Hvala predsedavajuća.

Ukazujem na povredu člana 107. stav 2. u pitanju je direktno obraćanje.

Član 27. o redu na sednici Narodne skupštine ste dužni da se starate.

Naime, kao što znate, to je obično tako u životu, jačina i tonalitet glasa kojim se obraćate sagovorniku obično je obrnuto proporcionalno argumentima kojima raspolažete. To je otprilike bilo na delu sada. Mi nemamo problem sa tim, i za nas je uvreda, morate da znate sa tim, kada kažete, da smo mi Vučićevi poslanici. Da, mi jesmo poslanici Vučićevi, mi jesmo poslanici SNS, jasno i glasno to kažemo, nemamo nikakav problem sa tim, ponosni smo na to, valjda treba da budemo izbačeni iz stranke ili iz poslaničke grupe da bismo se ponašali na isti način. Jedino kada ste oterani iz kuće, jedino kada ste oterani iz poslaničke grupe, iz partije kojoj pripadate, onda ste pojavljuje jedan takva vrsta agresije i javlja se jedan takav tonalitet kada je u pitanju obraćanje drugim narodnim poslanicima.

Prema tome, molimo vas, sledeći put kada imate ovakvu situaciju da prekinete govor narodnog poslanika, ne znam ni koje partije, ni koje poslaničke grupe, a mi, ponavljam vam, mi jesmo poslanici srpskog predsednika, predsednika naše partije, poslanici Aleksandra Vučića i SNS. Hvala vam.

(Aleksandar Jerković: Pa, recite iz koje partije sam izbačen.)

Potrudiću se, predsednice, zaista da budem kratak, ali istine radi i da zaključimo.

Naime, kada sebe neko pokušava porediti u ovakvom izdanju sa pokojnim generalom Božidarom Delićem, zaista ne znam šta da vam kažem na to. To je zaista sramotno, ali istine radi. Pokojni general Božidar Delić, na koga se pozivate, do 2010. godine je bio član SNS. Upravo taj srpski heroj je našeg kolegu doveo u SNS. On je bio član SNS, radio je lokalne izbore sa mnogim našim članovima. Da je nešto vredeo u SNS ne bi bio izbačen. Valjda vam je to jasno. Svi smo mi u SNS spoznali da nema neku političku vrednost i važnost i zbog toga je i izbačen. Kada nije ostvario svoje lične interese u SNS, vratio se u SRS sa pokojnim generalnom, takođe. Nakon toga, Bog zna više, u neku Demokratsku stranku Srbije ili kako se to već zove i danas je trinaesto prase, u političkom smislu mislim. Naravno, mislim u političkom smislu. Da ne bismo više na tu temu polemisali, to je istina o političkom putu onoga ko danas visokim tonalitetom pokušava prikriti svoju, da kažem onako, zaista čudnu političku istoriju. Hvala.

Hvala, uvaženi predsedniče.

Poštovana ministarka, uvažene kolege narodni poslanici i narodne poslanice, poštovani građani Republike Srbije, evo ga dnevni red danas pred nama. Ako bismo u suštinu i napravili analizu ovoga što je danas pred nama, bilo bi jasno da iz ovoga može izvući dve osnovne poruke. Jedna bi bila to da je Srbija definitivno danas ovim, a i onim što je prethodilo ovome, stala u red razvijenih zemalja, zemlja koja čuva pravo i pravdu i poruka da smo mi kao vladajuća većina, verovatno prvi put u modernoj srpskoj istoriji, odrekli se, da kažem, pod navodnim znacima te „privilegije“ da u ovom uvaženom domu ima nekakav direktni uticaj na pravosuđe i pravdu u Srbiji. Znači, sa jedne strane pravo i pravda.

Sa druge strane, ako analiziramo možemo videti međunarodni ugled Srbije i politički, diplomatski, ekonomski i svaki drugi. Šta je to? Sve ono što ste vi gospodo iz opozicije prethodnih dana, lažima, nasiljem, pokušali, i u dobrom delu moram priznati, uspeli da urušite, i pravo i pravdu i moralna načela, a o ugledu da ne govorim.

Pravo i pravdu i moral time što ste nasrnuli i upotrebili nasilje da se obračunate sa nama, a sve to usmereno prema najvažnijoj instituciji ove države, srpskom predsedniku. A, o ugledu ne moram ja da govorim ništa. Dovoljno je da pročitate sarajevske, zagrebačke medije, medije u Prištini, čak i danas i biće vam jasno šta ste uradili prethodnim danima - srušili i pravo i pravdu i ugled ove države.

Kako smo došli do ovoga danas, da se vratimo malo unazad? Događaj koji je prethodio onome o čemu danas pričamo, verovatno najvažniji je taj 16. januar prošle godine, od pre godinu dana, narodni referendum, na kome je narod rekao kako treba da izgleda pravosuđe u Srbiji. I baš kao što juče, vi predsedniče Skupštine, rekoste jedino bitno u svemu ovome je da uvek i za nešto optužite vlast i većinu u Narodnoj skupštini. To je jedini motiv vašeg bitisanja ovde.

I tada, tog 16. januara, bilo je bitno da optužite vlast za nešto. I tada, tog 16. januara, ste lažima pokušali narodu da podvalite tezu da je referendum prikriveni način da se odreknemo Kosova i Metohije i da ga predamo nekome. Ovo govorim, pre svega zbog građana Srbije, da bi se prisetili onoga što je ovome prethodilo.

Da li ste rekli – izvinite? Ne, nama, ne morate nama. Da li ste tražili oprost od građana Srbije za ono što ste radili 16. januara prošle godine?

Da li ste rekli – oprostite, to je bila smišljena prevara i nije se radilo ni o čemu, do podvali koju smo hteli da podvalimo vama, srpskom narodu, tezama da će taj referendum biti način da se odreknemo Kosova i Metohije, pa čak, svestan sam da je ovo retoričko pitanje i ne očekujemo da bilo šta kažete niti očekujemo da se izvinite? Isto tako ne očekujemo da se izvinite i kažete oprostite za ono što ste uradili u prethodnim danima.

Da ne bude zabune, mislim na nasilje koje ste i prvenstveno na ovog stručnjaka i ove stručnjake iz tzv. “patriotske koalicije“ koji je u tom svom naletu besa, prvenstveno krenuo prvo na mene, a kasnije na sve nas i na predsednika države i tog dana otkrio pravu sliku onoga što je tzv. „patriotska opcija“ u Narodnoj skupštini. No, što bi rekao naš narod - gde ćeš motikom na Rusiju.

Toliko o onome što ste vi, gospodo, verovatno duboko svesni šta radite, toliko o onome kako vi to brinete o pravu, pravdi i ugledu države. Jedino pravo i jedini zakon koji vas interesuje je topuz. Time ću i završiti, velikim Njegošem: „Kome zakon leži u topuzu, tragovi mu smrde nečovještvom“. Pomirišite vaše tragove. Hvala.

Živela Srbija!

Hvala predsedniče, evo ja i mi smo u sali, ali valjda to njihovo odsustvo iz sale govori o odgovornosti prema Narodnoj skupštini i odgovornosti prema narodu u Srbiji.

Razumemo mi gospodine Jovanov vrlo dobro, ali razumemo i da ih nema danas u sali, ali ako bi celu ovu raspravu sveli na prosti narodni jezik, nekako su mi dve izreke pale na pamet.

Jedna kaže – vreme donese sve, ko dočekati ume. A onda je Valtazar Gogišić rekao jednu –što se grbo rodi, vreme ne ispravi. E pa donelo je vreme neka nova delanja i neki novi način rada u Narodnoj skupštini i u srpskoj politici. Dočekali smo, a to je danas verovatno pored zasedanja Skupštine u ovoj zgradi, jedan od najvažnijih događaja, da sudije polažu zakletvu i istovremeno danas po tački 16. biramo sudije koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju.

Kažu nam i naravno to činimo bez političkih uslovljavanja, pritisaka i traženja od njih da budu politički opredeljeni. Kažu nam malopre sa ove strane da se ne vraćamo u prošlost. E pa, neće biti. Vraćaćemo vas stalno u prošlost. Stalno ćemo vas podsećati na sva ona dela i nedela koja ste činili u prošlom vremenu. Stalno ćemo vas podsećati na ono što ste radili Srbiji, što ste radili narodu i što ste radili pravosuđu o kome kažete da nećete da govorite, jer Bože moj, nije ministarka pravosuđa ovde. E hoćemo, govorićemo.

Naime, sasvim slučajno ili ne, baš na današnji dan 2000. godine 23. decembra na prvim parlamentarnim izborima u Srbiji, posle odlaska Slobodana Miloševića DOS je preuzeo vlast u ovoj Narodnoj skupštini, u ovoj zemlji. Onda je usledilo vreme čiji smo protok mi čekali. To njihovo vreme je donelo i način izbora sudija po njihovim kriterijumima. Čekala je Srbija da prođe to vreme i evo dočekala.

Vi ste, gospodine Martinoviću , kao neko ko danas zastupa Vladu, svakako pozvani da o tome govorite, a i svedok ste dobrog dela tog vremena, kako je to nekada izgledalo kada su oni birali sudije i tužioce u ovom uvaženom domu. Naravno, pretpostavljate, bila je neophodna preporuka vladajuće stranke, tada najveće.

Ja ću, pre svega, poneo sam jedan dokument, zbog građana Srbije, ali i zbog sudija koje su danas polagale zakletvu i koje se još uvek nalaze u ovom uvaženom domu, a obzirom da je jedan od poslednjih puta da biramo sudije u ovom uvaženom domu, da pročitam kako je to izgledao izbor sudija u njihovo doba, možda više nećemo imati priliku, jer će izbor sudija biti prepušten u potpunosti struci i izaći će iz „ruku“ ovog parlamenta. Drage sudije i dragi građani Srbije, da biste tada bili izabrani, vaša preporuka koja je, da bi katastrofa bila potpunija, je morala da izgleda ovako i bila je sastavni deo skupštinskog materijala.

Kada su birali 2000-ih godina sudiju Opštinskog suda u Vlasotincu, jednog od njih, kaže ovako: „Simpatizer, supruga član DS-a, pošten, vredan, sa strane gledano nekorumpiran, desetak godina unazad pruža pravnu pomoć DS-u, verovatno najbolji sudija u sudu, ambiciozan, zaslužuje da napreduje, zainteresovan za apelacionog sudiju u Nišu, nesporan.“

E, drage sudije, da biste tad bili izabrani na mesto za koje se danas birate i vi koji ste danas polagali zakletvu, ovo je trebala da bude preporuka u ono doba i da ste birani u ono doba ovo bi vam morala biti preporuka.

Tako se za javnog tužioca u Vlasotincu kaže: „Pošten, vredan, sa strane posmatrano nekorumpiran, stručan, iskusan, dugogodišnji simpatizer DS-a, odbacivao sve krivične prijave prema funkcionerima opštinskog odbora DS Vlasotince, sin član, zaslužuje pažnju i šansu za napredovanje, zainteresovan za zamenika Apelacionog tužioca ili starešinu Višeg tužilaštva“.

Nećemo prestati da vas podsećamo, iako vas to boli.

A vi, drage sudije, kojima čestitam polaganje zakletve, dobro zapamtite kako je pravosuđe, sudstvo i tužilaštvo funkcionisalo u to doba.

Što se tiče ove Bogišićeve – Što se grbo rodi, vreme ne ispravi, grbo se tada radilo i džaba je bilo protok vremena od 22 godine, grbo je i danas ostalo. Što su činili tada, čine i danas. I tada su palili i ovu zgradu i harali RTS, retorika se nije puno promenila ni do danas, pa mi je zato pala na pamet i ta Bogišićeva. Grbo se rodilo, grbo ostalo.

Zima je, decembar, vreme slava i praznika. Svako slavu i praznik u Srbiji proslavlja na svoj način i kako to najbolje ume, obično dostojanstveno. Vi, opozicijo, ovo što ste danas činili i ovo što činite, je vaš način proslavljanja slave i vaš način proslavljanja praznika na koji ste došli na vlast. Ovo što danas čine je njihova slava. Dosovci, srećna vam slava, a mi vam nikada nećemo zaboraviti. Hvala.

(Dragana Rakić: Demokratska stranka aplaudira Milimiru, molim vas da uđe u zapisnik.)

Hvala vam predsedniče.

Uvaženi građani, poštovane kolege, poštovani predstavnici Vlade, ja prosto ne mogu da se ministarka Popović ne vratim malo na ova pitanja izbora sudija. Svaki put nam to iznova zapara uši, znam da je tema amandman, ali molim vas, baveći se malo ovim budžetom, nekako smo lako propustili temu izbora sudija u sudovima širom Srbije.

Vi ste neko ko ima veliko iskustvo u pravosuđu, dugo ste u ovom sistemu i meni je žao što gospođa iz Visokog saveta sudstva nije danas sa nama. Juče nam je vrlo jasno rekla, da je ovaj način izbora koji je verovatno jedan od poslednji put ili jedan od poslednjih puta biramo sudije u ovom uvaženom domu, i jedan smo od retkih koji su se sa pozicije vlasti odrekli privilegije da biraju sudije u Narodnoj skupštini.

Kako nam rekoše, i kako reče gospođa iz Visokog saveta sudstva, koja nije danas tu, sve je urađeno po zakonu i Ustavu i ja se slažem. Idemo na podmlađivanje sudstva te će u narednih tri godine biti zamenjeno 50% ljudi, odnosno 50% u pravosuđu će biti penzionisano. Slažemo se i sa tim, treba da podmladimo sudstvo.

Međutim, ja koristim priliku vas da pitam, a dugo ste u pravosuđu, da li se sećate načina izbora sudija u prethodnom periodu? Rekoše da svi imamo danas kvalitetne kadrove, to reče gospođa iz Visokog saveta sudstva. Nije me mrzelo i ja malo uzmem i vidim kada je u pitanju Privredni sud u Novom Sadu, Nišu, Čačku, pa pogledam biografije, pa bogami sve je u pravu. Kvalitetni kandidati, pa pogledam u Novom Sadu Svetlana Kvrgić, odlična biografija. Pogledam nema preporuke vladajuće stranke, nijedne. Naravno, sarkastičan sam, znate šta vas pitam.

Da li je u prošlosti bio slučaj i da li je to praksa bila u 2000. godinama da morate da donesete preporuku vladajuće stranke iz jedne opštine gde se birate za sudiju? Ja znam, moje kolege to znaju, znaju i ovi koji su danas kritičari tih stvari, ali važno je da kažete vi, radi građana Srbije, kako je to izgledalo u prošlosti u ovom uvaženom domu.

Da li ste pored svoje biografije morali da donesete preporuku Demokratske stranke iz nekog opštinskog odbora tamo gde ste birani? Znam odgovor. Očekujem ga od vas da ga kažete, radi građana Srbije. Bilo bi u redu. Čisto radi kritika koje danas slušamo.

Pokušaću kratko da se osvrnem i na budžet, pošto nemamo mnogo vremena, jer je to tema koja najviše zanima građane Republike Srbije, ali ovo sam morao da pomenem, nemojte mi zameriti.

Budžet je najvažniji zakonski predlog koji može da se nađe u ovom domu. Nema velike razlike u odnosu na onoga kako jedan srpski domaćin prosečan planira svoje prihode i rashode, kako planira ono što će da zaradi i ono što će da troši za sebe i svoju porodicu. Da biste mogli da trošite, morate da budete domaćin u pravom smislu te reči. Prvenstveno morate da budete odgovorni, a onda vredni i radni, pa tek onda možete da vidite kako ćete da trošite i razvijate i domaćinstvo i porodicu.

Naime, vi ste gospodo iz Vlade bili i odgovorni i vredni i radni, uzevši u obzir i vi i vaši prethodnici, a budžet je rezultat rada i vas i vaših prethodnika, tj. predlog budžeta, moramo uzeti u obzir da je svet na ivici najvećeg sukoba, ako nije već u trećem svetskom ratu, ali ste pored svega toga uspeli da stopu nezaposlenosti sa 30% koliko je skoro bila u poslednjih deset godina svedete na najmanju moguću meru, na jednocifrenu. Uspeli ste da održite pozitivan privredni rast, iako smo svedoci pada privrednog rasta širom sveta i Evrope i niste nas zadužili, održali ste nivo dugo daleko ispod onoga što je danas prosek u Evropi – 56%. Znači, bili ste i odgovorni i vredni i radni. Stvorili su se uslovi da trošite baš kao onaj domaćin iz priče na svoju porodicu.

Ono što mene i nas kao narodne poslanike izuzetno raduje, to što ste uspeli da stvorite uslove i za troškove naše porodice koja se zove Srbija i živi u granicama Srbije. Možemo da trošimo i na porodicu koja živi van naše kuće koja se zove Srbija.

U budžetu su se našli projekti koji su od velike važnosti za ljude iz regiona. Našao se novac, i to najvećim delom, a ispraviće me ovi iz Ministarstva finansija, i za putni pravac od Beograda ka Republici Srpskoj i dalje naravno ka Sarajevu, i za putni pravac od Novog Sada do Rume pa dalje ka Šapcu, Loznici i, ako hoćete, Zvorniku, Milićima, Vlasenici, što je žila kucavica opstanka istoka Republike Srpske. Mnogo ljudi me pozvalo iz Republike Srpske zahvaljujući se na ovome i tražeći da to danas kažem javno, zbog vas i zbog građana Srbije. Uspeli ste da stvorite uslove da troši i naša šira porodica.

Međutim, kao što rekoh, svet je na ivici sukoba, to je činjenica i ne možemo zatvarati oči pred tim. Sve oči srpskog naroda su danas uprte u Ministarstvo odbrane, Ministarstvo unutrašnjih poslova i BIA. Prosto, stvari stoje tako.

Hoću da vam se kao ljudima iz Ministarstva finansija zahvalim i na tome što ste i jutros našli za shodno da razgovarate o temi poboljšanja uslova u vojsci Srbije i nekih novih mogućnosti za ulaganje u odbranu Srbije. Verujte mi i verujte nam, to je danas, hteli ili ne, jedna od najvažnijih stvari, uzevši u obzir sve šta se izdešavalo u prethodnim danima – i devastacija crkve u Mostaru, koja je najveći hram srpske pravoslavne crkve bila pre izgradnje ovog hrama na Vračaru i prebijanje Milana Kneževića u Podgorici i da ne pričam o onome što se svaki dan dešava na Kosovu i Metohiji, o tome šta trpi naš narod, kad kažem običan, pod navodnim znacima, naravno, je suvišno i govoriti.

Sve oči su uprte danas u ta dva ministarstva i u tu agenciju, uz dužno poštovanje prema svima ostalima.

Hvala vam još jednom na tome, hvala vam u ime građana iz regiona kojih je između milion i po i dva, što su projekti važni za njih našli mesta u ovoj velikoj knjizi koja se zove Predlog budžeta za 2023. godinu i nemajte sumnje, dok ovako radite i dok sledite politiku prvoga među nama, predsednika države Aleksandra Vučića, ovde ćete uvek imati podršku, govorim pre svega o poslanicima SNS. Živela Srbija i hvala vam.

Hvala, predsedavajuća.

U ovoj gužvi i galami vam se divim kako uspevate na pravi način da održavate red. Ja sam doduše mislio da nešto kažem po amandmanu, ali postaje besmisleno posle onoga načina na koji je amandman obrazlagan.

Naime, očigledno je da bez napada na žene, decu današnja opozicija u Srbiji ne zna da funkcioniše. Naravno, počelo je od dece predsednika države, Aleksandra Vučića, pretnjom da će se naći u šahtu.

(Srđan Milivojević: Ko je pretio, sram ga bilo?)

(Milenko Jovanov: Ti.)

Nastavilo se svakako sa zatvaranjem premijerke…

… kako rekoše sa obdarenim crncem…

U redu je, ne ometaju oni mene, a evo došlo je sada do dece svih nas, pa i do dece Milimira Vujadinovića.

Da vam kažem, moju decu, decu ovih ljudi sa moje leve strane i dobrim delom ovde hrane samo njihovi roditelji i hrane i brane i njihovi roditelji i njihove babe i dede, simbolički rečeno, decenijama unazad i devedesetih godina kad je to bilo najgore.

A njihovi saradnici i oni koji njih hrane su deca crnogorskih srbomrzaca, čije su dede najteže godine devedesetih godina proveli u krilu Franje Tuđmana, dok su naše babe i dede našu, svoju decu branili od onih koji su bili najgori u istoriji ovog naroda u ovom poslednjem veku. E pa, ponosni smo što našu decu brane naši roditelji, naše babe i dede, a nikako ne brane potomci Jevrema Brkovića, crnogorskog srbomrsca, kakav je danas slučaj sa opozicijom, jer je danas potomak Jevrema Brkovića, crnogorskog naciste, direktni saradnik opozicije na poslovima u Novom Sadu, a pre svega našeg uvaženog kolege koji je, iznad svega, nabeđeni zeleni aktivista itd.

Našu decu ne hrane ni oni aktivisti, niti ćemo ikada dozvoliti, oni aktivisti iz Majdanpeka, gde je svih šest privedenih aktivista u stvari počinioci najtežih krivičnih dela u prošlosti. Ponosni smo na to što našu decu hranimo mi, a nikakvi aktivisti ni iz Loznice ni iz Majdanpeka sa najtežom mogućom kriminalnom prošlošću. Hvala.

Hvala, predsedniče.

Nekako smo i krenuli kroz istoriju, kroz kulturu sećanja, trudiću se da nastavim u tom tonu. No, Mitrovdan je, krsna slava mnogih srpskih porodica na Balkanu, krsna slava Boračke organizacije Republike Srpske.

Prvo ću iskoristiti priliku da njima čestitam ovaj praznik, a Mitrovdan je dan kada je pre 30 godina, a sve apropo kulture sećanja, naš narod preživeo jedan značajan događaj. Naime, pre tačno 30 godina, na današnji dan, tadašnji prvi Tuđmanov vojnik Janko Bobetko i Božan Šimović su sa 40.000 bojovnika krenuli na jug Republike Srpske i na Nevesinjsku brigadu Hercegovački korpus. Cilj akcije je bio svakako razbijanje ideje o postojanju Republike Srpske, izlazak na granice tadašnje Srbije i Crne Gore, odnosno tadašnje Savezne Republike Jugoslavije, čijem ste raspadu vi sa moje desne strane i te kako doprineli.

Janka Bobetka, Božana Šimića i 40.000 hrvatskih bojovnika tada je čekalo nešto više od 5.000 srpskih boraca, na čelu sa legendarnim komandantom Novicom Gušićem i Radom Radovićem. Agresori su vraćeni na početne položaje, uz velike gubitke. Međutim, nažalost, koštalo je to i naše saborce, odnosno naš narod u Republici Srpskoj. Četrdeset dva poginula borca i više od 300 ranjenih.

Zašto vam sve ovo danas govorim? Naime, prvo iz pijeteta prema tom događaju i kulture sećanja o kome smo malopre govorili nešto i odavanja počasti onima koji su zaslužni što mi danas ovde u miru sedimo, a drugo iz obaveze koju su nam tada nametnuli znajući šta je to tačno iza njihovih leđa što su branili tih dana.

Naime, siguran sam i znam da su se tih dana nadali Srbiji, kakva danas izgleda u miru, Srbiji koja će baš na način kako to čini danas srpski predsednik, SNS i naši koalicioni partneri voditi Srbiju i upravljati sa njom. Nadali su se da će doći ovi dani kakvi su danas pred nama i evo, na kraju krajeva, i ovakvi budžetski predlozi i mnogi drugi zakonski predlozi.

Vi ste, ministre Mali, juče i nama i javnosti izneli pet razloga, kada je u pitanju ovaj predlog rebalansa budžeta i oni su sasvim u redu i opravdani, ako hoćete i sami po sebi za podržati. Efekti su jasni, ali pored tih svih efekata koji se tiču 14,3% povećanja minimalne zarade, dvadeset koma nešto posto kumulativnog povećanja penzija, zajedno sa onim povećanjem koje će uslediti od Nove godine, stopom nezaposlenosti koja je rekordno niska, pomoći koja će uslediti mladima, pomoći koje će uslediti porodiljama, trudnicama, majkama, javnog duga koji je daleko ispod Mastrihta i svih onih efekata o kojima smo govorili, ovde postoji još nešto važno o čemu smo nekako veoma malo govorili, a ministar Vesić je juče sa žalom to i konstatovao, obraćajući se iz skupštinske klupe.

U ovome predlogu rebalansa budžeta se nalazi novac za izgradnju puteva prema Republici Srpskoj i onoga prema Preljini i dalje prema Višegradu i Sarajevu, ako hoćete. U ovom Predlogu rebalansa budžeta se nalazi i novac za izgradnju puta prema Loznici i Podrinju u Republici Srpskoj. U ovom Predlogu rebalansa budžeta se nalazi i novac prema Posavini u Republici Srpskoj, u ovom predlogu se nalazi, kada smo već kod mostova, evo uporno smo već satak vremena proveli u raspravi o mostovima, u ovom Predlogu budžeta se nalazi i novac za izgradnju, odnosno rekonstrukciju mostova i u Ljuboviji, i u Šepku, i na Karakaju i na Skelanima. Opet mostova koji nas povezuju sa Republikom Srpskom.

Zašto vam sve ovo govorim, uvaženi ministre Mali i uvaženi predstavnici Vlade, na čelu sa ministrima Vesićem i Malim? Upravo zbog onih junaka i boraca sa početka priče. Naime, njihov san i njihova misao tih najtežih dana za srpski narod na Balkanu i Republiku Srpsku, pa ako hoćete i za Srbiju, bilo je upravo povezivanje Srbije i tih krajeva koje su tada branili. Infrastrukturno, političko, ekonomsko, kulturno, svako drugo. Ovaj Predlog rebalansa budžeta je materijalizacija te njihove želje i te njihove nade.

Može da nam izgleda kako god hoćete, ali ovaj Predlog rebalansa je materijalizacija onoga za čega su se borili. Povezivanje Srbije sa našim narodom na Balkanu. Nekako smo olako prošli raspravljajući, a siguran sam da je to i namera da prenebregnemo ono što se ovde dešava i što se nalazi u ovom Predlogu rebalansa budžeta, preko svega ovoga. Drago mi je što je danas upravo na ovaj dan rasprava o ovim temama u Narodnoj skupštini Republike Srpske i što se takve stvari nalaze u ovom predlogu budžeta.

Na kraju, ovo jeste politika i ovo jesu predlozi koji su na tragu politike koju je proklamovao onaj prvi među nama danas, predsednik države Aleksandar Vučić. Stoga ćemo mi poslanici SNS podržati i ovaj rebalans, a radujemo se i budžetu za narednu godinu, za koju ne sumnjam da će biti koncipiran na sličan način i sadržati slične i slične projekte u sebi.

Još jednom, neka je sretna krsna slava onima koji slave, neka je slava srpskim junacima iz 1992. i 1994. godine, iz vremena kada su branili pravo nas da danas sedimo ovde, a prema ovome sam imao jedan lični odnos, jer sam te dane i sam lično preživljavao sa njima.

Živela Srbija. Živeo naš srpski narod. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege, građani Republike Srbije, naši sunarodnici širom sveta, svašta je izrečeno u proteklim minutima, ali neodoljivo me podseća na onu priču kada jedan čovek drugome udara šamar a treći stoji pored njega i brani ga, kobajagi, i govori – ajde još jednom, ajde još jednom, a onda onaj mučenik kaže – nemoj više da me braniš ko boga te molim.

Ako krenemo od amandmana, nemoj više da nas branite ko boga vas molimo. Pravili su dijasporu, samo u jednu do dve godine 200 hiljada ljudi u ovoj zemlji je prilikom privatizacije i pljačke preduzeća, razaranja ove zemlje, ostalo bez posla, a onda su ljudi trbuhom za kruhom put belog sveta bežali iz ove zemlje i postajali dijaspora. Ko je pravio više od njih? A da je po predlagaču, da vam kažem, svi Srbi koji žive van teritorije nekadašnjeg beogradskog pašaluka bi bila dijaspora ili Srbi u regionu.

Sećamo se mi brige o Srbima u dijaspori i Srbima u regionu. Znate na šta se svodila briga? Lovili su ih kao divlje zveri širom Srbije a onda ih vraćali preko Drine na drugu stranu, neke i nisu, ali konačni cilj se znao – belosvetski kazamati. To je bila briga o Srbima u regionu, pogotovo oni preko Drine i oni preko Dunava. Valjda su krivi što su branili ovu zemlju u najgorim vremenima. Onaj deo o kojima se nisu brinuli na taj način su obično u belim košuljama tapšali, grlili. Sve se na to svodilo.

Uporedite to sa ovim sada. I onda vam kažu – Jermenija. Jel znate nekog Jermena koga je Jermenija iz Nagorno-Karabaha spakovala i poslala u bilo koji zatvor na svetu, pogotovo u Azerbejdžan? Ne znate. A onda vam kažu – Izrael. Pa, Izrael je svoje neprijatelje lovio širom sveta, a vi ste svoje branioce slali širom sveta, a po pravilu su bili Srbi iz dijaspore i regiona. Bilo malo, onda je došlo do Crne Gore, pa su i Srbi iz Crne Gore napravljeni dijasporom, bez ikakve akcije i pokušaja da se to spreči, valjda da se brže ratosiljamo tog balasta koji se zove Srbi u Crnoj Gori. I postadoše Srbi u Crnoj Gori, Srbi u regionu, a trude se njihove vlasti da ih nazovu dijasporom, šaljući ih nazad u Srbiju, valjda smatrajući da im je to matica, da im matica nije Srbija.

Vrhunac, 2008. godine, Srbi sa Kosova i Metohije potrudiše se da ih postave na mesto Srba u regionu ili Srba u dijaspori, bog će ga znati. I sve to pečatiraše 2013. godine dokumentima za koje se Kurti i šiptarska secesionistička politika i dan-danas hvataju kao osnov svog delovanja.

E, to vam je briga o Srbima u dijaspori i Srbima u regionu, tako da je ovaj predlog, u najmanju ruku, licemeran. Šta sve preživesmo, dobro i pretekosmo, nemojte da nas više branite ko boga vas molimo.

Ne mogu a da se ne dotaknem ovog mosta u Novom Sadu. Moj uvaženi kolega Jovanov kaže i trudi se dobronamerno da objasni šta je to važnost mosta u Novom Sadu, ali nije to, Milenko, suština. Suština svega je kao i u Majdanpeku – zatvoriti rudnik, izbatinati radnike, a onda bi polako na red došao Bor, jer su i njega počeli da spominju, pa bi došla Železara u Smederevu, onda industrijske zone širom Srbije, pa bi Srbija tako unižena postala kompletna dijaspora, bez ikakve prilike da se bori za one koji žive van nje, a da brane jedino one koji cirkus prave.

Čuli ste prethodnih dana, bili su advokati najgorih kriminalaca u Srbiji. Spominjali su ove glavoseče beogradske, ali već smo to apsolvirali. Bili su branioci oni koji su u Majdanpeku prebijali radnike. Od šest privedenih u Majdanpeku, za koje se tako zdušno zalažu, svih šest su krivično gonjeni i osuđivani ljudi u proteklih 10 godina, svih šest. Ni jedan od njih nema bez kriminalne prošlosti i bez krivičnog progona.

Onda je na red došao Novi Sad, valjda sa potomcima crnogorskih fašista da terorišete Novi Sad, novinare, javnost, građane. Iako se moj kolega Milenko Jovanov trudi to dobronamerno da objasni, ne vredi. Suština je potpuno druga.

Na kraju, ako će nam potomci fašista, neki Brkovići, neke Ćute, ili šta ja znam, voditi računa o Novom Sadu, kako reče Miloš Vučević, neka nam je gospod bog u pomoći, a isto važi ako će nam o dijaspori i Srbima u regionu voditi računa oni koji su ih slali i unižavali decenijama unazad. Hvala vam.

Hvala predsedniče, poštovani građani Srbije, poštovani naši državljani i sunarodnici u regionu i dijaspori, uvažene kolege poslanici.

Na početku iskoristiću priliku da čestitam Tomin dan, koji danas dobar deo vernika SPC proslavlja kao krsnu slavu i da im poželim da u miru, pre svega i u zdravlju dočekaju narednu slavu.

Prvi put govorim u ovom skupštinskom sazivu u plenumu, naravno već sam to imao priliku da činim u odborima. U skladu sa tim imam potrebu da se podsetim i da sve građane podsetim kako so došli do ove situacije u kojoj smo danas.

Naime, iza nas su izbori koji su odredili pravila delovanja i ovog uvaženog doma i institucije predsednika države, ako Bog da i naredne Vlade koju ćemo izabrati do Svete Petke. Ti zbori po mnogo čemu su istorijski. Pre svega po rezultatima koji su na njima ostvareni. Tu pre svega mislim na podršku koja je u tolikom broju data tadašnjem predsednikom kandidatu, a današnjem predsedniku Republike.

Nije ta podrška istorijska samo sa aspekta građana Srbije, koji su glasali u granicama ove države. Istorijska činjenica je da smo kao nikada do sada imali veliki broj biračkih mesta otvorenih u regionu i dijaspori. Pošto je juče dijaspora i odnos prema njoj i Srbima u regionu bila dosta tema, imam za potrebu da vam kažem kako to region i dijaspora gleda na delovanje srpskog predsednika i srpske Vlade u prethodnom periodu.

Reći ću vam samo neke rezultate izbora u mestima u regionu i širom sveta. Kaže, u Sarajevu 86%, Banja Luka na oba biračka mesta 90% - 93%, Drvar 98%, Mostar 90%, Trebinje 91%, Bijeljina 95%, Bratunac 95%, Vukovar 92%, Rijeka 73%, Skoplje 90%, Podgorica 69, Berane 92%, Budva 75%. Da ne bi dalje nabrajao, nije drugačije verujte mi ni u Doboju, Zvorniku, Loparama, Prijedoru, Rudom, itd, a nije ni drugačije ni u ambasadama, poput Budimpešte, Beča, itd. Valjda ta činjenica sama po sebi istorijski govori o onome šta je srpski predsednik i srpska Vlada radila za Srbe u dijasporu i u regionu.

Istorijski izvori su i zbog činjenice da je izborni proces trajao, verovatno kao nikada do sada u modernoj srpskoj istoriji, gledano sa aspekta vremena, koji je trebao da taj proces dovedemo do kraja. To takođe govori, tj. to je posledica onih zahteva kojima se izašlo u susret, a koji su dolazili od strane opozicije, a činjenica je i dokaz, ako hoćete, demokratičnosti srpskog društva, iako smo izgubili nekoliko meseci na takav izborni proces.

I nakon svega, evo nas sabranih na Tomin dan, ap pro po ove posete, iz Podgorice, ne znam da li je slučajno ili je smišljeno danas, ali mi je drago da je to na današnji dan, evo nas sabranih i na dan rođenja jednog od srpskih suverena knjaza Nikole. Drago mi je što je i ta poseta iz Podgorice došla baš na današnji dan.

Na Tomin dan i na rođendan knjaza Nikole, postavljamo temelje nove srpske Vlade, sedamnaeste po redu od povratka višestranačja u Srbiji. Dok smo mi poslanici SNS, nas 148 zajedno sa koalicionim partnerima, pokušali da uspostavimo i postavimo temelje i odredimo šta je to važno što treba da radi i može da radi srpska Vlada u narednom periodu, neki drugi su se bavili nekim potpuno drugim stvarima.

Poštovani građani, kažu – tema. Pa, evo o temi ćemo, o svemu onome što je rađeno prethodnih dana.

Poštovani građani, dok smo mi poslanici SNS predstavljali ovaj zakon, citirali reči predsednika države, citirali reči važnih političkih faktora u ovoj zemlji, ljudi sa one strane su citirali reči najokorelijih srpskih kriminalaca i glavoseča. Relativno dugo sam u ovom parlamentu, neke moje kolege mnogo, mnogo duže. Juče i danas sam ih pitao – da li je nekada u istoriji srpskog parlamenta, koliko je oni poznaju, da li se sećaju da je bilo ko iz skupštinskih klupa bio glasnogovornik i citirao najokorelije kriminalce? Nisu mogli da se sete. Pri tome, pretvarajući sebe, poslaničku grupu i politiku koju predstavljaju, ako hoćete u poslaničku grupu i glasnogovornike tih istih kriminalaca. Rekoše da nećemo o njima, evo neću ni da spominjem, ali oni su ih spominjali ko su.

Dok smo mi poslanici SNS sa koalicionim partnerima se trudili da argumentovanu narodu, javnosti, novinarima objasnimo šta je to što ovaj zakon nosi u sebi i šta je to što će da radi i kako će da izgleda srpska Vlada u budućnosti, neki drugi su novinare i građane prebijali u Novom Sadu juče, ali i način kako je to rađeno je veoma upečatljiv.

Slali su na njih potomke crnogorskih fašista i nacista i direktno se obračunavali sa građanima Novom Sada. Ono što mi je ostalo upečatljivo i što mi je ostalo kao pitanje, a evo danas poseta iz Crne Gore me je opet podsetila na to, da li je moguće i da li neko od vas drage kolege i građani Srbije misli da je moguće, otići na raskrsnicu u Cetinje koja razdvaja puteve ka Budvi, Cetinju i Podgorici, tamo prebijati radnike, tamo prebijati policiju i tamo tući novinare cetinjskoj lista i radija, a da ste pri tom potomak rojalističke porodice, recimo sa Stare Planine, da ste sledbenik kraljeve i ravnogorske politike, ako hoćete, iz države Srbije i da ste unuk nekog od tih? Jel moguće? Pa nije moguće. Znam da je nemoguće.

Gledajte, potomak crnogorskog fašiste, naciste i srbomrsca isto to radi u Novom Sadu vrlo otvoreno, a u sadejstvu sa nekim našim poslanicima. Da li bi poslanici iz katunske nahije bili saveznici takvog jednog našeg čoveka na Cetinju? Ne bi. Nažalost, koliko god ja lično i mi poslanici iz SNS nosili gorčinu zbog takvih stvari, sa druge strane smo ponosni što živimo u zemlji koja dopušta slobodu govora svakom čoveku ma kog porekla on bio, ma koje nacije bio, ma koju veru propovedao, ali naravno poštujući zakonske propise, pre svega ove zemlje.

Naravno, moram da izrazim i podršku gradonačelniku Novom Sada kome nije lako ovih dana, ali koji pre svega dostojanstveno i uporno poziva na pored svega što se dešava, na poštovanje gradskih propisa i na poštovanje zakonskih odredbi u ovom smislu. Bilo bi tu još mnogo toga, ali ostaviću vreme mojim kolegama, i ovako sam uzeo nešto malo više vremena.

U svakom slučaju, pored svega, mi ćemo kao poslanici SNS, naravno i kao predlagači ovog zakona, podržati ovaj zakon u danu za glasanje, a ako Bog da očekujemo na Svetu Petku i sastav nove srpske Vlade.

U svom delovanju nećemo dozvoliti nikome da urušava ni ugled ove Narodne skupštine, ni ugled Srbije, ni ugled njenog naroda.

Hvala vam na svemu. Živela Srbija! Živeo naš narod na Balkanu!

Hvala, predsedavajući.

Evo, nekako kraj godine, prazniča atmosfera, međutim kada je u pitanju ovaj uvaženi dom, ta atmosfera je znatno promenjena i znatno poremećena gubitkom koji je zadesio i ovu Skupštinu, ali siguran sam i ovu državu u proteklim danima kada je preminuo naš prijatelj i saradnik, Branko.

Međutim, između ostalog, pa i zbog pokojnog Branka, moramo nastaviti da radimo, da svaki dan ovu zemlju guramo po malo napred i da postavljamo sebi pitanja šta je to što smo uradili i šta je to još dobro što možemo da uradimo svakoga dana za ovu državu, baš kao što je to radio naš prijatelj.Treba da postavljamo pitanja, merimo se, ali da postavljamo i gledamo i druge kako rade, kako bismo imali kakvo-takvo merilo.

Nekada su domaćini u Srbiji meru i ocenu onoga što su učinili u prethodnoj godini, davali nekako na Božić. Obično su tada sagledavali šta je to što su uradili u prethodnoj godini i pravili planove šta će to da urade u narednoj godini i kako će da sačekaju sledeći Božić. Nije se to vreme puno promenilo do dana današnjeg. Evo, nekako, u ove dane na kraju godine opet ljudi te stvari sagledavaju ili oko Nove godine ili oko Božića.

Evo prilike, drage kolege, da i mi svi kao nosioci i predstavnici vlasti pogledamo šta smo to radili u prethodnoj godini i šta su naši planovi za budućnost. Ako se okrenemo iza sebe, videćemo, mnogo toga smo mogli i bolje da uradimo, ali i mnogo toga dobrog što smo uradili.

Evo nas na 6,7% rasta BDP. Evo n as na 3,4 milijarde stranih direktnih investicija, više nego u svim ostalim državama u regionu u zbiru. Evo nas na stopi inflacije iz vremena pre pandemije, što će reći da ovo teško vreme pandemije nije baš mnogo oštetilo Srbiju. Evo nas na novim kilometrima auto-puteva. Evo nas sa maljem u ruci u gnezdu stršljenova kriminala kao nikada ranije. Evo nas sa investicijama u regionu i sa nikada većom pomoći našem narodu u regionu.

Malo je vremena kada bi danas u ovih nekoliko minuta pokušao da nabrojim šta je to što smo uradili u ovoj godini, ali moramo da se merimo i šta je neko drugi uradio, jer jedino tako možemo dati pravu ocenu onoga što smo i sami radili.

Gde su i šta su radili oni koji danas suprotno misle i suprotno čine u ovoj zemlji? Radili su. Radili su i oni sve što je bilo u njihovoj moći protiv Srbije i protiv naroda. Nije im manjkalo te vrste rada. Radili su sve da ovu zemlju zapale. Radili su na uvredama, na pretnjama. Radili su na blokadama, na paljevini, a u planovima za sledeću godinu, plan je, ako je ikako moguće, uzeti život predsedniku države, eventualno nekom njegovom članu porodice i silom se domoći vlasti u Srbiji, to je plan.

Evo, nekako na kraju godine navikli smo da, pošto je ovo negde, ja mislim i poslednje pitanje poslaničko za ovu godinu, obično ga postavljamo ili institucijama ili nekim organima vlasti, to je u redu. Međutim, moje pitanje na kraju ove godine kao poslednje poslaničko pitanje ide onome ko je najvažniji u ovoj zemlji – narodu. Narode i Srbijo, vidiš li šta su radili i šta smo radili? Narode, šta misliš o njima i kakvu Novu godinu sledeću i kakav sledeći Božić misliš da čekaš i sa kim misliš da ga dočekuješ?

Ja danas to pitam Srbiju i pitam narod, kakve planove imamo mi i kakve planove, narode, imaju oni drugi? Ja ću odgovor čekati. Očekujem ga početkom aprila. Gotovo da sam siguran u njega, ali ću čekati odgovor naroda. Kakav god odgovor bio, bićemo njime zadovoljni, jer na kraju krajeva, narodna je poslednja. Hvala.

Hvala.

Pokušaću da budem što kraći i da budem uviđavan baš kao što ste to vi često, kako bi naše kolege imale priliku da kažu još ponešto na temu ovih zakona.

Poštovana ministarka, želim da vas pozdravim u ovom uvaženom domu. Iskreno, kad sam vas video jutros, nisam nešto baš informisan o svim događajima i video povredu koju nosite, pomislio sam da ste možda jedan u nizu onih koji su ovih dana preživeli batinjanje širom Republike Srbije. Ali, vaše prisustvo i u takvom zdravstvenom stanju govori o odgovornosti, pre svega, Vlade prema ovom uvaženom domu i prema narodu u Republici Srbiji, ali i u regionu. Stoga, posebna zahvalnost za to što ste danas sa nama, pre svega, kao predstavnik Vlade.

Uvažene kolege i uvaženi građani Srbije, evo, 14. decembar, veliki je to dan za srpski narod na Balkanu. Godine 1995. na današnji dan je u Parizu potpisan, posle onog parafa koji je napravljen u Dejtonu, u Parizu je potpisan Dejtonski mirovni sporazum. Upravo tim sporazumom je stavljena i jedna međunarodna verifikacija na postojanje Republike Srpske, koja je osnovana nešto ranije 1992. godine i srpski narod je dobio nekakav državotvorni okvir preko Drine. Mnogo je više ovaj događaj od dana formiranja Republike Srpske.

Naime, posle više vekova naš narod preko Drine je dobio okvir u kome ima ozbiljan politički uticaj i koji nosi prefiks srpski, a svaki put znamo kroz prelomne istorijske momente kada srpski narod nije imao jedan takav državotvoran okvir, tragično je prolazio.

Ta Republika Srpska i dan danas se bori za svoj opstanak i očuvanje onoga što su tekovine Dejtonskog mirovnog sporazuma.

Republika Srpska i naš narod, danas posebno apostrofiram Republiku Srpsku, ali tu je i naš narod u Crnoj Gori i drugim državama regiona, ali i Srpska pravoslavna crkva svuda u regionu se uporno bori i za očuvanje identiteta, a kada je u pitanju politika, za očuvanje tekovina Dejtona i Ustava i zakona BiH, a samim tim i očuvanja našeg naroda u Republici Srpskoj i BiH.

Kao što znate, Republika Srbija je jedan od potpisnika ovog mirovnog sporazuma. Mislim da je i pticama na grani odavno jasno da jedino jaka Srbija može biti garant opstanka Republike Srpske, ali i garant opstanka našeg naroda preko Drine i u regionu uopšte, da jedino takva Srbija može da garantuje da nam se neće desiti ono što nam se dešavalo u raznoraznim pogromima poput "Oluje" ili martovskih pogroma, akcija "Čagalj" i raznih drugih koje su i u poslednjem i u nekim prethodnim ratovima preduzimane protiv našeg naroda koji je živeo preko Drine.

Jedino jaka Srbija, kao potpisnik Dejtonskog mirovnog sporazuma, a na čelu jake Srbije, posle više decenija, državnik, čovek čija politička vizija i čije političko delovanje odavno prevazilazi definiciju političara. Čovek čije političko delovanje je usmereno i na očuvanje onoga što je u Srbiji, ali i na očuvanje onoga što se dešava našem narodu u regionu, a pre svega na očuvanje mira, koji je najvažnija tekovina svih nas koji živimo na ovim prostorima.

Srušiti Republiku Srpsku koja se u poslednjim danima kao nikada do sada od potpisivanja tog istog Dejtonskog mirovnog sporazuma suočava sa pritiscima znači pre svega srušiti Aleksandra Vučića i srušiti jaku Srbiju. To je put da se sruši Republika Srpska.

Događaji koje imamo poslednjih dana u Republici Srpskoj, odnosno poslednjih meseci i događaji koji se dešavaju poslednjih nedelja u Srbiji su i te kako usko povezani, identično. Svako ko pomno prati političke događaje u Srbiji i u Republici Srpskoj lako će izvući taj zaključak.

Pored udara na državu i pokušaja njenog slabljenja, na ozbiljnom udaru se nalazi i Srpska pravoslavna crkva i njeno sveštenstvo, verovali ili ne, i u Srbiji. Pored ogromnog medijskog linča koji je u poslednjim mesecima i nedeljama preživela SPC, pre svega njen patrijarh, u subotu se desio jedan ozbiljan incident na severu Srbije, na tzv. blokadama, gde je jedan sveštenik SPC preživeo jedan ozbiljan linč. Radi se o čoveku koji je otac desetoro dece, jedan od najpoznatijih humanitaraca na severu Srbije, a ceo događaj se odigrao u prisustvu njegovo dvoje maloletne dece.

Da bi stvar bila gora, taj isti sveštenik je provučen, nakon tog događaja, kroz medijsko blato Đilasovskih medija, valjda po uzoru onoga što rade srpskom patrijarhu i SPC.

Ono što je jako važno i što institucije treba da urade u ovom trenutku je da, pre svega mislim na tužilaštvo, dobro prouče ovaj događaj i preduzmu sve neophodne mere kako bi se zakoni vratili konačno na ulice Srbije, a da svi politički i društveni akteri u Republici Srbiji, pa ako hoćete i šire, osude i ograde se od ovakvih događaja, jer se bojim da ovo može postati obrazac ponašanja kada je u pitanju SPC i da može postati nešto uobičajeno, a svedoci smo kako se to može završiti, ako posmatramo događaje u regionu, pre svega događaje i odnos prema SPC u Crnoj Gori, ali i odnos prema SPC u dobrom delu BiH, pre svega mislim na Federaciju i u dobrom delu Republike Hrvatske.

Šta možemo da preduzmemo mi koji sedimo u ovom uvaženom domu? Upravo ono što mislim da će se desiti u sutrašnjem danu, bar se nadam da će sutra biti dan za glasanje, ono što možemo da uradimo je da podržimo ove zakonske predloge, što ćemo mi i poslanici SNS svakako i uraditi.

Ako mene lično pitate, posebno zadovoljstvo će mi biti da podržim ovaj zakon koji se tiče finansiranja projekta putne infrastrukture od Rume preko Šapca do Loznice. Pored toga što će ovo biti jedna ozbiljna poveznica Vojvodine i tih divnih ljudi koji žive u okolini Loznice, u Jadru, Rađevini, ovo jeste jedna ozbiljna veza severa Srbije sa Republikom Srpskom. Jedna ozbiljna veza i Subotice i Novog Sada, ako hoćete, na kraju krajeva, sa jugom Republike Srpske, pored onog auto-puta koji se već uveliko kroz Srbiju gradi i vodi ka Višegradu, odnosno Sarajevu. To je, drage kolege poslanici, ono što mi možemo da uradimo i što ćemo mi, kao poslanici pre svega SNS, uraditi u sutrašnjem danu.

Pomoći ćemo da se ovi zakoni koji su tema današnje rasprave, a što se mene lično tiče ovaj, sa najvećim zadovoljstvom, izglasaju i samim tim pomognemo i našem predsedniku, koji verovatno, gledano istorijski, je jedan od ljudi koji najviše u ovom momentu pomaže naš narod u regionu, pogotovo kada je u pitanju Republika Srpska. Jer, i danas je grad Beograd potpisao jedan sporazum o finansiranju projekata u Banja Luci u vrednostima od tri miliona evra, odnosno u vrednosti od šest miliona maraka.

Ne sećam se da je neko u srpskoj istoriji, ali zaista, kad je gledam daleko unazad, pomagao na taj i takav način naš narod preko Drine. Ne sećam se da je neko gradio objekte novcem iz Beograda. To su uglavnom bili objekti i projekti koji su finansirani iz ondašnjeg Beča, Istanbula, poneki možda iz Berlina, ali ovo je istorijski važan i preloman trenutak.

Ono što ćemo da uradimo je da pomognemo u takvom poslu, pre svega onom koji je donosilac jedne takve političke odluke, predsedniku države, Aleksandru Vučiću, a samim tim to je pomoć i našem narodu, bilo da on živi sa ove ili sa one strane Drine.

U tom smislu bih i završio, mi ćemo u danu za glasanje koji će, pretpostavljam, predsedniče, biti sutra, podržati ove zakone, a ovaj sa posebnim zadovoljstvom. Na kraju, živela Srbija, živela Republika Srpska, živeo naš narod! Hvala vam.

Hvala, potpredsedniče Orliću.

Evo, danas su predstavnici Vlade u ovom uvaženom domu sa zakonskim predlozima koji su pred nama, sedam tačaka, čini mi se, i uglavnom se tiču benefita koje običan čovek, radnik u Srbiji može imati. Kada kažem to običan, valjda shvatate da govorim pod navodnim znacima, jer da postoje obični i neobični ljudi u ovoj zemlji. Svi smo potpuno jednaki i pred Bogom i pred ljudima.

Dok mi skupa sa predstavnicima Vlade govorimo o ovim zakonskim predlozima, razmatrajući šta bi to možda još bolje moglo biti, što bi svakog čoveka u Srbiji, pa i samu Srbiju, guralo napred i u nekakav uspeh, s druge strane morate imati u vidu da vam uspeh neće lako oprostiti oni koji ne misle dobro ovoj zemlji.

Govoriti danas o onome što je Vlada poslala pred ovaj uvaženi dom, a ne osvrnuti se na događaje koji su aktuelni poslednjih dana u Srbiji, bilo bi nepotpuno, da ne kažem i neodgovorno, jer ono što radimo i mi danas ovde i Vlada, prvenstveno predsednik koji je na čelu politika koje se danas sprovode u Srbiji, je usko povezano sa onim što se dešava na ulicama.

Sve ono dobro što radi i politika koju predvodi predsednik ne oprašta se na ulicama od strane onih koji ne misle dobro državi i narodu.

Naime, gledajući upravo ove događaje poslednjih dana u Srbiji, postaje kristalno jasno da je cilj zaustaviti i Srbiju, ali zaustaviti i naš narod na Balkanu i te dve stvari su usko povezane, jer bez uspešne i jake Srbije nema ni uspešnog, ni jakog našeg naroda na Balkanu, gde god on danas živeo.

Naime, oni koji se danas trude urušiti ugled Srbije i naneti štetu Srbiji i našem narodu nalaze se u nekim centrima moći koji su van granica države Srbije, ali najveća tragedija u svemu ovome nije ni samo to, nego činjenica da najvernije saveznike u tom svom poslu imaju danas ovde u Beogradu, u sedištu srpske državnosti, u centru u kome svaki naš čovek, bilo da živi u granicama ove zemlje ili u regionu, gleda.

Svaki čovek u regionu gleda danas u Beograd, u Srbiju, u događaje u njoj. Zato, poštovane kolege, da se zaključiti da je sve ovo i te kako povezano, počevši od ovih zakona, pa do događaja koji se dešavaju u Srbiji i do posledica koje iz svega toga ima naš narod u regionu. Evo vam samo nekih argumenata.

Dok u Srbiji imate ljude koji vode nekakve rušilačke pohode na sve ono što je dobro u Srbiji, čitavo oduševljenje i medijska podrška takvim događajima dolazi iz medijskih centara u Sarajevu, u Zagrebu, u Prištini, a neretko i u Podgorici.

Ono što je upadljivo je i podrška javnih ličnosti iz Hrvatske i njihova neutoljiva želja da se priključe tom rušilačkom pohodu u Srbiji. Poslednji u nizu je Darko Rundek iz Zagreba, koji je izrazio želju da se priključi ovim stvarima u Beogradu.

Hajde da vidimo ko su ljudi koji danas vode te rušilačke pohode u Srbiji. Marinika Tepić, žena dugogodišnji politički radnik, koja je u celom svom političkom delovanju proteklih nekoliko godina, ničim izazvana, imala jednu čudnu potrebu da pokaže i da kaže da nije pripadnik srpskog naroda. Ne znamo ni zašto je to bilo potrebno, ali smo svi bili svedoci i u proteklom sazivu, a i ja lično. U moje uši sam čuo nekoliko puta njeno naglašavanje činjenice da nije neko ko pripada redu srpskog naroda. Naravno, to je ne čini ni manje važnom, ni više superiornom.

Imala je, takođe, potrebu, i to je dokumentovano i ostaje zauvek u ovome uvaženom domu, da je imala želju i nameru da taj srpski narod, kome ona ne pripada, proglasi genocidnim.

Pošto dolazim iz Vojvodine, iz severne srpske pokrajine, jedan od vođa tih rušilačkih pohoda u Vojvodini, najznačajnijih u Novom Sadu, je nekakav Brajan Brković, čovek sa Cetinja, unuk Jevrema Brkovića, jednog od najviđenijih crnogorskih fašista i jednog od najviđenijih protivnika srpskog identiteta u Crnoj Gori.

Kada sve ovo sagledate, postavljate pitanje, drage kolege, i vi i ja mislim svaki građanin u ovoj zemlji – da li mi, da li neko od naših najbližih srodnika može da ode na Cetinje i krene u nekakve rušilačke pohode i u direktne napade na državu Crnu Goru. Pitanje je da li možete i da odete na Cetinje uopšte, a ne da radite takve stvari. Danas je glavni vođa i protagonista proteklih događaja u Srbiji, kada je u pitanju njen sever, upravo taj Brajan Brković, čovek sa Cetinja, unuk Jevrema Brkovića.

Taman kada pomislite da je tu kraj, ne nije. Nije pošteđena ni Srpska pravoslavna crkva. Za napade na nju je zadužen Mlađan Đorđević, za napade na Srpsku pravoslavnu crkvu i na patrijarha Porfirija kao njenog čelnog čoveka, a Mlađan Đorđević je, gle čuda, kum Dragana Đilasa.

Međutim, ne treba izgubiti iz vida i ono što je činjenica, da podršku ovakvim politikama daju i pojedini političari iz dela Međunarodne zajednice i dela EU, poput Viole fon Kramon, koja je takođe jedan u nizu od lobista za nezavisnost Kosova i Metohije, jedan u nizu od lobista za ukidanje Republike Srpske i jedan od onih političara iz Međunarodne zajednice koja ima za cilj u svom političkom delovanju ugušiti srpski identitet u Crnoj Gori.

Ako sve ovo sagledate, ja mislim da stvari postaju kristalno jasne. Ne radi se poslednjih dana ni o kakvom protestu ekologa. Ne, cilj je srušiti predsednika države Aleksandra Vučića, napraviti nestabilnost u Srbiji, a onda, samim tim, lakše završiti ove poslove o kojima sam na početku govorio, lakše završiti sa samoproklamovanom nezavisnošću Kosova i Metohije, lakše završiti sa ukidanjem Republike Srpske i mnogo lakše završiti sa gušenjem srpskog identiteta u Crnoj Gori, a na kraju, ukinuti i Srbiju i SPC. I to je postalo neskriveno.

Naime, videli ste juče da je ista ta Viola fon Kramon negirala identitet SPC u potpunosti. U jednom svom javnom obraćanju je rekla da SPC uopšte ne postoji i da su episkopije, odnosno eparhije u Nemačkoj potpuno autonomne. I čak ni ne boli to od nje, ni ne čudi kada je u pitanju Viola fon Kramon, to smo negde i očekivali, i njoj slični, ne čudi to kada je u pitanju ni ovaj deo političara o kojima sam govorio u Srbiji, ali čudi kada na to ćuti tamošnji episkop Grigorije Durić, kada tamošnji episkop za neprijatelje crkve i države, nalazi ljude koji se bore za Srbiju i srpski narod na Balkanu, a na takve konstatacije evropskih političara uporno ćuti. To je ono što danas boli i Srbiju i srpski narod.

Nekako, ovih dana je ulazila u završnu fazu 1915. godine „Mojkovačka operacija“, o njoj su ispevane mnoge pesme, pa je jedan stih iz te epske pesme koja opisuje Mojkovačku bitku, glasio - Ali su se prevarili ljuto, sve to može biti i obrnuto.

E, pa, prevarili su se ljuto i ovaj put su se prevarili ljuto i Viola i Marinika i Brajan Brković sa Cetinja i Mlađan Đorđević i Đilas i samozvani i samoproklamovani ekolozi, prevarili su se. Niti će narod u Srbiji dopustiti ono što oni žele, niti će srpski predsednik i SNS podleći političkim pritiscima koji dolaze sa ulice. Priliku ćemo im pružiti uskoro. Veoma brzo će april mesec. To je jedini način da ostvare svoje političke ciljeve. A, narod sve vrlo dobro vidi.

Zašto sam vam sve ovo rekao? Pa, da bih svakako pokazao tu vezu između zakonskih predloga koji su danas pred nama i povezanost između onoga što radi Vlada i, evo, predstavnici koji su tu danas sa nama, i povezanost između onoga što radi predsednik, povezanost između uspeha ka kojem danas teži Srbija i srpski narod i onoga što se dešava na ulicama Srbije u proteklim danima. Upravo zato cela ova priča.

Vi, uvažena ministarka, dok god sledite te politike koje sprovodi i na čijem čelu stoji današnji predsednik, nemojte da sumnjate da ćete imati i za ovaj zakon podršku u ovom uvaženom domu, ali i za neke druge zakonske predloge koji jesu i donose benefit svakom našem građaninu, o kojima ste vi govorili na samom uvodnom izlaganju.

Toliko od mene. Hvala.