Hvala, predsednice.

Poštovane kolege poslanici, poštovani građani Republike Srbije, odmah na početku da kažem da predlažem da ovaj amandman ne bude prihvaćen, a pokušaću sagledavajući samo iz jednog ugla da objasnim i zašto.

Činjenica, mnogo je zakonskih predloga danas i ovih dana pred Narodnom skupštinom, ali definitivno onaj koji najviše budi pažnju javnosti je Zakon o upisu prava svojine. Naime, sve oči javnosti su uprte zbog toga što se on tiče miliona građana Republike Srbije, ako hoćete, stotina hiljada porodica u ovoj zemlji. Decenijama su mnogi ljudi sanjali da konačno budu, kako to zakon kolokvijalno kaže, svoj na svome, kada je u pitanju njihov porodični dom, odnosno njihova porodična kuća, ali evo do današnjeg dana nekako to im nije polazilo za rukom.

Lično poznajem stotine porodica koje su u proteklim decenijama bile u takvoj situaciji da prosto nisu uspevali da budu konačno svoji na svome, ali manje-više što ja poznajem stotine porodica, pogledaću to iz jednog drugog ugla, a tiče se stotina hiljada porodica, pre svega Srba iz Bosne i Hercegovine, odnosno Federacije Bosne i Hercegovine, iz Hrvatske, ako ćete i sa Kosova i Metohije koji su u pogromima devedesetih godina bili prinuđeni da prestanu da budu svoji na svome, pod uticajem, na primer, zločinačke akcije „Oluja“ i mnogih drugih pogroma koji su priređivani srpskom narodu, a u kojima je, ako hoćete, po sopstvenom priznanju, učestvovao današnji pokrovitelj politike srpske opozicije u Evropskom parlamentu Tonino Picula.

Naime, ti ljudi su, spašavajući se i dolazeći u Republiku Srbiju, pokušali da grade svoje nove kuće širom Republike Srbije, tražeći konačno krov nad glavom, i evo decenijama nisu uspeli u tome, a nicala su cela naselja, celi delovi velikih gradova, sa objektima koji su izgrađeni tako kako je jedino moglo u tom trenutku.

Naime, ovim zakonskim predlogom, sviđalo se to nekome ili ne, na inicijativu srpskog predsednika Vučića, konačno ti ljudi dobijaju mir i postaju svoji na svome. Čak i onda kada su dolazili, što se nas tiče, bili su dobrodošli. Dobrodošli su i danas, a zakon je samo formalno upisivanje jedne takve činjenice, da su oni konačno dobrodošli, što se nas svih tiče, ali što se nas tiče s ove strane.

Nije to, nažalost, slučaj sa svima u Republici Srbiji. Predstavnici opozicije videli ste i danas kako se odnose prema i ovom zakonu, a i prema tim ljudima. Naime, u proteklim mesecima ti ljudi su opet, u pokušaju opozicije da ih smeste u onu kategoriju da ne budu svoji na svome, odlazili čak i na domove i na kuće, na te kuće tih ljudi. Tako vam je poznat slučaj studenta Balaća, čiji je jedini greh što je hteo da se školuje, a dobio je napade na tu istu porodičnu kuću, sa grafitima mržnje, iste onakve sadržine kakvu je mogao da doživi od hrvatskih ustaških postrojbi u Grahovu, odakle je pobegao.

Ovo delovanje i ovi amandmani, ako hoćete, samo su novi pokušaji blokiranja namere da ti i takvi ljudi nađu svoj mir i postanu svoji na svome, ali ovoga puta od podanika i predstavnika politike onog učesnika Tonina Picule, onog učesnika zločinačke akcije „Oluja“, u srpskom parlamentu. E, pošto je i ovaj amandman i svi drugi amandmani, čućemo ih, ali većina je takva, na tom fonu blokiranja ovakvog jednog konačnog rešenja za naše sunarodnike, stotine hiljada porodica, ali i drugih, ja sam se taknuo samo iz jednog ugla ovog dela našeg stanovništva, nećemo dozvoliti bilo kakvo derogiranje i bilo kakvu degradaciju ovoga zakonskog rešenja i odbićemo apsolutno sve amandmane koji su na fonu njegove degradacije i konačno ćemo dovesti do toga da ovi ljudi o kojima govorim, ali i stotine hiljada drugih građana Republike Srbije konačno postanu svoji na svome, na inicijativu srpskog predsednika.

Hvala vam i živela Srbija.

Hvala, predsednice.

Uvažene kolege, poštovani građani Republike Srbije, na današnji dan 1934. godine u Marseju je ubijen jedan od najvećih i najpoznatijih srpskih monarha, kralj, mučenik, ujedinitelj, Aleksandar Karađorđević. Neka mu je večna slava i pokoj duši.

Taj događaj je direktna posledica njegove borbe protiv narastajućeg fašizma i ekstremizma u tadašnjem evropskom društvu, pa i u samoj Jugoslaviji, a i kulminacija višegodišnje političke krize u samoj Jugoslaviji, nestabilnosti i nezakonitih radnji koje su se čak dešavale i u parlamentu tadašnje države.

Odmah nakon toga događaja, kao što znate, par godina Srbija je krenula silaznom putanjom i tadašnja Jugoslavija već 40-ih godina utonula u haos Drugog svetskog rata i u sam građanski rat i bezakonje koje je nastupilo u tadašnjoj Srbiji i odnelo mnoge srpske živote u međusobnom građanskom ratu koji je vođen i među Srbima.

Na nama koji sedimo ovde danas je zadatak da ne dozvolimo da ova država bilo kada sklizne u haos bezakonja, a ne daj Bože i u građanske sukobe u koje nas već uporno mesecima gura veliki deo opozicije po nalogu nekih drugih stranih centara moći.

Kao što znate u višemesečnom režiranom haosu koji već besni mesecima u Republici Srbiji mnogi koji sede u klupama u ovom parlamentu prekršili su i sve moralne, ali i sve zakonske norme u obavljanju posla koji im je poveren od strane naroda u Republici Srbiji.

Hajde što su prekršene moralne norme, ali na očigled nas i po svemu sudeći prekršene su i mnoge zakonske norme i učinjena mnoga krivična dela. Da li je to tako to treba da oceni tužilaštvo - takvo je kakvo je, moje pitanje danas ide tužilaštvu. Šta je uradilo? Da li je pokrenulo postupke i u kojoj fazi su postupci protiv poslanika i poslanica koje su direktno nasrtale na policijske službenike ispred zgrade Tužilaštva u Novom Sadu u novembru mesecu prošle godine, otimajući štitove, opremu i direktno ugrožavajući njihove živote.

Nakon toga 4. marta u ovom domu desilo se nešto što se nije desilo još od vremena kada je Puniša Račić pucao na hrvatske provokatore, poslanike u tadašnjoj Narodnoj skupštini i na očigled celokupne Evrope napravljen je haos, bačena su pirotehnička sredstva i razni drugi predmeti čime je grubo narušen svaki moralni ugled ovog doma, ali po svemu sudeći izvršena teška krivična dela, a tiču se pre svega izazivanja opšte opasnosti, a prema oceni, ličnoj oceni mnogih od nas i krivična dela, pokušaj ubistva, nakon čega su dve naše narodne poslanice ozbiljno povređene. O moralnom posrnuću i materijalnoj šteti koja je tada nanesena srpskom parlamentu izlišno je i govoriti.

Međutim, to što ste zamislili prolazi, a vreme odgovornosti dolazi. Kakvo je takvo je to tužilaštvo, nema nešto lično veliko poverenje u njega, ali čovek sam koji poštuje institucije ove države, pa i tužilaštvo. Pitam sa ovoga mesta u ime poslanika SNS, u ime građana koji su nas poslali da ih ovde zastupamo, šta je tužilaštvo učinilo po tom pitanju? Da li je pokrenulo postupke protiv onih poslanika koji su vinovnici događaja od 4. marta ove godine u domu Narodne skupštine i ako jeste u kojoj fazi je taj postupak i ko su ta lica, odnosno ti poslanici protiv kojih su potupci pokrenuti?

Naime, ako bi odavde slali poruke kakve su oni slali 4. marta ne bi bilo dobro. Valjda iz ovoga doma treba da se šalju poruke poštovanja zakona državnih institucija i državnog poretka. Ako iz ovoga doma izlaze poruke kakve su oni slali 4. marta možete misliti šta će biti dela onih koji su već otvoreni počinioci krivičnih dela na ulicama ove zemlje.

Na to kako će se u budućnosti ponašati, je na mogu uticati, ali lično ću se potruditi i lično ću zastupati stav da nekim zakonskim rešenjima u budućnosti formiramo telo koje će ceniti i zakonsku i moralnu dostojanstvenost obavljanja javne funkcije, pa i same kandidature za mesto poslanika i svih drugih javnih funkcija kako bi se ovakvi događaji sprečili u budućnosti. Kako bi se ljudi koji su vinovnici ovih događaja sprečili i da se kandiduju za sve druge važne državne funkcije u budućnosti. Samo je pitanje trenutka ako ovo tek tako prođe i to poručujemo tužilaštvu, kada će neko u budućnosti u ovaj uvaženi dom uvesti nešto mnogo teže, možda čak i eksploziv i aktivirati ga u Narodnoj skupštini pod maskom nekakvog političkog performansa.

Stoga očekujem od tužilaštva odgovore. Pobediće Srbija i hvala vam.

Hvala uvažena predsednice.

Odavno su ljudi u Srbiji rekli, nije važno šta vam se govori nego ko vam govori. Pa, znate, nisu ljudi u Srbiji maloumni, proteruju, iako sam pre svega Srbin i na strani države Srbije i nemam nameru da budem zaštitnik bilo koje države osim Srbije i njenog naroda, ali kineske kompanije proteruju stanovništvo iz Bora i Majdanpeka tako da je u njihovo vreme u Boru i Majdanpeku stan koštao pet do deset hiljada evra najviše. Danas, u Boru i Majdanpeku ne možete ni kupiti stan, zato što je velika potražnja, ako li pak imate sreće da nađete stan da ga kupite, cene kvadrata idu kao u velikim gradovima poput moje Subotice i Novog Sada i tako dalje.

Toliko o tome kako neko proteruje stanovništvo. Tamo gde se stanovništvo proteruje, nema potražnje za kupovinom stanova. To je vrlo jasno. Ovo pre svega zbog građana Srbije, jer je ovo nešto što vređa njihovu inteligenciju pa sam morao da napomenem.

Što se tiče samo Zakona o zaštiti vazduha, on je donet poslednji put 2009. godine, ako se ne varam i poštovana ministarka prvo da vam čestitam na potpunoj transparentnosti i otvorenosti u predlaganju ovog zakonskog rešenja jer ste uključili sve relevantne stručnjake, relevantne društvene grupe i u potpunosti ste bili otvoreni za sve sugestije. Formirana je Radna grupa, prošao je rani javni uvid, negde oko pet stotina, čini mi se sugestija je pristiglo, sve su obrađene i one koje su bile relevantne ugrađene su u ovaj zakonski predlog. Od polovine januara do početka februara Ministarstvo je sprovelo ovu javnu raspravu i nakon toga Vlada je usvojila zakon i našao se sada pred nama.

Ono što, kao predsednik Odbora za zaštitu životne sredine moram da napomenem da je sam Zakon prošao Odbor bez ijednog glasa protiv, to jeste zanimljivo, to nešto govori. Niko od članova Odbora, i ako su bili prisutni, iz opozicije nije bio protiv ovog zakonskog rešenja.

Na kraju, ministarka, zaista još jednom čestitam na potpunoj otvorenosti i transparentnosti, i svemu onome naravno, što je ugrađeno u Zakon, a tiče se i merenja i samih, da kažem kriterijuma, koji određuju kvalitet vazduha itd. Vama, ako budete glasali drugačije nego što ste glasali na Odboru, samo da znate, pozvaćemo one pčele iz Kosjerića pa se vi onda sa njima objasnite da li je dobro ili nije, jer ovaj vazduh je podjednako važan i za pčele koliko i za ljude, a kako ćete pčelama objasniti ne zna.

Što se tiče ovih nasilnih i govora i pokušaja da zaustave i ova zakonska rešenja i da zaustave sve druge poslove u Srbiji i naslušali smo ih se od jutros, sedeći ovde i slušajući to palo mi je na pamet jedna činjenica, mi smo ovu sednicu započeli 10. juna ove godine, a na isti datum 1868. godine ubijen je kralj Mihajlo Obrenović na Košutnjaku. Ubijen je tačno u vreme kada je formirao vojsku od 50 hiljada vojnika, kada je naoružao modernim naoružanjem, pripremajući se za konačno oslobođenje Srbije i proterivanje Otomanskog okupatora. Sklapao je ozbiljne sveze sa zemljama u regionu, Crnom Gorom, Bugarskom, Grčkom, branio je Bosnu i Hercegovinu od potpunog Austrougarskog uticaja, i jednostavno, činio Srbiju u tom trenutku jednom od najmoćnijih sila na Balkanu. Svako ko je pokušao i ko se usuđivao Srbiju kroz istoriju da čini velikom dovodio je i svoj život u opasnost i to od onih koji to nisu želeli.

Zašto ovo govorim? Nikada posao pravljenja Srbije velikom nije bio jednostavan, ali uvek su u Srbiji postojali veliki koji se toga nisu plašili i koji su nastavljali u tom poslu. Slušajući od jutros govore i podnosilaca i kojekakvih opozicionih poslanika, neodoljivo me podsetilo na to vreme. Oduvek su postojali veliki državnici, a siguran sam da je Aleksandar Vučić, današnji predsednik, srpski predsednik, pre svega uvek kažem, jedan od velikih državnika, u tom poslu pravljenja Srbije velikom, verujte mi, nećete ga zaustaviti, ma koliko vi prizivali na njega i njegovu porodicu sudbine najstrašnije velikih srpskih državnika.

Upravo zbog toga što je Srbija velika, ovaj put se nalazi i u ovom trenutku izložena jednoj obojenoj revoluciji, a suština te obojene revolucije je rušenje Srbije, kao države, da budemo u potpunosti jasni. Napali su nas tamo gde smo najosetljiviji, na decu. Bez države, nas neće biti. Kako se mi budemo odnosili prema našim državama tako će nam biti i tako nam i Gospod Bog i pomogne. Ovo su reči predsednika SNS, Miloša Vučevića i mi sa ove strane u potpunosti stojimo i iza njih i iza reči i dela srpskog predsednika, a kako vi činili tako vam Bog pomogo. Neko drugi će da sudi, ali ne piše vam se, na tom sudu, čini mi se, dobro. Hvala vam.

Hvala, predsedavajuća.

Dosta je rečit naš šef poslaničke grupe. Milenko Jovanov je pre neki dan rekao kada bi im dali jednu nacrtanu kravu i nju bi izgubili, a zamislite da vam daju državu. Nismo im dali jednu nacrtanu kravu, a prošli mandat smo im dali Odbor za zaštitu životne sredine, da ga vode, i videli ste u šta su ga pretvorili. Zamislite samo situaciju kada bi državu i njene institucije vodili onako kako su vodili Odbor za zaštitu životne sredine. Prema tome, zato i jeste bivši predsednik.

Nikada nećemo dozvoliti da bilo koji odbor, pa ni Odbor za zaštitu životne sredine bude pretvoren u šator za cirkuske predstave, kao što je to nažalost bio slučaj u prethodnom mandatu, a radi građana Republike Srbije samo dve stvari ću vam predočiti.

Kada su odlazili u tu čuvenu Rakitu, to je opština Babušnica, u zonačkom kraju, to je potez od nekoliko sela gde živi nacionalna manjina, pošao ih je ceo autobus odavde opozicionih poslanika i članova Odbora za zaštitu životne sredine sa namerom da tamo upadnu na privatni posed i Bog zna razbiju mini hidroelektranu. Kada je taj autobus stigao u Babušnicu, bilo je očekivati i u svim normalnim nekim okolnostima da im se bar neko pridruži. Nijedan građanin Babušnice u toj Rakiti im se nije pridružio nijedan, nijedan jedini građanin. Toliko o radu na terenu. To je samo jedan od događaja cirkuskih predstava koje su izvodili dok su vodili Odbor. Da u cirkus pretvore državu i Narodnu skupštinu, to nećemo dozvoliti.

Inače, sednice Odbora se održavaju uvek kada je to vreme, kada god je koji zakon i zahvaljujem na ažurnosti, ministarka, ekološki bio u parlamentu, sednice Odbora su održavane. Održavani su još i sastanci sa tzv. „Zelenom stolicom“. Da bi vam bilo jasnije, to je skup Udruženja građana koji pomaže Odboru u njegovom radu. Na ta dva sastanka za koja su sami insistirali, jednom u oktobru mesecu su se pojavila dva poslanika opozicije, a sami su insistirali na njemu, a na drugom nijedan.

Ja ne znam šta drugo da vam kažem, poštovani građani i poštovane kolege poslanici, radi vas dva slikovita događaja, pa sami sudite. Ne sumnjam da će biti dobra presuda kao u Zaječaru. Hvala vam.

Poštovane kolege, poštovana Srbije, a pre svega vi narodni poslanici, zamoliću vas jednu stvar – da konačno stvari počnemo da nazivamo pravim imenom. Priča o studentima, o njihovim zahtevima završena je prošle sedmice izglasavanjem zakona koji je ispunjenje poslednjih zahteva studenta. Ono što se danas dešava na ulicama i ono što se desilo noćas ne naziva se nikakvim studentima, to su opozicioni anarhisti pod direktnom upravljačkom palicom opozicije i poslanika opozicije u Srbiji. Konačno da te ljude počnemo da nazivamo opozicioni anarhisti ili boljševički aktivisti jer to je ono što ih u stvarnosti označava.

Ono što ste danas čuli od opozicije, od ovog nesretnog Novakovića, od Lazovića niste ništa drugo mogli ni da očekujete, poštovani građani Republike Srbije, od lažova, od proverenih i presuđivanih kriminalaca, i to baš za napad na policajca i zloupotrebu službenog položaja za šta je osuđen pravosnažno već jednom Bora Novaković. Ništa drugo niste mogli da očekujete od Lazovića koji je u 45. godini i dalje student a narodni poslanik, kome je prvo radno mesto Narodna skupština Republike Srbije. Kao dokaz tome, a uvek argumentovano govorimo, istu ovu priču koju vrte sada kada je u pitanju napad na srpskog policajca noćašnji ispred RTS vrteli su pre tri dana kada je pitanju bio Nikola Selaković.

U cilju prodavanja laži javnosti Srbije napravili su čak i lažno Rešenje o određivanju pritvora onom antisrbinu i nasilniku Milanu Tavčaru. Ni to nisu bili u stanju da urade kako treba. Na prvoj stranici, poštovana javnosti, poštovani građani Republike Srbije, stavili su datum 8. mart 2025. godine, a na drugoj stranici tog rešenja datum 4. jun 2023. godine. U međuvremenu Tavčar je priznao delo, priznao da je napao Nikolu Selakovića, a već treći dan i dalje ovo rešenje, ovu laž vrte kao dokaz da se taj napad nije uopšte desio. Po istom principu to pokušavaju da urade kada je u pitanju napad na srpskog policajca noćas ispred RTS.

Da budemo jasni, svi mi, javnost Republike Srbije, znamo da je to uradio anarhista pod direktnom palicom nekog drugoga. Manje je bitno i manje je važno koji je to anarhista uradio i ko je direktni izvršilac tog dela, puno je važnije ko je nalogodavac, ko je inspirator, ko je taj ko daje naređenja o napadu na institucije Republike Srbije, ko je taj ko upravlja onim što se dešava i što se noćas dešavalo na ulicama Republike Srbije.

To je moje pitanje ministru unutrašnjih poslova, to je moje pitanje Tužilaštvu. Ovde nije bitno koji je anarhista noćas udario srpskog policajca, nečijeg brata, oca, muža, nego ko je dao taj nalog. Ja opravdano i mi iz SNS opravdano sumnjamo da se ta lica i ti nalogodavci nalaze u klupama opozicionih poslanika, da ta sva uputstva o napadu na institucije Republike Srbije dolaze iz redova opozicije, iz ovih poslaničkih klupa. To je naše pitanje Tužilaštvu i MUP-u.

Ovo me, poštovani građani Republike Srbije, poštovane kolege poslanici, neodoljivo podseća na jednu drugu stvar iz prošlosti – kada je u Podrinju ubijeno u toku rata 3.500 Srba niko, apsolutno niko za 3.500 života nije odgovarao. Priča Nasera Orića i tzv. sudova je na kraju završena epilogom u kome se može zaključiti da je 3.500 ljudi samo sebe ubilo. Upravo na delu je jedan takav pokušaj. Ovo je poslednji put Srbiji i srpskom narodu radio samo Naser Orić.

Moje drugo pitanje, a moram vam pokazati, ovo je produkt sinoćnjeg delovanja anarhista, nečiji otac, nečiji brat, nečiji muž sa opasnošću da ostane bez oka. Moje drugo pitanje je upućeno poslanicima opozicije, raskrinkavajući njihovu laž i raskrinkavajući njihovo licemerje, zašto prodajete narodu praznu priču da ne planirate nasilje, kao da smo mi slepi? Kao da ne vidimo objave vaših direktnih podređenih i vaših direktnih aktivista koji pozivaju otvoreno na nasilje u subotu, dajući uputstva ko će poneti motornu testeru, ko će poneti palice, ko će poneti kamenje, ko će poneti topovske udare, kao da smo ludi, pa ne znamo da po firmama širom Srbije tražite građevinske mašine kojima ćete krenuti na institucije Republike Srbije.

Nećete, verujte, dok je nas, dok je Srbije, dok je srpskog naroda. Živela Srbija! Hvala.

Hvala predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, članovi Vlade, poštovani građani Republike Srbije.

Tvrd je orah voćka čudnovata, ne slomi ga ali zube polomi i čini mi se da bi se ovom izrekom velikog Vladike Rada mogla opisati atmosfera koja je vladala u ovoj Skupštini u toku ovog zasedanja i juče i danas.

15/2 MO/CG

Naime ako bi krenuli da objasnimo orah bi svakako bila Srbija, vi uvažene kolege narodni poslanici, predsednica Narodne skupštine, vi članovi Vlade koji ste sve ono juče izdržali. Najtvrđi deo toga oraha bi bile one tri naše koleginice, dve Jasmine i jedna Sonja, koje su juče, slobodno mogu reći, preživele pokušaj ubistva od ovih ljudi sa moje desne strane koje je teško uopšte nazvati ljudima posle onoga što su juče učinili.

Znam da je danas tema zakon i amandman o kome pričamo i odmah ću se osvrnuti na to sa konstatacijom da predlažem da ovaj amandman bude odbijen, ali fokusirati se samo na to i zanemariti sve ono što se desilo, ne pomenuti danas dve Jasmine i Sonju bilo bi u najmanju ruku neljudski i nekorektno.

Drage Jasmine, poštovana Sonja budite sigurne u jednu stvar, da žrtva koju ste podneli juče u ime Srbije neće biti uzaludna i neće biti zaboravljena. Ono zbog čega smo se danas i juče okupi ovde biće urađeno do kraja, a neće biti uzaludna žrtva moram reći ni ovih nekoliko ljudi iz policije koji su juče proživeo pakao pokušavajući, koliko, toliko da zaustave cirkus koji nam je priredila opozicija.

Ako bi u Njegoševoj izreci tražili ko predstavlja zube koji su se polomili, onda su to opet predstavnici opozicije, koje predvode Boni i Klajd srpske političke scene Marinika i Đilas, a onda za njima ne zaostaju ni ovaj Jovanović, ni Aleksić, ni Lazović, ni mnogi od njih koji su juče Srbiji i Evropi, slobodno mogu reći priredili sramne scene.

Šta je bio njihov cilj? U potpunosti razoriti Srbiju i Republiku Srpsku koja ovih dana trpi najjače udare od kraja rata u BiH, polomiti srpske nacionalne interese na Balkanu, otvoriti vrata otcepljenju Vojvodine i njenom izdvajanju iz Republike Srbije, staviti konačni pečat na nezavisnost KiM, jer ne zaboravite dan ranije njihov politički ideolog, onaj Milan St. Protić je jasno i glasno rekao da KiM treba dati stolicu u UN. Na kraju, kao završni čin razaranje SPC kao stuba oko koga se naš narod na Balkanu okuplja.

Što se tiče vas uvaženi predstavnici Vlade, dve stvari bih izdvojio. Ono što je bitno i što je za podršku, vi ste imali sluha za ono što su zahtevi univerziteta i rektorata, izašli ste u susret, našli način i da se u jednom smislu povećaju zarade, ako hoćete tih ljudi koji su na neki način i državni službenici, ljudi koji rade za državu, što je opšta intencija ove Vlade i što svakako zahteva podršku u ovom parlamentu. Pomogli ste jedan od najvažnijih delova društva, a to su studenti, ali ono što je najvažnije, pomogli ste narodu. Kako? Ti studenti imaju svoje roditelje, svoju braću, svoje sestre koji nose veliki finansijski teret njihovih studija kao što nose teret ovoga što se dešava ovih dana, a to su blokade, pa pomažući na ovaj način pomogli ste milione ljude u Republici Srbiji direktno ili indirektno i to svakako zaslužuje podršku.

Druga stvar poštovani predstavnici Vlade, ništa manje važna od ovoga je činjenica da ste ovim činom i dogovorom sa univerzitetom i rektoratima ogolili stvar u potpunosti. Naime, nakon ovoga, nakon što izglasamo zakon najvažniji koji je danas predmet ove rasprave, stvari postaju kristalno jasne. Sve što se bude dešavalo u budućnosti, a tiče se tzv. studentskih protesta ili bilo čega, pada na teret ne nikakvim univerzitetima, rektoratima, studentima, imaginarnim organizacijama, sve što se bude dešavalo pada na teret politike i onaj ko tu politiku danas vodi, odnosno na teret opozicionih političkih partija. To je jako bitno kao drugi segment onoga što ste uradili.

16/1 MZ/LjL 12.35-12.45

S tim u vezi iskoristiću priliku, a nadam se da to dolazi do ušiju srpskih studenata među kojima je, potpuno sam siguran, najveći deo patriotski i nacionalno opredeljenih mladih ljudi, da se vrate u svoje klupe, da dođu na fakultete, da nastave da rade ono što očekujemo od njih, da budu budućnost i Srbije i Balkana. Namerno kažem - Balkana, zato što među onima koji su danas studenti u Srbiji ima veliki broj naših sunarodnika i iz Republike Srpske i iz Crne Gore i iz Hrvatske i iz Mađarske, iz naše južne pokrajine Kosova i Metohije.

Zauzvrat, šta ćemo mi da uradimo? Zauzvrat, mi ćemo da radimo za ovaj narod. Kako? Pokrenućemo kontrarevoluciju. A kontrarevolucija u praksi znači sve obrnuto od ovoga što mesecima rade Srbiji. Kontrarevolucija će da bude rad na pomirenju i na miru u društvu, sve suprotno mržnji i podelama koje su vladale Srbijom poslednjih meseci. Kontrarevolucija će da bude još jači rad na ekonomskom oporavku Srbije, a trebaće nam, obzirom šta smo sve preživeli i u kakvo stanje smo doveli srpsku ekonomiju, ne mi, nego oni.

Kontrarevolucija će značiti i veliki rad na još boljem učvršćivanju u državotvornom smislu naše lepe Vojvodine, koja je svakako u Srbiji. Kontrarevolucija će značiti još veću i još jaču podršku Republici Srpskoj i našim sunarodnicima u regionu. Kontrarevolucija će značiti i korišćenje pogodnih geopolitičkih okolnosti u cilju potpuno mirne ali pune reintegracije Kosova i Metohije u ustavno-pravni poredak Republike Srbije, kada će konačno postati nepotrebno da ponavljamo onu staru - dogodine u Prizrenu, jer ćemo posle toga zauvek da budemo tamo.

Ovo je sled događaja na koji se mi obavezujemo, dragi studenti i dragi građani Republike Srbije nakon ovog dana kada ćemo, nadam se i siguran sam, izglasati ovaj zakon. Obavezni smo to, ali je i obrazac koji prati politiku koja je personifikovana u liku jedne ličnosti danas pa se to nekom sviđalo ili ne, personifikovanu u ličnosti predsednika Republike kome podrška za ono što radi stiže ovih dana iz svih zemalja iz regiona, govorim pre svega o našim sunarodnicima, koristim priliku da se političkim predstavnicima našeg naroda u regionu zahvalim što su juče i danas u punom kapacitetu srpskog predsednika i srpsku državu. Ovo će biti naš dug i prema narodu i prema predsedniku, kome je, eto, igrom slučaja ili namerno, danas rođendan. Naša želja iz SNS za rođendan je da svaki naredni dočeka živ i zdrav, u još boljoj i naprednijoj Srbiji. Biće to dobro za sve nas.

Dragi prijatelji, poslanici koji ste prisutni u sali, poštovani ministri, poštovani građani Republike Srbije, budite sigurni da ćemo u ovome izgurati do kraja. Živela majčica Srbija i živeo srpski narod na Balkanu!

Hvala, uvažena predsednice.

Poštovani građani Republike Srbije, uvažene kolege poslanici, podneo sam Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma o zajmu, a koji se tiče modernizacije železničkog sektora u Srbiji, a sam Sporazum je predviđen da se zaključi između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj.

Reći ću samo par rečenica kao podsetnik na ono što u narednim danima, a ne nedeljama sledi kada je u pitanju razvoj železničkog saobraćaja u Srbiji.

Naime, u narednim nedeljama kraju će biti privedeni radovi na izgradnji železničke pruge od Beograda prema Subotici. To u istorijskom smislu menja lice i Subotice, ali i severne srpske Pokrajne.

Naravno, to je jedna od stvari koja se i te kako tiče i neminovno utiče na razvoj Republike Srbije i tiče se prosperiteta svih naših državljana na Balkanu.

Pošto sam kao stanovnik severne srpske Pokrajne i grada Subotice apsolutno svestan značaja ovakvih stvari i ovakvih projekata i apsolutno svestan koliko to menja lice života svih nas koji dolazimo sa severa, mislim da je potpuno logično da ovakve projekte nastavljamo i širom Srbije.

Ono što je činjenica je da je ova vlast na čelu sa Aleksandrom Vučićem kao predsednikom izradila onoliko modernih pruga koliko to verovatno u nekoliko decenija nisu uspeli naši prethodnici. Stoga predlažem da ovaj postupak nastavimo i da kao narodni poslanici prihvatite predlog proširenja dnevnog reda sa ovim zakonom.

Hvala vam.

Hvala predsedavajuća.

Koliko samo žara i licemerstva.

Poštovana Srbijo, poštovani narodni poslanici i predstavnici Vlade, a pre svega građani Republike Srbije, imali ste kroz istoriju nažalost priliku da se susrećete sa štetočinama mnogo puta.

Međutim, sa štetočinama koje tu svoju nameru ostvaruju na krajnje licemeran način, kao što to rade ovi danas, malo puta si imala, Srbijo, iskustva.

Prvo, u korenu same ideje licemerno je to što su predlagači, njih 86 u poslednja tri jutra dolazili na raspravu o temi koja je centralna politička tema, kojom se bavi opozicija, u broju od 51 do 66 poslanika.

Znači, svakoga jutra ih se falila od četvrte pa skoro do polovine onih koji su ovaj zakon predlagali. To govori o licemerstvu u samom korenu ove ideje.

Drugi deo licemerstva je to što su oni koji su propagatori zabrane rudarenja mineralnih sirovina imali i te kako važan poslovni odnos sa kompanijom Rio Tinto u prošlosti, gde su svoju imovinu ili imovinu članova svoje uže porodice ili iznajmljivali ili davali kompaniji za potrebe rudnika.

Evo samo jedan mali primer, da ne idemo dalje, da ne govorimo o ljudima koji nisu Bog zna kako politički aktivni, ali kandidat za gradonačelnika Loznice ispred ove opozicije je svoju porodičnu imovinu prodala kompaniji Rio Tinto za potrebe otvaranja rudnika, a onda kao takva imala nameru da stane na čelu Loznice. Prozreli su nju Lozničani i ljudi u Podrinju, nije imala nikakve šanse protiv njih, protiv SNS, protiv Aleksandra Vučića, protiv Vidoja Petrovića.

Ne znam da li vas je i malo sramota tog nivoa licemerstva sa kojim nastupate u ovom uvaženom Domu. Kažu, iskreno nije. Dok ja govorim Lazović veli iskreno ga nije sramota. Nismo drugačije ni očekivali.

Sa ove strane su ljudi koji nikada nisu imali apsolutno nikakav poslovni odnos, apsolutno nikakav poslovni odnos sa kompanijom Rio Tinto.

Pre svega, da budemo jasni. Što se tiče rudarenja mineralnih sirovina i litijuma SNS i poslanici koji sede sa ove strane će stav o tome zauzimati spram onoga što kažu struka i nauka, ljudi koji su svoj životni i radni vek posvetili ovoj temi, a ne spram onoga što kažu nesvršeni studenti u četrdesetim i pedesetim godinama, kojekakvi aktivisti i marginalni političari, i da budemo tu jasni. Međutim, svima je u Srbiji potpuno jasno da potencijali rudnik i briga i njihovo negodovanje izraženo kroz ovaj zakonski predlog nemaju ama baš nikakve veze.

Naime, Nikola Pašić je na vlast u Srbiji došao na krilima protesta protiv uvođenja železnica u Srbiji plašeći narod ekološkom katastrofom, govoreći o tome da će krave davati ili prestati da daju mleko zbog tutnjave tih lokomotiva, da će trudnice rađati ubogu decu, itd., a onda kada se dokopao vlasti gradio je pruge brže nego što je to bilo u početku predviđeno. Ovaj zakon je upravo to. Radi se o predlogu da se privremeno zabrani rudarenje mineralnih sirovina, konkretno litijuma u dolini Jadra, ali će taj proces aktivirati onog dana kada oni dođu na vlast, jer Bože moj tog dana će tehnologija biti Bog zna kakva, drugačija, a litijum će možda biti i lekovit.

O čemu se tačno radi? Eventualno otvaranje rudnika, ukoliko bi to rekla struka, Srbiji bi donelo ubrzan ekonomski, infrastrukturni, privredni, vojni i svaki drugi razvoj. Logično, sa tim ide i jedan rast, ide i rast političkog uticaja, i to na više decenija.

Srbija bi se, naravno, sa takvim jednim epilogom lakše nosila sa svim političkim problemima sa kojima se danas suočava, a tiču se pitanja KiM, cementiranja pozicije Republike Srpske, položaja naših sunarodnika u regionu i mnogih drugih političkih uslovljavanja koja se tiču spoljne politike.

Naravno, Srbija bi kao takva uticala i na, u jednom većem obimu, na regionalne političke prilike, a uspeva to i danas, gledajući samo juče događaj u Dubrovniku gde i u ovakvim uslovima srpski predsednik je najvažnija politička figura i i te kako određuje tokove regionalne politike.

Naravno, sve ovo bi naše političke protivnike u regionu, a oni su najbrojniji u Zagrebu i Sarajevu, stavilo u podređenu političku poziciju na jedna duži period, i kao iole pametni ljudi to su shvatili na vreme. Stoga su zajedno sa stranim centrima moći ustali u pomoć i u podršku ovim ljudima ovde kako bi ta stvar i opasnost, pod navodnim znacima, od jake i uspešne Srbije bila uklonjena.

Oni su smislili rešenje. Šta je rešenje? Deo tog rešenja je i ovaj zakonski predlog, ali po najbolje bi bilo na ulici, baš kao u Kijevu, srušiti srpsku vlast na čelu sa Aleksandrom Vučićem, kao Stožerovo okupljanje Srba na Balkanu, dovesti poltrone i poslušnike na vlast u Beograd, a onda, naravno, u stilu Nikole Pašića, otvoriti i rudnik. Ovaj zakonski predlog je upravo na tragu toga, jer on govori o privremenoj a ne trajnoj zabrani rudarenja mineralnih sirovina.

Njihovi mentori, strani centi moći, Beograd i Zagreb, time bi ubili dve muve jednim udarcem. Dobili bi u Srbiji poslušničku i podaničku vlast, a rudnik bi svakako u saradnji sa njima otvorili, a tebi Srbijo, što bi naš narod rekao, šipak.

Reći ću vam još jedan važan, ali zanimljiv detalj o kome se do sada nije govorilo. Naime, kao, pod navodnim znacima, krak tog nalazišta, potencijalnog litijuma, najveća nalazišta u Republici Srpskoj se nalaze u Zvorniku i dalje prema Majevici. Znači, celokupne zalihe litijuma u BiH su na teritoriji Republike Srpske.

Proces rudarenja i Zakon o rudarenju je u BiH u isključivoj nadležnosti entiteta i centralne vlasti i Federacije BiH nemaju sa tim baš ništa. Otuda i velika povika i namera u poslednjim mesecima da se Republika Srpska razvlasti, da joj se oduzme imovina kako i tim prirodnim resursima ne bi mogla upravljati na adekvatan način, a najveći zaštitnik imovine Republike Srpske pored vlasti njenih je i predsednik Srbije, Aleksandar Vučić u ovom trenutku.

Da bi ste ovo razumeli morate biti iole politički mudri, ali iznad svega i pre svega dobronamerni prema svojoj zemlji i državotvorni. Među većinom ovih predlagača nema te dve osobine, a ako ko i postoji sa te dve osobine od njih 86 nemaju političke mudrosti.

Srbijo, nemoj se, sa ove strane sede ljudi koji imaju sve to što je potrebno i nećemo ni na koji način učiniti nikakvu štetu Srbiji i njenom narodu i radićemo ono što je u interesu Srbije i svih Srba na Balkanu. Hvala i živela Srbija.

Hvala predsedavajuća. Dana 24. septembra 1986. godine, „Večernje novosti“ su objavile memorandum SANU, koji će kasnije dobiti medijski prostor kao jedan od najvažnijih nacionalnih programa srpskog naroda.

Isto tog dana autošovinisti iz Beograda potpomognuti kasnije politikama medija iz Zagreba i Sarajeva, kreću u napad na taj program i u napad uglavnom tada na SANU, ali i na političke strukture koje su naginjale tom dokumentu.

Podseća li vas ovo na nešto? Valjda dokaz da je istorija sama po sebi točak.

Sve ono što je potencijal za razvoj Srbije, što je na tragu političkog jačanja njegovog srpskgo nacionalnog identiteta i jačanja same države Srbije, danas je najpre na udaru autošovinista u Beogradu. Prvi i osnovni predstavnici autošovinističkih politika u Beogradu su ljudi koji sede sa moje desne strane.

Onda se po pravilu njima pridružuju mediji i političke strukture u Zagrebu, Sarajevu, a naravno i u Prištini i tako je bilo i ovog leta kada je u pitanju ona Vidovdanska deklaracija, Svesrpskog sabora i tako je kada su u pitanju napadi i pretnja srpskom predsedniku i njegovoj porodici, tako je kada je u pitanju napad na potencijalni, odnosno na projekat koji je dobio već jednu medijsku pažnju, projekat Jadar.

Naime, ukoliko bi struka a i mi iza toga stojimo, a struka i nauka nisu ni Ćuta ni Lazović, ni bog zna ko od ovih kojih sede ovde, procenila taj projekat kao pozitivan, mi bismo svakako taj projekat u tom slučaju podržali. Taj projekat sam po sebi doveo bi do ubrzanog ekonomskog industrijskog i strukturnog, ali i vojnog razvoja Srbije, što je u ovim vremenima u kojima živimo i te kako važno.

Pametni ljudi znaju da sve to samo po sebi nosi dominantnu političku poziciju Srbije na Balkanu. Srbija na taj način dobija mogućnost da politički zaštiti sve svoje interese, pre svega one koji se tiču sigurnosti Republike Srpske, očuvanja KiM, položaja Srba u Crnoj Gori, ali i položaja svih naših sunarodnika u regionu.

Šta protivnici Srbije i stranci imaju od toga? Pa ništa, svesni su oni toga što sam sada rekao baš kao i mi.

U tom trenutku uključuje se taj autošovinistički aparat u Beogradu, uz punu medijsku podršku Zagreba i Sarajeva, kao što je to bilo 1986. godine na današnji dan.

Oni postaju i danas su glavne medijske zvezde i sama politička božanstva u medijima u Zagrebu i Sarajevu.

Sa druge strane, srpski predsednik, politika koju mi zastupamo i sama Srbija su sami đavoli u medijima u Sarajevu, u Zagrebu i u Prištini. Tako je npr. fundamentalistički, islamistički, naravno o islamu ne mislim ništa loše, ali i srbomrzački portal „Slobodna Bosna“ od juče ujutru, kako smo seli u ovu salu, do ovog trenutka objavio deset negativnih tekstova o srpskom predsedniku i državi Srbiji. Otprilike na dva sata jedan loš i zlonameran tekst o Srbiji i srpskom predsedniku.

Za celo to vreme o liderima ove opozicije se sami hvalospevi. Pametnom dosta. Verovatno to rade iz ljubavi velike prema Srbiji i njenim interesima i srpskom narodu i uopšte građanima Srbije.

Mi uglavnom ovde pitanja postavljamo predstavnicima izvršne vlasti, ali svi mi u ovoj sali kao poslanici smo nosioci dela suvereniteta Republike Srbije i nosioci odgovornosti prema građanima Republike Srbije.

Danas moje pitanje ne ide predstavnicima izvršne vlasti. Danas moje pitanje ide ljudima koji su i te kako odgovorni za stanje u srpskoj politici i nosioci su suvereniteta ove zemlje, opozicionim predstavnicima i liderima političkih partija opozicije - dokle ćete medijsku podršku i podršku političkih struktura iz Sarajeva i Zagreba koristiti u borbi protiv Srbije, interesa srpskog naroda i protiv uopšte borbi protiv razvoja ovog našeg društva? Dokle ćete položaj u ovom hramu srpske državnosti, u najvažnijem političkom telu i prinadležnosti koje dobijate u ovom političkom telu, a nisu male, neću reći da su velike, i one prinadležnosti koje vam daje narod, koristiti da biste plaćali naše protivnike iz Zagreba, Sarajeva, medije, koji će istovremeno to vraćati tako što će udarati na interese Srbije, srpskog naroda i na srpskog predsednika?

Imate ceo dan. Nadam se da ćete nam odgovoriti. Hvala vam.

Hvala predsedavajuća.

Danas o Javnom servisu i o pretplati. Jako je bitno ono što čini svaki medij u Srbiji, pogotovo ako to čini na pravi način. Šta god da završi u medijima u Republici Srbiji ostaje zapisano za istoriju, a pre ili kasnije to može biti dokaz onoga što je čovek bio.

Reče nam malopre moj prethodnik - godina je 2018. Ja ću vas vratiti jednu godinu unazad. Godina 2017. 29. jul, ovo vreme dana, baš kao i danas. Današnji dan 2017. godina. Malopre govoreći na konferenciji za novinare rekao sam da je prošlo osam godina, izvinjavam se, prošlo je sedam godina.

Kaže Javni medijski servis i svi oni mediji koji su to tada zabeležili kako je to tada izgledalo. Te godine na današnji dan u ovim trenucima, u ovo doba dana moj prethodnik, čovek koji je govorio pre mene presreće Aleksandra Vučića, današnjeg predsednika države na ulicama Pirota, pruža ruku predsedniku i kaže – predsedniče najlepša je naša zemlja na svetu, mogu li nešto da vam kažem? Ja sam ovde da vam se obratim u ime meštana Temska. Došao je sa Žarkova, ali ajde, Bože moj, neka bude da je iz Temske, valjda predstavnik svakoga na kugli zemaljskoj.

Evo, kaže – ako mogu samo jedan minut, minut jedan, jedan pošto ušteda na nivou prenosa Elektroprivrede je jednako 30 toplodovskih reka. Mi znamo kako to da uradimo. Imamo projekat da napravimo mini hidroelektranu i mali ekološki istraživački centar. Naravno, umišljajući valjda o tome da je nekako potomak Cvijića ili Pančića, kako to reče moj uvaženi kolega Bakarec, dalje nastavlja – da nastavimo tradiciju Cvijića i Josipa Pančića koji su udarili temelje kod geomorfologije i biologije. Ako to uradimo, tj. ako postave mini hidroelektranu u Temskoj, da se razumemo, ako to uradimo cela Temska može da hrani te turiste, ja vam obećavam da ćemo mi promeniti socijalnu sliku za samo godinu dana ako to uradimo.

Evo, molim vas, molim vas, ovde vam stoji, ovde vam stoji na tri strane.

Evo odmah ću da vam objasnim vrlo rado.

Podržavam i za to sam da se odbaci ovaj amandman jer je potreban da nivo pretplate se poveća za 50 dinara, jer ako onemogućimo rad Javnog medijskog servisa i svih drugih medija, ovakve stvari nećemo moći da imamo jer neće biti kapaciteta da takve stvari čitamo par godina posle. Hvala.

Hvala.

Dakle, 25. jul, na današnji dan pre 34 godine u hrvatskom Saboru je ustavnim amandmanima u upotrebu vraćena šahovnica i zabranjena ćirilica. Taj dan je označio početak progona srpskog naroda na Balkanu, njegove kulture, identiteta i takođe, početak oduzimanja njegovih političkih prava. Taj proces do današnjeg dana, u nešto bržem ili sporijem obliku, je nastavljen bez nekih većih promena.

Slučajno ili ne, pet godina kasnije vođe srpskog naroda u Hrvatskoj i u BiH, Martić, Karadžić i Mladić su od strane politički instruisanog suda optuženi baš na današnji dan.

Deklaracija o zaštiti prava srpskog naroda, o kojoj govorimo ovih dana, u stvari postavlja temelje i definiše mere ekonomske, političke i sve druge, kojima će se ovaj proces koji je započet pre 34 godine zaustaviti ili barem usporiti.

Naš narod kaže da se na Vidovdan sve najbolje vidi. Ima neke istine u tome i sa tim se slažem. Na Vidovdan, kada smo inicijalno usvajali ovu Deklaraciju, na inicijativu srpskog predsednika iz Beograda i predsednika Republike Srpske iz Banja Luke, stajali smo okupljeni sa našom braćom iz Republike Srpske, Crne Gore, njihovim institucijama, sa našom dečicom i sa našom svetom crkvom oko principa koji se danas nalaze u ovoj deklaraciji.

Tog istog Vidovdana, na taj isti dan, u to isto vreme, ovi ljudi iz opozicije stajali su okupljeni oko jednog kamiona koji je zaustavio protok na šetalištu u Loznici i koji je bio parkiran ispred Vukovog Doma kulture kao svetinje i hrama srpske kulture u Podrinju, ako hoćete i u Srbiji. Na tom kamionu, tog Vidovdana, je stajao neki Adi Selman iz Tuzle, kao vođa i glasnogovornik tog okupljanja. Adi Selman iz Tuzle je čuveni aktivista koji već godinama unazad, direktno ili indirektno, negira Republiku Srpsku, traži unitarizaciju Bosne i Hercegovine i otvoreno blati i pljuje srpske institucije i srpske gradove, srpske investicije u Republici Srbiji.

Sad nije ta pojava nama ni čudna. Dešavalo se to i ranije. Na proteste u Beogradu su dovodili Alijinog mudžahedina, snajperistu, kako sam kaže, čoveka koji je za vreme rata ubijao Srbe. Nama već viđeni scenario.

Zamislite, sada molim vas situaciju u kojoj pod kapom zaštite životne sredine u Zenici, jer je tamo Železara Zenica, jedna od najvećih zagađivača u Bosni i Hercegovini, na jednom takvom kamionu, na šetalištu u Zenici stoji neki vođa neke desničarske srpske organizacije iz Beograda ili neki poslanik i vođa poslaničke grupe lažne desničarske opcije u parlamentu srpske države i sa razglasa viče sve najgore o Federaciji Bosne i Hercegovine. Jel to moguće? Zamislite na protestima u Zagrebu ili u Sarajevu kapetana Dragana ili zamislite kamion na splitskoj rivi na kojoj stoji neko od poslanika iz ove naše lažne desne opozicije. Jel to moguće? Ovo pre svega zbog građana Srbije da znaju o čemu se radi.

Šta je moje pitanje, a doći će danas ministar policije ovde i biće zgodno da nam odgovori, da li će i kada takvim licima koja ugrožavaju bezbednost Republike Srbije biti zabranjen ulazak u Republiku Srbiju? Kada i na koji vremenski period kako se ove stvari ne bi dešavale i da, pored ugrožavanja bezbednosti građana Srbije, ne bismo proživljavali bruku i sramotu? Nadam se da će ministar imati odgovor na to pitanje, kako bi svi mi bili zadovoljni.

Još jednom, na kraju, evo odmah završavam, poštovana predsedavajuća, nisam sretan što opozicija neće podržati deklaraciju o kojoj govorimo ovih dana, kao što je to učinila opozicija u parlamentu u Banja Luci, gde sam sa našim kolegama iz SNS-a i još nekima bio prisutan kao gost u danu usvajanja ovog teksta. Odgovorno je postupila tamošnja opozicija i podržala tekst ove deklaracije.

Nema čovek puno prilike u životu da prisustvuje istorijskim događajima i da se u njima na pravilan način ponese, ali onakav kakav bude tog dana takav neka bude i doveka, što bi Njegoš rekao – svaki je rođen da po jednom umre, čast i bruke žive dovijeka. Mi ćemo živeti časno. Hvala vam.

Poštovana predsednice, uvaženi narodni poslanici, javnosti u Srbiji, ja se javljam po članu 107. i reklamiram povredu Poslovnika.

Uvažena predsednice, vi ste inače poznati kao ličnost koja u demokratskom duhu dozvoljava raspravu ovakve vrste i nešto malo šire nego što je to tema, ali prema članu 107. ste morali da reagujete i prekinete prethodnog poslanika.

Izneo je niz uvreda kako na račun države Srbije, građana Srbije, a na kraju krajeva i nas koji u ovoj sali sedimo.

O tome ko zemlju rasprodaje mislim da dovoljno govore ovi podaci i ja vas molim u buduće da o tome povedete računa i prekinete ovakve uvrede na račun svih nas, na račun države Srbije, ali i na račun naroda u Republici Srbiji.

Hvala vam.

Hvala uvaženi predsedniče.

Poštovani građani Republike Srbije, uvažene kolege narodni poslanici i narodne poslanice, kaže naš narod – videla žaba da se konji potkivaju pa i ona digla nogu, tako bi on sada u emisiju sa onima koji su gradili, radili u poslednjim decenijama, ali kako rekoše i uzevši u obzir način obraćanja da je taj tonalitet obraćanja obrnuto srazmerno proporcionalan u odnosu na argumente sa kojima raspolažete, dreka i vika nisu i neće nikada biti novo lice Srbije.

Hajde da se vratimo dokumentu koji je najvažniji koji može ovaj uvaženi dom doneti u toku godine, Zakonu o budžetu. Budžet sam po sebi kao i svaki plan prihoda i rashoda kao i svaki plan prihoda i rashoda u jednom prosečnom srpskom domaćinstvu, nema tu neke velike razlike ni velike filozofije u planiranju kada je u pitanju odnos odgovornog domaćina, ali i odnos odgovorne države. Da biste došli do rashoda morate imati prihode realno utemeljene i realno zasnovane.

Prihodi ove godine 7,2% tj. naredne 2024. godine 7,2% veći u odnosu na 2023. godinu, rashodi na 2.238 milijardi ili 5% više u odnosu na 2023. godinu.

Međutim nisu prihodi nešto što samo po sebi se podrazumeva i nešto što je ovom narodu i ovoj državi padalo sa nebesa. Da biste imali prihode morate vrlo odgovorno da se odnosite prema domaćinstvu, a tako i prema državi, da biste imali prihode morate da imate domaćinski odnos prema Srbiji, a on se reflektuje i posle se ogleda kroz rast BDP-a koji je planiran na 3,5% za prošlu godinu, dakle, nešto više nego ove godine, na narednu godinu nešto više nego ove godine, sa dosta malom stopom zaduženja na 51,7% malu stopu javnog duga na 51,7% BDP.

Rezultat je to neke nove politike koja je u Srbiji aktivna od 2012. godine odnosno 2014. godine čiji je rodonačelnik i predvodnik sadašnji predsednik Srbije, a doskorašnji predsednik Srpske napredne stranke.

E, sada kada imate dobro i domaćinsko poslovanje i planiranje onda ste u stanju i da imate rashode koji će biti od koristi kako za vas i vašu užu porodicu, tako i za vaše srodnike. Ono što su rashodi u ovome budžetu, a jesu kapitalni i ono što bih spomenuo kao važne kapitalne investicije jesu upravo oni rashodi koji se tiču naših bližnjih, a ne žive u granicama ove zemlje. Tu su mesta našli i putni pravci prema Loznici u ovoj velikoj knjizi su mesta našli i autoput prema Preljini, odnosno prema Požegi, što dalje podrazumeva dobro vezu sa Republikom Srpskom. U ovoj knjizi prihoda i rashoda mesto su našli i projekti obnove mostova na Drini i svi drugi projekti koji su na korist ne samo onima koji žive u ovoj zemlji i u granicama ove zemlje, nego i onima koji žive u regionu.

Međutim, ministre Mali neće vam to oprostiti. Mislim da ste svedoci poslednjih dana upravo toga. Neće vam to oprostiti pre svega stranci. Niko u ovom svetu kakav je turbulentan danas ne želi da vidi jaku i uspešnu Srbiju, ne želi da vidi Srbiju kao lidera u regionu i to se po svaku cenu mora zaustaviti. Da bi zaustavili Srbiju i da bi je vratili na ono što je bila do 2012. godine potreban je neko ko će da bude izvođač radova u tom poslu.

U vraćanju Srbije unazad u mrak ranih 2000. godina, u vreme kada je 500 hiljada ljudi oterano sa poslova na ulice, za razliku od 500 hiljada koje je zaposleno u protekloj deceniji, potrebni su izvođači radova. Evo ih, evo ih sa ove strane. Ovo su ljudi koji su zaduženi za to. Oni su podanici tih istih stranaca. Eno ga onaj žuti tamo što urla celo veče, bio je njihov podanik u ono najgore vreme 1999. godine.

Šta očekujete danas ako je u to vreme bio spreman da lokatore za NATO avione postavlja na najurgentniji, najbolnije tačke u Srbiji. Ovo što danas radi je mala stvar. Tako da budite sigurni da će vam svakako sve oprostiti, ali uspeh neće. Ima jedna prepreka. Narod 17. decembra nećete uspeti da prevarite. Budite sigurni da će poslanici uvaženi ministre, u danu za glasanje biti podrška ovom predlogu budžeta za narednu godinu, kao što će i narod 17. decembra biti podrška i SNS i Srbiji u nastavku njenog uspeha i uspona. Hvala vam.