MILIMIR VUJADINOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen 1979. godine u Mostaru (BiH). Živi u Subotici.

Završio je Ekonomski fakultet u Subotici, smer marketing-menadžment.

Bio je član Gradskog veća zadužen za socijalnu zaštitu u Subotici. Ima radno iskustvo u periodu 2007-2013. godine „Telus“ a.d. Beograd, IJ Subotica (stjuart, predradnik);

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Od stranih jezika govori: engleski (osnovni nivo), ruski (srednji nivo), mađarski (osnovni nivo).
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:27

Osnovne informacije

Statistika

  • 161
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 13 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 2 godine i 21 dan i 23 sata

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 godine i 2 meseca i 23 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.11.2019.

Hvala, predsednice.

Poštovani predstavnici Vlade, uvažene kolege, uvaženi građani Republike Srbije, danas je pred nama jedan set zakonskih predloga i samo letimičnim uvidom u predloženi, odnosno usvojeni dnevni red, mogu se izvući najmanje tri važna zaključka.

Naime, prvo, da su svi današnji zakonski predlozi u funkciji, odnosno na tragu stvaranja nekih novih partnerstava i širenja saradnje Republike Srbije sa raznim zemljama u svetu, ali i širenja regionalne saradnje. Drugo, da su svi zakonski predlozi koji su danas pred nama u funkciji borbe protiv korupcije, kriminala i protiv međunarodnog terorizma. Treće, da su svi današnji zakonski predlozi u funkciji poboljšanja digitalne usluge države i uopšte približavanja javne uprave građanima Republike Srbije.

Naravno, tu možemo govoriti o nekim drugim propratnim efektima. Pre svega, radi se, da kažem, o revnosnom radu Ministarstva unutrašnjih poslova, jer i sami zakoni su iz domena Ministarstva unutrašnjih poslova.

Zašto je ovo nama, poslanicima SNS, od izuzetnog značaja? Naime, ono što je značajno za svaku političku strukturu i ono što je najvažnije sa stanovišta običnog građanina i običnog birača je da ta ista politička struktura izvršava poslove za koje je dala obećanje prilikom stupanja na najvažnije državne funkcije.

Naime, ako već govorimo o ovom prvom zaključku o kojem sa govorio na početku, jasno je, a koji se tiče i u funkciji je međunarodne saradnje i širenja regionalne saradnje, i podsetiću vas da je predsednica Vlade još 2017. godine, negde u junu mesecu, čini mi se, na Vidovdan 2017. godine, u svom ekspozeu, kao sam prioritet na samom početku svog ekspozea postavila princip širenja partnerstva u svetu i širenja regionalne saradnje.

Mislim da su ovi zakoni upravo na ovom putu, na ovom tragu i na ovom principu koji je tada još postala predsednica Vlade. Naglasila je još tada premijerka da će u ostvarivanju ovih svojih principa i te kako oslanjati se na ozbiljno i veliko državničko iskustvo predsednika Republike, ali i na ugled koji on uživa u svetu. Vreme pre toga i događaji pre toga, ali i događaji posle toga će dokazati da je to njeno očekivanje bilo i te kako osnovano. Potvrda toga su, ako hoćete, i današnji i jučerašnji događaji u Parizu, ali i svi oni važni politički događaji koji su se odigrali tokom protekle nedelje u Severnoj Makedoniji.

Moglo se jasno ustanoviti iz svih ovih političkih događaja da je Srbija vraćena na mesto koje joj istorijski negde i pripada, da je Srbija postala veoma pouzdan partner, poželjan za saradnju sa svima, ali i partner koji se prepoznaje po tome što čuva svoju samostalnost u donošenju najvažnijih odluka koje se tiču Republike Srbije.

Siguran sam da je sve ovo posledica politike koju još od 2012, odnosno 2014. godine vodi predsednik države Aleksandar Vučić. Šta su drugo osim napretka, da kažem, u odnosima sa najznačajnijim zemljama sveta i razvoja regionalne saradnje, šta su drugo nego to ovi zakoni koji su danas pred nama?

Oni su pre svega rezultat ozbiljnog rada i podizanja ugleda Ministarstva unutrašnjih poslova. Sigurno je da ni jedna ozbiljna međunarodna policijska organizacija, ako hoćete, ni pojedinačna bezbednosna ili policijska struktura bilo koje zemlje neće sklapati bilo kakve sporazume ili bilo kakve memorandume sa policijskom organizacijom koja ne uživa jedan ozbiljan ugled u međunarodnim odnosima.

Ugled u međunarodnim odnosima nije nešto što se dobija lepim rečima ili lepim željama. Ugled je nešto što se stiče radom i rezultatima. Ako bi govorili o rezultatima Ministarstva unutrašnjih poslova, siguran sam da ja sam ne bih imao dovoljno vremena da kažem sve ono što je ozbiljan i značajan rezultat Ministarstva unutrašnjih poslova.

Reći ću samo neke, a moje kolege iz SNS će se svakako u daljom raspravi nadovezati na to.

Naime, u Srbiji je u proteklih pet godina rešeno više od 87% ubistava. To je nešto što je zaista za poštovanje i više je nego u mnogim drugim razvijenim evropskim zemljama. Takođe, sam broj ubistava u Srbiji u proteklom periodu je negde dva do tri puta manji, nego što je to bilo, recimo, početkom dvehiljaditih godina.

U prethodnim godinama je rešeno najmanje 10 ubistava u Republici Srbiji koja su stara i više decenija, a neka ubistava su rešavana još iz 1996. i 1998. godine.

U prvih šest meseci ove godine u Srbiji nismo imali ni jedno mafijaško ubistvo. Da bi vam bilo jasnije o čemu govorim, reći ću vam samo da je 2000, 2001. i 2002. godine broj ubistava bio 212, 215 i 189 po godinama. Od toga, broj tzv. mafijaških ubistava je bio preko 90. U prvih šest meseci ove godine nismo imali ni jedno tzv. mafijaško ubistvo, i to je ono na čemu se gradi ugled Ministarstva unutrašnjih poslova, ali ako ćete, na kraju krajeva, i ugled Republike Srbije u međunarodnim odnosima.

Međutim, uvaženi ministre, i pored svih ovih rezultata, pored svih nesumnjivo napora koje ste činili na poboljšanju materijalnog statusa pripadnika policije, istakao bih jedan poseban koji vraća ugled srpskoj policiji. Naime, u 2019. godini, u sistem Ministarstva unutrašnjih poslova je zaposleno više od 180 lica koja su članovi porodica, a prvenstveno deca poginulih policajaca. Verujte mi da je sa stanovišta običnog čoveka to nešto što je najvažnije i što možda u najvećoj meri vraća ugled srpske policije i među građanima, ali i među samim zaposlenima u policiji. Zapošljavani su članovi porodica onih koji su svoj život ugradili u odbranu ove zemlje, kada je to bilo najpotrebnije. Upravo tako, da kažem, se vraća taj ugled policiji, Ministarstvu unutrašnjih poslova, na kraju krajeva, i Republici Srbiji.

Ako govorimo o ovome drugome principu o kome sam govorio na početku, a koji je, pre svega, u funkciji saradnje sa zemljama u svetu i regionu, a pre svega na polju borbe protiv kriminala, korupcije i terorizma, pa sigurno da su i ovi zakoni, odnosno sporazumi koji se tiču saradnje sa Evropskom policijskom kancelarijom, zatim Memorandum koji se potpisuje sa Ministarstvom za unutrašnju bezbednost Sjedinjenih Američkih Država, ali i Memorandum sa Evropskom agencijom za sprovođenje zakona, samo još jedan doprinos toj sveukupnoj borbi protiv terorizma, ali ono što je svima nama značajno u svemu tome i što smo odmah uočili jeste da je Srbija i u tim sporazumima i te kako čuvala svoju, da kažem, samostalnost u donošenju najvažnijih odluka.

Primer za to je, verovatno, i ovaj Memorandum sa ministarstvom Sjedinjenim Američkih Država, gde u svim ovim poglavljima i odeljcima možete naći takve odredbe, pa i u Poglavlju 4, Poglavlju 12, Poglavlju 14, 16. itd.

Znači, pored doprinosa svim tim, da kažem zajedničkim ciljevima, naglašena je važnost očuvanja i primene srpskog zakonodavstva u pojedinačnim slučajevima.

Što se tiče ovog trećeg principa, o kome sam govorio i poboljšanja digitalnih usluga države i on je svakako uočljiv pre svega u ovom zakonu o putnim ispravama. Pored svih onih novina koje ste vi, ministre, naveli kao bitne kada su u pitanju izmene Zakona o putnim ispravama primetno je da od sada nećemo, svaki građani koji izgubi putnu ispravu ili na bilo koji način ostane bez nje neće morati to da oglašava u Službenom glasniku, o sopstvenom trošku, kako je to bilo do sada. Postupak je mnogo ubrzan. Od sada će se to oglašavati na internet stranici Ministarstva unutrašnjih poslova i smanji će se i trošak građana i sam proces će se ubrzati.

Pošto svi ovi zakoni i pošto svi oni doprinose modernizaciji Ministarstva unutrašnjih poslova i boljem ugledu srpske policije, a samim tim doprinose i ostvarenju onih osnovnih principa iz programa koji je proklamovala Vlada prilikom njenog izbora u ovom uvaženom domu i pošto se svi slažu sa onom politikom, čiji je začetnik današnji predsednik Republike Srbije još od 2012. godine, odnosno 2014. godine mi poslanici SNS ćemo sve ove zakonske predloge podržati u danu za glasanje i isto će biti svakako i sa svim drugim zakonskim predlozima koji dolaze u ovaj uvaženi dom, a na tragu su i u funkciji su i modernizacije države, ali i poboljšanje života svakog građanina u Republici Srbiji. Hvala vam.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.10.2019.

Hvala, predsedavajući.

Očigledno je da je pitanje informacija i bezbednosti u 21. veku i te kako povezano i da su međusobno uslovljena. Naime, pogrešne, netačne i nepotpune informacije mogu da ugroze bezbednost ne samo pojedinaca. Mogu da ugroze bezbednost i države i naroda u celini, naročito ako takve informacije iznose ličnosti koje imaju jedan specifičan položaj u društvu i one posebno moraju biti obazrive kada je u pitanju iznošenje informacija i biti svesni posledica koje takvo iznošenje može da prouzrokuje u društvu.

Ova moja priča tiče se svakako i ovog lažnog uzbunjivača, Aleksandra Obradovića, a pre svega jučerašnje izjave uvaženog srpskog vladike Grigorija. Naime, govoreći između ostalog i o Aleksandru Obradoviću, vladika Grigorije je komentarisao i rezultate izbora na Kosovu i Metohiji.

Vladika Grigorije u tom svom komentaru izbora na Kosovu i Metohiji kaže sledeće – nisam slep, hvaliti se u 21. veku sa preko 90% glasova je najblaže rečeno glupost i sramota, tako ja razgovaram sa onima koji mi kaže da otvorim oči. Kod mene u Ljubinju jedan kada je drugom rekao na koji način ste došli do 96% glasova, dobio je odgovor – nismo dobili, kupili smo. E tu je kraj demokratije i to više nema veze sa bilo čime. Treba biti glup pa se hvaliti tim rezultatom.

Reći bilo kome da je „glup“ je u najmanju ruku nešto što nije lepo, da ne kažem nešto teže, naročito ako tako nešto dolazi od jednog duhovnika. Takođe, samo nerazuman čovek može reći da je moguće ukrasti 96% glasova nekakvim kupovinama i nasiljem.

Moguće je to možda u primeru Boška Obradovića. Setite se da je u ovaj uvaženi dom ušao nasiljem i kupovinom koje je bilo organizovano od strane nekih zapadnih ambasada uz pomoć njihovih poverenika u Beogradu kada je onaj prag za koji mu je falilo nekoliko promila, izborni prag, prevalio upravo uz kupovinu i nasilje. Ali reći da je 96% glasova kupovina je u najmanju ruku negiranje narodne volje i uvreda za ceo narod. Nije to samo uvreda, to može biti i opasno za celo društvo.

Kaže uvaženi vladika da je to čuo, tu priču o kupovini, čuo od dva čoveka, u razgovoru dva čoveka u njegovom i našem Ljubinju. Pitao sam se samo šta je suština tih njegovih reči? Obrazložio je uvaženi kolega Martinović šta leži iza delovanja i šta je razlog delovanja Aleksandra Obradovića, a ovde neću da verujem da je razlog delovanja bilo šta drugo doli slaba ili nepotpuna ili nikakva informisanost vladike. O zloj nameri ili nečemu drugom neću ni da pomislim.

Prosto se pitam šta li su ta dva čoveka u njegovom i našem Ljubinju još mogla da kažu vladiki? Da li su mu rekli da predsednik Aleksandar Vučić i država Srbija u tom istom Ljubinju desetinama hiljada evra finansira obnovu doma zdravlja? Jesu li mu rekli da u selu Bajevci, nadomak Ljubinja, finansira vodovod u iznosu od 300.000 evra? Jesu li mu ta dva čoveka rekla da država Srbija i njen predsednik finansira i put Foča-Gacko u iznosu od 2,5 miliona evra? Da li su mu ta dva čoveka rekla i da finansira Dom kulture u Nevesinju u iznosu od 150.000 evra? Da li su mu ta dva čoveka rekla da upravo sada država Srbija i njen predsednik finansira izgradnju sabornog hrama u Mostaru, najvećeg hrama u eparhiji, u kojoj je on donedavno stolovao?

Da li su mu rekli da je otvorio konzulat, da je predsednik države otvorio konzulat u Trebinju u nameri da se približi što više našim građanima sa one strane Drine? Ali se pitam da li su mu ta dva čoveka rekla da su u vreme vlasti njegovih prijatelja, onih na čije proteste danas poziva, bili proglašavani agresorima na svojoj zemlji? Da li su mu rekli da su ih u njihovo vreme progonili kao divlje zveri i zatvarali u kazamatima širom sveta? Da li su mu rekli da su osećali poniženost i da su se stideli sopstvene zemlje?

Ako nisu, ja evo, poručujem vladiki da ode i da ih još jednom priupita, ali da priupita onih 96% ljudi u Trebinju, u Ljubinju i da od njih dobije informaciju, da mu kažu šta je to istina, kako bi sledeći put sa potpunom informacijom izašao u javnost i možda ne namerom ugrozio bezbednost.

Što se tiče same konstatacije da je duhovnik kaže da svakog jutra opsesivno izađe pred ogledalo i kaže: „Vučiću ko si ti?“, svako jutro ću pred ogledalom reći da se ne slažem sa tobom. To neka ostane pitanje za njega. Hvala vam.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 04.10.2019.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovane kolege, uvaženi građani, još danas negde na početku ove rasprave, obrazlažući u uvodnom delu ove zakonske predloge koji su danas pred nama, predstavnici Vlade su istakli da je ovo rezultat rada, ozbiljnog rada i analize kako državnih institucija, tako i onih nekih drugih eksternih i mogli smo zaključiti u stvari čitavog finansijskog sektora u Srbiji. To jeste nešto što ne sumnjamo da je u suštini tačno, naročito ako govorimo o onome u operativnom smislu, pripremi zakona.

Međutim, rekao bih da su ovi zakoni koji su danas pred nama, pre svega, rezultat ozbiljnih makroekonomskih pokazatelja i fiskalnih reformi, koje smo, moglo bi se reći, sad već i prošli. A, opet ti makroekonomski pokazatelji i te reforme su rezultat rada i truda, pre svega predsednika i Vlada, počevši od 2014. godine, kada je projektovana jedna nova politika, na čijem čelu je stajao današnji predsednik Republike, a sledile su je sve naredne Vlade, do dana današnjeg.

Sada, kakvi su to pokazatelji? Mislim da je to važno reći danas, jer danas se dosta tih statističkih podataka provlačilo u raspravi i da bi smo uopšte napravili neko poređenje, reći kakvi su to makroekonomski podaci i kakve su to reforme i šta je to dovelo do današnjeg, do ovog predloga zakona, koji je danas tema. Pa, pre svega rast BDP-a, negde na 3,5% prema projekciji za 2019. godinu, poredivši sa onim padom, tj. minusom od 3% iz 2012, odnosno 2014. godine, tj. pre svega, takođe i javni dug, koji je danas negde na 50% BDP-a u odnosu na onih 80%, koliko je bilo 2012, odnosno 2014. godine. Inflacija negde u tom periodu je bila 3,3%, a danas je svega 2,2% prema projekcijama budžeta za 2019. godinu. I na kraju, svakako stopa nezaposlenosti, koja je danas nešto na više od 3%, a u to doba smo imali na više od 25%.

Sada, svi ovi zakoni i slični zakoni, koji se nalaze pred nama, su svakako proizvod i rezultat, upravo ovih pokazatelja i sprovedenih mera. Istini za volju, kad već govorimo o investicionim fondovima, njihovo osnivanje je krenulo, negde već 2008. godine, ali upravo u tom periodu te 2008. godine, u ovo doba godine, septembra i oktobra 2008. godine, svetska ekonomija je ušla u ozbiljnu recesiju. Imovina tih fondova se počela znatno umanjivati, pa su i fondovi dovedeni na nivo marginalnog učešća u tržištu kapitala.

E sada opet poređenje. Šta je ono što je usledilo kao odgovor srpskih vlasti te 2008. godine na sveopštu ekonomsku krizu u svetu? Tadašnji predsednik, a današnji, jedan od današnjih lidera opozicije, Boris Tadić, odmah u novembru mesecu te 2008. godine, valjda pokušavajući, ja bih rekao pre svega, da obmane a ne da ohrabri naciju, kaže, citiram: "Baš u ovakvoj krizi možda se nalazi šansa za ubrzani razvoj Srbije, ne na onakav način kako smo zamislili, ali na način koji moram oda osmislimo".

Naravno, iz svega toga slede obećanja. Od 200 hiljada radnih mesta, o čuvanju već postojećeg, svakog postojećeg radnog mesta i o povećanju davanja kada su u pitanju narodne kuhinje.

Od svega toga, rezultat je, ma ne ni povećavanje davanja u narodne kuhinje, nego povećanje potreba za narodnom kuhinjom, jer povećanje davanja nije bilo moguće, jer niti je bilo išta od ovih 200 hiljada mesta, radnih novih, niti bilo šta od čuvanja već postojećih radnih mesta, nego smo imali ogroman broj pada zaposlenih i samim tim sve one negativne efekte koji će u konačnici dovesti do veće potrebe za siromaštvom. Na kraju krajeva, veće potrebe za narodnim kuhinjama.

Nažalost, nije Boris Tadić, tadašnji predsednik opozicije bio jedini koji je lagao narod. Celokupna srpska vlast u to doba se utrkivala u tome ko će od njih bolje i lakše narod da dovede u zabludu. Nisu u tome kasnili ni tadašnji, ostali aktuelni političari vlasti, ni Jeremić, ni Živković, ni Đilas, ni svi oni danas koji su politički lideri dela opozicije.

Zašto vam ovo sve govorim? Da bi smo stvorili jednu sliku i da bi ste mogli svi zajedno sa građanima da napravite poređenje između neodgovornosti i obmane naroda od strane srpskih vlasti u to doba i odgovornosti rada i truda koji karakteriše današnje vlasti, na čelu sa predsednikom.

Upravo ta odgovornost, red i rad su doveli do toga da imamo i ove ovakve pokazatelje, a kao proizvod i ove zakonske predloge koji su danas pred nama i koje ćemo mi, uvaženi predstavnici Vlade, svakako podržati u danu za glasanje. Hvala.

Imovinska karta

(Subotica, 18.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 99000.00 RSD 03.06.2016 -