Hvala.

Uvažene kolege, uvaženi članovi Vlade, poštovani potpredsedniče Orliću, ja znam da ste vi odgovoran čovek koji dobro radi svoj posao, ali znam i da ste tolerantni i da ćete mi oprostiti ako malo izađem iz teme, uzimajući u obzir važnost političkog trenutka i svega onoga što se, pogotovo danas, dešava u Srbiji.

Poštovani ministre, ovaj predlog koji ste danas doneli pred nas nema samo svoju vrednost izraženu u milionima evra. Mnogo je šira njegova vrednost. On, pre svega, govori o nameri Vlade da ispuni ono što je rečeno kada je u ovom uvaženom Domu sadašnja premijerka izlagala svoj ekspoze.

On govori o opredeljenju da čuvate i razvijate ustanove kulture i na kraju da ispunite ono što je obećano, a to je i najvažniji deo posla kada je u pitanju rad bilo koje političke strukture, ispunjenje obećanog.

Evo, ovaj dokument danas je, u stvari, ispunjenje nečega što je već ranije obećano i pokazuje da vodite brigu o ustanovama kulture, kako ste to obećali i sve one su ovde pojedinačno, bar one najveće, nabrojane. To su ustanove kulture koje se nalaze u okviru granica Republike Srbije.

Međutim, nekada u tom političkom delovanju može da se desi i slučaj da politički akteri urade i više od onoga što je obećano. Čini mi se da je ova Vlada uspela i više od toga, prateći kontinuitet od 2014. godine.

Naime, vodili ste brigu i o ustanovama kulture našeg naroda u okruženju, pogotovo kada je u pitanju Republika Srpska. Samo jedan primer ću reći. Evo, znam da je u Nevesinju, u jednoj maloj opštini na jugu Republike Srpske, ova Vlada, čiji ste vi deo, finansirala izgradnju doma kulture i nije ni tu vrednost, u tih 14 ili nešto miliona dinara, koliko je koštao taj projekat, nego u poruci da stabilna i jaka Srbija itekako vodi računa o svojim sunarodnicima gde god oni živeli.

Niko nije u ekspozeu obećao da ćemo danas moći da pomognemo i nekim našim susedima koji ne pripadaju srpskom etničkom korpusu. Niko u ekspozeu nije obećao da će današnji predsednik države odneti 5.000 vakcina u Sarajevo za zdravstvene radnike u Federaciji BiH. Ali, kada dočekate tako nešto, ne možete ništa drugo do li da podržite i zdušno stanete iza takvog rada i predsednika i Vlade.

Isti je slučaj kada je u pitanju ovaj dokument, odnosno sporazum koji ste danas doneli u ovu Narodnu skupštinu. Mi ćemo ga svakako podržati.

Ja ću iskoristiti posle priliku da sa vama kao resornim ministrom sporta porazgovaram da i sami pripomognete u negovanju kulture sećanja, pogotovo kada su u pitanju naša stradalnička mesta u regionu i započnemo, tj. nastavimo razgovor na temu sportskog igrališta u stradalničkom selu Prebilovci na jugu Federacije BiH.

Na kraju, ne mogu da se ne osvrnem i na ono što je obeležilo današnji dan, Bakarec. Još veliki Dučić je rekao – prva osobina primitivca je da se boji onoga što ne razume, a na prvom mestu boji se pameti. A ko je primitivac i nasilnik, imala je priliku Srbija da vidi tokom čitave godine, pa nažalost, i u poslednjoj deceniji. To bi bilo za kraj. Hvala.

Hvala, predsedniče.

Pošto smo priveli kraju, uvaženi predstavnici Vlade, uvaženi poslanici, nemam dugo vremena, mnogo toga je rečeno danas, mnogo toga su rekle pogotovo moje kolege iz SNS, ali, uvažena ministarka, vi ste u ozbiljnom problemu. Ja vam to iskreno kažem. Nemam nameru da vas plašim. Naprotiv, kada kažem – vi, ja mislim na Vladu, na nas poslanike, sve one koji su kreirali i učestvovali u donošenju ovog zakona. Pitate me zašto? Pa, treba li vam bolji primer od onoga što se dešava poslednjih dana kada je u pitanju hapšenje ljudi koji su na sličan način kroz kriminalne delatnosti došli do miliona?

Imali ste priliku da vidite šta su sve spremni da urade da bi zaštitili te svoje milione. A milioni su milioni, bilo da su stečeni kokainom ili nekom drugom vrstom kriminala, bilo da su stečeni korupcijom. Oni koji su ih stekli, neće od njih odustati na lagan način. Stoga mislim da smo svi mi u problemu.

Međutim, narod u Srbiji vam veruje, očekuje od vas ono što čeka već decenijama, ovaj zakon, da ćete biti istrajni do kraja, hrabri i sprovesti do kraja ovaj zakon.

Treba li vam uzor na tom poslu? Neka vam uzor bude i vama u Vladi, a i svima onima koji budu sprovodili ovaj zakon, upravo predsednik države, koji je odlučno stao u borbu protiv onih koji su nezakonito stekli milione, koji su te milione sticali na jedan mnogo krvaviji način, ali štetočine su i jedni i drugi.

Pošto nema više vremena, hvala vam. Mi ćemo vam svakako biti podrška, podrška će vam biti i Srbija, a nadam se da ćete svakako do kraja sprovesti ovaj zakon, a mi ćemo zakon u danu za glasanje podržati. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Uvažene kolege, uvaženi građani Srbije, poštovani predstavnici Vlade, ministre Vulin ja i vi ne pripadamo istoj političkoj opciji. Međutim, kada godinama pratite i kontinuirano pratite nečiji rad, bez obzira kojoj političkoj opciji on pripada, ukoliko radi dobre i važne stvari za ovu zemlju, ne ostaje vam ništa drugo do da zdušno podržite taj njegov rad, ne praveći razliku kojoj političkoj opciji on pripada. Ovde govorim o vama.

Tim pre ako je politika i politički ciljevi koje on zastupa na tragu onoga što je proklamovano još 2014. godine kada je Vladu preuzeo današnji predsednik države, iako su ti politički ciljevi i političke i uopšte politike iste, onda ne preostaje ništa drugo nego da vam kažemo da ćemo i ove sporazume podržati u Danu za glasanje.

Vi ste, ministre Vulin, zajedno sa Vladom i predsednikom i ne znam da li ste toga svesni, kao malo ko u modernoj srpskoj istoriji imali priliku da se prilikom preuzimanja vlasti sudarite sa ozbiljnim stvarima koje su opterećivale ovu državu. Ja ću vas vratiti malo u prošlost. Ja bih rekao da to i nisu čak ni ozbiljne stvari, nego više pošasti. Ne sećam se da je neka politička struktura imala priliku da Srbiju vodi kroz takve probleme.

Bankrot 2012. godine koji je pretio da Srbiju povuče u ambis, jedna od najtežih zima na kraju 2013. godine i početkom 2014. godine, istorijske poplave 2014. godine gde se Srbija ne seća da se sudarila u novijoj istoriji sa takvom jednom nepogodom. Migrantska kriza 2015. godine, pandemija 2020. godine. Treba li još? Na sve to nefer i zluradi politički protivnici u samoj državi.

To je naravno zadatak činilo težim. Iz svih ovih nepogoda vi kao Vlada, predsednik države, Srbiju ste izvodili kao pobednika i ne samo kao pobednika. Srbija je kroz sve ove nepogode i jačala svoj međunarodni ugled i postojala sve jača i jača na ponos i onih koji danas žive u Srbiji, ali i svih ljudi koji Srbiju drže za svoju maticu, a žive u okruženju.

Ne bih posebno obrazlagao sve ove stvari, obzirom da smo i ograničeni Poslovnikom, ali tema je Sporazum o saradnji u oblasti borbe protiv krijumčarenja migranata, pa ću vas podsetiti da ste i vi kao šef vladine radne grupe imali ozbiljan zadatak i možda bili jedan od važnih nosilaca borbe kada je u pitanju migrantska kriza, za koju vi jutros kažete da je počela 2015. godine. Ja bih se složio sa vama da je ona poslata globalni problem 2015. godine, ali počeci migrantske krize u Srbiji su mnogo ranije i nažalost i sa njom smo se susretali 2012, 2013. godine. Znaju to najbolje ljudi koji žive na severu Srbije u blizini mađarske granice.

Iz ovog problema Srbija je izlazila kao pobednik. Uspeli ste osnovne stari da jedan ceo državni sistem prilagodite tom problemu koji je u to vreme bio nov i uspeli ste u tri glavna cilja. Sama po sebi migrantska kriza nije mnogo uticala na svakodnevni život građana u Srbiji, naravno onoliko koliko je to moralo. Uspeli smo da sačuvamo bezbednost svakog čoveka u Srbiji, pa i onih koji su bili u prolazu i sprečili smo humanitarnu katastrofu. Tri najvažnije stvari, ali ni manje važna - podignut je međunarodni ugled Srbije. To je zaista bilo teško u ovoj situaciji, a pogotovo ako uzmete u obzir neke stvari koje su govorile moje kolege pre mene, kako se to dešava u nekim zemljama mnogo razvijenim i zemljama EU.

Kada sve to imate u vidu, svakako pravili ste kroz sve to i prijatelje i u međunarodnoj zajednici i u nekim državama koje možda nisu bile naklonjene političkom sistemu Srbije, jer su činjenice bile nepobitne. Šta je ovo danas, ovi sporazumi? Nastavak toga. Jedna ozbiljna diplomatska zahvalnost jednoj maloj afričkoj zemlji koja je rešila da priznanje srpske južne pokrajine povuče i da je više ne gleda kao nezavisnu zemlju i ovaj drugi sporazum kada je u pitanju Severna Makedonija, rad na bezbednosti i regionalna saradnja.

Regionalna saradnja je danas možda jedna od najvažnijih tema svih političkih dešavanja na Balkanku. Tim pre što u regionu i u zemljama koje okružuju Republiku Srbiju živi ne mali broj naših državljana, odnosno naših sunarodnika i biće da je i ovo na tragu politike koju proklamuje predsednik države.

Mislim da je već očigledno da i vi kao Vlada i predsednik ulažete ozbiljne napore kada je u pitanju poboljšanje statusa naše zajednice u regionu i to je svakako nešto što će imati podršku i ovoga parlamenta, ali najvažnije naroda u Srbiji.

Malo smo ograničeni Poslovnikom, ali, poštovani ministre Vulin, uzevši u obzir sve ovo što sam vam rekao i uzevši u obzir iskustvo koje nosite iz ovih teških situacija, o kojima sam malopre govorio, nadam se da ćete i na poziciji na kojoj ste danas kao ministar unutrašnjih poslova, koristeći jedno takvo iskustvo, biti odlučni do kraja i obračunati se sa onim što je danas verovatno gorući problem Srbije, a poslednjih dana je to izbilo na površinu, do kraja se obračunati sa kriminalom i mafijom u Srbiji.

Svakako, neću ni da sumnjam, da ćete ispuniti naša očekivanja i opravdati poverenje koje vam je dao i ovaj parlament i narod u Srbiji, jer je to stvar koja se ne tiče verujte samo naroda u Srbiji. To je star stvar koja se tiče svakog našeg čoveka na Balkanu.

Ovim bih završio i nemojte da sumnjate da ćemo mi, poslanici SNS, podržati i ove sporazume koji su danas pred nama, ali i sve buduće stvari koje budu doprinosile i bezbednosti Srbije i napretku svih njenih građana u celini. Hvala vam.

Hvala, uvaženi predsedniče.

Danas je pred nama, između ostalog, i Izveštaj o radu Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge. Gospodine Kovačeviću, važna je uloga tela na čijem se vi čelu nalazite. Izveštaj koji ste nam dostavili je dosta obiman, čini mi se 130-140 strana, barem onako kako smo mi dobili. Zaključak nadležnog odbora je tu i sam odbor je pozitivno ocenio ono što ste vi naveli u Izveštaju i mi iz SNS ćemo svakako podržati ovaj izveštaj, ali na kraju krajeva i naše mišljenje se podudara sa mišljenjem odbora.

Naime, važna je uloga tela koje vi predvodite. Dosta ste vi danas objašnjavali o ulozi kuće na čijem ste čelu, i to je dobro, jer često građani nisu upoznati sa svim detaljima, ali nisu ni u obavezi da znaju sve. Mi jesmo tu danas, zajedno sa vama, da kroz ovaj Izveštaj i ovaj razgovor objasnimo to građanima Republike Srbije.

Ceo posao, odnosno svi poslovi i zadaci koje vi radite podeljeni su u nekih 20-ak segmenata, ako sam dobro video na vašoj zvaničnoj prezentaciji. Ne postoji ni jedan posao koji je manje važan, ali ponekad neki društveno-politički i istorijski trenutak jedan od tih poslova može da naglasi u odnosu na druge. Zašto vam ovo govorim?

Moliću vas pre svega da u nekom narednom periodu, u narednim mesecima, u narednoj godini, pogotovo, obratite malo više pažnju i posvetite se onom prvom zadatku koji ste naveli, verovatno kao i osnovni, a to je uređenje tj. vođenje računa o uslugama poštanskog saobraćaja, uspostavljanje određenih standarda kvaliteta, ali i kontrola primene istih tih standarda.

Vi ste čovek koji je više godina bio na čelu Javnog preduzeća Pošte. Bili ste i šef ili direktor Radne jedinice u Sremskoj Mitrovici. Da, proučio sam pažljivo koji su poslovi kojima ste se bavili. U tom periodu je Pošta Srbije ostvarila ozbiljan napredak u prihodima, preko 130 miliona, a u tom periodu je rešavan i ona međunarodna arbitraža sa OTE i Mobtel itd. To govori da ste čovek iz struke i da ćete shvatiti ono što vam govorim.

Naime, javnosti je poznato da su poslednjih dana u najmanju ruku nekim čudnim odlukama i neuobičajenim poništeni izbori u Republici Srpskoj, odnosno u opštini Srebrenica. Vi znate da iz Republike Srpske i sa prostora Srebrenice i okoline dobar deo ljudi danas živi u Republici Srbiji. To su građani Republike Srbije koji poreklo vode sa tih prostora. Mnogi od njih su došli pod pritiskom nekih javnih dešavanja, neki su došli u potrazi za boljim životom, ali oni su danas građani Republike Srbije.

Međutim, jedan momenat je veoma zanimljiv. Pravo glasa u Srebrenici i Republici Srpskoj ti ljudi ostvaruju i ostvarivaće i u budućnosti. Zanimljivo je to da se glasanje u Srebrenici i Republici Srpskoj i ostatku Bosne i Hercegovine svakako obavlja i poštom, pored onog redovnog kako već poznaje naše društvo. Kako vreme prolazi sve veći deo tog dela građana Republike Srbije to pravo koristi u većem obimu i time je direktno uslovljeno sa kvalitetom poštanske usluge koju obavljaju operateri, a vi ste telo koje tu oblast reguliše. Ja znam da vi direktno ne sprovodite, ali i te kako možete da utičete na tu oblast.

Zašto građani sve više koriste to pravo i zašto je to sve više značajno? U poslednjim godinama predsednik države i Vlada sve više ulazu i u Srebrenicu i u Republiku Srpsku i u regionu opšte. Samim tim, i interesovanje građana je veće i oni i sami žele da daju jedan doprinos kada vide kakvi su to postupci koje čini predsednik države i Vlada. To je refleksija jednog duhovnog, odnosno nacionalnog jedinstva koje je svakako politika i Vlade i predsednika, a uz poštovanje svih onih međunarodnih normi, odnosno sporazuma, Ustava, zakonskih okvira u kojima danas živi naša zajednica u susednim društvima.

Naime, samim tim pretpostavljam da ste shvatili važnost ovog posla koji će biti sve više zastupljen u narednim godinama. Izbori u Srebrenici će biti ponovljeni, pazite, slučajno ili ne, uglavnom u sredinama u kojima živi srpsko glasačko telo.

S tim u vezi, ja apelujem na vas da ovom vašem prvom zadatku koji ste stavili kao nekakav početni posao i zadatak u radu vaše agencije, posvetite više pažnje kako bi taj izborna pošta koja dolazi iz Srebrenice i dolaziće, bila kvalitetno i uredno dostavljena svim građanima Republike Srbije koji na to imaju pravo, a biće ih sve više verujte mi i ove godine i sledeće godine koja je izborna godina u Bosni i Hercegovini, odnosno u Republici Srpskoj.

To je minimum koji vi kao jedno regulatorno telo dugujete građanima Republike Srbije uzevši u obzir koliki trud i koliki posao ulaže današnji predsednik države i Vlada u poboljšanju standarda života građana koji danas žive u Srebrenici i u Republici Srpskoj.

Ja mislim da je minimum toga da se vi i mi koji radimo sa vama pridružimo u tom poslu i omogućite kvalitetnu dostavu tog glasačkog materijala, jer on presudno, videli smo već, utiče na život naših sugrađana, odnosno naših sunarodnika u Republici Srpskoj, a pogotovo u Srebrenici.

Ja se nadam da ćete imati u vidu ovo, a građani Republike Srbije će svakako imati u vidu koliki trud i rad ulaže i predsednik i Vlada za bolji standard svih onih koji danas žive u regionu. Hvala vam.

Hvala, uvažena predsedavajuća.

Žao mi je što predsednik Skupštine izađe, ali u svakom slučaju, lepo je sarađivati i sa vama, ne bunim se. Nego, u kontekstu toga da je predsednik Skupštine kao jedan od najdugoročnijih, odnosno najiskusnijih učesnika u vlastima, a koji taj posao obavlja od 2012, odnosno 2014. godine, sa SNS, možda mogao da potvrdi ove moje tvrdnje koje ću reći, da su se istorijski prelomne stvari u Srbiji desile u periodu od 2012, odnosno od 2014. godine do danas.

Te istorijske stvari i događaji su vezani i za izvršnu vlast i zakonodavnu vlast, ali i za poslove predsednika države. Ti takvi politički poslovi doprineće da Srbija, pored toga što će omogućiti dosta bolji standard za svoje građane i jedan ozbiljan ekonomski napredak, da Srbija sebe pozicionira i na političkom planu kao jednog od važnih, pre svega, regionalnih lidera, a taj njen ugled će početi svakako da se prepoznaje i u zemljama EU, ali kasnije i u svetu.

Upravo jedan istorijski događaj, juče i danas ovde u ovom zakonodavnom telu, prvi put imamo priliku da razmatramo ove zaključke i ovakav jedan izveštaj i nadam se da će svakako u nekom narednom izveštaju i ovaj današnji događaj se naći kao nešto pozitivno što se desilo između dva izveštaja, i biti, naravno, konstatovano kao jedan ozbiljan napredak.

Sam izveštaj po sebi pokazuje ozbiljnu opredeljenost Srbije, političku pre svega, i za put ka toj zajednici naroda koji danas čine EU i pored toga što je to jedno ozbiljno političko opredeljenje, biće da je to jedan logičan sled događaja, pre svega, ako uzmemo u obzir i privrednu i robnu razmenu koju imamo sa EU, ako uzmemo, na kraju krajeva, geografski položaj Srbije, ali i vrednosti koje baštini srpsko društvo. Uopšte kroz istoriju o mnogim tim i takvim vrednostima juče je gospodin ministar Selaković govorio, neću se vraćati nazad.

Mir sam po sebi je jedna od najvažnijih vrednosti koje srpsko društvo baštini kroz istoriju. Možda je samo sloboda ono što se moglo stavljati u ravan sa tom vrednosti, kada je u pitanju srpsko društvo, i samo kada je ona bila upitna, bili smo možda primorani da se opredelimo za jednu od te dve. Sloboda je nešto što danas uživamo, zahvaljujući, pre svega, događajima u prošlosti, kada su naši preci izvojevali ono što danas zajedno uživamo sa svim ljudima koji, osim srpskog naroda, žive u Srbiji. Nezavisnost je nešto što ljubomorno čuvamo, prvenstveno u donošenju nekih najvažnijih političkih odluka. Mir je ono što nam je danas najvažnije.

Drago mi je što je u ovom izveštaju koji je danas pred nama Srbija prepoznata kao jedna, kako su to rekli, aktivan učesnik u regionalnoj saradnji i kao učesnik koji neguje dobre bilateralne odnose sa svim drugim zemljama u okruženju.

Ponosni smo mi na ovu konstataciju. Šta je ona? Ona je, u stvari, jedan dokaz jedne ozbiljne spoljne politike koju vodi, pre svega, danas predsednik države, koja sa jedne strane ima notu pomoći i podrške, pre svega, našim sunarodnicima u regionu, koja nikada istorijski nije bila na ovome nivou, a s druge strane, ima notu koja pokazuje poštovanje od strane Srbije, kada je u pitanju ustavno-pravni poredak svih onih zemalja u regionu u kojima danas živi naša srpska zajednica. Tu naravno, mislim i na poštovanje međunarodnih ugovora, od kojih je, pretpostavljate, najvažniji Dejtonski sporazum, čiji je Srbija danas potpisnik.

Veliko mi je zadovoljstvo, pre svega, kao poslaniku, a i građaninu Srbije, što je to danas prepoznato u izveštaju koji je pred nama.

Sam po sebi ovaj izveštaj moglo bi se reći da je i odgovor na one zlonamerne komentare koji dolaze na tu i takvu vrstu politike koju danas, pre svega, promoviše predsednik države. Pazite, molim vas, danas su najveći kritičari te i takve politike, podrške našem narodu u regionu i politike očuvanja stabilnosti u regionu ne zemlje iz regiona, ne njihove vlasti, najveći kritičari su danas političari opozicije u Srbiji, koje, eto, namerno ili slučajno, predvodi Dragan Đilas. Mislim da to samo po sebi danas govori o vrsti politike koja je suprotstavljena onoj koju danas zastupa predsednik države. Sve to je jasno prepoznato i u ovom izveštaju.

Na kraju, takva politika će sigurno zaslužiti veliko poštovanje i ovog uvaženog doma, ali što je najvažnije, i naroda u Srbiji i regionu.

Ja ću iskoristiti priliku, noćas se desio jedan važan događaj za naš narod uopšte, a pogotovo za naše ljude koji žive u Crnoj Gori. Noćas je parlament u Podgorici i naše kolege promenile Zakon o slobodi veroispovesti. To je jedno veliko pitanje koje je opterećivalo Srpsku pravoslavnu crkvu, srpsku zajednicu koja živi u Crnoj Gori, ali iskreno, i čitav naš narod na Balkanu. Dobar jedan put kako se gradi stabilnost na Balkanu, koji Srbija, u svakom slučaju, podržava.

Hoću da iskoristim priliku da ovim i zvanično čestitam, pre svega, našem 41 kolegi poslaniku u podgoričkom parlamentu i da im se zahvalim i da im poručimo da je to pravi put kojim se gradi saradnja i unutar same zajednice koja živi u Crnoj Gori, ali svakako i saradnja sa Republikom Srbijom i ostalim zajednicama u regionu.

Svakako, podržaću zaključak na kraju današnjeg dana. Pretpostavljam da će danas biti glasanje. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Poštovane kolege poslanici i poslanice, uvaženi građani Republike Srbije, uvaženi predstavnici Vlade, poštovana ministarka Gojković, evo, vidi se da ste vredno nastupili i vredno i marljivo pristupili radu u Ministarstvu. Verovatno ste te manire i poneli iz ovog uvaženog doma, radeći godinama sa nama zajedno i sve čestitke na tome!

Ja znam da danas nije tema Narodno pozorište u Subotici, ali ja ne mogu da se ne vratim na događaje od jutros i da vam se zahvalim na tome što ste prepoznali u vašoj uvodnoj reči važnost završetka radova na Narodnom pozorištu u Subotici.

Kao što znate, Subotica je još kada sam ja bio dete, a kasnije nešto prilično mlad čovek i čak kada ste vi započinjali neku svoju političku karijeru, započinjala određene projekte koji do danas nisu završeni.

Uspeli smo u prethodnim godinama neke od njih da završimo. Narodno pozorište još uvek čeka taj svoj trenutak i epilog. Velika je vest što ste jutros najavili završetak radova za iduću godinu i stavljanje Narodnog pozorišta u Subotici konačno u funkciju.

Dužan sam da vam prenesem pozdrave iz Gradske uprave u Subotici, gradonačelnika Gradske uprave, celog tima i da vam kažem da će i grad i gradonačelnik biti veran partner u završetku tog posla koji započet pre više od decenije.

Takođe sam od strane gradonačelnika ovlašćen da vas pozovem u posetu Subotici i sada još, nažalost, gradilištu Narodnog pozorišta, sa nadom da ćemo ga sledeće godine svi zajedno otvoriti. Toliko, što se tiče tog uvodnog dela.

Sada ću se vratiti na same zakone i onome što se danas u njima nalazi. Odgovornost i saradnja su verovatno dva najvažnija termina koja mogu determinisati sve zakone koji su danas pred nama.

Odgovornost, odgovornost pre svega prema građanima Srbije i potrebi da oni budu pravovremeno i tačno informisani, ali i odgovornost prema javnom servisu u smislu obezbeđivanja stabilnog finansijskog poslovanja RTS i RTV.

Upravo to činimo ovim zakonom koji se tiče javnog medijskog servisa, ali ne zaboravite, pre neki dan smo podržali i uvođenje, tj. povećanje taksi koje su tiču radio-televizijske pretplate. Time smo pokazali i odgovornost prema medijskom servisu, ali i odgovornost prema građanima koji imaju pravo na objektivno i pravovremeno informisanje.

Saradnja, saradnja bi mogla da se definiše kao najmanji zajednički imenitelj svim ovim drugim zakonima, ova tri koja su pred nama. Šta bi drugo bio Sporazum sa francuskom Vladom, šta bi drugo nego saradnja bili ugovori sa japanskom Vladom i šta bi drugo nego saradnja bili planovi, odnosno zakon kojim se predviđa izgradnja puta od Niša pa dalje prema albanskom primorju - regionalna saradnja.

Upravo taj termin dugujemo dobroj političkoj poziciji Republike Srbije koju ona danas uživa, zahvaljujući radu i naporima današnjeg predsednika Aleksandra Vučića i ona započinje negde 2014. godine kada on preuzima Vladu Republike Srbije i počinje da donosi one najvažnije odluke za Republiku Srbiju.

Ovo su ujedno i dva termina koja determinišu ne samo ove zakonske predloge koji su danas pred nama, nego pored nekih drugih i celokupan rad Vlade Republike Srbije.

Šta mi poslanici tražimo zauzvrat? Ništa drugo do li odgovornost i saradnju. Saradnju sa svima ovima i u regionu i u svetu, ali ja ću ovde reći i baziraću se na odgovornost i saradnju RTS, ništa više od toga.

Naime, vi ste jutros u uvodnoj reči, uvažena ministarka, pominjali jedan deo koji se tiče redovnog izveštavanja sa skupštinskih zasedanja, možda čak i ideju uvođenja jednog posebnog kanala gde skupštinska zasedanja neće biti prekidana nekim posebnim emisijama i ja se sa vama u potpunosti slažem.

Dok ste vi to govorili stigla mi je jedna važna poruka iz Podgorice od direktora Srpske kuće, koja je, napomenuću opet, finansirana od strane Republike Srbije na inicijativu današnjeg predsednika države sa 3,7 miliona evra i koja danas čini verovatno najvažniju kulturnu instituciju srpskog naroda u Crnoj Gori. Upravo dok smo počinjali ovu raspravu i dok ste vi govorili stigla mi je poruka od direktora te Srpske kuće i ja ću vam je izvorno pročitati, a onda ću vam objasniti o čemu se radi.

Naime, on u toj svojoj poruci kaže sledeće: „Srpska kuća, smatrajući da je pravovremeno praćenje izvještavanja o stanju i dešavanjima u Crnoj Gori, naročito uoči predstojećeg popisa stanovništva, od izuzetnog značaja za srpski narod ovdje, nudi RTS mogućnost otvaranja stalnog dopisništva. U tu svrhu na raspolaganju je TV studio koji se može osposobiti kako za javljanje uživo, javljanje novinara, za kontakt emisije i slično. Zatim, nudi prostoriju za montažnu jedinicu, kao i kancelariju za dopisnika. Troškove struje, vode, interneta pokrivala bi Srpska kuća, sve materijalne troškove.“

Zašto vam ovo govorim? Znam da vi ne možete uticati na poslovnu politiku RTS, niti je to vaš posao, ali RTS ima svoje dopisničke centre i u Moskvi i u Vašingtonu i u Čikagu i u Briselu i u Rimu i u Parizu i to je dobro. Ima svoje stalne dopisnike i u Ljubljani i u Zagrebu, ali u Podgorici nema. Nema ni stalnog dopisnika, nema ni dopisnički centar.

Treba li posebno da objašnjavam da danas u Crnoj Gori živi između 28 i 29% stanovništva koji se nacionalno izjašnjavaju kao Srbi. To je zvanični podatak, iza njega svakako stojimo, ali obzirom na iskustva moje najbliže porodice, siguran sam da on nije baš u potpunosti tačan, uzevši u obzir sve one političke pritiske i sve one događaje koji su pratili poslednji popis stanovništva. No, napominjem, držimo se tog podatka.

Naša volja i naša obaveza je da, u skladu sa zakonom, ustavima i poštujući svakako ustavni i zakonski okvir Crne Gore, brinemo o tom delu našeg stanovništva.

Treba li reći da je tih 29% stanovništva koji se nacionalno izjašnjavaju kao Srbi porodično i te kako povezano, svako od njih, sa našim građanima u Republici Srbiji. O poslovnim, identitetskim, kulturnim vezama da ne govorim.

Možda nije ni trebalo ovo obrazloženje, jer znam da vi to apsolutno shvatate. Ovo sam više govorio radi naših građana i potrebu da ovu stvar konačno uredimo.

Naravno, ne kritikujem sve ono što je poslovna politika kada je u pitanju otvaranje dopisničkih centara širom sveta, ali mislim da je naš narod i narod u Republici Srbiji zaslužio jedan takav dopisnički centar u Podgorici, pogotovo uzevši u obzir ponudu koju zvanično šalje „Srpska kuća“ u Podgorici.

Time bih završio, ali osvrnuću se i na to da je moj uvaženi kolega Srbislav Filipović, shvatajući važnost ovakve jedne poruke prilikom prijavljivanja za reč, odustao od toga da on sada govori i dao priliku da iznesem ovu važnu informaciju i vama i ovom plenumu i građanima Republike Srbije, ali pre svega RTS.

Zahvaljujem se na pažnji i zahvaljujem se mom kolegi Srbislavu Filipoviću. Hvala.

Hvala, potpredsedniče.

Hvala vam na onoj lepoj najavi od pre par trenutaka kada ste sumirali utiske sa jučerašnje sednice Odbora za dijasporu i Srbe u regionu. Hvala vam što ste mi pružili priliku da se nadovežem na vašu priču, a ja ću pokušati ukratko da je sažmem i radi ljudi koji su ovde u ovoj sali i radi građana Republike Srbije.

Naime, poštovane kolege, uvaženi građani Srbije, uvaženi ministre Ružiću, ako bi pokušali da utvrdimo, uvaženi ministre, koji je od nas dvojice veći u centimetrima ili teži u kilogramima, morali bismo prosto da stanemo na vagu ili da stanemo jedan pored drugoga. Naravno, to ne govori ništa o kvalitetu ličnosti, niti znači išta drugo do li poređenje koje je vezano za to, za te veličine same od sebe.

Zašto vam ovo govorim? Da bi napravili poređenje u radu bilo koje Vlade, pa i ove vaše, i da bismo znali kako radite, morali bi da je poredimo sa nekim drugim vladama. Već dugo vremena mi rad vaše Vlade i predsednika države poredimo sa nekim ranijim vladama iz novije srpske istorije. Mislim da to nije adekvatno. Kako vreme odmiče, sve više sam mišljenja da je to možda pomalo i uvredljivo za današnje institucije Republike Srbije. Nije adekvatno porediti rezultate rada ove Vlade i ovog predsednika sa rezultatima i radom nekih ranijih vlada i nekih ranijih predsednika iz moderne srpske istorije, a pogotovo nije adekvatno porediti rad sa vladama u periodu od 2000. do 2012. godine.

Mislim da rad srpske Vlade i srpskog predsednika u ovom momentu treba sve više početi porediti sa radom ozbiljnih evropskih vlada i razvijenih evropskih demokratija. Treba napraviti jedno poređenje u radu Vlade sa evropskim vladama iza kojih stoje ozbiljne ekonomije i samim tim ozbiljno ubiranje javnih prihoda o kojima, između ostalog, danas i govorimo.

Te i takve vlade, te i takve prihode koriste za razvijanje sopstvene države, poboljšanje standarda sopstvenih građana, ali te i takve vlade javne prihode i budžetska sredstva koriste i za pomoć svojim sunarodnicima koji žive van matičnih zemalja. Mislim da Vladu Srbije i predsednika Srbije uveliko treba početi porediti sa vladama i predsednicima ozbiljnih zemalja unutar EU, a ne sa vladama iz nekog prethodnog perioda u Srbiji. Više ta poređenja nisu ni adekvatna. Možda bismo mogli napraviti poređenje sa našim severnim susedom koji taj posao dosta dobro radi, ali i sa nekim drugim unutar EU.

Ponekad je dobro napraviti poređenje i sa samim sobom, da vidite šta je to što radite danas i da li ima napretka u odnosu na ono što ste radili ranije. Pošto danas govorimo i o javnim prihodima, između ostalog, porezu, samo ću vas podsetiti. U prvih devet meseci ove godine, po osnovu poreza, naplaćeno je 962 milijarde dinara. ako to poredimo sa periodom od prošle godine, istim tim periodom, shvatićemo da je to 81,5 milijarda više nego za isti period prošle godine. Ako li govorimo pak o indeksu naplate, on je ranije bio 99,2%, a danas je negde na 109,2%.

E tu, upravo, poštovani potpredsedniče Orliću, dolazimo do one teme o kojoj ste vi malopre počeli, a o kojoj ću ja sada nastaviti. Izuzetno vam se zahvaljujem na tom vašem državotvornom osećaju, da govorite u ovome uvaženom domu o tome iako su mediji u Srbiji, čini mi se, to uveliko prećutali. To ne znači da ćemo i ja i vi gospodine Orliću, o tome ćutati i da nećemo obavestiti javnost u Srbiji.

Izuzetno sam vam zahvalan što ste juče i prisustvovali sednici Odbora i time ukazali poštovanje našim sunarodnicima koji su juče bili, pa ne mogu reći gosti, nego ljudi u svojoj kući i prisustvovali su sednici Odbora za dijasporu i Srbe u regionu. A zašto poredim prihode sa ovim? Pa, upravo ovi prihodi o kojima sam malopre govorio su osnov za sve ono što radi srpska Vlada i srpski predsednik, kada da su naši sunarodnici u okruženju u pitanju.

Ako imate ovakve prihode, ako imate odgovornu politiku, pre svega fiskalnu, onda ste u mogućnosti da pomognete našim sunarodnicima u okruženju. Ako bi o toj pomoći govorili mi ovde u ovom uvaženom domu, možda bi neko mogao da kaže, pre svega neko zlonameran, da je to subjektivno, da je to subjektivni osećaj i da možda ne odgovara nekom objektivnom stanju.

Međutim, juče je bilo zadovoljstvo slušati upravo one na koje se ta pomoć odnosi i to je bilo jedino što je sigurno objektivno i sigurno tačno. Juče je zaista sednica odbora trajala dobrih dva i po sata. Niste čuli u medijima mnogo o tome. Dva i po sata zato što smo imali šta da kažemo jedni drugima, ljudi koji nemaju šta da kažu jedni drugima ne sede dva i po sata. To je samo u slučaju ako su to prijatelji kojima je i pomalo teško da se rastanu.

Juče smo svi mi članovi odbora, potpredsednik Skupštine, a i naši prijatelji iz Crne Gore, iz Republike Srpske, iz Hrvatske, lideri Srba, imali jedan prijatan i dugačak razgovor. Reći će, predstavljajući šta radi srpska Vlada i srpski predsednik, Mlađan Cicović, šef predsedništva Republike Srpske u Beogradu, sledeće: „Saradnja Srbije i Republike Srpske poslednjih sedam godina bolja je nego ikada do sada, a doprinos Srbije u očuvanju Republike Srpske je nemerljiv“. Zasluga je to, odlična je saradnja predsednika Aleksandra Vučića sa institucijama Republike Srpske. Preneće ovo svi važni državni i privatni mediji u Republici Srpskoj, jeste li nešto čuli o ovome u medijima u Republici Srbiji? Niste. Ali, mi smo ti koji ćemo danas da govorimo o tome i otkrivamo istinu koja je objektivna, koji utvrđuju oni na koga se ona u stvari i odnosi.

Međutim, da vam budem iskren, pored svega što smo čuli, a čuli smo dosta toga i o konkretnim projektima o kojima je takođe govorio gospodin Cicović, o kojima ja danas i neću govoriti, a tiču se aerodroma u Trebinju, vodovoda u selu Bajci, pa dalje preko izgradnje Sabornog hrama u Mostaru i puta Foča – Gacko i sve do vrtića i škola u Banjaluci i „Junko“ fabrike u Drvaru. Ja o konkretnim projektima neću puno danas da govorim, to je više i bolje radio od mene juče gospodin Mlađan Cicović.

Međutim, jedan najupečatljiviji detalj koji sam juče poneo sa sednice odbora, a verovatno ću ga poneti kao jedan od najupečatljivijih detalja iz mandata ovog skupštinskog Saziva, kada je govoreći o teškom položaju srpskog naroda u Crnoj Gori, direktor „Srpske kuće“ Emilo Labudović iz Podgorice, govorio i o izgradnji „Srpske kuće“ i o pomoći od 3,7 miliona evra koju je uputila Srbija.

Rekao je jednu veliku stvar, tačno ovako: „Niko za srpski narod u Crnoj Gori od vremena kralja Aleksandra pa na ovamo nije učinio koliko je to učinio današnji predsednik Srbije“.

Verujte, ponos je juče bilo biti i poslanik SNS i poslanik ovog uvaženog doma. Kada takve jedne reči kaže neko koga se ta pomoć direktno tiče, jer je današnji predsednik Srbije i predsednik SNS, to je verovatno najvažniji utisak koji ću ponuditi sa jučerašnjeg dana, a možda, videćemo šta će vreme doneti i najupečatljiviji trenutak u ovom mandatu.

Danas, uvažene kolege malo govorimo i o taksama RTS i svi se slažemo da treba čuvati Javni servis, ali imali su zahteve naši prijatelji, pre svega iz Podgorice i prema RTS, zatražili su da RTS i MTL, kao ćerka firma „Telekoma Srbije“ ostvari bolju saradnju sa njima.

Ja ću danas iskoristiti ovaj trenutak i ovu skupštinsku govornicu da RTS i „Telekom Srbije“, čija ćerka firma MTL posluju u Crnoj Gori, zamolim da što je moguće više izađu u susret zahtevima i molbama naše zajednice koja živi u Crnoj Gori i da daju sve od sebe kako bi bili i dali doprinos njihovom boljem položaju.

Nadam se da će ovo čuti čelnici RTS i čelnici Telekoma Srbije.

Puno je stvari o kojima smo juče govorili. Nadam se da će i mediji malo tu stvar u Srbiji bolje da proprate, barem onoliko koliko je prate mediji u Podgorici i mediji u Banjaluci.

Ja sam napravio nekoliko poređenja. Na osnovu ovog rečenog, ostavljam građanima Srbije da sami naprave poređenja u onome što radi i ova Vlada i ovaj predsednik i ovaj parlament na kraju krajeva u odnosu na neke druge parlamente i Vlade, a možda najbolje u odnosu na evropske parlamente, Vlade i predsednike, da naprave poređenje a odluku će lako doneti. Hvala.

Hvala potpredsedniče Orliću.

Iskoristiću priliku da pozdravim predstavnike Vlade koji su danas sa nama, uvažene kolege i koleginice i sve građane Srbije.

Evo ga trenutak kada je u pitanju rad ovog uvaženog doma verovatno najvažniji trenutak u godini kada su pred nama zakoni i zakon koji u stvari predstavlja sliku upravljanja državom i društvom u celini, kada je pred nama ovih dana Zakon o budžetu, ali i svi drugi prateći zakoni koji prate Zakon o budžetu, pa Zakon o budžetskom sistemu, pa i odluke o Penzijskom fondu, pa i završni račun za prošlu godinu.

Kada je u pitanju budžet o kome takođe raspravljamo ovih dana i koji izaziva mnogo interesovanja u javnosti, kao što rekoh, on je slika upravljanja državom i društvom u celini i nije velika razlika u tom planu prihoda i rashoda u odnosu na plan prihoda i rashoda jednog prosečnog srpskog domaćinstva tj. nema nikakve razlike kada su u pitanju principi planiranja prihoda i rashoda u državi i principi planiranja prihoda i rashoda u jednom prosečnom srpskom domaćinstvu.

Naime, kada jednim domaćinstvom upravlja čovek koji je odgovoran, kada upravlja čovek koji je štedljiv, koji planira i koji je radan, onda posle određenog vremena i to domaćinstvo stiče određene prihode koji su veći u odnosu na prethodni period, a nakon toga može ući i u određene rashode koji znače i obnovu tog domaćinstva, ali i pomoć porodici tog domaćina.

Ako li pak domaćinstvom upravlja neko ko je rasipnik, onda se prihodi svode na rasprodaju imovine, na zaduživanje i sve ove druge stvari su potpuno obrnute i suprotne onom slučaju kada domaćinstvo vodi neko ko je veoma odgovoran.

Imala je Srbija priliku da upozna i jedne i druge, imala je Srbija priliku da upozna i rasipnike i domaćine nažalost i na sreću, a onda kao što bi rekao naš narod - spram svetaca i tropari, spram onih koji upravljaju državom i Zakon o budžetu i Zakon o budžetskom sistemu i odluke i završni računi. Šta hoću da kažem? Kada su Srbijom upravljali rasipnici slobodno mogu reći do 2012. godine, a u Severnoj srpskoj pokrajini mnogo duže, imali ste budžet koji je jedva ispunjavao onu svoju socijalnu komponentu. U pitanju su bile i plate i penzije kao minimum socijalnih davanja, a o kapitalnim investicijama, o razvojnoj komponenti budžeta ne smem ni da govorim. To je bila posledica takvog i upravljanja.

Godine 2014. na čelo našeg zajedničkog domaćinstva, koje se zove Srbija, dolazi današnji predsednik države Aleksandar Vučić, dolazi onaj domaćin koji je racionalan, koji je štedljiv, koji planira i radan je, ali koji mora preduzeti određene teške mere, biće to gorke trave na ljutu ranu, ali te mere fiskalne konsolidacije i reformi će dati određene rezultate, a rezultat je ovaj budžet koji je danas pred nama za 2021. godinu, Zakon o budžetskom sistemu, završni račun za 2019. godinu.

Taj budžet i ti zakoni danas ispunjavaju i socijalnu i razvojnu komponentu, ali u potpunosti socijalnu jer danas kroz Zakon o budžetskom sistemu, kroz odluke koje se tiču PIO fonda imate ozbiljno povećanje i plata i penzija, o procentima govorimo danima, ali ima i razvojnu komponentu – u njemu su svi važni kapitalni projekti i nijedan nije zaustavljen. Vi ste juče iz Vlade reći – gospodo, Srbija se bori na dva fronta i apsolutno se slažem sa tim. Srbija se danas bori i za zdravlje, ali se bori i za nastavak svog razvoja. To pokazuju i projekti. Živimo u vreme kada su očigledno projekti u zdravstvu najvažniji i kao takvi se nalaze u ovom budžetu, ali bijemo bitku i na ovom drugom frontu koji se tiče razvoja Srbije i infrastrukturnih projekata.

Ono što je bitno takođe pomenuti je da svi ti infrastrukturni projekti o kojima govorimo imaju i te kako uticaja na investitore i činjenica je da od tih infrastrukturnih projekata zavisi odluka investitora da li će doći u neki kraj, da li će doći do povećanja zaposlenosti, a samim tim i do poboljšanja ukupnog standarda ljudi koji negde žive.

Međutim, svi ti projekti imaju i određenu političku poruku. Nije li projekat koji je u zamahu izgradnja autoputa od Preljine do Požege, odnosno od Horgoša do Požege u političkom smislu ostvarenje vekovnog sna da napravimo dobru vezu sa Crnom Gorom i spojimo se sa našim narodom koji živi i u Crnoj Gori, ali i sa onim delom narodna koji živi u Republici Srpskoj, pogotovo na jugu Republike Srpske.

Ista je situacija kada je u pitanju put, odnosno brza saobraćajnica koja spaja srce Vojvodine Novi Sad sa Loznicom i Podrinjem u Republici Srpskoj.

Ozbiljne garancije je Vlada dala i čini mi se da je to najveći nivo garancija koji je dat kada je u pitanju izgradnja Hidroelektrane „Buk Bijela“ u Republici Srpskoj.

U budžetu se nalaze projekti za rekonstrukciju skoro svih mostova na Drini, i stari most u Ljuboviji, i most u Skelanima, i most na Šepku, i na Karakaju i most Kralja Aleksandra u Zvorniku, koji spaja Zvornik u Republici Srpskoj sa ostatkom, odnosno Republikom Srbijom i to je svakako jedna važna i politička poruka, pored onoga što doprinosi razvoju samih tih sredina.

Međutim, ako bih imao pravo uopšte na nekakav lični stav i lični utisak, ja moram, pre svega, pred vama predstavnicima Vlade i građanima da izdvojim jedan poseban projekat koji se, evo, nalazi u ovom budžetu, a radi se o aerodromu u Trebinju. Preko tri milijarde je izdvojeno za izgradnju aerodroma u Trebinju. Možda vi gospodo iz Vlade niste ni svesni, a ja vam naravno na tome ne zameram, da je ovo danas istorijski trenutak.

Počastvovan sam što ću imati priliku da sa mojim kolegama, pre svega, iz Srpske napredne stranke učestvujem u ovome i glasam danas o ovoj stvari koja je, siguran sam, istorijska. Znate kako, posle više decenija, ovo je, budite sigurni u to, najvažnija vest na jugu Republike Srpske u Hercegovini, a i u dobrom delu severa Crne Gore, naročito okolini Nikšića. Ovo je jedna od najvećih stvari koja se dešava u poslednjim decenijama na celom jugu, gde živi naš narod.

Pored toga što sam lično počastvovan, hoću da izrazim i zahvalnost vama članovima Vlade i vama poslanicima što ćete podržati ovo, ali i predsedniku države čija je ovo inicijativa bila.

Evo i najradosnije vesti – u ovom budžetu se nalaze novci za izgradnju aerodroma u Trebinju.

Iskoristiću ovu priliku i da kao predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu čestitam na izboru i vama uvažena ministarka, ali i da čestitam na izboru novoj Vladi u Podgorici i gospodinu Krivokapiću.

Pre tačno 105 godina, negde u decembru mesecu, početkom i polovinom decembra 1915. godine, podsetiću vas samo, čuvena Mojkovačka operacija je ušla u svoju završnu fazu, a kruna te operacije će biti Mojkovačka bitka na Badnji dan i na Božić 1916. godine kada su Srbija i Crna Gora zajedno oslanjajući se jedna na drugu branile se od velikog neprijatelja. Evo posle 105 godina u decembru mesecu Srbija i Crna Gora su opet zajedno na frontu borbe protiv jednog velikog neprijatelja, a zove se Korona virus, ali zajedno su i u borbi za bolji standard svojih građana.

S tim u vezi, iskoristiću priliku da kao građanin Srbije, da kao narodni poslanik i da kao predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu apelujem na novu Vladu Podgorice, na njenog premijera, da u najkraćem roku ukine odluku o proterivanju srpskog ambasadora iz Podgorice i damo im priliku, odnosno da iskoriste priliku da to bude jedna od prvih i najvažnijih spoljnopolitičkih odluka koje će Vlada u Podgorici doneti.

Time se naravno pridružujem i apelu koji je uputio evropski komesar za proširenje Oliver Verhelji, ali i želji velikog broja građana koji danas žive u Crnoj Gori i siguran sam svih građana Srbije i Republike Srpske.

Neka decembar nakon 105 godina opet bude mesec jedinstva Srbije i Crne Gore, neka opet pokaže naše zajedništvo i mogućnost da se zajedno borimo sa izazovima koje ovo vreme stavlja ispred nas. Ako li im pak treba politički uzor kako to da urade, neka to bude predsednik države Srbije i Vlada u Beogradu, koja je povukla odluku o proterivanju gospodina Miloševića, crnogorskog ambasadora u Beogradu.

Ja vam se na kraju na svemu ovome zahvaljujem. Dobre stvari se nalaze u budžetu za 2021. godinu i dok stvari stoje tako, budite sigurni, uvažena ministarka, uvaženi predstavnici Vlade da ćete u ovom domu, za ovakve odluke, ali i među građanima Republike Srbije, ali i među građanima našim koji žive šire imati veoma veliku podršku i da ćemo mi poslanici SNS glasati u Danu za glasanje i za budžet i za zakon o budžetskom sistemu i za sve odluke koje prate ove zakone. Hvala.

Hvala, predsedavajuća.

Uvažene kolege, poštovani građani Srbije, poštovana mandatarka, sa kandidatima za vaš tim, kao što ste na početku sami rekli, ovo je drugi put u životu da se sa ove velike govornice obraćate ovom uvaženom domu, izlažete plan za rad vaše Vlade u narednom periodu i tražite za to podršku ovog uvaženog doma.

S tim u vezi, biću potpuno iskren i prema vama i prema građanima Srbije i prema ovim našim kolegama. Kada ste prvi put 2017. godine dobili mandat od predsednika države da sastavite Vladu i kada ste na Vidovdan te 2017. godine izlagali ekspoze ovde za istom ovom govornicom, imao sam veliku ličnu dilemu kako da se opredelim i kako da glasam.

Iskreno vam priznajem, bio sam skeptik, da li ste baš vi prava osoba kojoj taj posao treba da bude dodeljen i kako da se lično odredim prema tome. Odredio sam se tako što sam u tom momentu verovao, pre svega, predsedniku države, predsedniku moje partije, tj. sada već naše partije, čoveku sa najvećim političkim iskustvom, ne samo u Srbiji, verovatno i na Balkanu. Odlučio sam se u tom momentu da verujem čoveku koji je Srbiju vraćao iz ambisa nad kojim je uveliko visila, da verujem čoveku koji je Srbiju spasio od bankrota pred kojim je bila, da verujem čoveku koji je krajem 2013. godine i početkom 2014. godine, Srbiju proveo kroz onu zimu koja je verovatno bila jedna od jačih u istoriji, a u proleće te iste 2014. godine kroz istorijske poplave, koje su nanele veliku štetu Srbiji i ne sećamo se da smo imali takve u novijoj istoriji. Odlučio sam se da mu verujem i glasao sam za vas, za vaš ekspoze, glasao sam za vaš tim.

Počeli ste da radite, vreme je prolazilo, a vreme je najbolji sudija. Nizali su se rezultati. Ispostaviće se da se na Vidovdan sa vaše strane sve najbolje videlo. Ispostaviće se da ste nizali rezultate i da ja nisam imao realnog osnova da budem neverni Toma u onim danima kada ste predlog iznosili pred nas.

Poštovana mandatarka, ja sada ovo kažem kao važnu stvar koju Srbija treba da zna, ti rezultati su se ogledali kroz ispunjavanje svega onoga što ste zacrtali u tom ekspozeu i za šta ste tražili podršku u tom momentu od nas. Ali, Srbija treba da zna da ste bili otvoreni za svaku inicijativu i svaki predlog koji je dolazio i od mene lično i od mojih kolega i od bilo kog čoveka iz ovog parlamenta, a siguran sam i od bilo kog čoveka iz Srbije. Ekspresno ste odgovarali na sve naše predloge. Nekada su bili realni i uvaženi, ali u najmanju ruku i minimalno su uvek bili ozbiljno razmotreni. To je stvaralo još jedno veće poverenje prema vama i vašem timu.

Gde smo danas? Danas ponosno stojite pred ovom govornicom, iznosite rezultate, govorite o Srbiji kao zemlji pobeda, ponosnoj zemlji, uvaženom partneru koji danas opet sve one najvažnije odluke donosi samostalno. Danas govorite i govorimo o Srbiji koja ima najveći ekonomski rast i najbrže rastuću ekonomiju u Evropi. Govorite o 3,6 milijardi evra direktnih stranih investicija u Srbiju, što je u suštini mnogo više nego u svim drugim zemljama bivše Jugoslavije skupa. Govorite o Srbiji zaposlenosti. Govorite o 320 i, ispravite me ako grešim, nešto kilometara autoputeva, „Milošu Velikom“ kao najvažnijem projektu i sve to polako počinje da daje rezultate u smislu boljeg standarda i života svakog čoveka u Srbiji. Međutim, ne samo u Srbiji, verujte mi. To se polako počinje videti i na standardu života svih naših ljudi koji žive u okruženju.

Prvi put se u ovom uvaženom domu u jednom važnom političkom dokumentu, Strategiji odbrane i Strategiji nacionalne bezbednosti, zahvaljujući ministru Vulinu i vama kao predsednici Vlade, nalazi definicija da je Srbija garant bezbednosti svakog našeg čoveka, gde god živeo, pogotovo kada je u pitanju Republika Srpska i prvi put takva definicija ulazi u zvanični politički dokument koji se donosi u ovom uvaženom domu.

Pobrinuli ste se za bezbednost, ali nije to dovoljno. Počinjete sa predsednikom države ozbiljna ulaganja u ekonomski napredak svakog našeg čoveka koji živi u okruženju, posebno Republiku Srpsku. Ulažete 30 miliona evra u svaki projekat u Republici Srpskoj, u zbiru. Danas nema u Republici Srpskoj nijedne lokalne samouprave koja nema barem jedan objekat i jedan projekat koji je finansirala Republika Srbija.

Ceo prošli vek, prolazeći kroz Republiku Srpsku i BiH, mogli ste da vidite objekte za koje se govorilo – izgradila ih je otomanska imperija, izgradila ih je Austrija itd, poneki i Nemačka, a danas u svakom gradu, kao zalog za budućnost, kad ja, vi, naši potomci prođemo kroz Republiku Srpsku, postojaće objekti za koje se govori – izgradila ih je Srbija u vreme vlasti Aleksandra Vučića i Vlade gospođe Ane Brnabić.

Menjali ste istoriju zajedno sa predsednikom države, verovatno toga niste bili ni svesni, u pozitivnom smislu, svakako.

Niste zapostavili ni dijasporu. Donosili ste ozbiljne mere i u smislu ukidanja carina za lične stvari dijaspore, ali budite uvereni, i danas ste malo o tome govorili, da će našu dijasporu smanjiti samo ozbiljno ulaganje u kapacitete naučno-obrazovnih institucija, istraživačkih centara, naučno-tehnoloških parkova, jer istini za volju, naši ljudi u dijasporu odlaze u potrazi za boljim obrazovanjem i za dobro plaćenim poslovima. Dobro je to što ste pomenuli i u novom ekspozeu koji je danas pred nama.

Poštovana mandatarka, uzevši u obzir sve ovo što sam govorio, rezultate koje ste postigli, ja sam siguran da ćete ispuniti i sve ono, a pogotovo ovih šest tačaka koje su definisane u ovom, da kažem, programu koji ste nam predložili i da će svaka od tih tačaka imati svoju refleksiju na naše ljude u okruženju i na našu dijasporu. To ste malopre i pomenuli, tj. već jutros, brzo je prošao ovaj dan, pomenuli za ovom govornicom, da će vam naši ljudi u regionu i dijaspori biti važan segment u vašem budućem delovanju.

Sad, ne znam da li je slučajnost ili namera, ali činjenica jeste da u vašem timu koji ste nam predložili dobar deo ljudi ili je direktno rođen u državama u okruženju u kojima živi naš narod ili vuče direktne korene i rodbinski je vezan za taj isti region.

Ponavljam, ne znam da li je to namera ili je slučajnost, ali u svakom slučaju, oslikava simbolički jedno nacionalno jedinstvo našeg korpusa uopšte na Balkanu. I to je dobra stvar u svemu tome.

Neću govoriti o personalnim rešenjima. Od celog vašeg tima, ja danas imam rezervu samo prema jednom predlogu, pre svega, zbog političkih razlika koje sa tim predlogom imam od samog početka.

Ako je predsednik države svoj lični osećaj, svoje lično mišljenje stavio iza državnog interesa, ne vidim razloga da to ne uradim i ja to danas. I to govori o odgovornosti i predsednika države i SNS. S tim da gajim nadu da ću nakon godinu ili dve delovanja i spreman sam da kažem da sam pogrešio i da je rezerva bila neosnovana ako rezultati rada budu pozitivni. U svakom trenutku ću biti spreman da kažem da je ta moja rezerva bila nepotrebna. To ne znači da neću podržati taj predlog.

Sve u svemu, poštovana mandatarko, ovaj put ja lično glasam za vas i vaše predloge iz barem jednog razloga više nego 2017. godine. Ovaj put, pored predsednika države, verujem i vama. Verujem zbog svega onoga što ste uradili za moju Srbiju, za vašu Srbiju, za našu Srbiju, za naš narod u Srbiji i naš narod na Balkanu, uopšte. To govorim u svoje lično ime, a znam da je tako i kada je pitanju SNS, jer su naši glasovi uvek jedinstveni, tj. naš glas je uvek jedinstven.

S tim u vezi, kao predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu, budite sigurni da ću vam ja, moje kolege, SNS, biti veran saveznik u nastavku poslova koje ste započeli u ovom prethodnom mandatu, a koje je u stvari te 2014. godine započeo današnji predsednik države.

Na kraju, neka nam je sa srećom i nama i vama i vašem timu i Srbiji i svakom našem čoveku na Balkanu. Hvala vam.

Hvala predsedniče.

Izvinite na ovome, jer odbor počinje za nekoliko minuta, pa ću iskoristiti priliku, samo nekoliko stvari vezanih za amandman.

Naime, na početku odmah da kažem da mi iz SNS predlažemo da se amandman odbije, pre svega iz onih razloga koji su navedenim u samom obrazloženju mišljenja predlagača samog zakona.

Ako ulazite u suštinu svega toga, mislim da je potpuno jasno da je zaštita manjinskih prava u Srbiji nešto što može poslužiti kao primer mnogim razvijenim demokratijama i u Evropi i u svetu.

Naime, uloga nacionalnih saveta nacionalnih manjina u Srbiji je od velikog značaja i kada bi naša srpska zajednica u nekim drugim sredinama u kojima živi, pre svega u regionu, uživala toliki stepen zaštite, verovatno bismo izgubili u odnosu na to pitanje i temu za razgovor sa našim susedima, verovatno bi i stvari u regionu i u ekonomskom i političkom smislu krenule u mnogo boljem pravcu, što bi bilo na korist svih nas koji ovde živimo.

Da li svi isto mislimo? Naravno, da ne, i uvek postoji većinsko i manjinsko mišljenje. Siguran sam da ljudi u Novom Pazaru, u Raškoj, Sandžaku, zovite ga kako god hoćete, dele ovo mišljenje većinske Srbije, a kuda ćete bolju potvrdu od toga da je na poslednjim izborima u Novom Pazaru SNS sa svojim partnerima, koji da kažem, autohtono potiču iz tog kraja, osvojila 20.506 glasova. Stranka predlagača, naravno, ne možemo svi isto misliti, stranka predlagača ovog amandmana je u Pazaru osvojila, pazite, dva i po puta manje, 8.208. glasova.

Nije drugačije bilo, poštovane kolege i građani Srbije ni 2017. godine, 2017. godine je Aleksandar Vučić, kao kandidat za predsednika Srbije u Raškoj, osvojio preko 70% glasova. Verovali ili ne, verovatno je to jedna od oblasti u kojoj je Aleksandar Vučić kao kandidat za predsednika ostvario najbolji rezultat u odnosu na čitavu Srbiju. To dovoljno govori da li ovo mišljenje sa nama dele ljudi u Raškoj i u Pazaru. Naravno, postoji jedan deo ljudi, manjinski, koji misli obrnuto i koji misli dosta slično sa predlagačem amandmana.

To je ono što se tiče, da kažem, nekih suštinskih stvari, a ako bih govorio o nekim drugim razlozima, postavlja se jedno moralno pitanje, da li uopšte i verujte mi sam sam ga sebi postavio, da li uopšte treba da raspravljamo o amandmanu kada je predlagač amandmana sam zakasnio u početku, a vi ste to predsedniče dobro uvideli, sam na početku zakasnio na raspravu o ovom amandmanu.

S druge strane, suština, sama suština amandmana je borba za politički ostanak i opstanak i dnevno političke poene Sulje Ugljanina iznad svega, a reći ću vam nešto i u prilog tome, jer je to u stvari, samo to, i apsolutno to.

Naime, kako ste rekli, za nekoliko trenutaka počinje konstitutivna sednica odbora za dijasporu. Neki dan je moj uvaženi kolega Muamer Bačevac, koji dolazi iz Novog Pazara, govorio o značaju dijaspore, koja dolazi iz te oblasti, verovatno ako bismo gledali procentualno, dijaspora koja potiče iz te oblasti zauzima možda i najveći deo, po oblasti najveći deo dijaspore. Čuli smo i o značaju te dijaspore, pre svega u Zapadnoj Evropi, pogotovo u Nemačkoj, o značaju te dijaspore pre svega u građevinskoj industriji, ali i o vezama te iste dijaspore sa glavnim gradom Srbije, sa Beogradom i sa našim društvom uopšte.

Pazite samo nonses i jednu pojavu, stranka Sulejmana Ugljanina je odbila da učestvuje u radu Odbora za dijasporu. Toliko o tome koliko je stranci Sulejmana Ugljanina bitan narod u Raškoj oblasti, odnosno u Sandžaku, toliko o njegovoj brizi za tim građanima. Bitno je samo njegovo puko političko preživljavanje. Mislim da su to građani u Raškoj prozreli.

Mi se nadamo da će, kada je u pitanju ovaj odbor, konačno, da kažem, taj deo političkog spektra dozvati pameti i uzeti učešće u Odboru za dijasporu, jer to je u najboljem interesu ljudi koji žive van Republike Srbije, pogotovo onog dela koji žive po Zapadnoj Evropi, Nemačkoj, obavljaju ozbiljne poslove i koji predstavljaju ozbiljan segment našeg društva, i koji su veoma, veoma važni, kako za samu oblast iz koje dolaze, ali, verujte, i za našu državu i za naše društvo u celini. Hvala vam.

Hvala.

Uvažene kolege poslanici, poštovani građani Srbije, pošto se prvi put obraćam u ovom sazivu, iskoristiću priliku da čestitam i predsedniku parlamenta i potpredsednicima, da im poželim dobar i uspešan rad, sa željom da ga rade barem onoliko kvalitetno koliko je to radila prethodna predsednica i prethodno rukovodstvo parlamenta.

Suočavali su se oni sa brojnim problemima. Podsetiću vas, njihov zadatak je bio dosta težak, često se boreći sa nasiljem koje nije nimalo priličilo ovom uvaženom domu, a protagonisti i nosioci tog nasilja su bili svakako ljudi iz političkih partija opozicije, a nalogodavci onih koji su na čelu tih partija, ljudi iz bivše vlasti, pre svega, mislim na gospodina Đilasa, Tadića, Jeremića i njihove neke nove priveske u vidu nekog Obradovića, Noga i njima sličnih.

Iskoristiću priliku, takođe, da Srbiji čestitam novi saziv ovog najvećeg zakonodavnog i ustavotvornog tela, ali ne samo Srbiji, da čestitam i svim našim ljudima, pre svega u regionu, ali i svim našim ljudima u rasejanju širom sveta.

Naime, odavno su srpski parlament i srpska Vlada prestali da budu parlament i Vlada samo onih koji žive u granicama Republike Srbije, odavno su oni postali institucija i političko predstavništvo svih naših ljudi koji žive u okruženju. Tu, pre svega, mislim na Republiku Srpsku i Crnu Goru, ali i na onaj deo našeg naroda koji živi u Hrvatskoj, Mađarskoj, Severnoj Makedoniji, Rumuniji i svuda širom sveta.

Međutim, jedna institucija je postala veća od svih njih i svi Srbi u Srbiji i u regionu i širom sveta su počeli da je smatraju, poštujući svakako institucije zemalja u kojima žive, svojom institucijom, a to je institucija predsednika Republike.

Kada kažem odavno tu mislim na period od pre nekoliko godina, mislim na onaj prelomni istorijski trenutak kada je 2014. godine brigu o Srbiji i brigu o njenim politikama preuzeo Aleksandar Vučić i SNS. Bio je to preloman istorijski trenutak kada je briga o našim sunarodnicima u regionu i briga o dijaspori prestala da bude teret. Podsetiću vas, često je briga o našim sunarodnicima i briga o dijaspori bila i teret, ali veoma često i gore od toga bila je nepoželjna.

Sve će se to naglo promeniti 2014. godine kada na čelo Vlade dolazi, podsetiću vas, današnji predsednik države Aleksandar Vučić, kada Srbi iz regiona u Vladi u Beogradu dobijaju svoje prvo uporište i kada sa tom istom Vladom i tim istim ljudima počinju da dele dobro i zlo. Počinju Srbi iz regiona da dele i neuspehe, odnosno teškoće i tuge Srbije, ali počinju da dele i uspehe i radosti. Srećom u tom periodu nekako će Srbija uglavnom ići ka uspesima i Srbija će se uglavnom radovati.

Najveće zasluge za to će svakako imati rodonačelnik politike koju danas Srbija vodi, a to će biti današnji predsednik države Aleksandar Vučić. Bio je to vraški i težak posao u kome je on imao podršku i ovog parlamenta i SNS, ali biću iskren, najvažnije, imao je podršku našeg naroda u Srbiji i okruženju.

Biće to posao u kome je bio obavezan da Srbiju, zemlju poraženu, da kažem, ugaženu, opljačkanu, nezaposlenu, vrati na mesto kojoj joj istorijski pripada, da je vrati na mesto tj. na pijedestal regionalnog lidera, da Srbiju od potpuno nezaposlene zemlje vrati u zemlju u kojoj radne snage fali, zemlju koja sa 25% nezaposlenosti dolazi u situaciju da ima stopu nezaposlenosti jednocifrenu i u jednom momentu čak i na 8%. Pravi Srbiju koju od prezadužene zemlje često na nivou od 80% od ukupnog BDP vraća na nivo od 50%, na jedan nivo koji je zavidan i onim zemljama koje imaju mnogo stabilnije i čvršće javne finansije.

Aleksandar Vučić u tom periodu pravi zemlju koja ima ozbiljno jaku vojsku i ozbiljno jaku policiju, pravi zemlju autoputeva, fabrika, projekata. Tim uspesima se u to vreme raduju svi naši sunarodnici u regionu, pre svega u Republici Srpskoj i Crnoj Gori, i ti uspesi i te radosti se polako prelivaju ka svim našim ljudima u regionu.

Brojke su egzaktne i najbolji su pokazatelj onoga što radi tadašnji predsednik, kako predsednik Vlade, tako i predsednik države, i u poslednjim godinama samo u Republiku Srpsku Republika Srbija ulaže oko 30 miliona evra u razne projekte. Videli ste najave i planove koje će u narednim godinama zaseniti i tu impozantnu brojku.

Narod prevariti ne možete. Usledio je odgovor naroda na poslednjim izborima i ispostaviće se da Aleksandar Vučić, SNS i lista koju on predvodi, procentualno gledano, najveću podršku uživa u Republici Srpskoj. Naime, na poslednjim izborima ta lista će na biračkim mestima širom Republike Srpske osvojiti zavidan broj glasova, i to će biti procentualno najveći broj glasova koje osvaja u nekim lokalnim sredinama. U Trebinju će lista SNS osvojiti 85%, u Mostaru 75%, u Sarajevu 81%, u Banjaluci 85%, u Drvaru 94%, u Višegradu 95%, u Doboju 94%, u Bratuncu 88%, u Bijeljini 87%, u Zvorniku 94% i u Prijedoru 88%.

Ovo je ozbiljno priznanje za ono što radi predsednik države u prethodnom periodu, ali i ozbiljna obaveza da nastavimo da radimo svi zajedno sa njim ono što je rađeno u proteklih šest godina.

Siguran sam da će i nova Vlada i struktura, postavljena na onaj način kako je to predložio u ime naše poslaničke grupe naš uvaženi kolega Aleksandar Martinović, nastaviti ovim putem i da će sva ova ministarstva, koristeći sva prava koja proizilaze iz međunarodnih sporazuma, nastaviti da sarađuju sa Republikom Srpskom, ali i sa Crnom Gorom i drugim zemljama, odnosno drugim našim zajednicama, našim zajednicama u drugim zemljama u okruženju.

Siguran sam da će rezultati biti isti kada zajedno sa predsednikom, čista obraza, i sa rezultatima krenemo na sud naroda te 2022. godine u aprilu mesecu.

Na kraju, kao što znate, SNS i njeni poslanici će svakako u danu za glasanje podržati predlog kojim se uspostavlja nova struktura Vlade, a naravno posle toga i mandatara sa njegovim personalnim predlozima. Hvala.

Hvala predsednice.

Uvaženi ministre, vi se nekako onako, ljudski da kažem, ubiste objašnjavajući, tražeći logiku u izlaganjima i predlagača amandmana i onih koji su se javili za reč povodom tog amandmana. Lepo je to od vas i dobro je što vi kao predstavnik izvršne vlasti tako postupate u parlamentu i pokušavate da svakog od vas i svakome od njih iz opozicije razjasnite nameru ovog zakona i sve ono što se u njemu nalazi.

Ali naš narod je davno rekao – nije bitno šta vam kažu, nego ko vam to kaže. Primetili ste da se među borcima protiv fašizma danas ističu poslanici opozicije, ali nije bitno šta oni kažu, već ko su oni. Pitate se – kako? Objasniću vam. U jednom momentu su rekli da čak i na neki način državu Srbiju i Srbe možda neko zlurado povezati sa fašizmom i svim onim što se dešavalo na mestu Starog sajmišta u toku Drugog svetskog rata. Državu Srbiju niko ni na koji način ne može povezati sa fašizmom do eventualno njihovi politički lideri. Evo kako. Šta je drugo nego fašizam, pitam se, nego kada politički lider poslaničke grupe kojoj pripadaju ova uvažena gospoda Srbiju uporedi sa čistom vodom, a sve oni koji kroz nju prolaze nazove materijom kojom tu čistu vodu prljaju. Nije li to samo po sebi ideologija koja je najbliža fašističkoj?

Šta li je drugo do fašizam kada uzmete vešala, stavite ih na Terazije, a setite se da su vešala ta Terazije stavljali samo fašisti tih četrdesetih godina prošlog veka? Šta li je drugo nego fašizam kada njihov politički saborac Marinika Tepić predsednika države Srbije nazove Hitlerom? U redu je što vi to pokušavate da na jedan pristojan način objasnite pre svega zbog građana Republike Srbije, ali ja napominjem da i ove činjenice imate u vidu da je veoma važno sa kim razgovarate i šta je nju njihove u stvari prave namere i šta je njihova prava ideologija.

Što se tiče samog zakona, vi znate, ministre, da smo mi iz SNS već u načelnoj raspravi rekli da podržavamo ovu stvar koja se prvi put radi na jedan pravi način, doduše mnogo vremena je prošlo, ali jedna stvar koju smo toliko vremena čekali i koju ćemo mi svakako podržati u danu za glasanje i to je ono što se tiče podrške nas iz SNS. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Poštovani predstavnici Vlade, uvažene kolege, uvaženi građani Srbije, koliko li je samo srećan narod koji nema ovakvu vrstu sećanja i koji nema ovakvu istoriju o kojoj danas govorimo i koja je danas tema današnjeg zakona?

Koliko li je samo ponosan narod koji nikada nije bio vinovnik ovakvih događaja i koji nikada sistemski nikada ovakve stvari nije radio i kolika li je samo nesreća kada jedan narod sve ove stvari o kojima ceo dan govorimo i koje su tema zakona kroz generacije, zaboravljene?

Sreću da nam se takve stvari ne dogode, nismo imali. Nekako na to nismo mogli ni sami da utičemo. Ponos što to drugima nismo radili, nekako smo vremenom sami potisnuli i nismo ga isticali u prvi plan, a nesreću da zaboravimo smo imali i taj zaborav smo vremenom sami afirmisali.

Zato evo posle 75 godina, prvi put na ovaj način raspravljamo o ovoje temi, jer šta je to drugo, osim zaborav, ako posle toliko vremena počnemo da raspravljamo o ovim temama. Koliko god reči mi danas u ovom uvaženom Domu upotrebili da upišemo i užase koji je srpski narod, a sa njim i jevrejski, romski, prošao u proteklom veku, pre svega, u Drugom svetskom ratu, teško da to možemo opisati.

Ja sam danas mislio, ali sam odustao, jer kao čovek nemam snage da ispričam priču Marije Počuče sa Velebita koja je u nekoliko minuta ostala bez svoje troje dece, koja su zaklana i bačena u Velebitske jame.

Nisam imao snage ni da ispričam, verujte mi priču Trifke Ehmečića, čije je šestoro dece završilo u jami Golubinka, u Prebilovcima kod Čapljine u zapadnoj Hercegovini, niti da ispričam priču o dvadeset dvoje članova porodice Vajs koji su ubijeni na „Starom sajmištu“, čuvene banatske jevrejske porodice, ali ni snage da ispričam ličnu priču koju je preživela moja porodica iz tih prvih dana juna 1941. godine.

Ovaj dan danas nekako je omaž i toj deci Marije Počuče, Branku, Milki, Dušanki, omaž je i deci Trifka Ehmečića, onih šestoro dece koji su bačeni u jamu Golubinka, omaž je i dvadeset dvoje članova porodice Vajs iz Banata, ali i svoj drugoj deci, svim drugim porodicama koje su stradale u HH veku, pre svega, govorim o srpskim, jevrejskim i romskim porodicama.

Nije ovo danas, poštovani predstavniče Vlade samo jedan običan skupštinski dan. Ovo je ozbiljan istorijski trenutak. Lično sam počastvovan, što na ovaj način ja i moje kolege učestvujemo u ovakvom istorijskom trenutku, jer ovo je prvi put, na pravi način govorimo o ovim stvarima i prvi put ovu priču konačno institucionalizujemo.

Kažem, posle 75 godina, ali nikada nije kasno.

Pažljivo sam pročitao zakon koji je danas pred nama i on decidno reguliše sve ono što će se dešavati u osnivanju Memorijalnog centra, ali posebno mi je za oko zapao prilog 3 koji kaže da će oko 70% posetilaca Memorijalnog centra da budu organizovane učeničke posete.

Mislim da je to ono što je najvažnije u ovom zakonskom predlogu, jer možemo mi izgraditi bilo šta, ukoliko neke mlade i nove generacije ne naučimo i ne edukujemo o svemu ovome, sve će biti uzalud.

Stoga mislim da zakon možda nekada vremenom, pošto je prvi, može doživljavati promene, ali to je najvažniji deo ovog zakonskog rešenja i to ne treba da bude menjano.

Svakako da se mi kao poslanici SNS radujemo i najavi da će biti izgrađen prema dogovoru predsednika Aleksandra Vučića i člana predsedništva Milorada Dodika, Memorijalni centar u Donjoj Gradini i to je još jedan korak napred u ovom smeru.

Sve ovo zajedno govori da se srpska politika ozbiljno i korenito promenila i u ovoj, ali i u drugim oblastima.

Stoga, uvaženi predstavniče Vlade budite sigurni da ćemo mi podržati posao sprečavanja, tj. ovaj posao sprečavanja sećanja, odnosno ukidanja zaborava sa nadom da ćemo mi našoj deci i našim unucima ostaviti sećanja na svo zlo iz tog doba ali ostaviti sećanja na sve dobro i na uspon Srbije našeg doba.

+Hvala vam.

Hvala.

Poštovane kolege, uvaženi članovi Vlade, uvaženi građani, nekako u predvečerje ovog dana, kada raspravljamo o amandmanima na ovaj zakon, u predvečerje ovog saziva Narodne skupštine, ali i u predvečerje mandata ove srpske Vlade, možda je momenat da svi zajedno saberemo rezultate i vidimo šta je to što je u prošlim godinama radila ova Vlada.

Čuli smo povodom zakona i povodom svih poslova Vlade u današnjem i u prethodnim danima dosta kritika. Većina njih je bila potpuno neosnovana. Čuli smo i neke stvari koje možda i ne priliče ovom uvaženom domu i koje same po sebi ni na koji način ne utiču na sve ono što je rađeno u Vladi i što će se raditi.

Međutim, budite sigurni, poštovana ministarka, sve te stvari koje možda nisu prilične ovakvom jednom danu, će biti zaboravljene i vreme će ih prekriti. Ono što će ostati zauvek jesu rezultati, jesu kilometri, odnosno stotine kilometara puteva, stotine kilometara pruga, hiljade gradilišta. I činjenica da je Srbija u prethodnim godinama ozbiljno ustala na noge, kako to metaforički kaže naš narod.

Činjenica da je Srbija zemlja u kojoj se građevinske dozvole dosta lagano i brzo dobijaju, naravno, ukoliko se ispune svi zakonski uslovi i činjenica da je Srbija zemlja gradilišta. To je ono što će ostati za pamćenje.

Međutim, budimo iskreni, sve to ne bi značilo ništa, kao u svakoj normalnoj kući, domaćinskoj, ukoliko nemate plan za budućnost.

Vi ste sa predsednikom države napravili jedan ozbiljan plan za budućnost i ispunili ste i taj deo svog posla. Da vam budem iskren, i sam kad sam ga video i sam kada sam video obim poslova koji se planira uraditi u budućnosti, pa bio sam u najmanju ruku možda i zabrinut ili možda skeptik, kao i svaki drugi građanin.

Nisam bio u strahu ili zabrinut da ne postoji volja da se ti poslovi urade, nego me je brinulo to da li postoji mogućnost i da li smo u stanju da uradimo jedan tako obiman i velik posao. Ako kao svaki ozbiljan čovek pogledam u prošlost i uporedim koje su to pozicije sa kojih je Srbija krenula te 2013, 2014. godine i to gde smo danas, pa sve te moje sumnje su bile odagnane i čini mi se da će možda biti lakše uraditi taj posao koji je pred nama, nego sve što smo uradili u prethodnim godinama.

Nije samo Srbija napredovala u prethodnim godinama. Koliko smo mogli, a čini mi se dosta, pomagali smo naš narod i naš narod u okruženju je ozbiljno napredovao.

Kao što reče predsednik države danas – šta je taj narod u okruženju bez Srbije i šta li je Srbija bez našeg naroda, a naročito bez Republike Srpske? Ozbiljna sredstva su ulagana u infrastrukturu u okruženju. Pre svega, tu mislim na Republiku Srpsku i Federaciju Bosne i Hercegovine i ovi današnji događaji u Drvaru i u Mrkonjiću su samo još jedna potvrda te politike i tog opredeljenja koje je prvi, da kažem, promovisao predsednik države Vučić, ali ni vaša Vlada nije zaostajala u realizaciji te politike.

Kaže naš narod – što je pravo i Bogu je drago. Istini za volju ja moram da kažem da sam bio svedok i sam da ste i vi kao ministarka učestvovali u ozbiljnim projektima i ozbiljno pomagali naš narod u okruženju. Podsetiću samo na projekte pomoći obrazovanju našoj zajednici u Mostaru, asfaltiranje puteva u mnogim srpskim selima u Mostaru, izgradnji mostova, odnosno njihovoj obnovi na Drini. Tako da ste i sami ozbiljno doprineli realizaciji tog dela politike.

Vreme i narod su najbolje sudije. Sud vremena već se polako vidi. Narod će svoj sud dati u aprilu, siguran sam, na načine kao što je to davao 2012. godine, samo možda još malo i ubedljivije.

S druge strane, mi poslanici SNS, ako hoćete, i naš narod smo vam zahvalni, ne zato što ste nešto uradili što nije vaš posao, nego što ste uradili posao i što ste ispunili obećanja koja ste dali u danu izbora ove Vlade u ovom uvaženom Domu i time pokazali da ste zavredeli poverenje nas poslanika SNS. Siguran sam da će to biti tako i u budućnosti, a pre svega da će biti kada je u pitanju i ovaj zakon o kome sada raspravljamo i svi ovi ostali zakoni, a konačni sud će dati narod u aprilu mesecu. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.

Posle ove ozbiljne istorijske retrospektive od strane kolege Martinovića koja može poslužiti svakako za analizu stanja današnjeg i donošenja nekih boljih odluka i dobrih odluka u budućnosti, ja ću se vratiti na ovaj član 1.

Mislim da član 1. sam po sebi simbolički pokazuje sve ono što je u proteklim godinama rađeno u ministarstvu. Ako dobro pogledamo član 1, on pre svega govori o povratku tradicije kroz vraćanje nekih starih, odnosno ranijih oficirskih zvanja u Vojsci Srbije, doprinosi kadrovskom kvalitetu u Vojsci Srbije i kao treće, doprinosi motivaciji svakog pripadnika Vojske Srbije kroz davanje nekakvog pozitivnog motivacionog faktora. Daje mogućnost za jedno ozbiljno karijerno napredovanje u hijerarhiji vojske.

Nije li samo po sebi to sve ono što je rađeno u prethodnim godinama kada je u pitanju Vojska Srbije? Nismo li mi, zajedno sa Vladom Republike Srbije, radili sve ove tri stvari? Nismo li ozbiljno podizali, nismo li ozbiljno vraćali te tradicije? Evo, poslednji primer kroz vraćanje imena slavnih brigada - 63. padobranske i 72. specijalne. Nismo li radili na povećanju kvaliteta same vojske, pre svega kroz kupovinu modernog naoružanja i opremanja vojske i nismo li mi svi zajedno, sa Vladom i predsednikom, podizali moral, vraćali motiv pripadnicima Vojske Srbije i vraćali njihovo poverenje građana u instituciju Vojske?

Od svega ovoga, verujte mi, ovo treće je svakako bilo i najteže. Vratićemo tradiciju donošenjem nekih ozbiljnih odluka, izvršenjem naređenja vrhovnog komandanta, to smo radili, to radimo, vidimo. Opremićemo vojsku, kupićemo neko novo moderno naoružanje, tako što ćemo voditi ozbiljnu fiskalnu i monetarnu politiku, pa ćemo nekakav novac ili uštedeti ili zaraditi i od tog novca ćemo moći da kupimo novo oružje. To radimo od 2014. godine i evo, rezultati se sad već ozbiljno vide.

Međutim, posao vraćanja morala i motiva i poverenja u vojsku je vraški težak posao. Taj posao je prvi put ozbiljno započet prvim postdosovskim ministrom odbrane, današnjim predsednikom Srbije i vrhovnim komandantom, Aleksandrom Vučićem. Kasnije se to nastavilo. Evo, ministre Vulin, stiglo je do vaših dana i vi na tom putu istrajavate i mi vas u tom poslu svakako podržavamo.

Međutim, sve ono što radite u sistemu odbrane i u Vojsci Srbije, ne prolazi neopaženo. To su uspesi, a uspehe vam neprijatelji i protivnici neće oprostiti. Pogledajte samo kako poslednjih dana orkestrirano dok mi raspravljamo i o Zakonu o vojsci, i o ovim važnim strategijama kojima se trasira put Srbije, onaj glavni politički i odbrambeni u budućnosti, kako traju napadi političara iz Sarajeva istovremeno, naših neprijatelja i protivnika iz Prištine, u istom momentu dešavaju se pritisci u Podgorici, ali možda i ono što je najbolnije, za sve to vreme sinhronizovano traje napad Marinike Tepić. Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i Boška Obradovića, na politiku države.

Verujte mi, to nije slučajno, to je itekako sinhronizovan i planiran napad. I planiran pritisak i na vojsku i na državu. S tim, da vam pravo kažem, neću da verujem da su nam u Podgorici, još ne uvek, protivnici. S tim u vezi, a obzirom na današnja dešavanja u Podgorici iako ću još jednom da ponovim molbe da donosioci odluka u Podgorici još jednom razmisle, da ne unose zlu krv među braću i komšije, prvenstveno svoje, da apelujem na poslanike u crnogorskom parlamentu, posebno na one poslanike koji dolaze iz reda nacionalnih manjina, jer je ovo prilika da se pokažu kao most i doprinesu, da kažem, postizanju kakvog-takvog sporazuma sa srpskim političkim predstavnicima i SPC.

Međutim, nama to jedino danas ostaje, da apelujemo, molimo, urgiramo, jer kada je trebalo delovati te 2006. godine, tada niko nije delovao. Tada su ljudi iz današnjeg Saveza za Srbiju bili zauzeti drugim stvarima. Bili su zauzeti brojanjem novca od pljačkaških privatizacija, brojanjem novca, a ako hoćete uništavanja i pljačkanja Vojske Srbije, brojanjem novca od „Lutrije Srbije“. Ništa drugo ih u to doba nije zanimalo, to je bio jedini posao kojim su se bavili.

Kada uzmemo u obzir sve okolnosti, šta se dešavalo, dobro da se i opština Stari Grad u Beogradu nije otcepila, pa da danas moramo da zasedamo u Zemunu, Subotici, Pančevu ili negde drugo. Još treba da budemo sretni.

Ali, bilo kako bilo, mi ćemo, skupa sa predsednikom i vama iz Vlade Republike Srbije, u svakom slučaju nastaviti da radimo i na poboljšanju uslova za život i građana Srbije, ali i naših sunarodnika i državljana i u Republici Srpskoj i u Crnoj Gori. Toliko i hvala vam.