MILIMIR VUJADINOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen 1979. godine u Mostaru (BiH). Živi u Subotici.

Završio je Ekonomski fakultet u Subotici, smer marketing-menadžment.

Bio je član Gradskog veća zadužen za socijalnu zaštitu u Subotici. Ima radno iskustvo u periodu 2007-2013. godine „Telus“ a.d. Beograd, IJ Subotica (stjuart, predradnik);

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Od stranih jezika govori: engleski (osnovni nivo), ruski (srednji nivo), mađarski (osnovni nivo).

Na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo mu je potvrđen poslanički mandat. Izabran je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 31.07.2020, 11:04

Osnovne informacije

Statistika

  • 171
  • 2
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 godina i 10 meseci i 26 dana

Poštovani gospodine Vujadinoviću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju k...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 3 godine i 1 mesec i 22 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 3 godine i 11 meseci i 29 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 19.10.2021.

Hvala vam, predsedavajući.

Uvažene kolege i koleginice, poštovani ministre sa saradnicima, poštovani građani Republike Srbije, danas je pred nama nekoliko sporazuma, odnosno zakona, koji, pored suštinske važnosti za život svakog čoveka u ovoj zemlji, imaju i jednu simboličnu važnost.

Naime, ovi sporazumi moglo bi se reći da su na neki način paradigma politike koju danas vodi Srbija, paradigma politike koju danas vodi SNS, čiju poslaničku grupu u ovoj raspravi predstavlja moja malenkost, ali pre svega paradigma politike koju danas vodi predsednik i Srbije i SNS.

Pored toga što ovi zakoni suštinski veoma jasno i veoma precizno utiču na svakodnevni život čoveka sa jedne strane, oni s druge strane podižu ugled Srbije, čuvaju mir i stabilnost u regionu.

Vi ste, uvaženi ministre Vulin, već više godina politički partner Aleksandra Vučića i SNS i možda mi vi na najbolji način možete reći nije li ovo politika i Aleksandra Vučića i SNS u celini, nije li to politika kojom svakom danom pokušavamo doprineti kvalitetnijem i boljem životu svakog pojedinca u Srbiji, sa jedne strane, i, sa druge strane, svakog dana i svakim potezom pokušavamo doprineti međunarodnom ugledu Srbije i očuvanju mira i stabilnosti u regionu. Verovatno ste zato i vi već godinama politički partner i Aleksandra Vučića i SNS.

No, da krenemo. U pitanju su sporazumi o zajedničkim lokacijama na graničnim prelazima, Sporazum o graničnim prelazima i verovatno jedan od najvažnijih sporazuma, Sporazum o pograničnom saobraćaju, a svi su između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara BiH, sa druge strane.

Kada su u pitanju zajedničke lokacije za granične prelaze, valjda je sad svima jasno da je to rešenje višegodišnjeg problema, odnosno višegodišnjeg pitanja kada je u pitanju most Bratoljub. Ovaj sporazum predstavlja osnov da Bratoljub konačno bude pušten u promet i da građani i Srbije i Republike Srpske, odnosno BiH konačno počnu da osećaju benefite onoga što smo radili u proteklim godinama.

Međutim, nije to jedini integrisani granični prelaz u Srbiji. Ja dolazim sa severa Srbije, pa znam da jedan takav granični prelaz postoji u Bačkim vinogradima i znam koliko on znači i za građane Mađarske i za građane Republike Srbije. Mi se nadamo da ovo neće biti jedini integrisani granični prelaz, ministre, kada je u pitanju granica sa BiH, odnosno Republikom Srpskom, jer generalno jedan ovakav sporazum otvara mogućnost da to ne bude samo granični prelaz na Bratoljubu, nego i na nekim drugim lokacijama.

Kada je u pitanju ovaj drugi sporazum, a tiče se graničnih prelaza, takođe, na jedan kvalitetan način on uređuje promet između Republike Srbije i BiH. Svakako se određuju mesta gde se šta carini, gde se prelazi granica. Siguran sam da će svakako ovo uticati na privredu. Siguran sam da ste u određivanju ovih stvari vodili računa o potrebama privrednika, pogotovo kada se uzme u obzir turizam, jer određuju mesta gde će prelaziti „Ćiro“ i otvaramo one granične prelaze sezonske na Perućcu, itd.

Međutim, na kraju, Sporazum o pograničnom saobraćaju. Ovo je nešto što, ministre, običan svet, kad kažem običan svet, nema običan i neobičan, nego čovek u Srbiji čeka decenijama, pogotovo u pograničnim delovima prema BiH, gde smo istorijski, rodbinski, kulturološki i na svaki drugi način vezani sa ljudima koji žive sa druge strane Drine. Ovo je verovatno jedan od najznačajnijih zakona kada je u pitanju pogranični saobraćaj koji ljudi već decenijama čekaju.

Zvali su me pojedini ljudi iz ovog naselja Trbušnica, valjda videći prilog o ovom zakonu, iz Sličajevca, iz Loznice, neki Zarići, Nikolići, ne znam već, i tražili od mene da vam se zahvalim u njihovo ime, jer će konačno posle više decenija moći da odlaze nesmetano, bez pasoša, bez lične karte, da rade svoja imanja, kod braće, prijatelja i rođaka u Republiku Srpsku. Manje-više naša zahvalnost svakako stoji, ali najvažnija je zahvalnost naroda, a narod je itekako pokazuje iz izbora u izbore i prema predsedniku i SNS, ako hoćete, i prema vama kao našem dugogodišnjem političkom partneru.

Ministre Vulin, mi ćemo ove zakonske predloge, odnosno ove sporazume podržati. Međutim, ono što zajednički tražimo od vas i što vam kažemo je ovo nije dovoljno. Ne možemo da stanemo na ovome.

Predsednik Vučić je davno, da kažem, proklamovao jednu ideju povezivanja našeg naroda, naših naroda na Balkanu kroz onu inicijativu „Mini Šengena“, sada se zove „Otvoreni Balkan“, gde je konačnici cilj ukloniti ove granične barijere.

Mi od vas, kao nadležnog ministra i člana Vlade, tražimo da sledite jednu takvu principijelnu politiku, jer uklanjanje graničnih barijera između država na Balkanu je u stvari jedna evropska tekovina. A šta nas drugo čeka pristupanjem EU nego uklanjanje graničnih barijera? Dobro je da to radimo unapred i koristimo benefite toga.

Tako da, očekujemo da u nekom periodu vi ili neki drugi predstavnik Vlade dođete sa nekim još poboljšanim zakonskim predlozima, a tiču se pograničnog saobraćaja.

Ako bi mene lično pitali, ministre, rekao bih da bih najviše voleo da je ovo sporazum sa Republikom Srpskom. Imam pravo da nekog volim i pravo da nekog poštujem. Međutim, kao odgovoran i principijelan čovek koji se dugo bavi politikom i onaj koji sledi politiku predsednika države, itekako se radujem što i kroz ove sporazume poštujemo integritet BiH i time pokazujemo jednu odgovornu i državotvornu politiku prema svojim susedima, što očekujemo i od njih kada smo mi u pitanju. Pokazujemo svakako volju za mirom i tolerancijom. Međutim, ministre, svedoci smo da zauzvrat veoma često ne dobijamo isto.

Evo vam jednog primera, primera pomirenja i napretka s jedne strane i primera izazivanja nestabilnosti sa druge strane i to ničim uzrokovanog izazivanja nestabilnosti.

Naime, juče su se u Subotici sreli srpski predsednik Aleksandar Vučić i mađarski premijer Viktor Orban, gde su na jedan simboličan način obeležili početak radova na pruzi Subotica-Segedin i to je bio jedan veliki dan i za Srbiju i za Mađarsku, ako hoćete, i za narod na severu Srbije, a taj uspešan dan je završen pesmom Tamo daleko, jednom od najtužnijih pesama iz Prvog svetskog rata, koja je komponovana na Krfu 1916. godine. Pesmu su pevali zajedno potomci nekadašnjih protivnika iz Prvog svetskog rata. Pevali su je potomci srpskih i austrougarskih vojnika. A celog dana smo koristili izreke – pevali smo srpske pesme, a koristili mađarske izreke. Jedan odličan primer kako možemo da prevaziđemo sve ono što je prošlost i iz nestabilnosti pređemo u stabilnost.

Danas srpski narod i mađarski narod zajedno i pevaju i tuguju, ali zajedno i rade i dele poslove.

Za ovakav epilog najzaslužniji je srpski predsednik Aleksandar Vučić i zašto ne reći, njegov i naš prijatelj mađarski premijer Viktor Orban i politike koje oni danas vode. Odličan primer kako prošlost tešku ili nekakve nesuglasice iz prošlosti možemo pretvarati u saradnju, mir i napredak na korist i jednih i drugih.

Šta smo imali sa druge strane? Istovremeno dok se ovo dešavalo u Subotici, iz Sarajeva su ničim izazvani krenuli sa uvredama na račun Srbije i na račun srpskog predsednika. Time su pojedini i u Sarajevu na sebe uzeli ulogu advokata svog nekadašnjeg okupatora, ničim pozvani i niko ih od tih nekadašnjih ni u primislima nije pozvao.

Posledica je ova politika koju danas, nažalost, u BiH vode Bakir Izetbegović, onaj nesretni Komšić itd, dela politike u BiH. Ali, da bi stanje bilo gore i da bi slika bila jasnija, nažalost, i u Beogradu nalaze saveznike. Verni saveznici tih politika destruktivnih iz okruženja danas su u Beogradu lideri i prvaci nekadašnje vlasti – Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Boris Tadić i njima pridruženi Boško Obradović itd.

Imali ste, ministre, juče primer kako i na koji način se gradi poverenje i suživot i primer obrnuti koji je došao iz Sarajeva. Mi vas molimo kao predstavnici naroda u ovom uvaženom domu da sledite ovaj primer suživota koji proklamuje i već od 2014. godine uporno sprovodi srpski predsednik i kada su u pitanju odnosi prema BiH, ali i drugi regionalni odnosi.

Pošto ste već tu, iskoristiću priliku da vam skrenem pažnju na to, svakako i da vas upitam – kakva je saradnja između MUP Republike Srpske i MUP Republike Srbije, obzirom da znam da ste prilično i vi Vlada angažovani na tom polju, a uzevši u obzir sve ono što se ovih dana dešava u BiH i Republici Srpskoj?

Taknuću se na kraju i dva sporazuma koja se tiču saradnje sa Austrijom i saradnje sa Egiptom. Nije li to dokaz politika koje danas takođe sprovodi i SNS i predsednik Vučić kao njen prvi čovek? Nije li to dokaz saradnje i sa zapadnim i sa istočnim partnerima, svuda tamo gde je to od koristi za Srbiju i njen narod?

Što se nas iz SNS, odnosno iz poslaničke grupe SNS tiče, stvari stoje ovako kako sam ih i predočio. Budite sigurni da ćemo mi, poslanici SNS, ove sve sporazume, odnosno, zakonske predloge podržati u danu za glasanje, a od vas očekujemo da se sa još boljim predlozima viđamo u ovom skupštinskom zdanju. Hvala vam puno.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 19.10.2021.

Hvala vam, predsedavajući, ali samo par napomena.

Ministre, govoreći o ulasku u EU, sad već možemo govoriti hipotetičkom, jer uslovi za naše pristupanje EU su potpuno drugačiji od onih koji su važili za neke druge koji su u međuvremenu postojali članovi EU. Međutim, zato sam i napravio paralelu sa „Otvorenim Balkanom“, dok čekamo taj ulazak u EU, zamolio sam vas da predano radimo na onome što je proklamovana ideja od strane predsednika država. Zvala se „Mini Šengen“, a sada se zove „Otvoreni Balkan“. Mislimo da je to u svakom slučaju, dok svi čekamo taj ulazak u EU, nešto što će doprineti životu svakog čoveka i u Srbiji i svakog čoveka u zemljama u regionu.

Ono što bih još, ministre, da napomenem, obzirom da ste tu i nemamo često priliku da se susrećemo i što svakako možemo da podržimo, je to što dosledno primenjujete mere kada je u pitanju zaštita i zakona, ali i zaštita integriteta i bezbednosti Republike Srbije. Molimo vas da i u narednom periodu prema svima onima koji dolaze iz okruženja, a vrlo dobro znate na šta mislim, a potencijalni su kršioci zakona i na neki način bezbednosti Republike Srbije i dalje, na neki način, ograničavate ulaske u Republiku Srbiju.

Vi znate da su neke zemlje u regionu našim građanima zabranile ulazak, pa čak i ljudima koji su pisci, pesnici, diplomate, čak i ljudima koji su rođeni u tim, pa nije vama, vi ste rođeni u Hrvatskoj, da, primer Hrvatske, čak i ljudima koji su diplomate, a donedavno se u Srbiju moglo ući bez obzira kakvi su ljudi. Mi vam svakako čestitamo na toj meri koju ste počeli dosledno da primenjujete i molimo vas da u njoj ostanete dosledni.

Takođe, prenosim vam zahvalnost iz Republike Srpske u smislu ljudi koji su aplicirali za državljanstva, taj proces dobijanja srpskog državljanstva je znatno skraćen i u zadnje vreme se čekanje na to državljanstvo Republike Srbije svelo na par meseci, čini mi se, do dva meseca u odnosu na par godina što je bilo ranije.

To je veliki doprinos integraciji našeg naroda, svakako poštujući ovo o čemu ste govorili integritet države Bih, ali i drugih država u regionu. Hvala vam.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 19.10.2021.

Hvala, predsedavajući.

Malo vremena je ostalo, ali trudiću se na kraju da u tih četiri minuta sažmem celokupnu današnju raspravu.

Poštovane kolege, poštovani ministre, uvaženi građani Srbije, neko je ranije rekao da ne postoje dobra i loša vremena, postoje dobri i loši ljudi koji ta vremena čine dobrim ili lošim. Postoje njihovi postupci koji to vreme čine takvim kakvim ga čine.

Ceo dan danas slušajući raspravu mogli smo zaključiti da smo neki od nas svakako podržavali u punom kapacitetu ove predloge koji su se našli pred nama, da su opet neki nalazili im mane, a oni treći su pokušavali da daju neki bolji predlog i poboljšaju predlog i predlože neke bolje poslove i bolje postupke, kada je u pitanju posao Vlade u odnosu prema Republici Srpskoj i BiH.

Bilo je različitih predloga i bilo je velikih razlika između onih koji su danas govorili, ali jedna stvar je konstantna i jedna stvar je bila jedinstvena za celokupnu današnju raspravu. Svi učesnici, a tu pre svega govorim o poslanicima SNS, a zašto da ne i o našim koalicionim partnerima, su tražili način da predlože nešto što će doprineti boljitku kada je u pitanju odnos prema Republici Srpskoj i kada je u pitanju odnos prema BiH. To je bilo ono što je bilo jedinstveno za celokupnu raspravu, koliko god mi danas međusobno imali razlike u pogledu na ove predloge. To je ono što je posao Narodne skupštine.

Uvaženi ministre, ono što je posao Vlade Republike Srbije, vi radite na isti način. Vlada u celom kapacitetu pokušava, koristeći benefite napretka Republike Srbije, da prenese sve to na naš narod u Republici Srpskoj, ako hoćete i na ostale zemlje u regionu, ulažući u infrastrukturu, gde je dosad uloženo 88 miliona, sami ste rekli, pomažući policiju u Republici Srpskoj, pomažući zdravstvo, obrazovanje, kulturu, itd, ali i pomažući u svim političkim odlukama gde je to moguće.

Da bismo napravili poređenje, sećate li se, uvaženi poslanici i poslanice, sećate li se, uvaženi ministre i članovi Vlade, sećate li se uvaženi građani Srbije i Republike Srpske nekih prethodnih vremena? Sećate li se šta je bio posao Vlade Republike Srbije u odnosu prema Republici Srpskoj? Ne možete se setiti. Možete se setiti samo onog detalja koji se ticao posla bezbednosnih službi, a odnosio se na progon ljudi iz Republike Srpske i BiH, pogotovo onog dela koji su svoje najbolje godine života davali za odbranu i ove i one zemlje. Odnosio se na njihov progon, hapšenje i slanje u kazamate širom sveta. To je bio celokupan posao koji je radila država Srbija u odnosu prema Republici Srpskoj i BiH. Uporedite vremena. U stvari, uporedite ljude.

Ministre, građani, poštovani poslanici, u ovom pogledu živimo dobra vremena. Živimo dobra vremena, jer ta vremena čine dobri ljudi spremni da rade za narod i u Srbiji i u Republici Srpskoj. Vode ga ljudi koje danas predvodi SNS, a na njenom čelu predsednik i SNS i države Srbije Aleksandar Vučić.

U to ime, ministre, hvala vam na svim tim poslovima, hvala vam što sledite tu politiku. U ovom parlamentu i SNS ćete imati verne saveznike. Živela Srbija! Živela Republika Srpska!

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.04.2021.

Hvala predsedniče.

Evo jedan od retkih trenutaka u parlamentarnom životu u Srbiji kada predstavnik najveće poslaničke grupe postavlja pitanje. Koliko me sećanje služi, to je treći put u poslednjih pet godina.

Poštovane kolege, uvaženi članovi Vlade, poštovani građani Srbije, svi mi kada se obraćamo u ovom uvaženom domu imamo nekakav svoj stil i pristup, kako mi poslanici tako i vi predstavnici Vlade. Tako, na primer neki od nas sede, neki stoje i to je stvar ličnog izbora. Ja prvi put stojim, a stojim pre svega iz poštovanja za temu o kojoj ću sada govoriti. Stojim pre svega iz poštovanja prema predsedniku države i ovoj Vladi i Srbiji, iz poštovanja prema svemu onome što su zajedno uradili za naš narod u regionu u proteklim godinama. Tu pre svega, svakako, mislim na ono što je urađeno u Republici Srpskoj, ali ništa manje važno i ono što je urađeno u Crnoj Gori, Hrvatskoj, Makedoniji, Sloveniji i svuda širom regiona.

Stojim i u ime svih poslanika poslaničke grupe SNS u znak zahvalnosti, u ime svih naših ljudi iz regiona koji svakako vide ono što radi predsednik i ova Vlada za njih, ali stojim i u ime svih onih koji su još pod Vlatkom Vukovićem za vreme Lazara stajali rame uz rame i branili Srbiju, u ime svih onih iz Nevesinjske puške, u ime svih onih ljudi sa Mojkovca koji su branili Srbiju i srpsku vojsku i srpsku državu, u ime svih onih stradalnika od Jasenovca do Prebilovaca, u ime svih onih koji su 90-tih godina dali život za ovu zemlju, a sve nadajući se da će Srbija biti u stanju da pomogne i sama sebi i svim onima koji je osećaju svojom.

Srbija i njen predsednik i Vlada su menjali istoriju. Možda, predsednice, vi niste ni svesni kako ste to činili, ali kada biste prolazili kroz BiH u proteklim vekovima u svakoj opštini biste našli po jednu zgradu, jedan put, jednu branu koju je izgradila ili Turska ili Austrougarska ili, eventualno, Nemačka. Ono što je gradila Srbija niste mogli videti.

Samo u nekoliko godina svaka opština u Republici Srpskoj je dobila barem po jednu takvu građevinu, ako ne više njih. To je promenilo istoriju vrlo jasno i vrlo vidno, ali vrlo pozitivno. To ste radili vi, Vlada, to je radio predsednik države, pre svega, ali i svaki građanin Srbije koji je na posredan ili neposredan način finansirao te projekte.

Ono što je bilo, naravno svi vide i malo je vremena da bih ja o svakom tom pojedinačnom projektu danas govorio, ali mene kao narodnog poslanika interesuje ono što će biti. U proteklim danima prilikom posete Banja Luci, predsednik države je najavio pomoć za četiri opštine u Republici Srpskoj i Federaciji. Pomoć Dubici, Kostajnici, Drvaru i Nevesinju.

Moje pitanje je kada će se krenuti u realizaciju te pomoći? Kada će početi izgradnja aerodroma u Trebinju koji je, verujte mi, mnogo više od saobraćajne veze sa Beogradom? To je jedna ozbiljna identitetska veza tog naroda, juga Republike Srpske, ako ćete, i severa Crne Gore sa Beogradom, sa maticom Srbijom i svakim čovekom. Hvala vam.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.04.2021.

Hvala predsedniče.

"Mir je naša budućnost". To su reči koje je predsednik države neki dan rekao u Banja Luci i mislim da su one bile ono najznačajnije što je izrekao u Banja Luci. Značajno je naravno kako ljudi žive, značajni su infrastrukturni projekti, svakodnevni život, ali imati mir i razvijati se u miru to je ono najvažnije.

Dosta dobro je to zvučalo i optimistično za svakog čoveka i u Republici Srpskoj i u Srbiji, pa i na Balkanu, jer jedino u uslovima mira možemo raditi ovakve stvari koje danas radite vi i predsednik i u Republici Srpskoj i na svakom delu u regionu gde žive naši ljudi.

Koliko Vlada i predsednik danas čine za naš narod u regionu ako bi to govorio samo ja ili ako bi to govorili moje kolege iz SNS, moglo bi biti shvaćeno možda i kao subjektivno. Međutim, kao istorijski doprinos Srbije razvoju i opstanku našeg naroda u regionu danas govore, pre svega politički lideri našeg naroda u regionu, bilo da oni dolaze iz tamošnje vlasti ili tamošnje opozicije. I to govori naravno i svaki naš čovek i to je ono što je sigurno objektivno.

Naravno, bitno je napomenuti da po prvi put, a videli smo to u budžetima koje smo ovde usvajali se, prvi put se u budžetima Republike Srbije jasno nalaze projekti koje Srbija finansira, a nalaze se van teritorije Republike Srbije ili su na njenoj granici.

Jedan od najznačajnijih, vi ste već napomenuli delimično ste i dali odgovor na to pitanje je izgradnja hidroenergetskog potencijala "Gornja Drina" gde Srbija učestvuje sa 50% i već ste rekli da je 17. marta polaganje kamena temeljca.

Međutim, bitna je i ta politička podrška koju danas uživaju naši ljudi u regionu, veoma je bitna i u Republici Srpskoj i u Crnoj Gori gde je to možda danas najvažnije. Bitno je negovanje kulture sećanja, izgradnja memorijalnog kompleksa "Donja Gradina" gde naša država želi da svako dete koje krene na ekskurziju u toku svog školovanja treba da obiđe jedno takvo stratište, nauči šta je to što se desilo u istoriji našeg naroda, nauči da je potrebno da se nikada ne ponovi, a svakako čuvajući mir i ne šireći mržnju prema bilo kome. Naravno, čuvajući sećanje na sve ono što se desilo kako nam se ponovo ne bi ponovilo.

Ja bih vas molio da, uvažena premijerka, taj deo malo prokomentarišete i to je svakako poslednje pitanje za današnji dan, poštujući svakako poslovnička pravila.

Šesto vanredno zasedanje , 24.06.2021.

Hvala, predsedavajuća.

Kao što reče moj uvaženi kolega Režina, ako sam dobro zapamtio, prenosim i ja pozdrave iz jednog od regiona.

Obično smo navikli da u nekom mom obraćanju tematika celokupnog obraćanja se tiče stanja naše zajednice u regionu. Međutim, ovaj put imam drugo pitanje i tražim drugo obaveštenje, odnosno objašnjenje. Tiče se, pre svega, severa Srbije, odnosno Subotice, iz koje i sam dolazim.

Naime, da bi vam bilo jasnije, napraviću jedan mali uvod. Danas, kao što znate, u Subotici posluje Slobodna zona, mesto koje okuplja veliki broj stranih investitora, gde danas posluje devet priznatih svetskih kompanija, poput „Simensa“, „Svarovskog“, „Kontinentala“ itd. Ta Slobodna zona danas zapošljava 6.400 radnika, a ukupan promet je nešto oko 800 miliona evra. Znači, 6.400 radnika ili više hiljada porodica nalazi egzistenciju u Slobodnoj zoni.

Da bi vam bilo jasnije, 2012. godine na istom mestu je funkcionisalo nekoliko kompanija, a u Slobodnoj zoni je zaposlenje u to doba nalazilo 1.180 ljudi, a ukupan promet je bio oko 305 miliona evra.

Dobro je uporediti ove brojke. Dakle, 6.400 zaposlenih danas sa 800 miliona evra prometa i 1.180 zaposlenih te 2012. godine i 305 miliona prometa. Lepo je sve ovo i dobro ovo sve zvuči, ali nikada ne treba izgubiti iz vida jednu stvar – neko je u ovo morao uložiti ogroman trud. Neko je morao dovesti do ovoga da situacija u Subotici i u Srbiji izgleda tako kako izgleda danas.

Taj trud je prvenstveno ulagao predsednik države, srpska Vlada, zatim i pokrajinske vlasti, naravno, i gradonačelnik Subotice sa svojim timom, ali ja mislim, pre svega, građani Subotice i Srbije koji su podneli zaista jednu veliku žrtvu da bismo bili danas tu gde smo, a pre svega penzioneri. Naravno, tim ljudima dugujemo veliku zahvalnost. To su činili i penzioneri iz Subotice.

Međutim, ovde se postavlja još jednu veliko pitanje. Ja sam vam govorio o današnjem stanju, o stanju 2012. godine i kako je to izgledalo u Subotici i u Slobodnoj zoni, ali postavlja se realno pitanje – šta je bilo do 2012. godine i šta je dovelo do toga da Subotica od jednog industrijskog grada, za kakav je važila decenijama unazad, postane mesto nezaposlenih i mesto razrušenih fabrika.

To pitanje upravo postavljaju oni koji su stvarali te fabrike i koji su podneli najveću žrtvu da bismo danas bili tu gde smo - penzioneri, ljudi koji su živeli i radili u tim fabrikama, ljudi koji su stvarali te fabrike i taj grad.

Subotica je u tim godinama do 2012. godine, ostala bez najznačajnijih simbola, industrijskih naravno. Ostala je bez „29. novembra“, bez „Medoprodukta“, bez mnogih drugih firmi, ali kao paradigma pljačkaške privatizacije je „Sever“, firma koja je zapošljavala 2.000 ljudi i koja je u pljačkaškoj privatizaciji u potpunosti razorena.

Penzioneri i građani Subotice su me ovih dana pitali da li će tužilaštvo i pravosuđe učiniti nešto da oni koji su doveli do tog stanja, koji su razrušili subotičku privredu, konačno odgovaraju za sve ono što su priredili Subotici i Srbiji.

Kakvu poruku šaljemo ako ljudi koji su danas na čelu srpske opozicije, jer su bili direktno inkorporirani u tadašnje pljačkaške privatizacije, da li to znači da poručujemo da ukoliko ti ljudi ponovo dođu na vlast biće im dozvoljeno da urade isto?

Jedina logična stvar iz nereagovanja tužilaštva prema onima koji su pljačkali ovu zemlju može biti to. Ako im je oprošteno tada, ne vidim razloga da im ne bude oprošteno ponovo. To je pitanje građana Subotice, pitanje penzionera, onih koji su te fabrike stvarali. Hvala vam.

Imovinska karta

(Subotica, 27.01.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 101000.00 RSD 03.06.2016 -