Hvala, predsedavajuća.

Dosta je rečit naš šef poslaničke grupe. Milenko Jovanov je pre neki dan rekao kada bi im dali jednu nacrtanu kravu i nju bi izgubili, a zamislite da vam daju državu. Nismo im dali jednu nacrtanu kravu, a prošli mandat smo im dali Odbor za zaštitu životne sredine, da ga vode, i videli ste u šta su ga pretvorili. Zamislite samo situaciju kada bi državu i njene institucije vodili onako kako su vodili Odbor za zaštitu životne sredine. Prema tome, zato i jeste bivši predsednik.

Nikada nećemo dozvoliti da bilo koji odbor, pa ni Odbor za zaštitu životne sredine bude pretvoren u šator za cirkuske predstave, kao što je to nažalost bio slučaj u prethodnom mandatu, a radi građana Republike Srbije samo dve stvari ću vam predočiti.

Kada su odlazili u tu čuvenu Rakitu, to je opština Babušnica, u zonačkom kraju, to je potez od nekoliko sela gde živi nacionalna manjina, pošao ih je ceo autobus odavde opozicionih poslanika i članova Odbora za zaštitu životne sredine sa namerom da tamo upadnu na privatni posed i Bog zna razbiju mini hidroelektranu. Kada je taj autobus stigao u Babušnicu, bilo je očekivati i u svim normalnim nekim okolnostima da im se bar neko pridruži. Nijedan građanin Babušnice u toj Rakiti im se nije pridružio nijedan, nijedan jedini građanin. Toliko o radu na terenu. To je samo jedan od događaja cirkuskih predstava koje su izvodili dok su vodili Odbor. Da u cirkus pretvore državu i Narodnu skupštinu, to nećemo dozvoliti.

Inače, sednice Odbora se održavaju uvek kada je to vreme, kada god je koji zakon i zahvaljujem na ažurnosti, ministarka, ekološki bio u parlamentu, sednice Odbora su održavane. Održavani su još i sastanci sa tzv. „Zelenom stolicom“. Da bi vam bilo jasnije, to je skup Udruženja građana koji pomaže Odboru u njegovom radu. Na ta dva sastanka za koja su sami insistirali, jednom u oktobru mesecu su se pojavila dva poslanika opozicije, a sami su insistirali na njemu, a na drugom nijedan.

Ja ne znam šta drugo da vam kažem, poštovani građani i poštovane kolege poslanici, radi vas dva slikovita događaja, pa sami sudite. Ne sumnjam da će biti dobra presuda kao u Zaječaru. Hvala vam.

Poštovane kolege, poštovana Srbije, a pre svega vi narodni poslanici, zamoliću vas jednu stvar – da konačno stvari počnemo da nazivamo pravim imenom. Priča o studentima, o njihovim zahtevima završena je prošle sedmice izglasavanjem zakona koji je ispunjenje poslednjih zahteva studenta. Ono što se danas dešava na ulicama i ono što se desilo noćas ne naziva se nikakvim studentima, to su opozicioni anarhisti pod direktnom upravljačkom palicom opozicije i poslanika opozicije u Srbiji. Konačno da te ljude počnemo da nazivamo opozicioni anarhisti ili boljševički aktivisti jer to je ono što ih u stvarnosti označava.

Ono što ste danas čuli od opozicije, od ovog nesretnog Novakovića, od Lazovića niste ništa drugo mogli ni da očekujete, poštovani građani Republike Srbije, od lažova, od proverenih i presuđivanih kriminalaca, i to baš za napad na policajca i zloupotrebu službenog položaja za šta je osuđen pravosnažno već jednom Bora Novaković. Ništa drugo niste mogli da očekujete od Lazovića koji je u 45. godini i dalje student a narodni poslanik, kome je prvo radno mesto Narodna skupština Republike Srbije. Kao dokaz tome, a uvek argumentovano govorimo, istu ovu priču koju vrte sada kada je u pitanju napad na srpskog policajca noćašnji ispred RTS vrteli su pre tri dana kada je pitanju bio Nikola Selaković.

U cilju prodavanja laži javnosti Srbije napravili su čak i lažno Rešenje o određivanju pritvora onom antisrbinu i nasilniku Milanu Tavčaru. Ni to nisu bili u stanju da urade kako treba. Na prvoj stranici, poštovana javnosti, poštovani građani Republike Srbije, stavili su datum 8. mart 2025. godine, a na drugoj stranici tog rešenja datum 4. jun 2023. godine. U međuvremenu Tavčar je priznao delo, priznao da je napao Nikolu Selakovića, a već treći dan i dalje ovo rešenje, ovu laž vrte kao dokaz da se taj napad nije uopšte desio. Po istom principu to pokušavaju da urade kada je u pitanju napad na srpskog policajca noćas ispred RTS.

Da budemo jasni, svi mi, javnost Republike Srbije, znamo da je to uradio anarhista pod direktnom palicom nekog drugoga. Manje je bitno i manje je važno koji je to anarhista uradio i ko je direktni izvršilac tog dela, puno je važnije ko je nalogodavac, ko je inspirator, ko je taj ko daje naređenja o napadu na institucije Republike Srbije, ko je taj ko upravlja onim što se dešava i što se noćas dešavalo na ulicama Republike Srbije.

To je moje pitanje ministru unutrašnjih poslova, to je moje pitanje Tužilaštvu. Ovde nije bitno koji je anarhista noćas udario srpskog policajca, nečijeg brata, oca, muža, nego ko je dao taj nalog. Ja opravdano i mi iz SNS opravdano sumnjamo da se ta lica i ti nalogodavci nalaze u klupama opozicionih poslanika, da ta sva uputstva o napadu na institucije Republike Srbije dolaze iz redova opozicije, iz ovih poslaničkih klupa. To je naše pitanje Tužilaštvu i MUP-u.

Ovo me, poštovani građani Republike Srbije, poštovane kolege poslanici, neodoljivo podseća na jednu drugu stvar iz prošlosti – kada je u Podrinju ubijeno u toku rata 3.500 Srba niko, apsolutno niko za 3.500 života nije odgovarao. Priča Nasera Orića i tzv. sudova je na kraju završena epilogom u kome se može zaključiti da je 3.500 ljudi samo sebe ubilo. Upravo na delu je jedan takav pokušaj. Ovo je poslednji put Srbiji i srpskom narodu radio samo Naser Orić.

Moje drugo pitanje, a moram vam pokazati, ovo je produkt sinoćnjeg delovanja anarhista, nečiji otac, nečiji brat, nečiji muž sa opasnošću da ostane bez oka. Moje drugo pitanje je upućeno poslanicima opozicije, raskrinkavajući njihovu laž i raskrinkavajući njihovo licemerje, zašto prodajete narodu praznu priču da ne planirate nasilje, kao da smo mi slepi? Kao da ne vidimo objave vaših direktnih podređenih i vaših direktnih aktivista koji pozivaju otvoreno na nasilje u subotu, dajući uputstva ko će poneti motornu testeru, ko će poneti palice, ko će poneti kamenje, ko će poneti topovske udare, kao da smo ludi, pa ne znamo da po firmama širom Srbije tražite građevinske mašine kojima ćete krenuti na institucije Republike Srbije.

Nećete, verujte, dok je nas, dok je Srbije, dok je srpskog naroda. Živela Srbija! Hvala.

Hvala predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, članovi Vlade, poštovani građani Republike Srbije.

Tvrd je orah voćka čudnovata, ne slomi ga ali zube polomi i čini mi se da bi se ovom izrekom velikog Vladike Rada mogla opisati atmosfera koja je vladala u ovoj Skupštini u toku ovog zasedanja i juče i danas.

15/2 MO/CG

Naime ako bi krenuli da objasnimo orah bi svakako bila Srbija, vi uvažene kolege narodni poslanici, predsednica Narodne skupštine, vi članovi Vlade koji ste sve ono juče izdržali. Najtvrđi deo toga oraha bi bile one tri naše koleginice, dve Jasmine i jedna Sonja, koje su juče, slobodno mogu reći, preživele pokušaj ubistva od ovih ljudi sa moje desne strane koje je teško uopšte nazvati ljudima posle onoga što su juče učinili.

Znam da je danas tema zakon i amandman o kome pričamo i odmah ću se osvrnuti na to sa konstatacijom da predlažem da ovaj amandman bude odbijen, ali fokusirati se samo na to i zanemariti sve ono što se desilo, ne pomenuti danas dve Jasmine i Sonju bilo bi u najmanju ruku neljudski i nekorektno.

Drage Jasmine, poštovana Sonja budite sigurne u jednu stvar, da žrtva koju ste podneli juče u ime Srbije neće biti uzaludna i neće biti zaboravljena. Ono zbog čega smo se danas i juče okupi ovde biće urađeno do kraja, a neće biti uzaludna žrtva moram reći ni ovih nekoliko ljudi iz policije koji su juče proživeo pakao pokušavajući, koliko, toliko da zaustave cirkus koji nam je priredila opozicija.

Ako bi u Njegoševoj izreci tražili ko predstavlja zube koji su se polomili, onda su to opet predstavnici opozicije, koje predvode Boni i Klajd srpske političke scene Marinika i Đilas, a onda za njima ne zaostaju ni ovaj Jovanović, ni Aleksić, ni Lazović, ni mnogi od njih koji su juče Srbiji i Evropi, slobodno mogu reći priredili sramne scene.

Šta je bio njihov cilj? U potpunosti razoriti Srbiju i Republiku Srpsku koja ovih dana trpi najjače udare od kraja rata u BiH, polomiti srpske nacionalne interese na Balkanu, otvoriti vrata otcepljenju Vojvodine i njenom izdvajanju iz Republike Srbije, staviti konačni pečat na nezavisnost KiM, jer ne zaboravite dan ranije njihov politički ideolog, onaj Milan St. Protić je jasno i glasno rekao da KiM treba dati stolicu u UN. Na kraju, kao završni čin razaranje SPC kao stuba oko koga se naš narod na Balkanu okuplja.

Što se tiče vas uvaženi predstavnici Vlade, dve stvari bih izdvojio. Ono što je bitno i što je za podršku, vi ste imali sluha za ono što su zahtevi univerziteta i rektorata, izašli ste u susret, našli način i da se u jednom smislu povećaju zarade, ako hoćete tih ljudi koji su na neki način i državni službenici, ljudi koji rade za državu, što je opšta intencija ove Vlade i što svakako zahteva podršku u ovom parlamentu. Pomogli ste jedan od najvažnijih delova društva, a to su studenti, ali ono što je najvažnije, pomogli ste narodu. Kako? Ti studenti imaju svoje roditelje, svoju braću, svoje sestre koji nose veliki finansijski teret njihovih studija kao što nose teret ovoga što se dešava ovih dana, a to su blokade, pa pomažući na ovaj način pomogli ste milione ljude u Republici Srbiji direktno ili indirektno i to svakako zaslužuje podršku.

Druga stvar poštovani predstavnici Vlade, ništa manje važna od ovoga je činjenica da ste ovim činom i dogovorom sa univerzitetom i rektoratima ogolili stvar u potpunosti. Naime, nakon ovoga, nakon što izglasamo zakon najvažniji koji je danas predmet ove rasprave, stvari postaju kristalno jasne. Sve što se bude dešavalo u budućnosti, a tiče se tzv. studentskih protesta ili bilo čega, pada na teret ne nikakvim univerzitetima, rektoratima, studentima, imaginarnim organizacijama, sve što se bude dešavalo pada na teret politike i onaj ko tu politiku danas vodi, odnosno na teret opozicionih političkih partija. To je jako bitno kao drugi segment onoga što ste uradili.

16/1 MZ/LjL 12.35-12.45

S tim u vezi iskoristiću priliku, a nadam se da to dolazi do ušiju srpskih studenata među kojima je, potpuno sam siguran, najveći deo patriotski i nacionalno opredeljenih mladih ljudi, da se vrate u svoje klupe, da dođu na fakultete, da nastave da rade ono što očekujemo od njih, da budu budućnost i Srbije i Balkana. Namerno kažem - Balkana, zato što među onima koji su danas studenti u Srbiji ima veliki broj naših sunarodnika i iz Republike Srpske i iz Crne Gore i iz Hrvatske i iz Mađarske, iz naše južne pokrajine Kosova i Metohije.

Zauzvrat, šta ćemo mi da uradimo? Zauzvrat, mi ćemo da radimo za ovaj narod. Kako? Pokrenućemo kontrarevoluciju. A kontrarevolucija u praksi znači sve obrnuto od ovoga što mesecima rade Srbiji. Kontrarevolucija će da bude rad na pomirenju i na miru u društvu, sve suprotno mržnji i podelama koje su vladale Srbijom poslednjih meseci. Kontrarevolucija će da bude još jači rad na ekonomskom oporavku Srbije, a trebaće nam, obzirom šta smo sve preživeli i u kakvo stanje smo doveli srpsku ekonomiju, ne mi, nego oni.

Kontrarevolucija će značiti i veliki rad na još boljem učvršćivanju u državotvornom smislu naše lepe Vojvodine, koja je svakako u Srbiji. Kontrarevolucija će značiti još veću i još jaču podršku Republici Srpskoj i našim sunarodnicima u regionu. Kontrarevolucija će značiti i korišćenje pogodnih geopolitičkih okolnosti u cilju potpuno mirne ali pune reintegracije Kosova i Metohije u ustavno-pravni poredak Republike Srbije, kada će konačno postati nepotrebno da ponavljamo onu staru - dogodine u Prizrenu, jer ćemo posle toga zauvek da budemo tamo.

Ovo je sled događaja na koji se mi obavezujemo, dragi studenti i dragi građani Republike Srbije nakon ovog dana kada ćemo, nadam se i siguran sam, izglasati ovaj zakon. Obavezni smo to, ali je i obrazac koji prati politiku koja je personifikovana u liku jedne ličnosti danas pa se to nekom sviđalo ili ne, personifikovanu u ličnosti predsednika Republike kome podrška za ono što radi stiže ovih dana iz svih zemalja iz regiona, govorim pre svega o našim sunarodnicima, koristim priliku da se političkim predstavnicima našeg naroda u regionu zahvalim što su juče i danas u punom kapacitetu srpskog predsednika i srpsku državu. Ovo će biti naš dug i prema narodu i prema predsedniku, kome je, eto, igrom slučaja ili namerno, danas rođendan. Naša želja iz SNS za rođendan je da svaki naredni dočeka živ i zdrav, u još boljoj i naprednijoj Srbiji. Biće to dobro za sve nas.

Dragi prijatelji, poslanici koji ste prisutni u sali, poštovani ministri, poštovani građani Republike Srbije, budite sigurni da ćemo u ovome izgurati do kraja. Živela majčica Srbija i živeo srpski narod na Balkanu!

Hvala, uvažena predsednice.

Poštovani građani Republike Srbije, uvažene kolege poslanici, podneo sam Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma o zajmu, a koji se tiče modernizacije železničkog sektora u Srbiji, a sam Sporazum je predviđen da se zaključi između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj.

Reći ću samo par rečenica kao podsetnik na ono što u narednim danima, a ne nedeljama sledi kada je u pitanju razvoj železničkog saobraćaja u Srbiji.

Naime, u narednim nedeljama kraju će biti privedeni radovi na izgradnji železničke pruge od Beograda prema Subotici. To u istorijskom smislu menja lice i Subotice, ali i severne srpske Pokrajne.

Naravno, to je jedna od stvari koja se i te kako tiče i neminovno utiče na razvoj Republike Srbije i tiče se prosperiteta svih naših državljana na Balkanu.

Pošto sam kao stanovnik severne srpske Pokrajne i grada Subotice apsolutno svestan značaja ovakvih stvari i ovakvih projekata i apsolutno svestan koliko to menja lice života svih nas koji dolazimo sa severa, mislim da je potpuno logično da ovakve projekte nastavljamo i širom Srbije.

Ono što je činjenica je da je ova vlast na čelu sa Aleksandrom Vučićem kao predsednikom izradila onoliko modernih pruga koliko to verovatno u nekoliko decenija nisu uspeli naši prethodnici. Stoga predlažem da ovaj postupak nastavimo i da kao narodni poslanici prihvatite predlog proširenja dnevnog reda sa ovim zakonom.

Hvala vam.

Hvala predsedavajuća.

Koliko samo žara i licemerstva.

Poštovana Srbijo, poštovani narodni poslanici i predstavnici Vlade, a pre svega građani Republike Srbije, imali ste kroz istoriju nažalost priliku da se susrećete sa štetočinama mnogo puta.

Međutim, sa štetočinama koje tu svoju nameru ostvaruju na krajnje licemeran način, kao što to rade ovi danas, malo puta si imala, Srbijo, iskustva.

Prvo, u korenu same ideje licemerno je to što su predlagači, njih 86 u poslednja tri jutra dolazili na raspravu o temi koja je centralna politička tema, kojom se bavi opozicija, u broju od 51 do 66 poslanika.

Znači, svakoga jutra ih se falila od četvrte pa skoro do polovine onih koji su ovaj zakon predlagali. To govori o licemerstvu u samom korenu ove ideje.

Drugi deo licemerstva je to što su oni koji su propagatori zabrane rudarenja mineralnih sirovina imali i te kako važan poslovni odnos sa kompanijom Rio Tinto u prošlosti, gde su svoju imovinu ili imovinu članova svoje uže porodice ili iznajmljivali ili davali kompaniji za potrebe rudnika.

Evo samo jedan mali primer, da ne idemo dalje, da ne govorimo o ljudima koji nisu Bog zna kako politički aktivni, ali kandidat za gradonačelnika Loznice ispred ove opozicije je svoju porodičnu imovinu prodala kompaniji Rio Tinto za potrebe otvaranja rudnika, a onda kao takva imala nameru da stane na čelu Loznice. Prozreli su nju Lozničani i ljudi u Podrinju, nije imala nikakve šanse protiv njih, protiv SNS, protiv Aleksandra Vučića, protiv Vidoja Petrovića.

Ne znam da li vas je i malo sramota tog nivoa licemerstva sa kojim nastupate u ovom uvaženom Domu. Kažu, iskreno nije. Dok ja govorim Lazović veli iskreno ga nije sramota. Nismo drugačije ni očekivali.

Sa ove strane su ljudi koji nikada nisu imali apsolutno nikakav poslovni odnos, apsolutno nikakav poslovni odnos sa kompanijom Rio Tinto.

Pre svega, da budemo jasni. Što se tiče rudarenja mineralnih sirovina i litijuma SNS i poslanici koji sede sa ove strane će stav o tome zauzimati spram onoga što kažu struka i nauka, ljudi koji su svoj životni i radni vek posvetili ovoj temi, a ne spram onoga što kažu nesvršeni studenti u četrdesetim i pedesetim godinama, kojekakvi aktivisti i marginalni političari, i da budemo tu jasni. Međutim, svima je u Srbiji potpuno jasno da potencijali rudnik i briga i njihovo negodovanje izraženo kroz ovaj zakonski predlog nemaju ama baš nikakve veze.

Naime, Nikola Pašić je na vlast u Srbiji došao na krilima protesta protiv uvođenja železnica u Srbiji plašeći narod ekološkom katastrofom, govoreći o tome da će krave davati ili prestati da daju mleko zbog tutnjave tih lokomotiva, da će trudnice rađati ubogu decu, itd., a onda kada se dokopao vlasti gradio je pruge brže nego što je to bilo u početku predviđeno. Ovaj zakon je upravo to. Radi se o predlogu da se privremeno zabrani rudarenje mineralnih sirovina, konkretno litijuma u dolini Jadra, ali će taj proces aktivirati onog dana kada oni dođu na vlast, jer Bože moj tog dana će tehnologija biti Bog zna kakva, drugačija, a litijum će možda biti i lekovit.

O čemu se tačno radi? Eventualno otvaranje rudnika, ukoliko bi to rekla struka, Srbiji bi donelo ubrzan ekonomski, infrastrukturni, privredni, vojni i svaki drugi razvoj. Logično, sa tim ide i jedan rast, ide i rast političkog uticaja, i to na više decenija.

Srbija bi se, naravno, sa takvim jednim epilogom lakše nosila sa svim političkim problemima sa kojima se danas suočava, a tiču se pitanja KiM, cementiranja pozicije Republike Srpske, položaja naših sunarodnika u regionu i mnogih drugih političkih uslovljavanja koja se tiču spoljne politike.

Naravno, Srbija bi kao takva uticala i na, u jednom većem obimu, na regionalne političke prilike, a uspeva to i danas, gledajući samo juče događaj u Dubrovniku gde i u ovakvim uslovima srpski predsednik je najvažnija politička figura i i te kako određuje tokove regionalne politike.

Naravno, sve ovo bi naše političke protivnike u regionu, a oni su najbrojniji u Zagrebu i Sarajevu, stavilo u podređenu političku poziciju na jedna duži period, i kao iole pametni ljudi to su shvatili na vreme. Stoga su zajedno sa stranim centrima moći ustali u pomoć i u podršku ovim ljudima ovde kako bi ta stvar i opasnost, pod navodnim znacima, od jake i uspešne Srbije bila uklonjena.

Oni su smislili rešenje. Šta je rešenje? Deo tog rešenja je i ovaj zakonski predlog, ali po najbolje bi bilo na ulici, baš kao u Kijevu, srušiti srpsku vlast na čelu sa Aleksandrom Vučićem, kao Stožerovo okupljanje Srba na Balkanu, dovesti poltrone i poslušnike na vlast u Beograd, a onda, naravno, u stilu Nikole Pašića, otvoriti i rudnik. Ovaj zakonski predlog je upravo na tragu toga, jer on govori o privremenoj a ne trajnoj zabrani rudarenja mineralnih sirovina.

Njihovi mentori, strani centi moći, Beograd i Zagreb, time bi ubili dve muve jednim udarcem. Dobili bi u Srbiji poslušničku i podaničku vlast, a rudnik bi svakako u saradnji sa njima otvorili, a tebi Srbijo, što bi naš narod rekao, šipak.

Reći ću vam još jedan važan, ali zanimljiv detalj o kome se do sada nije govorilo. Naime, kao, pod navodnim znacima, krak tog nalazišta, potencijalnog litijuma, najveća nalazišta u Republici Srpskoj se nalaze u Zvorniku i dalje prema Majevici. Znači, celokupne zalihe litijuma u BiH su na teritoriji Republike Srpske.

Proces rudarenja i Zakon o rudarenju je u BiH u isključivoj nadležnosti entiteta i centralne vlasti i Federacije BiH nemaju sa tim baš ništa. Otuda i velika povika i namera u poslednjim mesecima da se Republika Srpska razvlasti, da joj se oduzme imovina kako i tim prirodnim resursima ne bi mogla upravljati na adekvatan način, a najveći zaštitnik imovine Republike Srpske pored vlasti njenih je i predsednik Srbije, Aleksandar Vučić u ovom trenutku.

Da bi ste ovo razumeli morate biti iole politički mudri, ali iznad svega i pre svega dobronamerni prema svojoj zemlji i državotvorni. Među većinom ovih predlagača nema te dve osobine, a ako ko i postoji sa te dve osobine od njih 86 nemaju političke mudrosti.

Srbijo, nemoj se, sa ove strane sede ljudi koji imaju sve to što je potrebno i nećemo ni na koji način učiniti nikakvu štetu Srbiji i njenom narodu i radićemo ono što je u interesu Srbije i svih Srba na Balkanu. Hvala i živela Srbija.

Hvala predsedavajuća. Dana 24. septembra 1986. godine, „Večernje novosti“ su objavile memorandum SANU, koji će kasnije dobiti medijski prostor kao jedan od najvažnijih nacionalnih programa srpskog naroda.

Isto tog dana autošovinisti iz Beograda potpomognuti kasnije politikama medija iz Zagreba i Sarajeva, kreću u napad na taj program i u napad uglavnom tada na SANU, ali i na političke strukture koje su naginjale tom dokumentu.

Podseća li vas ovo na nešto? Valjda dokaz da je istorija sama po sebi točak.

Sve ono što je potencijal za razvoj Srbije, što je na tragu političkog jačanja njegovog srpskgo nacionalnog identiteta i jačanja same države Srbije, danas je najpre na udaru autošovinista u Beogradu. Prvi i osnovni predstavnici autošovinističkih politika u Beogradu su ljudi koji sede sa moje desne strane.

Onda se po pravilu njima pridružuju mediji i političke strukture u Zagrebu, Sarajevu, a naravno i u Prištini i tako je bilo i ovog leta kada je u pitanju ona Vidovdanska deklaracija, Svesrpskog sabora i tako je kada su u pitanju napadi i pretnja srpskom predsedniku i njegovoj porodici, tako je kada je u pitanju napad na potencijalni, odnosno na projekat koji je dobio već jednu medijsku pažnju, projekat Jadar.

Naime, ukoliko bi struka a i mi iza toga stojimo, a struka i nauka nisu ni Ćuta ni Lazović, ni bog zna ko od ovih kojih sede ovde, procenila taj projekat kao pozitivan, mi bismo svakako taj projekat u tom slučaju podržali. Taj projekat sam po sebi doveo bi do ubrzanog ekonomskog industrijskog i strukturnog, ali i vojnog razvoja Srbije, što je u ovim vremenima u kojima živimo i te kako važno.

Pametni ljudi znaju da sve to samo po sebi nosi dominantnu političku poziciju Srbije na Balkanu. Srbija na taj način dobija mogućnost da politički zaštiti sve svoje interese, pre svega one koji se tiču sigurnosti Republike Srpske, očuvanja KiM, položaja Srba u Crnoj Gori, ali i položaja svih naših sunarodnika u regionu.

Šta protivnici Srbije i stranci imaju od toga? Pa ništa, svesni su oni toga što sam sada rekao baš kao i mi.

U tom trenutku uključuje se taj autošovinistički aparat u Beogradu, uz punu medijsku podršku Zagreba i Sarajeva, kao što je to bilo 1986. godine na današnji dan.

Oni postaju i danas su glavne medijske zvezde i sama politička božanstva u medijima u Zagrebu i Sarajevu.

Sa druge strane, srpski predsednik, politika koju mi zastupamo i sama Srbija su sami đavoli u medijima u Sarajevu, u Zagrebu i u Prištini. Tako je npr. fundamentalistički, islamistički, naravno o islamu ne mislim ništa loše, ali i srbomrzački portal „Slobodna Bosna“ od juče ujutru, kako smo seli u ovu salu, do ovog trenutka objavio deset negativnih tekstova o srpskom predsedniku i državi Srbiji. Otprilike na dva sata jedan loš i zlonameran tekst o Srbiji i srpskom predsedniku.

Za celo to vreme o liderima ove opozicije se sami hvalospevi. Pametnom dosta. Verovatno to rade iz ljubavi velike prema Srbiji i njenim interesima i srpskom narodu i uopšte građanima Srbije.

Mi uglavnom ovde pitanja postavljamo predstavnicima izvršne vlasti, ali svi mi u ovoj sali kao poslanici smo nosioci dela suvereniteta Republike Srbije i nosioci odgovornosti prema građanima Republike Srbije.

Danas moje pitanje ne ide predstavnicima izvršne vlasti. Danas moje pitanje ide ljudima koji su i te kako odgovorni za stanje u srpskoj politici i nosioci su suvereniteta ove zemlje, opozicionim predstavnicima i liderima političkih partija opozicije - dokle ćete medijsku podršku i podršku političkih struktura iz Sarajeva i Zagreba koristiti u borbi protiv Srbije, interesa srpskog naroda i protiv uopšte borbi protiv razvoja ovog našeg društva? Dokle ćete položaj u ovom hramu srpske državnosti, u najvažnijem političkom telu i prinadležnosti koje dobijate u ovom političkom telu, a nisu male, neću reći da su velike, i one prinadležnosti koje vam daje narod, koristiti da biste plaćali naše protivnike iz Zagreba, Sarajeva, medije, koji će istovremeno to vraćati tako što će udarati na interese Srbije, srpskog naroda i na srpskog predsednika?

Imate ceo dan. Nadam se da ćete nam odgovoriti. Hvala vam.

Hvala predsedavajuća.

Danas o Javnom servisu i o pretplati. Jako je bitno ono što čini svaki medij u Srbiji, pogotovo ako to čini na pravi način. Šta god da završi u medijima u Republici Srbiji ostaje zapisano za istoriju, a pre ili kasnije to može biti dokaz onoga što je čovek bio.

Reče nam malopre moj prethodnik - godina je 2018. Ja ću vas vratiti jednu godinu unazad. Godina 2017. 29. jul, ovo vreme dana, baš kao i danas. Današnji dan 2017. godina. Malopre govoreći na konferenciji za novinare rekao sam da je prošlo osam godina, izvinjavam se, prošlo je sedam godina.

Kaže Javni medijski servis i svi oni mediji koji su to tada zabeležili kako je to tada izgledalo. Te godine na današnji dan u ovim trenucima, u ovo doba dana moj prethodnik, čovek koji je govorio pre mene presreće Aleksandra Vučića, današnjeg predsednika države na ulicama Pirota, pruža ruku predsedniku i kaže – predsedniče najlepša je naša zemlja na svetu, mogu li nešto da vam kažem? Ja sam ovde da vam se obratim u ime meštana Temska. Došao je sa Žarkova, ali ajde, Bože moj, neka bude da je iz Temske, valjda predstavnik svakoga na kugli zemaljskoj.

Evo, kaže – ako mogu samo jedan minut, minut jedan, jedan pošto ušteda na nivou prenosa Elektroprivrede je jednako 30 toplodovskih reka. Mi znamo kako to da uradimo. Imamo projekat da napravimo mini hidroelektranu i mali ekološki istraživački centar. Naravno, umišljajući valjda o tome da je nekako potomak Cvijića ili Pančića, kako to reče moj uvaženi kolega Bakarec, dalje nastavlja – da nastavimo tradiciju Cvijića i Josipa Pančića koji su udarili temelje kod geomorfologije i biologije. Ako to uradimo, tj. ako postave mini hidroelektranu u Temskoj, da se razumemo, ako to uradimo cela Temska može da hrani te turiste, ja vam obećavam da ćemo mi promeniti socijalnu sliku za samo godinu dana ako to uradimo.

Evo, molim vas, molim vas, ovde vam stoji, ovde vam stoji na tri strane.

Evo odmah ću da vam objasnim vrlo rado.

Podržavam i za to sam da se odbaci ovaj amandman jer je potreban da nivo pretplate se poveća za 50 dinara, jer ako onemogućimo rad Javnog medijskog servisa i svih drugih medija, ovakve stvari nećemo moći da imamo jer neće biti kapaciteta da takve stvari čitamo par godina posle. Hvala.

Hvala.

Dakle, 25. jul, na današnji dan pre 34 godine u hrvatskom Saboru je ustavnim amandmanima u upotrebu vraćena šahovnica i zabranjena ćirilica. Taj dan je označio početak progona srpskog naroda na Balkanu, njegove kulture, identiteta i takođe, početak oduzimanja njegovih političkih prava. Taj proces do današnjeg dana, u nešto bržem ili sporijem obliku, je nastavljen bez nekih većih promena.

Slučajno ili ne, pet godina kasnije vođe srpskog naroda u Hrvatskoj i u BiH, Martić, Karadžić i Mladić su od strane politički instruisanog suda optuženi baš na današnji dan.

Deklaracija o zaštiti prava srpskog naroda, o kojoj govorimo ovih dana, u stvari postavlja temelje i definiše mere ekonomske, političke i sve druge, kojima će se ovaj proces koji je započet pre 34 godine zaustaviti ili barem usporiti.

Naš narod kaže da se na Vidovdan sve najbolje vidi. Ima neke istine u tome i sa tim se slažem. Na Vidovdan, kada smo inicijalno usvajali ovu Deklaraciju, na inicijativu srpskog predsednika iz Beograda i predsednika Republike Srpske iz Banja Luke, stajali smo okupljeni sa našom braćom iz Republike Srpske, Crne Gore, njihovim institucijama, sa našom dečicom i sa našom svetom crkvom oko principa koji se danas nalaze u ovoj deklaraciji.

Tog istog Vidovdana, na taj isti dan, u to isto vreme, ovi ljudi iz opozicije stajali su okupljeni oko jednog kamiona koji je zaustavio protok na šetalištu u Loznici i koji je bio parkiran ispred Vukovog Doma kulture kao svetinje i hrama srpske kulture u Podrinju, ako hoćete i u Srbiji. Na tom kamionu, tog Vidovdana, je stajao neki Adi Selman iz Tuzle, kao vođa i glasnogovornik tog okupljanja. Adi Selman iz Tuzle je čuveni aktivista koji već godinama unazad, direktno ili indirektno, negira Republiku Srpsku, traži unitarizaciju Bosne i Hercegovine i otvoreno blati i pljuje srpske institucije i srpske gradove, srpske investicije u Republici Srbiji.

Sad nije ta pojava nama ni čudna. Dešavalo se to i ranije. Na proteste u Beogradu su dovodili Alijinog mudžahedina, snajperistu, kako sam kaže, čoveka koji je za vreme rata ubijao Srbe. Nama već viđeni scenario.

Zamislite, sada molim vas situaciju u kojoj pod kapom zaštite životne sredine u Zenici, jer je tamo Železara Zenica, jedna od najvećih zagađivača u Bosni i Hercegovini, na jednom takvom kamionu, na šetalištu u Zenici stoji neki vođa neke desničarske srpske organizacije iz Beograda ili neki poslanik i vođa poslaničke grupe lažne desničarske opcije u parlamentu srpske države i sa razglasa viče sve najgore o Federaciji Bosne i Hercegovine. Jel to moguće? Zamislite na protestima u Zagrebu ili u Sarajevu kapetana Dragana ili zamislite kamion na splitskoj rivi na kojoj stoji neko od poslanika iz ove naše lažne desne opozicije. Jel to moguće? Ovo pre svega zbog građana Srbije da znaju o čemu se radi.

Šta je moje pitanje, a doći će danas ministar policije ovde i biće zgodno da nam odgovori, da li će i kada takvim licima koja ugrožavaju bezbednost Republike Srbije biti zabranjen ulazak u Republiku Srbiju? Kada i na koji vremenski period kako se ove stvari ne bi dešavale i da, pored ugrožavanja bezbednosti građana Srbije, ne bismo proživljavali bruku i sramotu? Nadam se da će ministar imati odgovor na to pitanje, kako bi svi mi bili zadovoljni.

Još jednom, na kraju, evo odmah završavam, poštovana predsedavajuća, nisam sretan što opozicija neće podržati deklaraciju o kojoj govorimo ovih dana, kao što je to učinila opozicija u parlamentu u Banja Luci, gde sam sa našim kolegama iz SNS-a i još nekima bio prisutan kao gost u danu usvajanja ovog teksta. Odgovorno je postupila tamošnja opozicija i podržala tekst ove deklaracije.

Nema čovek puno prilike u životu da prisustvuje istorijskim događajima i da se u njima na pravilan način ponese, ali onakav kakav bude tog dana takav neka bude i doveka, što bi Njegoš rekao – svaki je rođen da po jednom umre, čast i bruke žive dovijeka. Mi ćemo živeti časno. Hvala vam.

Poštovana predsednice, uvaženi narodni poslanici, javnosti u Srbiji, ja se javljam po članu 107. i reklamiram povredu Poslovnika.

Uvažena predsednice, vi ste inače poznati kao ličnost koja u demokratskom duhu dozvoljava raspravu ovakve vrste i nešto malo šire nego što je to tema, ali prema članu 107. ste morali da reagujete i prekinete prethodnog poslanika.

Izneo je niz uvreda kako na račun države Srbije, građana Srbije, a na kraju krajeva i nas koji u ovoj sali sedimo.

O tome ko zemlju rasprodaje mislim da dovoljno govore ovi podaci i ja vas molim u buduće da o tome povedete računa i prekinete ovakve uvrede na račun svih nas, na račun države Srbije, ali i na račun naroda u Republici Srbiji.

Hvala vam.

Hvala uvaženi predsedniče.

Poštovani građani Republike Srbije, uvažene kolege narodni poslanici i narodne poslanice, kaže naš narod – videla žaba da se konji potkivaju pa i ona digla nogu, tako bi on sada u emisiju sa onima koji su gradili, radili u poslednjim decenijama, ali kako rekoše i uzevši u obzir način obraćanja da je taj tonalitet obraćanja obrnuto srazmerno proporcionalan u odnosu na argumente sa kojima raspolažete, dreka i vika nisu i neće nikada biti novo lice Srbije.

Hajde da se vratimo dokumentu koji je najvažniji koji može ovaj uvaženi dom doneti u toku godine, Zakonu o budžetu. Budžet sam po sebi kao i svaki plan prihoda i rashoda kao i svaki plan prihoda i rashoda u jednom prosečnom srpskom domaćinstvu, nema tu neke velike razlike ni velike filozofije u planiranju kada je u pitanju odnos odgovornog domaćina, ali i odnos odgovorne države. Da biste došli do rashoda morate imati prihode realno utemeljene i realno zasnovane.

Prihodi ove godine 7,2% tj. naredne 2024. godine 7,2% veći u odnosu na 2023. godinu, rashodi na 2.238 milijardi ili 5% više u odnosu na 2023. godinu.

Međutim nisu prihodi nešto što samo po sebi se podrazumeva i nešto što je ovom narodu i ovoj državi padalo sa nebesa. Da biste imali prihode morate vrlo odgovorno da se odnosite prema domaćinstvu, a tako i prema državi, da biste imali prihode morate da imate domaćinski odnos prema Srbiji, a on se reflektuje i posle se ogleda kroz rast BDP-a koji je planiran na 3,5% za prošlu godinu, dakle, nešto više nego ove godine, na narednu godinu nešto više nego ove godine, sa dosta malom stopom zaduženja na 51,7% malu stopu javnog duga na 51,7% BDP.

Rezultat je to neke nove politike koja je u Srbiji aktivna od 2012. godine odnosno 2014. godine čiji je rodonačelnik i predvodnik sadašnji predsednik Srbije, a doskorašnji predsednik Srpske napredne stranke.

E, sada kada imate dobro i domaćinsko poslovanje i planiranje onda ste u stanju i da imate rashode koji će biti od koristi kako za vas i vašu užu porodicu, tako i za vaše srodnike. Ono što su rashodi u ovome budžetu, a jesu kapitalni i ono što bih spomenuo kao važne kapitalne investicije jesu upravo oni rashodi koji se tiču naših bližnjih, a ne žive u granicama ove zemlje. Tu su mesta našli i putni pravci prema Loznici u ovoj velikoj knjizi su mesta našli i autoput prema Preljini, odnosno prema Požegi, što dalje podrazumeva dobro vezu sa Republikom Srpskom. U ovoj knjizi prihoda i rashoda mesto su našli i projekti obnove mostova na Drini i svi drugi projekti koji su na korist ne samo onima koji žive u ovoj zemlji i u granicama ove zemlje, nego i onima koji žive u regionu.

Međutim, ministre Mali neće vam to oprostiti. Mislim da ste svedoci poslednjih dana upravo toga. Neće vam to oprostiti pre svega stranci. Niko u ovom svetu kakav je turbulentan danas ne želi da vidi jaku i uspešnu Srbiju, ne želi da vidi Srbiju kao lidera u regionu i to se po svaku cenu mora zaustaviti. Da bi zaustavili Srbiju i da bi je vratili na ono što je bila do 2012. godine potreban je neko ko će da bude izvođač radova u tom poslu.

U vraćanju Srbije unazad u mrak ranih 2000. godina, u vreme kada je 500 hiljada ljudi oterano sa poslova na ulice, za razliku od 500 hiljada koje je zaposleno u protekloj deceniji, potrebni su izvođači radova. Evo ih, evo ih sa ove strane. Ovo su ljudi koji su zaduženi za to. Oni su podanici tih istih stranaca. Eno ga onaj žuti tamo što urla celo veče, bio je njihov podanik u ono najgore vreme 1999. godine.

Šta očekujete danas ako je u to vreme bio spreman da lokatore za NATO avione postavlja na najurgentniji, najbolnije tačke u Srbiji. Ovo što danas radi je mala stvar. Tako da budite sigurni da će vam svakako sve oprostiti, ali uspeh neće. Ima jedna prepreka. Narod 17. decembra nećete uspeti da prevarite. Budite sigurni da će poslanici uvaženi ministre, u danu za glasanje biti podrška ovom predlogu budžeta za narednu godinu, kao što će i narod 17. decembra biti podrška i SNS i Srbiji u nastavku njenog uspeha i uspona. Hvala vam.

Hvala predsedniče.

Poštovane kolege, uvaženi građani Srbije, kao društvo i kao država skoro da smo pa navikli na situaciju da je uobičajen način borbe u Srbiji postao pretnja deci i porodici predsednika Republike Srbije. Taj način ste patentirali vi poslanici opozicije, a na terenu ga sprovodite kako vi lično, tako i vaši aktivisti.

Međutim, koliko god to nažalost našeg društva i nacije je postala jedna uobičajena stvar u političkoj borbi, većina pristojnih i normalnih ljudi u ovoj državi a takvih je velika, velika većina nikada neće pristati i smatrati normalnim takvu jednu pojavu i takav jedan vid političke borbe.

Naime, juče je po vašem naloga, vaših aktivista neki kako se zvaše Vidaković Dragan, zvani Mrki uputio direktne pretnje ubistvom deci predsednika države, ćerki Milici i sinu Danilu.

Nije to uradio na svoju ruku i nije čudno kada dolazi takva stvar od Aljbina Kurtija, od šiptarskih terorista sa KiM, ali izgleda da smo se navikli na situaciju da to dolazi i iz redova vas koji dolazite iz opozicije i od vaših aktivista. Valjda ste stali u isti stroj i valjda ste na istom zadatku.

Moje pitanje i pitanje poslanika SNS je upućeno tužilaštvu – šta ćete preduzeti na zaustavljanju ovakve pojave i koje radnje tačno ćete preduzeti kada je u pitanju pomenuti gospodin, moram da kažem nažalost gospodin, ali da li ćete utvrditi ko su njegovi politički nalogodavci.

Bilo vam je malo pa ste i ovih dana na društvene mreže izbacili imena nasumično 14.500 ljudi koji su se valjda drznuli da u medijskom prostoru, a to društvene mreže svakako jesu, iznesu svoje mišljenje i podržavaju politiku srpskog predsednika, politiku SNS i predsednika SNS. Među njima je ime moje malenkosti, ime moje koleginice Dragane Lukić, Tomislava Jankovića, kao da smo mi bog zna šta skriveno, a ne otvoreni borci i podržavaoci politike srpskog predsednika, podržavaoci politike SNS. Nema tu ništa skriveno, jesmo, nastojaćemo to da radimo i mi i onih 14.500 ljudi.

Međutim, otkud vam ideja da targetirate nasumično izabranih 14.500 ljudi, 14.500 porodica i da im upućujete pretnje. Pitanje za tužilaštvo takođe i za Zaštitnika podataka o ličnosti – šta će konkretno učiniti da zaustavi ovakvu pojavu, pitanje za nevladine organizacije i koje kakve aktiviste – koje su to radnje, koje su to mere i koje su aktivnosti koje ćete preduzeti da zaustavite progon 14.500 porodica? Vama je to smešno, 14.500 porodica nimalo to nije smešno.

Na kraju, pitanje za vas poslanici opozicije, ne očekujem da mi odgovorite danas, ali svakako u nekom narednom periodu, koji jeste direktni nalogodavci ovakvih stvari – dokle će da ide vaše bezčašće i politička nemoralnost? Dokle ćete koristiti decu, tragedije, pretnje da bi ste sačuvali ne vlast ili da bi ste se dočepali ne vlasti, jer na vlast nećete nikada. Narod vam ne da, već da biste sačuvali ovu nesretnu neudobnu skupštinsku fotelju? Dokle će ići pretnje i uvrede na račun jedne devojčice koja nosi ime Milica Vučić i čija je jedina krivica to kako se preziva i čija je ćerka, koja je srednjoškolka ničim uključena u politički i društveni život u Srbiji? Dokle će vam smetati jedan mladić koji se zove Danilo Vučić i čija je jedina krivica što je sin srpskog predsednika, koji ne obavlja nijednu javnu funkciju u ovoj zemlji i koji se pojavljuje na svim događajima širom republike, KiM, Crne Gore i trpi i od tamošnjih protivnika torturu?

Dokle ćete biti političke i ljudske hijene i koristiti sve ovo da biste sačuvali ovu nesretnu, neudobnu poslaničku klubu? Na vlast nećete nikad. Dokle ćete žaliti islamske teroriste i mudžahedine Nasera Orića, koji su uglavnom izginuli u okolini Srebrenice uz svakako nedužno stradale ljude nad kojima jeste načinjen zločin u Srebrenici, a koji su direktni krivci za ubistvo 3.500 ljudi u Podrinju, Birču, Skelanima, Kravicama, Bratuncu? Dokle će biti oni jedini koje žalite i dokle ćete ćutati o 3.500 ljudi, Srba, srpske nejači iz Podrinja? Ćutaćete. Mi nećemo, žalićemo nevine kako god bilo njihovo ime vera, nacija i one Srebrenici i one u Podrinju. Čuvaćemo mir među ljudima i moliti se da nam se to više nikada ne ponovi. Živeo mir, živela Republika Srpska, živela Srbija. Hvala vam.

Hvala, predsedniče.

Uvažena ministarka, poštovane kolege narodni poslanici i narodne poslanice, uvaženi građani Srbije, elementarno politički upućen čovek zna da je Vlada kolektivni politički organ i da kao takva treba da sprovodi jedinstvenu političku agendu. To je jedna opšta činjenica poznata svuda u svetu.

Međutim, istini za volju, ako bi se vratili na početak ovog veka, analizirali rad vlada koje smo imali od 2000. do 2012. godine, pa ako hoćete i do 2016. godine, jer je takva Vlada u severnoj srpskoj pokrajini opstala čak do 2016. godine, mogli biste slobodno da kažete da ovo što ja u polaznoj premisi kažem nije istina i da lako to negirate.

Naime, te vlade, srpske vlade, tog doba, pa i pokrajinska su bile ništa drugo do skup lokalnih despota i oblasti gospodara na čijem čelu je bila politički potpuno nebitna ličnost. Ti oblasni gospodari su bili odvojeni i od naroda i od države, a onaj koji je kao predsednik ove države na isti ovaj dan polagao zakletvu 2004. godine bio je odvojen i od naroda i od te vlade i od realnosti i od Srbije uopšte.

Naime, kada smo mi birali ovu Vladu i kada smo za nju glasali, osnovni motiv po kome smo se vodili bio je to da deluje, naravno kako to i treba, jedinstveno, sprovodi jedinstvenu političku agendu i iznad svega sprovodi politički pravac koji je trasirao onaj koji ima najveći legitimitet među građanima ove države - srpski predsednik.

Obzirom da je delovanjem jednog od ministara gospodina Baste pokušano narušavanje tog jedinstva i tog političkog kursa i da je to percepirano od strane naših koalicionih partnera SPS i JS, jasno je da ćemo jednu takvu odluku, jedan takav predlog u danu za glasanje podržati.

Sa druge strane, potpuno smo svesni da je ovo simbolički i pokazivanje nezavisnosti vođenja politike države Srbije. Kad kažem nezavisnosti, mislim nezavisnosti u smislu njene političke zavisnosti da li od istoka ili od zapada ili bilo koga drugoga i opredeljenosti da vodite jedinstvenu srpsku politiku u interesu građana Republike Srbije.

Obzirom da se kroz današnju raspravu mnogo toga provlačilo, a ostalo je upečatljivo i ne mogu da se ne vratim na ono što smo jutros čuli i što je bio pokušaj namicanja epiteta „genocidnog naroda“ Srbiji i srpskom narodu u celini. Nije to bio čest slučaj u ovom parlamentu. Imali smo priliku to da vidimo u nekim ranijim sazivima, a kada je jedna od naših koleginica pokušala na sličan način da progura jednu, da kažem, inicijativu kojom bismo sami sebe proglasili genocidnim narodom i to smo čuli jutros. Ne žaliti za nevino ubijenim ljudima, ma koliki broj njihov bio, makar bio jedan, a kamoli više njih, bilo bi i neljudski i nedostojno i nehumano i nemoralno. Žaliti za ubicama i dželatima nekih drugih i tražiti za njih pravdu u srpskom parlamentu je skaradno.

No, koliko god to nama teško bilo slušati u ovom danu, dobro je da građani Srbije čuju i vide šta je prava namera dolaska na vlast pojedinaca i na koja poniženja prema sopstvenoj državi i sopstvenom narodu su spremni.

Ono što je ostalo upečatljivo - istovremeno kada ste imali ta masovna ubistva u Podrinju te 1995. godine, nekako u ove dane, baš iste te godine, samo nekoliko dana kasnije imali ste najveće etničko čišćenje u Evropi, 250.000 Srba je proterano iz Hrvatske, pobijeno na hiljade njih na Petrovačkoj cesti, u Medačkom džepu, itd. Nikada, ali nikada nismo od vas čuli i jednu reč žaljenja za te ljude u srpskom parlamentu, osudu takvog zločina, a pogotovo nikada se niste udostojili pre dolaska na vlast SNS i današnjeg srpskog predsednika, niste se udostojili da taj datum obeležite.

To je ono što je upečatljivo i upadljivo svakom normalnom građaninu Republike Srbije, ali, opet ponavljam, dobro je da to možemo i da vidimo, koliko god teško bilo, kako to izgleda na delu.

S tim u vezi, ja ću završiti kako bi moje kolege mogle da nastave svoja izlaganja.

Samo na kraju da vam kažem još jednu stvar, a takođe se tiče dela današnjeg izlaganja. Da, ja sam SNS bot i najviše na svetu volim Srbiju i SNS. Živela Srbija.

Hvala, predsedniče.

Poštovane kolege, uvažena Srbijo, protesti sami po sebi u nekom društvu, ukoliko su utemeljeni na nekim racionalni razlozima i motivima, mogu biti samo od koristi, mogu biti korektivni faktori društva i društvenih kretanja. Međutim, organizovana okupljanja sa licemernim motivima i razlozima ne mogu biti ništa drugo do osnov za nasilje nad ljudima i osnov za nasilno urušavanje društvenog i državnog poretka.

Upravo to nasilje ovih dana su imali priliku da na svojoj koži osete i naš kolega Bakarec, i naš kolega Sveta Vujačić, i naš kolega Lav Pajkić i novinari iz „Srpskog Telegrafa“, itd, a cilj je nasiljem zaplašiti većinsku Srbiju, koja je u stvari Bakarec, Vujačić, Pajkić i svi mi.

U tom zaplašivanju većinske Srbije vam neće pomoći ni Alijini vojnici, pripadnici armije BiH, koje ste, pored hrvatskih agenata i političara, počeli da dovodite u Beograd na proteste.

Naime, o čemu se radi? Pored hrvatskih poslanika, odbornika, učesnika društvenog života, prošlog vikenda u Beogradu se pojavio pripadnik Alijine armije BiH.

Radi se o čoveku koji je u prvih devet meseci rata u BiH bio najpre pripadnik policije, nelegalne policije Alije Izetbegovića, koja je sprovodila čišćenje Sarajeva. Kad kažem čišćenje, mislim na proterivanje stotina hiljada Srba. Kasnije se pridružio čuvenoj mudžahedinskoj Drugoj brdskoj brigadi, tzv. Armije BiH, ali, da tragedija bude veća, ne kao običan pripadnik armije BiH, ne kao običan vojnik koji ratuje iz rovova, već kao elitni snajperista Alijine mudžahedinske brigade.

Snajperista sam po sebi znači čovek koji, sakriven iz zasede, čeka i ubija nedužne ljude. To nisam izmislio ja, to je on rekao sam o sebi.

Postavlja se pitanje šta ste namenili za tog čoveka? Je li za njega bio namenjen onaj snajper koji je policija nedavno oduzela beogradskim kriminalcima? Je li on trebao da ga upotrebi na nekome od nas ili, ne daj bože, nišaneći srpskog predsednika?

(Đorđo Đorđić: Šta priča ovaj čovek?)

Pričam vam ono što je istina. Upravo taj i takav čovek se pojavio na protestima u Beogradu prošlog vikenda.

Pored mog pitanja za graničnu policiju Republike Srbije, MUP - kada će biti zabranjen ulaz takvim licima u Republiku Srbiju, zadužen sam ne u moje ime, nego u ime mnogih ljudi koji su nas pozvali u proteklom vikendu, da pitam vas, organizatore protesta, političare opozicije, koji ste nosioci društvenih dešavanja – šta će vam Alijin mudžahedin i snajperista na protestu u Beogradu? Šta ste namenili za njega? Da li se te za njega namenili neko ministarsko mesto u Vladi koju danima priziva Boško Obradović i mnogi od vas? Šta će Alijin snajperista, mudžahedin, pri tome narkoman i makro, kako je sam za sebe rekao, na protestima u Beogradu?

Da li je sledeći potez da vas u Beogradu na protestima zabavlja Tompson, a da vam himna protesta budu „Čavoglave“?

Sudeći po onome što smo imali priliku da vidimo u proteklim danima, to je potpuno realno očekivati.

I još jedno pitanje – da li neko od vas, organizatora protesta, političara opozicije, može da zamisli bilo kog pripadnika, na primer, 63. padobranske iz Niša, koji je učesnik ratova, da žari i pali po Sarajevu, da protestvuje protiv bošnjačkih vlasti?

(Radomir Lazović: Pitanje!)

Pitanje vam postavljam da li neko od vas može da zamisli pripadnika 63. u Sarajevu koji žari i pali i protestvuje protiv bošnjačkih vlasti? To vas ne pitam ja, to vas pitaju građani, pogotovo ljudi iz regiona.

Naravno, pored ovoga što vas pitaju građani iz regiona i što smo imali priliku da od njih čujemo u proteklim danima, mi poslanici Srpske napredne stranke, moje pitanje na kraju je i policiji i Ministarstvu unutrašnjih poslova – kada će Alijinim specijalcima, mudžahedinima, snajperistima, hrvatskim agentima, političarima, poslanicima, odbornicima, koji dolaze u Beograd, narušavaju javni red i mir, učestvuju u rušenju državnog poretka, nasilja u Beogradu, biti zabranjen ulazak u Republiku Srbiju?

Hvala vam.