskoj, ali i u Crnoj Gori, jer se nadamo i nekom boljem odnosu crnogorskih vlasti, obzirom na prethodnu posetu crnogorskog premijera Krivokapića?
Ja sam malo više pitanja postavio, ali naravno vi ćete sve u jednom odgovoriti, pa ćemo naš razgovor nastaviti. Hvala vam.
Predsednice, valjda vam i snaga ovog aplauza prema vama i članovima Vlade i srpskom predsedniku govori o tome koliko su ove teme važne među nama narodnim predstavnicima u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ali samim tim i među građanima Republike Srbije, a i onima koji žive van njenih granica.
Valjda negde po logici stvari ja kao predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu uvek se najviše interesujem za ta pitanja, ali ne samo ja nego i moje kolege iz poslaničke grupe Srpska napredna stranka.
Inače, ovu Skupštinu prate naši sunarodnici širom regiona i širom sveta i dok ste vi govorili naravno dobio sam već otpozdrav iz Mostara i veliku zahvalnost sveštenstva i vernog naroda u Mostaru za sve ono što ste izgovorili u prethodnim minutima.
Inače, čast mi je da sam kao jedan mali deo jedne velike politike koju predvodi današnji predsednik Vučić mogao da prisustvujem tim posetama sa vama, sa predstavnicima Vlade i da vidimo šta su to potrebe našeg naroda u Republici Srpskoj. Svaka od tih poseta je bila sve samo ne protokolarna. Bila je veoma konkretna i veoma decidna.
Sada jedno pitanje vama naravno retoričko. Ne morate ni odgovoriti na njega i pitanje Srbiji – da li se sećate poseta iz nekih prošlih vremena ne tako davnih? Da li se sećate koliko su bile konkretne i koliko su urodile plodom i kakav je bio protokol?
Pošto sam rekao da ne morate ni odgovoriti na njega, ali to je na kraju krajeva vaša volja, reći ću vam ja – bile su sve samo ne konkretne. Ogledale su se u jednom teatralnom grljenju tadašnjih predstavnika vlasti sa našim narodom u regionu, nekakvim lažnim obećanjima, a iza svega se dešavao pravi pakao. U kom smislu? Na teritoriji Republike Srbije hapšeni su, progonjeni kao divlje zveri i slati u kazamate širom sveta oni koji su i Hrvatsku i Republiku Srpsku branili, ne samo to, nego branili su sebe i svoje domove. To je bila suština te politike.
Međutim, što bi naš narod rekao – bilo, ne ponovilo se. Nećemo o tome. Ono što još hoću da naglasim je da je Vlada, tu uživa veliku našu podršku, pored konkretnih projekata koje je radila pružala jednu ozbiljnu političku podršku u našem narodu i našim sunarodnicima u regionu.
Još jednom ću napomenuti. Ustanovljeni su zajednički praznici i tu se zahvaljujem Ministarstvu rada što je prepoznalo tu potrebu, zajednički praznici koje proslavlja Srbija i Republika Srpska. Od ove godine to je i Nevesinjska puška i to je nešto što je veoma značajno za naš narod i u Republici Srpskoj i u Srbiji, ali verujte mi i u Crnoj Gori.
Ono što me još interesuje – dokle smo stigli sa uvođenjem onih zajedničkih predmeta koje će izučavati deca u Republici Srpskoj i u Republici Srbiji a tiču se pre svega nacionalne kulture, jezika, istorije i da li u neko skorije vreme možemo da se nadamo da i tu vrstu pomoći ka našem narodu isporučimo kada je u pitanju Vlada u Beogradu? Hvala vam.
Hvala predsedniče.
Evo jedan od retkih trenutaka u parlamentarnom životu u Srbiji kada predstavnik najveće poslaničke grupe postavlja pitanje. Koliko me sećanje služi, to je treći put u poslednjih pet godina.
Poštovane kolege, uvaženi članovi Vlade, poštovani građani Srbije, svi mi kada se obraćamo u ovom uvaženom domu imamo nekakav svoj stil i pristup, kako mi poslanici tako i vi predstavnici Vlade. Tako, na primer neki od nas sede, neki stoje i to je stvar ličnog izbora. Ja prvi put stojim, a stojim pre svega iz poštovanja za temu o kojoj ću sada govoriti. Stojim pre svega iz poštovanja prema predsedniku države i ovoj Vladi i Srbiji, iz poštovanja prema svemu onome što su zajedno uradili za naš narod u regionu u proteklim godinama. Tu pre svega, svakako, mislim na ono što je urađeno u Republici Srpskoj, ali ništa manje važno i ono što je urađeno u Crnoj Gori, Hrvatskoj, Makedoniji, Sloveniji i svuda širom regiona.
Stojim i u ime svih poslanika poslaničke grupe SNS u znak zahvalnosti, u ime svih naših ljudi iz regiona koji svakako vide ono što radi predsednik i ova Vlada za njih, ali stojim i u ime svih onih koji su još pod Vlatkom Vukovićem za vreme Lazara stajali rame uz rame i branili Srbiju, u ime svih onih iz Nevesinjske puške, u ime svih onih ljudi sa Mojkovca koji su branili Srbiju i srpsku vojsku i srpsku državu, u ime svih onih stradalnika od Jasenovca do Prebilovaca, u ime svih onih koji su 90-tih godina dali život za ovu zemlju, a sve nadajući se da će Srbija biti u stanju da pomogne i sama sebi i svim onima koji je osećaju svojom.
Srbija i njen predsednik i Vlada su menjali istoriju. Možda, predsednice, vi niste ni svesni kako ste to činili, ali kada biste prolazili kroz BiH u proteklim vekovima u svakoj opštini biste našli po jednu zgradu, jedan put, jednu branu koju je izgradila ili Turska ili Austrougarska ili, eventualno, Nemačka. Ono što je gradila Srbija niste mogli videti.
Samo u nekoliko godina svaka opština u Republici Srpskoj je dobila barem po jednu takvu građevinu, ako ne više njih. To je promenilo istoriju vrlo jasno i vrlo vidno, ali vrlo pozitivno. To ste radili vi, Vlada, to je radio predsednik države, pre svega, ali i svaki građanin Srbije koji je na posredan ili neposredan način finansirao te projekte.
Ono što je bilo, naravno svi vide i malo je vremena da bih ja o svakom tom pojedinačnom projektu danas govorio, ali mene kao narodnog poslanika interesuje ono što će biti. U proteklim danima prilikom posete Banja Luci, predsednik države je najavio pomoć za četiri opštine u Republici Srpskoj i Federaciji. Pomoć Dubici, Kostajnici, Drvaru i Nevesinju.
Moje pitanje je kada će se krenuti u realizaciju te pomoći? Kada će početi izgradnja aerodroma u Trebinju koji je, verujte mi, mnogo više od saobraćajne veze sa Beogradom? To je jedna ozbiljna identitetska veza tog naroda, juga Republike Srpske, ako ćete, i severa Crne Gore sa Beogradom, sa maticom Srbijom i svakim čovekom. Hvala vam.
Hvala predsedavajuća. Dana 24. septembra 1986. godine, „Večernje novosti“ su objavile memorandum SANU, koji će kasnije dobiti medijski prostor kao jedan od najvažnijih nacionalnih programa srpskog naroda.
Isto tog dana autošovinisti iz Beograda potpomognuti kasnije politikama medija iz Zagreba i Sarajeva, kreću u napad na taj program i u napad uglavnom tada na SANU, ali i na političke strukture koje su naginjale tom dokumentu.
Podseća li vas ovo na nešto? Valjda dokaz da je istorija sama po sebi točak.
Sve ono što je potencijal za razvoj Srbije, što je na tragu političkog jačanja njegovog srpskgo nacionalnog identiteta i jačanja same države Srbije, danas je najpre na udaru autošovinista u Beogradu. Prvi i osnovni predstavnici autošovinističkih politika u Beogradu su ljudi koji sede sa moje desne strane.
Onda se po pravilu njima pridružuju mediji i političke strukture u Zagrebu, Sarajevu, a naravno i u Prištini i tako je bilo i ovog leta kada je u pitanju ona Vidovdanska deklaracija, Svesrpskog sabora i tako je kada su u pitanju napadi i pretnja srpskom predsedniku i njegovoj porodici, tako je kada je u pitanju napad na potencijalni, odnosno na projekat koji je dobio već jednu medijsku pažnju, projekat Jadar.
Naime, ukoliko bi struka a i mi iza toga stojimo, a struka i nauka nisu ni Ćuta ni Lazović, ni bog zna ko od ovih kojih sede ovde, procenila taj projekat kao pozitivan, mi bismo svakako taj projekat u tom slučaju podržali. Taj projekat sam po sebi doveo bi do ubrzanog ekonomskog industrijskog i strukturnog, ali i vojnog razvoja Srbije, što je u ovim vremenima u kojima živimo i te kako važno.
Pametni ljudi znaju da sve to samo po sebi nosi dominantnu političku poziciju Srbije na Balkanu. Srbija na taj način dobija mogućnost da politički zaštiti sve svoje interese, pre svega one koji se tiču sigurnosti Republike Srpske, očuvanja KiM, položaja Srba u Crnoj Gori, ali i položaja svih naših sunarodnika u regionu.
Šta protivnici Srbije i stranci imaju od toga? Pa ništa, svesni su oni toga što sam sada rekao baš kao i mi.
U tom trenutku uključuje se taj autošovinistički aparat u Beogradu, uz punu medijsku podršku Zagreba i Sarajeva, kao što je to bilo 1986. godine na današnji dan.
Oni postaju i danas su glavne medijske zvezde i sama politička božanstva u medijima u Zagrebu i Sarajevu.
Sa druge strane, srpski predsednik, politika koju mi zastupamo i sama Srbija su sami đavoli u medijima u Sarajevu, u Zagrebu i u Prištini. Tako je npr. fundamentalistički, islamistički, naravno o islamu ne mislim ništa loše, ali i srbomrzački portal „Slobodna Bosna“ od juče ujutru, kako smo seli u ovu salu, do ovog trenutka objavio deset negativnih tekstova o srpskom predsedniku i državi Srbiji. Otprilike na dva sata jedan loš i zlonameran tekst o Srbiji i srpskom predsedniku.
Za celo to vreme o liderima ove opozicije se sami hvalospevi. Pametnom dosta. Verovatno to rade iz ljubavi velike prema Srbiji i njenim interesima i srpskom narodu i uopšte građanima Srbije.
Mi uglavnom ovde pitanja postavljamo predstavnicima izvršne vlasti, ali svi mi u ovoj sali kao poslanici smo nosioci dela suvereniteta Republike Srbije i nosioci odgovornosti prema građanima Republike Srbije.
Danas moje pitanje ne ide predstavnicima izvršne vlasti. Danas moje pitanje ide ljudima koji su i te kako odgovorni za stanje u srpskoj politici i nosioci su suvereniteta ove zemlje, opozicionim predstavnicima i liderima političkih partija opozicije - dokle ćete medijsku podršku i podršku političkih struktura iz Sarajeva i Zagreba koristiti u borbi protiv Srbije, interesa srpskog naroda i protiv uopšte borbi protiv razvoja ovog našeg društva? Dokle ćete položaj u ovom hramu srpske državnosti, u najvažnijem političkom telu i prinadležnosti koje dobijate u ovom političkom telu, a nisu male, neću reći da su velike, i one prinadležnosti koje vam daje narod, koristiti da biste plaćali naše protivnike iz Zagreba, Sarajeva, medije, koji će istovremeno to vraćati tako što će udarati na interese Srbije, srpskog naroda i na srpskog predsednika?
Imate ceo dan. Nadam se da ćete nam odgovoriti. Hvala vam.
Hvala.
Dakle, 25. jul, na današnji dan pre 34 godine u hrvatskom Saboru je ustavnim amandmanima u upotrebu vraćena šahovnica i zabranjena ćirilica. Taj dan je označio početak progona srpskog naroda na Balkanu, njegove kulture, identiteta i takođe, početak oduzimanja njegovih političkih prava. Taj proces do današnjeg dana, u nešto bržem ili sporijem obliku, je nastavljen bez nekih većih promena.
Slučajno ili ne, pet godina kasnije vođe srpskog naroda u Hrvatskoj i u BiH, Martić, Karadžić i Mladić su od strane politički instruisanog suda optuženi baš na današnji dan.
Deklaracija o zaštiti prava srpskog naroda, o kojoj govorimo ovih dana, u stvari postavlja temelje i definiše mere ekonomske, političke i sve druge, kojima će se ovaj proces koji je započet pre 34 godine zaustaviti ili barem usporiti.
Naš narod kaže da se na Vidovdan sve najbolje vidi. Ima neke istine u tome i sa tim se slažem. Na Vidovdan, kada smo inicijalno usvajali ovu Deklaraciju, na inicijativu srpskog predsednika iz Beograda i predsednika Republike Srpske iz Banja Luke, stajali smo okupljeni sa našom braćom iz Republike Srpske, Crne Gore, njihovim institucijama, sa našom dečicom i sa našom svetom crkvom oko principa koji se danas nalaze u ovoj deklaraciji.
Tog istog Vidovdana, na taj isti dan, u to isto vreme, ovi ljudi iz opozicije stajali su okupljeni oko jednog kamiona koji je zaustavio protok na šetalištu u Loznici i koji je bio parkiran ispred Vukovog Doma kulture kao svetinje i hrama srpske kulture u Podrinju, ako hoćete i u Srbiji. Na tom kamionu, tog Vidovdana, je stajao neki Adi Selman iz Tuzle, kao vođa i glasnogovornik tog okupljanja. Adi Selman iz Tuzle je čuveni aktivista koji već godinama unazad, direktno ili indirektno, negira Republiku Srpsku, traži unitarizaciju Bosne i Hercegovine i otvoreno blati i pljuje srpske institucije i srpske gradove, srpske investicije u Republici Srbiji.
Sad nije ta pojava nama ni čudna. Dešavalo se to i ranije. Na proteste u Beogradu su dovodili Alijinog mudžahedina, snajperistu, kako sam kaže, čoveka koji je za vreme rata ubijao Srbe. Nama već viđeni scenario.
Zamislite, sada molim vas situaciju u kojoj pod kapom zaštite životne sredine u Zenici, jer je tamo Železara Zenica, jedna od najvećih zagađivača u Bosni i Hercegovini, na jednom takvom kamionu, na šetalištu u Zenici stoji neki vođa neke desničarske srpske organizacije iz Beograda ili neki poslanik i vođa poslaničke grupe lažne desničarske opcije u parlamentu srpske države i sa razglasa viče sve najgore o Federaciji Bosne i Hercegovine. Jel to moguće? Zamislite na protestima u Zagrebu ili u Sarajevu kapetana Dragana ili zamislite kamion na splitskoj rivi na kojoj stoji neko od poslanika iz ove naše lažne desne opozicije. Jel to moguće? Ovo pre svega zbog građana Srbije da znaju o čemu se radi.
Šta je moje pitanje, a doći će danas ministar policije ovde i biće zgodno da nam odgovori, da li će i kada takvim licima koja ugrožavaju bezbednost Republike Srbije biti zabranjen ulazak u Republiku Srbiju? Kada i na koji vremenski period kako se ove stvari ne bi dešavale i da, pored ugrožavanja bezbednosti građana Srbije, ne bismo proživljavali bruku i sramotu? Nadam se da će ministar imati odgovor na to pitanje, kako bi svi mi bili zadovoljni.
Još jednom, na kraju, evo odmah završavam, poštovana predsedavajuća, nisam sretan što opozicija neće podržati deklaraciju o kojoj govorimo ovih dana, kao što je to učinila opozicija u parlamentu u Banja Luci, gde sam sa našim kolegama iz SNS-a i još nekima bio prisutan kao gost u danu usvajanja ovog teksta. Odgovorno je postupila tamošnja opozicija i podržala tekst ove deklaracije.
Nema čovek puno prilike u životu da prisustvuje istorijskim događajima i da se u njima na pravilan način ponese, ali onakav kakav bude tog dana takav neka bude i doveka, što bi Njegoš rekao – svaki je rođen da po jednom umre, čast i bruke žive dovijeka. Mi ćemo živeti časno. Hvala vam.
Hvala predsedniče.
Poštovane kolege, uvaženi građani Srbije, kao društvo i kao država skoro da smo pa navikli na situaciju da je uobičajen način borbe u Srbiji postao pretnja deci i porodici predsednika Republike Srbije. Taj način ste patentirali vi poslanici opozicije, a na terenu ga sprovodite kako vi lično, tako i vaši aktivisti.
Međutim, koliko god to nažalost našeg društva i nacije je postala jedna uobičajena stvar u političkoj borbi, većina pristojnih i normalnih ljudi u ovoj državi a takvih je velika, velika većina nikada neće pristati i smatrati normalnim takvu jednu pojavu i takav jedan vid političke borbe.
Naime, juče je po vašem naloga, vaših aktivista neki kako se zvaše Vidaković Dragan, zvani Mrki uputio direktne pretnje ubistvom deci predsednika države, ćerki Milici i sinu Danilu.
Nije to uradio na svoju ruku i nije čudno kada dolazi takva stvar od Aljbina Kurtija, od šiptarskih terorista sa KiM, ali izgleda da smo se navikli na situaciju da to dolazi i iz redova vas koji dolazite iz opozicije i od vaših aktivista. Valjda ste stali u isti stroj i valjda ste na istom zadatku.
Moje pitanje i pitanje poslanika SNS je upućeno tužilaštvu – šta ćete preduzeti na zaustavljanju ovakve pojave i koje radnje tačno ćete preduzeti kada je u pitanju pomenuti gospodin, moram da kažem nažalost gospodin, ali da li ćete utvrditi ko su njegovi politički nalogodavci.
Bilo vam je malo pa ste i ovih dana na društvene mreže izbacili imena nasumično 14.500 ljudi koji su se valjda drznuli da u medijskom prostoru, a to društvene mreže svakako jesu, iznesu svoje mišljenje i podržavaju politiku srpskog predsednika, politiku SNS i predsednika SNS. Među njima je ime moje malenkosti, ime moje koleginice Dragane Lukić, Tomislava Jankovića, kao da smo mi bog zna šta skriveno, a ne otvoreni borci i podržavaoci politike srpskog predsednika, podržavaoci politike SNS. Nema tu ništa skriveno, jesmo, nastojaćemo to da radimo i mi i onih 14.500 ljudi.
Međutim, otkud vam ideja da targetirate nasumično izabranih 14.500 ljudi, 14.500 porodica i da im upućujete pretnje. Pitanje za tužilaštvo takođe i za Zaštitnika podataka o ličnosti – šta će konkretno učiniti da zaustavi ovakvu pojavu, pitanje za nevladine organizacije i koje kakve aktiviste – koje su to radnje, koje su to mere i koje su aktivnosti koje ćete preduzeti da zaustavite progon 14.500 porodica? Vama je to smešno, 14.500 porodica nimalo to nije smešno.
Na kraju, pitanje za vas poslanici opozicije, ne očekujem da mi odgovorite danas, ali svakako u nekom narednom periodu, koji jeste direktni nalogodavci ovakvih stvari – dokle će da ide vaše bezčašće i politička nemoralnost? Dokle ćete koristiti decu, tragedije, pretnje da bi ste sačuvali ne vlast ili da bi ste se dočepali ne vlasti, jer na vlast nećete nikada. Narod vam ne da, već da biste sačuvali ovu nesretnu neudobnu skupštinsku fotelju? Dokle će ići pretnje i uvrede na račun jedne devojčice koja nosi ime Milica Vučić i čija je jedina krivica to kako se preziva i čija je ćerka, koja je srednjoškolka ničim uključena u politički i društveni život u Srbiji? Dokle će vam smetati jedan mladić koji se zove Danilo Vučić i čija je jedina krivica što je sin srpskog predsednika, koji ne obavlja nijednu javnu funkciju u ovoj zemlji i koji se pojavljuje na svim događajima širom republike, KiM, Crne Gore i trpi i od tamošnjih protivnika torturu?
Dokle ćete biti političke i ljudske hijene i koristiti sve ovo da biste sačuvali ovu nesretnu, neudobnu poslaničku klubu? Na vlast nećete nikad. Dokle ćete žaliti islamske teroriste i mudžahedine Nasera Orića, koji su uglavnom izginuli u okolini Srebrenice uz svakako nedužno stradale ljude nad kojima jeste načinjen zločin u Srebrenici, a koji su direktni krivci za ubistvo 3.500 ljudi u Podrinju, Birču, Skelanima, Kravicama, Bratuncu? Dokle će biti oni jedini koje žalite i dokle ćete ćutati o 3.500 ljudi, Srba, srpske nejači iz Podrinja? Ćutaćete. Mi nećemo, žalićemo nevine kako god bilo njihovo ime vera, nacija i one Srebrenici i one u Podrinju. Čuvaćemo mir među ljudima i moliti se da nam se to više nikada ne ponovi. Živeo mir, živela Republika Srpska, živela Srbija. Hvala vam.
(Subotica, 14.11.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 142264.00 | RSD | 01.08.2022 - |