MILIMIR VUJADINOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen 1979. godine u Mostaru (BiH). Živi u Subotici.

Završio je Ekonomski fakultet u Subotici, smer marketing-menadžment.

Bio je član Gradskog veća zadužen za socijalnu zaštitu u Subotici. Ima radno iskustvo u periodu 2007-2013. godine „Telus“ a.d. Beograd, IJ Subotica (stjuart, predradnik);

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Od stranih jezika govori: engleski (osnovni nivo), ruski (srednji nivo), mađarski (osnovni nivo).

Osnovne informacije

Statistika

  • 149
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 10 meseci i 12 dana i 21 sat

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 8 meseci i 20 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 10 meseci i 22 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četrnaesto vanredno zasedanje , 15.07.2019.

Hvala predsednice.

Uvažene kolege, uvaženi ministre sa saradnicima, uvaženi građani Republike Srbije, kada danas govorimo o ovom zakonu koji se tiče pomeranja rokova kada je u pitanju isplata stare devizne štednje, dve stvari se nameću kao krucijalne, barem po nekom mom gledištu. To je pre svega da se radi o vođenju računa o potrebama štediša, ali i o ispunjavanju, da kažem, nekakvih međunarodnih obaveza Republike Srbije i vođenju računa o međunarodnom ugledu i reputaciji Republike Srbije.

To je, doduše, negde i na tragu opšte državne politike koju je još i u onoj 2014. godini promovisao predsednik Aleksandar Vučić, a još od tog perioda čovek i njegove osnovne potrebe su stavljene u centar državnih poslova, uz istovremeno vraćanje ugleda Republike Srbije u svetu. Ima li veće potvrde tome, pored ovog zakona koji vi danas obrazlažete pred ovim uvaženim domom, današnja poseta francuskog predsednika, gospodina Makrona? Nije ona jedina u poslednje vreme, ne zaboravite da su Republiku Srbiju posetili svi važni predstavnici velikih sila u svetu i to dolazeći u Republiku Srbiju sada kao ravnopravni sagovornici i ravnopravni partneri, za razliku od onog perioda do 2012. godine kada smo mi bili u stvari samo puki izvršioci naloga ambasadora i nekih nižih činovnika tih istih zemalja.

U svakom slučaju, opet ponavljam, dobro je što nastavljate sa tom politikom vraćanja međunarodnog ugleda Republike Srbije i mislim da je to dovoljno. Takođe, još jedan razlog, napomenuću, čitajući obrazloženje veoma je lako uočiti da svi problemi, kada je u pitanju proces vraćanja stare devizne štednje, potiču zbog nemogućnosti pribavljanja dokumentacije pred organima, pre svega u Hrvatskoj i BiH. Laik, iščitavajući ovo obrazloženje, može utvrditi da problemi sa Republikom Srpskom ili ne postoji ili su minimalni. To je u stvari potvrda jedne političke tvrdnje da ti odnosi sa Republikom Srpskom verovatno nikada kao do sada nisu bili tako produktivni i tako dobro. To su sve razlozi zbog kojih, kažem opet, ćemo podržati u danu za glasanje ovaj zakonski predlog.

Neće drugačije biti ni kada je u pitanju ovaj zakon, zakon koji se tiče poreske pomoći, tj. administrativne pomoći u poreskim pitanjima sa 127 zemalja sveta. Pažljivo sam slušao, ministre, vaše uvodno izlaganje i pažljivo sam iščitao obrazloženje zakona, jasno je da se radi o borbi protiv terorizma, radi se o sprečavanju pranja novca, o smanjenju nekakve poreske evazije i ako ćete, na kraju krajeva, o borbi protiv izbegavanja plaćanja poreza.

Niko ko zdravorazumski razmišlja ne može biti danas protiv toga i mislim da je potpuno jasno o čemu se radi. Međutim, sam imam jednu dilemu, a nameću mi je događali od proteklih dana i proteklih meseci. Možda vi, gospodine ministre, možete i meni i građanima Republike Srbije pomoći u tome da odagnamo tu našu i da rešimo tu našu znatiželju, a pitanje je da li će ovakav zakonski predlog, gospodine ministre, doprineti rešenju dileme kako je i kako su u Srbiju stigli milioni, na primer gospodina Dragana Đilasa, koji su prema poslednjim informacijama stečeni u Češkoj? Kako su stigli milioni, gospodina Vuka Jeremića, koji su stečeni u Kataru i nekim sličnim zemljama?

S tim u vezi, nadamo se da će i ova Konvencija na neki način doprineti da se ti takvi, te i takve stvari u budućnosti ne dešavaju, a opet kažem mi ćemo u danu za glasanje svakako podržati ove zakonske predloge, jer oni jesu odraz borbe države na uvođenju reda uopšte u ovoj oblasti. Hvala vam.

Dvadeset peta posebna sednica , 11.07.2019.

Hvala predsedavajući.

Ono što će sigurno ostati kao nešto što je zapaženo i kao nešto što je opšti utisak današnje rasprave i ono što je razlika između sadašnjeg Zaštitnika građana i svih njegovih prethodna je što je bez obzira na splet okolnosti ili događaja koji su prethodili ovom zasedanju Zaštitnik građana pokazao jedan dobar odnos prema parlamentu i ljudima koji danas sede u njemu kao predstavnici građana.

Naime, retkost je u prethodnom periodu bila da se neko na takav način odnosi prema poslanicima, parlamentu i narodu i da se izvini za svoje postupke. Ja vam zaista na tome i na takvom odnosu čestitam.

Opet, sa druge strane, ako se vratimo izveštaju, poštovani Zaštitniče građana, ono što je činjenica i ono što se prvo primeti je da ste ozbiljno pristupili poslu za koji ste birani i odredili prioritete u svom radu, a te prioritete ste nam obrazlagali kroz ceo izveštaj. Težak je posao povratka poverenja u instituciju Zaštitnika građana bio pred vama i vidim da ste to kroz ovu kampanju otvorena vrata stavili kao prvi prioritet, gde ste krenuli da vraćate poverenje građana u Republici Srbiji u instituciju Zaštitnika građana.

S druge strane moramo da podržimo i podržavamo svakako ono što se tiče, taj drugi prioritet koji ste naveli u izveštaju, a tiče se jačanja kapaciteta same institucije Zaštitnika građana i formiranje ovog odeljenja za, kako ste ga nazvali, hitno postupanje. Vidimo između ostalog i da ste potpisali niz bilateralnih sporazuma sa vašim kolega i u Ruskoj Federaciji, i u Turskoj, i u Bugarsko, i u Slovačkoj. To jeste za poštovanje.

Međutim, prosto sam mišljenja da ste možda trebali da imate i jedan prioritet koji bi ja nazvao osnovni ili nultni, a to je depolitizacija institucije na čijem ste čelu. Institut Zaštitnika građana je duboko urušen političkim delovanjem vašeg prethodnika, Saše Jankovića i ne zaboravite da je Saša Janković koristeći funkciju koju vi danas obavljate i koristeći logistiku i infrastrukturu institucije na čijem ste čelu, formirao političku partiju koja danas svojim delovanjem ugrožava prava i predsednika države i njegove porodice i uopšte srpskog naroda u celini, a vaša je dužnost da zaštitite i taj deo građana Republike Srbije. To je vaš posao. Ne zaboravite da na čelu te partije koja je nastala iz tog i takvog delovanja vašeg prethodnika danas se nalazi ovaj nesretni Sergej Trifunović koji je, koliko god vama bizarno možda zvučalo ili bilo kome, direktni naslednik vašeg prethodnika.

Istini za volju, uvaženi Zaštitniče moram vam reći iako niste uneli taj prioritet formalno u ovaj izveštaj, iz vašeg dosadašnjeg rada bi se moglo zaključiti da ste taj posao zaista i radili. Opet kažem, iako formalno se ovde ne nalazi, radili ste posao na depolitizaciji institucije na čijem ste čelu i posao povratka poverenja građana u institut Zaštitnika građana.

Poštovani Zaštitniče građana mi poslanici SNS smo i dalje sigurni da smo uradili jedan dobar i kvalitetan posao kada smo podržali vaš izbor na mesto i na funkciju koju danas obavljate i naravno da se ne kajemo zbog tog našeg izbora, a sa druge strane imali ste, kažem, i jednu otežavajuću okolnost, jer ste se susreli sa politizovanom institucijom, a sa druge strane ste imali i olakšavajuću okolnost.

Naime, mogli ste da uporedite sa jedne strane kako izgleda raditi protiv institucija države građana i kako izgleda raditi za institucije, za državu, za građane. S jedne strane mogli ste uporediti rad vašeg prethodnika Saše Jankovića, a sa druge strane uzeti za primer rad predsednika Vučića, na primer. Ukoliko vi u vašem buduće radu budete ovog drugog uzimali kao primer kako se uopšte odnosi prema funkciji koju obavljate, ne sumnjam da će posao koji radite biti dobro i odgovorno urađen. Ne sumnjam da će biti prihvaćen i ovaj izveštaj, ali izveštaj koji se sledeće godine bude našao pred poslanicima u ovom uvaženom parlamentu. Hvala vam.

Dvadeset peta posebna sednica , 10.07.2019.

Hvala, predsedavajući.

Poštovane kolege i poštovani građani, mi danas raspravljamo o izveštaju Poverenika za informacije od javnog značaja, jednog nezavisnog regulatornog državnog tela. I sam sam se složio sa ovim dnevnim redom, međutim moram reći, pre svega i zbog vas i zbog građana Republike Srbije, da bih bio neiskren kada bih rekao da nisam imao duboko u sebi negde dilemu da li uopšte da se složim sa tim.

Naime, taj izveštaj bi trebao da bude izveštaj jednog potpuno nezavisnog i apolitičnog tela, međutim na čelu tog tela se nalazila jedna duboko politička ličnost. Poverenik za informacije od javnog značaja je bio nezavisan od svega, osim od politike i političkih lidera pojedinih partija iz opozicije i osim novca koji je od tamo dolazio.

To je čovek koji je u tom svom političkom delovanju iskoristio svaku priliku da napadne sopstvenu državu, pa čak i onda kada je pijan posrnuo i glavom udario u trotoar. Otuda i moja dilema da li uopšte zaslužuje jedna takva ličnost, da li jedna ovakva, pre svega, moralna karikatura zaslužuje da danas uopšte raspravljamo o njemu u ovom uvaženom domu. Znači, čovek koji je za svoj pad u pijanom stanju našao za shodno da optuži državu, čovek koji je, najblaže rečeno, za sumnjiva zapošljavanja u tom telu potrošio desetine miliona dinara, čovek koji je održavao bliske političke kontakte sa političkim liderima opozicije i sklapao ugovore sa firmama koje su, po pravilu, bile bliske tim političkim liderima.

Dolazimo na kraju do zaključka da je, osim toga što je to telo bilo ozbiljno političko telo, bio jedan ozbiljan biznis klub. Te tvrdnje, doduše, mogu naći svoje uporište negde u prošlosti. Naime, Rodoljub Šabić se još 2001. godine kao funkcioner tadašnjeg DOS-a i funkcioner Socijaldemokratije Vuka Obradovića, 2001. godine za novac lažno optužio svog predsednika partije za seksualno uznemiravanje koleginica i, ponavljam, kao politička ličnost za novac lažno optužio svog predsednika partije. Naravno, pretpostavljate, sve te tvrdnje sud kasnije sud je opovrgao, uostalom kao što i današnje tvrdnje Rodoljuba Šabića može opovrgnuti svaki čovek u Srbiji.

Znači, geneza i razvoj tog političkog i poslovnog potkupljivog delovanja Rodoljuba Šabića seže i decenijama unazad, pa prema tome možda i ne treba da čudi sve ovo što je danas njegovo ponašanje i što su njegovi stavovi.

Kako smo godinama unazad bili u prilici da ispravljamo decenijske greške koje su nam ostavljene u amanet posle 2012. godine, budite sigurni da ćemo mi i ovu grešku ispraviti i da će nova ličnost, koja će doći na čelo tada zaista nezavisnog tela, biti i nezavisna i potpuno drugačija od onoga što je bio Rodoljub Šabić u proteklim decenijama. Hvala.

Imovinska karta

(Subotica, 18.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 99000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 02.03.2017, 11:00