Hvala, poštovana predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi članovi Vlade Republike Srbije, poštovani građani, danas je pred nama set zakonskih predloga, 21 predlog zakona, ali zaista u jednoj neuobičajenoj atmosferi. Naime, kako bi znali građani Srbije, poslanik Zoran Živković je danas najprimitivnijim uvredama pokušao da ponizi predsednicu parlamenta, da ponizi narodne poslanike u ovom uvaženom domu. Ali, nije to samo uvreda za njih, to je, naravno, uvreda za celokupnu naciju i važno je da građani znaju šta pojedini poslanici u njihovo ime čine u ovom uvaženom domu.

Rekoše danas neki predstavnici političkih stranaka iz opozicije da ovi predloženi zakoni nemaju ama baš nikakve veze. Ne bih se ja složio sa tim. Mislim da su itekako povezani. Evo, simbolično slika i prilika svega onoga što je Vlada Republike Srbije radila u prethodnom periodu.

Kada pogledate sve ove zakone, oni jesu slika otvaranja vrata i na istoku, odnosno sve sporazume, slika otvaranja vrata i na istoku i na zapadu, slika stvaranja prijatelja i na istoku i na zapadu, ulazak u mnoge međunarodne organizacije, pri tom svakako vodeći računa o sopstvenom interesu, pre svega o bezbednosti i o slavnim tradicijama Srbije i njenog naroda.

S tim u vezi, ja sam se nekako bazirao i na dva osnovna sporazuma. Prvi se tiče ove vojno-tehničke saradnje sa Republikom Belorusijom, iznimno važno. Mislim da je celoj Srbiji jasno koliko je to važan sporazum. Naime, poštovani građani Srbije, radi se o modernizaciji, o obnovi jednog sistema koji je pa već više od decenije sistematski urušavan u Srbiji, naročito u periodu do 2012. godine. Započeta je modernizacija, remont, kupovina naoružanja i opreme, ali sporazum svakako predviđa i školovanje i obuku kadrova u Vojsci Srbije, veoma važna oblast koja se definiše ovim sporazumom, kao i još mnogo toga što se nalazi u ovom sporazumu.

Ovaj sporazum jeste samo deo razvoja ukupnih bilateralnih odnosa između Republike Srbije i Republike Belorusije i naravno da je okrenut ka očuvanju mira i bezbednosti i jedne i druge države, poštujući sve ono što su unutrašnji propisi i zakonska rešenja u obe države.

Međutim, poređenja radi, tzv. reformom i modernizacijom naše vojske koja je nastupila od onog dana kada su zapalili ovaj uvaženi dom, a doživela svoj vrhunac u periodu od 2003. do 2007. godine, moram prosto da napravim jedno poređenje, podsetiću Srbiju da je u tom periodu na stotine tenkova i drugih oklopnih vozila u vojsci Srbije prodato, uništeno, pretopljeno i jasno je kakva je pošast pogodila odbrambeni sistem Srbije u tom periodu. Kažem blizu 800 tenkova i oklopnih vozila u tom periodu je rasprodano i pretopljeno.

Slike radi, poštovani građani, uporedite to sa onim što danas radi Vlada Republike Srbije, na čelu sa premijerom, pokušavajući i stvarajući jedan ozbiljan sistem, sistem u regionu, a sve u cilju očuvanja bezbednosti i mira, na kraju krajeva.

Što se tiče drugog sporazuma, uvaženi ministre Vulin, jedna zaista važna stvar – Sporazum sa Češkom o očuvanju, čuvanju i održavanju naših vojničkih grobova u Češkoj. Ja se nadam, u nekom narednom periodu, i čuvanju grobova širom sveta. Svakako da je ovo prva Vlada i vi jeste prvo Ministarstvo koje na ozbiljan način ovome pristupa, na čelu sa premijerom Vučićem. Nažalost, srpskih vojničkih grobova širom Evrope i sveta ne manjka, i mnogo ih je, ali, jedan smo od retkih naroda koji može da bude ponosan na svako mesto stradanja i na svaki vojnički grob u Evropi, bilo gde da se on nalazi, iz bilo kog perioda. Mislim da je to nešto što je svojstveno samo velikim narodima, iako smo mi brojčano mali narod i to je nešto što ljubomorno mora da čuvamo i ovo jeste pravi korak u tom pravcu.

Kao što je i pravi korak ono što je Vlada Republike Srbije i vaše Ministarstvo uradilo u nekom prethodnom periodu, naime, jasno je da već godinama unazad sve značajne istorijske datume u prošlosti srpskog naroda obeležavate zajedno sa Vladom Republike Srpske. Dokle god te i takve odluke i te i takve sporazume donosite, budite sigurni da ćete imati podršku poslanika u ovom parlamentu, ali i podršku većinske Srbije, što je i najvažnije. Videli ste da kao posledica tih vaših dela, podrška politici Vlade Republike Srbije raste od izbora do izbora. Videli ste koliku ste podršku dobili u aprilu mesecu.

Na kraju, da dodam da će i moja malenkost, kao narodni poslanik, u Danu za glasanje podržati pre svega ova dva zakonska rešenja, ali i ostalih 19, naravno, zajedno sa mojim kolegama iz Srpske napredne stranke. Ja vam čestitam i zahvaljujem na svemu što radite za Srbiju i njene građane i poručujem vam da u tom pravcu i dalje nastavite. Hvala vam svima.

Poštovana predsednice, uvažena ministarko, gospodo narodni poslanici, svakako da kao narodni poslanik smatram da treba odbiti predloženi amandman, ne samo iz razloga što sadrži jednu reč – briše se. Naime, da bi građani Srbije bolje shvatili, brisanje amandmana znači u stvari brisanje predloga zakona u potpunosti, ali to znači i brisanje mogućnosti za modernizaciju EPS, odnosno TENT. To znači i brisanje mogućnosti da Obrenovac i okolina udišu zdrav vazduh. To znači i brisanje mogućnosti da žive nešto zdravije i Obrenovac i Srbija. To znači brisanje svega onoga što radi Vlada Republike Srbije kada je u pitanju saradnja Republikom Nemačkom.

Nije ni čudo, predlagači ili mnogi od njih bi izbrisali bog zna šta u Srbiji. Izbrisali bi oni i prošlost, ako je to moguće, i onaj deo prošlosti na koji je Srbija ponosna, ali i onaj deo prošlosti zbog koje bi se mnogi trebali postideti. Izbrisali bi oni i aferu sa famoznim vinogradom i Krčedinu. Izbrisali bi oni i dešavanja u Pokrajinskom sekretarijatu za sport. Izbrisali bi oni i sve ono što se dešavalo u izgradnji Doma za decu sa invaliditetom u Bečeju. Izbrisali bi oni afere koje su se dešavale u EPS u prošlom periodu, naročito 2012. godine. Izbrisali bi oni, naravno, i 2010. godinu kada je uplaćeno 30 miliona za eksproprijaciju u Vreocima, koja nikada nije sprovedena. Onda smo u zimu 2010. na 20111. godinu uvezli struje za 100 miliona evra. Ponavljam, ovde govorimo o 45 miliona, a uvezli smo struje za 100 miliona evra.

Izbrisali bi oni i onaj deo od 2001. do 2004. godine, o kojem smo juče slušali hvalospeve. Ja tada nisam bio politički aktivan, ali veoma dobro se sećam onog famoznog ugovora koji je sproveden, koji je u stvari zaključen bez tendera za uvoz i izvoz viškova struje, pa je jedan skupštinski odbor o tome i te kako raspravljao. Ondašnja ministarka Kori Udovički je i rekla jasno i glasno da je tim ugovorima nanesena šteta državi Srbiji. Izbrisali bi oni i to da su privatne mašine u periodu od 2004. do 2010. godine radile u Kolubari. Isplaćeno je nekih 130 miliona evra za taj posao. Izbrisali bi oni da su mašine tada radile 25 sati dnevno. Izbrisali bi oni da je gorivo točeno kod privatnika, a posle ga ja plaćala EPS.

Izbrisali bi oni mnogo štošta, poštovani građani Srbije, međutim, narodni poslanici u Skupštini neće dozvoliti brisanje ovog amandmana, ali nećemo ni dozvoliti brisanje kolektivnog pamćenja ovog naroda za sve ono što je u periodu do 2012. godine urađeno Srbiji i EPS. Hvala vam i još jednom pozivam sve da predloženi amandman odbacimo.

Hvala predsedavajuća.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsednici Vlade Republike Srbije, evo danas i juče pred nama set zakona i odluka, naravno svi važni za svakodnevni život građana Srbije, ja ću u ovom izlaganju da se osvrnem, pre svega na dva, a tiču se kreditnih linija za preduzeća u oblasti energetike i garancije koje su ovim zakonom predložene da se daju od strane Republike Srbije ka Nemačkoj Razvojnoj banci.

Naime, kada je u pitanju ovaj prvi, o davanju garancije Republike Srbije Nemačkoj Razvojnoj banci za zaduženje Elektromreže Srbije, a tiče se pre svega programa energetske efikasnosti. Mislim da je ministar Antić juče u uvodnom delu izneo jedno šire viđenje tog programa i veoma jasno da se radi o programu koji povezuje istočna evropska tržišta sa zapadnim i samim ovim programom Srbija postaje negde deo tog zajedničkog programa.

Biti inače u društvu jedne šire zajednice, mislim da je i te kako značajno za državu i za društvo, uopšte, pa tako i u ovome. Međutim, ono što sam zapazio, prosto mi je ovaj primer simbolika onoga što imamo u političkom smislu i to ovih dana.

Naime, kao što u ovom momentu postajemo veza između istoka i zapada kada je u pitanju energetika, svedoci smo ovih dana učešća predstavnika Vlade Republike Srbije, na čelu sa premijerom, na jednom forumu u Kini. Velika počast i veliko uvažavanje od istočnih partnera za predstavnike Vlade Republike Srbije, uz istovremenu saradnju sa, da kažem, predstavnicima tzv. zapadnog sveta.

Mislim da je poređenje sa ovim potpuno adekvatno i u stvari i jeste slika i prilika onoga što danas Vlada Republike Srbije čini u političkom smislu. Mala zemlja, očigledno, ali, kao i u ovom programu, otvara mogućnost saradnje sa svim partnerima i na istoku i na zapadu. Samim tim, pozicionira sebe kao potencijalnog lidera u regionu, u jednom slučaju lidera u realizaciji infrastrukturnih projekata, lidera u promociji mira i političke stabilnosti u regionu, a u drugom slučaju kao lidera u oblasti elektroenergetike. To svakako mora imati uticaj na ukupan društveni privredni ambijent.

Gledajući strogo sa ovog finansijskog aspekta, mislim da je jasno da u ugovoru kamata od 0,8% jeste nešto što je povoljno, imajući u vidu celokupnu situaciju na finansijskim tržištima.

Ono što je važno, pre svega radi građana Srbije koji ovo gledaju, pokušali su pojedini poslanici juče u toku dana da iznesu tezu i utvrde tezu po kojoj Vlada Republike Srbije zadužuje građane ovim kreditom, naprotiv, moram da kažem da nije tako, čisto radi građana Srbije. U ovom ugovoru postoji član 4. koji jasno definiše da ukoliko „Elektromreža Srbije“ ne izmiruje redovno svoje obaveze, garant tj. Republika Srbija, u ovom slučaju, može automatski inicirati naplatu sa računa „Elektromreža Srbije“.

Gledajući tehnički, jasno je da realizacija ovog programa podrazumeva sa nekog nižeg na viši naponski nivo, što svakako doprinosi nekom ozbiljnom energetskom napretku.

Što se tiče drugog zakona, o kome ću danas, takođe, ukratko, odnosi se na garancije Republike Srbije, a u korist takođe Nemačke razvojne banke. U pitanju je modernizacija sistema za otpepeljivanje TE „Nikola Tesla“. Mislim da, kao što je ovo jedan energetski iskorak, se ovde radi o jednom ozbiljnom ekološkom iskoraku. Najbolje o tome mogu govoriti stanovnici Obrenovca i u svakom slučaju nešto što je za pohvalu, kada je u pitanju i „Elektroprivreda“, ali i Vlada Republike Srbije.

Čisto da pojasnim, to je jedan ozbiljan posao koji je pred nama svima. Radi se o skladištenju, to jest o sakupljanju i skladištenju pepela u silose, nakon toga, njegovog adekvatnog tretiranja i odlaganja na za to predviđena odlagališta.

I u ovom ugovoru postoji član 4. koji jasno definiše da građani Srbije ni na koji način ne mogu snositi finansijski rizik nevraćanja ovog kredita, tako da i tu otpada ona teza da građani Srbije na ovaj način postaju zaduženiji.

Međutim, čuli smo juče, takođe, od pojedinih poslanika, koji valjda, pokušavajući da uđu u ovaj parlament, bili su spremni da menjaju i veru i naciju i stranke i Bog zna šta sve ne, da se radi o laganoj pripremi za privatizaciju EPS. Naime, čisto radi građana Srbije, da znate, radi se o modernizaciji i domaćinskom upravljanju u EPS. Međutim, uvaženi ministre i uvaženi predstavnici Vlade, šta god da uradite, ako se domaćinski odnosite i modernizujete sistem, onda ga spremate za prodaju, a ako ne radite ništa, onda ste neradnici.

Mislim da je narod najbolji sudija. Narod je to shvatio i povremeno na izborima tim i takvim političkim predstavnicima pošalje jasnu poruku. Poruka u aprilu je bila veoma jasna i ubedljiva. Mislim da će i poruka u ovom parlamentu kada su u pitanju i ovi predlozi zakona biti jasna i s tim u vezi evo i moja malenkost kao narodni poslanik čisto na kraju da dodam da ću u danu za glasanje podržati predložena zakonska rešenja. Hvala vam.

Predsednice, hvala vam.

Ukazujem na povredu Poslovnika, član 107. Vi ste inače poznati kao veoma trpeljiva i sa dosta strpljenja nastupate prema mnogim narodnim poslanicima, ali moram da upozorim na jednu stvar.

Naime, poslanik iz opozicije, obraćajući se maločas reče da su srpski radnici koji danas rade u Beogradu na vodi robovi, da rade u robovlasničkom sistemu, ispričao nam Bog zna šta sve o etici, ali evo čisto poređenja radi. Ministar Nedimović je već par stvari rekao vezano za „Beograd na vodi“, nisam stanovnik Beograda, ali veoma dobro znam šta je na mestu „Beograda na vodi“ postojalo pre ovoga što je sada. Zaista nešto što je ružilo Beograd i što je bilo ruglo, sigurno, glavnog grada.

Međutim, ako ćemo o etici i o gradnji, o moralu, samo ću da vas napomenem, pošto sam stanovnik sa severa Srbije, iz Vojvodine, da uporedimo Beograd na vodi, ljude koji danas tamo rade, ono što se tamo danas gradi, sa onim što su njegove kolege i oni koji nisu dolazili od avgusta na posao, gradili u Vojvodini, dvorac Heterlend. E to je pitanje morala, to je pitanje etika, ako ćemo o etici. Gradimo „Beograd na vodi“, ljudi u „Beogradu na vodi“ sada rade i nisu robovi. Neću dopustiti da iz ovoga uvaženog Doma vređamo srpske radnike, a pomislite samo šta je Heterlend. Dvorac u Vojvodini, kod Bečeja, koji je bio namenjen smeštaju dece ometene u razvoju, milion i po evra pronevere, pa uporedite i vidite šta je to etika, i šta je to o čemu danas govori poslanik iz opozicije.

Toliko, hvala vam. Ne tražim da se glasa o povredi Poslovnika u Danu za glasanje.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarko sa saradnicima, naravno da ću predložiti da amandman bude odbijen, pre svega zbog besmisla njegovog samog obrazloženja, pazite, dve reči – briše se.
Nama naravno nije mrsko da slušamo bilo koji predlog koji dolazi ili iz pozicije ili iz opozicije. Mi smo to pokazali. Međutim, ako već govorimo o građanima koji ovo gledaju, veoma je jasno kome je mrsko da uopšte sluša bilo kakav predlog koji dolazi sa ove strane. Meni je drago da su predstavnici opozicije konačno počeli da nas slušaju. Građani su imali priliku da se u poslednjim mesecima uvere u to da su nam okretali leđa i izlazili iz sale kada predstavnici građana iznose svoje stavove, predloge, kada iznose ono za šta su ih građani birali. Konačno bar jedan napredak u opoziciji, slušaju nas i sede u sali. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici Vlade Srbije, predlažem da odbijemo predloženi amandman.
Prihvatanje ovog amandmana bi dovelo u diskriminatorski položaj vlasnike individualnih stambenih objekata. Onda bi mogao svako ko je vlasnik individualnog stambenog objekta zahtevati održavanje celokupne mreže bilo da je u pitanju električna energija, vodovod ili bilo šta drugo u svom objektu, isto kao što je to u stambenim zgradama. Hvala.

Hvala, predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Vlade Republike Srbije, poštovana ministarko sa saradnicima, ulazimo u 13 sat ove rasprave i hvala vam, pre svega, dosta je toga danas izrečeno, i hvala vam što ste svih ovih 13 sati strpljivo sedeli i pažljivo saslušali sva naša izlaganja i odgovorili na sva postavljena pitanja. Bila su sva potpuno jasna, za razliku od čestih populističkih izjava, nastupa, za razliku od uvreda i suvislih pitanja na koja ste danas morali da odgovorite. Mislim da je dosta toga rečeno i trudiću se da budem dosta kraći, jer polako već ulazimo u sitne sate. Pokušaću samo ukratko, Zakon o stanovanju, Zakon o komunalnim delatnostima i ono što je, verovatno, dosta bitno, a nekako je danas promaklo – Sporazum sa Narodnom Republikom Kinom kada je u pitanju međusobno ukidanje viza za naše građane.
Kada je u pitanju Zakon o komunalnim delatnostima, dosta je tu bilo u javnosti nekakvih nedoumica. Bilo je i određenih problema na nivou lokalnih samouprava. Čuli smo jutros i jednu od neargumentovanih stvari – da nije bilo javne rasprave. Da je te ljude ta javna rasprava interesovala, verovatno bi znali da su širom Srbije održane javne rasprave kada je u pitanju Zakon o komunalnim delatnostima, a samim tim i u Subotici, u lokalnoj samoupravi iz koje ja dolazim. Znate da je već u Subotici bilo popriličnih problema kada su u pitanju tumačenja nekih ranijih zakonskih rešenja iz 2011. godine. Ovim zakonom su jasno i precizno definisane komunalne delatnosti.
Ono što je iz Subotice stiglo kao inicijativa, znate i sami, ticalo se rada pogrebnih preduzeća, pre svega privatnih. U članu 3. vidimo, kada su u pitanju odredbe koje se menjaju i dopunjuju, razdvojena je ta definicija upravljanjima grobljima i sahranjivanjima i pogrebne delatnosti, što će omogućiti privatnim pogrebnicima da i dalje zadrže svoje zaposlene, da nastave da rade i da time povećamo broj radnih mesta, a i kvalitet kroz tu tržišnu utakmicu koja će se odigravati u tom delu. S druge strane, zadržaćemo i kontrolu potpuno nad procesom kada je u pitanju upravljanje grobljima i sahranjivanje.
Hvala vam što ste imali razumevanja za sve ono što je stizalo iz moje lokalne samouprave i hvala vam što ste shvatili problem sa kojim smo se suočili. Ovo je velika stvar za lokalnu samoupravu iz koje dolazim.
Drugi deo Zakona o stanovanju, dve neke nove kategorije – stambena zajednica i ovaj pravilnik koji određuje međusobne odnose stanara. Stambena zajednica, za razliku od onoga što je do sada, dobija nešto što je mnogo šire od onoga što je održavanje zgrada. Može, kao takva, da nastupa kao pravno lice pred organima uprave, čak i pred sudskim organima. To je velika stvar.
Pravilnik o međusobnom uređenju odnosa stanara je nešto što omogućava da zakon ulazi u njihove međusobne odnose samo u onim najvažnijim stvarima, sve ostalo prepušta stanarima da se sami dogovore i to je dobra stvar da nekim svojim domaćinskim upravljanjem najbolje odluke donose za svoje zgrade.
Ono što mi je danas negde promaklo, meni je drago da pojedini predstavnici opozicije podržavaju ovaj zakon kojim se potvrđuje Sporazum između Narodne Republike Kine i Vlade Republike Srbije, a tiče se međusobnog ukidanja viza, rekoše pojedini predstavnici opozicije, velike patriote, veliki Srbi, samo ne znam u čemu, da im je drago što je došlo do ovog sporazuma i da će podržati taj zakonski predlog. Međutim, koji je to stepen licemerstva prema građanima Srbije i nekakvog političkog populizma, reći ću vam samo jednom činjenicom. Jedna od njihovih istaknutih članica, potpredsednica tog virtuelnog pokreta, kaže, a inače je zaposlena na jednom američkom konzorcijumu za nuklearnu fiziku i bezbednost, a ova njena izjava stoji na sajtu tog konzorcijuma, pazite, ovako kaže: „Postoji kritična potreba da se zaštitimo da naši nuklearni potencijali – kad kaže „naši“, valjda američki i tog virtualnog pokreta – ne odu u pogrešne ruke, pogotovo u Kini, Indiji i Rusiji“. Dovoljno je govoriti o stepenu licemerstva kada taj pokret imamo i njihovo istupanje u ovoj Skupštini i ja ništa dalje od toga ne bih rekao, ali, drago mi je, u svakom slučaju, da će da podrže taj zakon koji je danas pred nama. Hvala vam na svemu i nastavite putem koji ste i do sada išli.

Hvala, predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, građani Srbije, pred nama su zaista danas tri važna zakonska rešenja, dva iz oblasti poljoprivrede, jedan se tiče voda. Dosta toga je već danas izrečeno u toku rasprave. Pokušaću da skratim i osvrnem se u stvari na ono što se tiče poljoprivrede. Ovo jeste jedna od tema koja je verovatno i najvažnija ili možda jedna od najvažnijih koja može da uđe kao tema rasprave u ovaj uvaženi dom. Mislim da problemi sa kojima se u ovoj oblasti suočavamo zahtevaju u stvari jedinstvo kompletnog našeg društva. Naime, napomenuću, već je rečeno, 10% učešća u ukupnom BDP-u Srbije, oko 20% učešća u izvozu i u radnoj snazi Srbije, mislim da je dovoljno razloga da se svi ujedinimo oko problema sa kojima se Srbija suočava u ovim oblastima.
Naravno, spomenuću da u ovim zakonima se proširuje broj potencijalnih korisnika, krug lica koja mogu koristiti sredstva u oblasti poljoprivrede. Dobro je takođe što će u središte interesovanja ovih zakonskih rešenja biti stavljeni mladi poljoprivredni proizvođači iz nedovoljno razvijenih područja, o kojima je ministar već u nekom svom uvodnom izlaganju govorio, pa nema potrebe da ih ponavljamo.
Međutim, ono što je meni lično skrenulo najviše pažnje, u pitanju su odredbe koje se menjaju i dopunjuju, a to je pre svega član 10. Naime, ako dobro pogledate, u članu 10, u predloženim izmenama, korisnik podsticaja, tj. novčanih sredstava koja su isplaćena neosnovano i usled neke administrativne greške, ta sredstva moraju biti vraćena. Ne samo da moraju biti vraćena, mora biti naplaćena zakonska zatezna kamata na ta sredstva.
Pokušao je danas i još uvek sam pod utiskom, ne mogu da se ne osvrnem, možda ne bih navodio primere, dosta je primera, ali pokušao je moj kolega Srbislav Filipović da navede jedan primer, videli smo kako je prošao. Naravno, nakon što su isključeni mikrofoni, upućene su mu uvrede, pretnje, nazvan je džukelom, rečeno mu je da će biti bačen u more. Možda i ne bih navodio primer, ali ne mogu da se ne vratim na taj događaj. Nemam nikakav problem da nas neko u borbi za istinu i baci u more i naziva bilo kakvim imenima, pretrpeo sam i ja i moja porodica i bacanje u prošlosti u jame, pretrpeli smo i razne druge pogrome i 40-ih i 90-ih godina i nemam problem da tu istinu još jednom ponovim. Naime, reč je o tom famoznom vinogradu u Krčedinu od 50 hektara.
Da bi bilo građanima Srbije jasnije, podsticaj za sadnju tog vinograda je uzet u avgustu mesecu, zemljište je uzeto u zakup u novembru mesecu. U pitanju je 525.000 evra. Da smo imali zakonsku odredbu tada ovakvu jednu, taj iznos bi morao biti vraćen i morala bi biti naplaćena zakonska zatezna kamata. Radi se o milionima evra. Zbog tih i takvih stvari, Srbija, srpski seljak je danas tu gde je, poljoprivreda jeste danas tu gde je. Možda ću zbog toga biti bačen u more, trebaće im dosta truda, prilično sam težak, ali možda im pomognu i ovi koje su ambasadori zemalja Severnoatlantske alijanse uveli u parlament, a malo im je pomoglo i batinanje žena.
Ne bih ja nešto dalje govorio po ovom pitanju, dovoljna je činjenica da je tri milijarde dinara više izdvojeno za poljoprivredu ove godine. To jesu konkretni koraci, to nije samo deklarativna i demagoška priča koju ovde često slušamo iz dana u dan. Molim vas, ministre, nastavite sa donošenjem i predlaganjem ovih i sličnih mera i zakona. Dok god idete u ovom pravcu, dok god radite na ovaj način siguran sam da ćemo svi mi, moja malenkost, kao narodni poslanik, poslanička grupa kojoj pripadam, većina u ovome parlamentu, većina u Srbiji, što je najvažnije, stajati iza vas i vaših koraka.
Na kraju da napomenem, sve zakonske predloge koji su danas podržaću u danu za glasanje. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri, ja sam u suštini veoma dobro shvatio nameru koju je predlagač amandmana imao. Moj prijatelj i moj kolega Krsto Janjušević je zaista, vidi se prema obrazloženju, imao pre svega jednu humanu nameru. Umanjenje plate Povereniku za informaciju od javnog značaja je direktno usmereno u Fond za lečenje oboljenja dece koja boluju od retkih bolesti u Srbiji. Ali, postoji jedna druga strana.
Naime, moj prijatelj i kolega Krsto, koga malopre poslanici opozicije nazvaše glupim, zlim, lutkarom i kakvim ne još imenima… Zamislite, čoveka koji je diplomirani inženjer industrijskog menadžmenta! I ko ga tako naziva? Oni koji to nisu, oni koji ni to formalno obrazovanje nemaju blizu koliko to ima moj kolega Krsto, a on u stvari amandmanom staje u zaštitu i poslanike opozicije. Odavno smo svedoci da su se ove dve institucije pretvorile, nažalost, delovanjem pojedinaca u političke institucije. Svi njihovi poslovi i njihovi stavovi su politički. Pa, Krsto staje u zaštitu i predlagač staje u zaštitu poslanike opozicije. Vi se mnogo više danas zalažete ovde za odbranu nekih političkih stavova, za napade na vlast, nego što to rade ove dve političke institucije. Vaša plata je 67.000, a njegova 400.000. Ja mislim da vas mnogo više treba platiti. E, to je u stvari suština amandmana.
Čovek koji se bori za sve vas, za vašu veću platu, napadate ga i kažete da je glup i zao. Mislim da je to u najmanju ruku licemerno. Za nas niste ni glupi, ni zli, ni lutkari, predstavnici naroda i kao takve vas poštujemo. U istoj meri poštujemo oni koji su Zaštitnik građana i Poverenik, ali u onoj meri u kojoj obavljaju tu funkciju, a ne u onom delu koji se tiče političkog delovanja i ne na osnovu toga koliko mogu dugo da nose žutu patko i koliko dugo mogu da stoje na protestima. Da, gospodine, upravo to. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući. Trudiću se da budem što kraći, mislim da je dosta obrazloženja dato.
Samo ću vam izneti primer. Lokalnoj samoupravi iz koje dolazim šest miliona dinara se godišnje opredeljuje za jednokratnu pomoć upravo iz ovih sredstava. U prošloj godini 2200 korisnika, nemojte me držati za tačan broj, negde oko 2200 korisnika u više navrata, pošto odluka o proširenim pravima u oblasti socijalne zaštite dozvoljava isplatu tri puta u toku godine.
E, došli smo do toga da su konačno maske pale. Ceo dan, celu nedelju ovde slušamo tirade o navodnoj borbi za najugroženije kategorije, o penzionerima, o korisnicima novčane socijalne pomoći, o deci. Došli smo do toga da ćemo da u potpunosti ukinemo jednokratnu novčanu socijalnu pomoć najugroženijim kategorijama stanovništva.
Meni je drago, Vlada je ove godine u budžetu našla balans između te dve stvari, najugroženijih i onih koji su u kulturi. Podsećam, evo, pre par trenutaka prihvatila je amandman o izgradnji Narodnog pozorišta u Subotici – 111 miliona dinara. Da vam kažem, više nego ikada. Četiri puta više nego prošle godine, tj. pretprošle godine. Videli smo, imam ispred sebe, adaptacija, rekonstrukcija Muzeja savremene umetnosti – 600 miliona, sanacija i adaptacija Narodnog muzeja – 900 miliona. Drago mi je da je Vlada našla meru između te dve stvari. Niti je ugrožena kultura, niti su ugroženi najsiromašniji slojevi stanovništva. Hvala vam.

Kratko ću.
Nije dovoljno biti patriota, niti možete biti patriota time što ćete samo svakog jutra reći „pomaže Bog“. Odgovor „Bog pomogao“ znamo svi mi.
Odmah da kažem, ovaj amandman treba odbiti i te kako.
Moja koleginica je izrekla deo stvari već. Ako dobro pogledate, amandman predviđa veoma velike iznose kada je u pitanju zbrinjavanje izbeglih i raseljenih sa teritorije bivše Jugoslavije. U opštini u kojoj živim 12.000 ljudi je registrovano i dan danas kao interno raseljena lica i izbeglice. Pre neki dan smo potpisali ugovor, tj. gradonačelnik Subotice je potpisao ugovor sa Komesarijatom za izbeglice i migracije u iznosu od 600.000 evra upravo iz ovih sredstava. Reč je o izgradnji 30 kuća za izbegle i raseljene i kupovini 30 seoskih kuća. Kolega pored mene je u svojoj opštini potpisao ugovor na 70.000 evra. Nemojte mi reći da je ukidanje ovih sredstava briga za Srbe u regionu, briga za naše izbeglice i tobože briga za celokupnu našu naciju. Hvala vam.
(Boško Obradović, s mesta: Replika.)

Hvala, predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, prosto ne sumnjajući u dobru nameru uvaženog kolege o obezbeđivanju užina u školama, pre svega za decu iz socijalno ugroženih kategorija, moram da spomenem samo jednu stvar, da se ne bi stvorila pogrešna slika.
Deca u Srbiji koja su u školskom sistemu iz socijalno ugroženih kategorija i te kako imaju mogućnost da dobiju besplatne užine. Ukoliko pogledate Zakon o socijalnoj zaštiti, u članu 111. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, u članu 160. – omogućava lokalnim samoupravama da odlukom o proširenim pravima u oblasti socijalne zaštite obezbede i tu vrstu pomoći. Znam da je većina lokalnih samouprava u Srbiji tu pomoć već obezbedila.
Prosto, da ne bismo stvorili sliku da deca u školskom sistemu u Srbiji gladuju. To prosto nije istina. Da ne navodim mogućnost da kroz programe narodne kuhinje koje finansira Ministarstvo za rad, zapošljavanje i boračka i socijalna pitanja, i te kako taj deo populacije dobija pomoć, a i u Predlogu budžeta koji je pred nama predviđena su uvećana sredstva koja se tiču direktne pomoći korisnicima socijalnih usluga u sistemu socijalne zaštite. Prosto da odagnamo takvu jednu mogućnost i jedan privid gde se pokušava stvoriti slika da, bože moj, deca u Srbiji u školskom sistemu su gladna. Hvala.

Zaista, odmah ću da kažem, poštovana predsedavajuća i poštovane kolege narodni poslanici, da sam pomalo i začuđen ovim amandmanom. Naime, amandman dolazi od strane liste, barem deklarativno zalaže za poštovanje, odnosno za brigu o Srbima u regionu u Republici Srpskoj, u Hrvatsko, na kraju krajeva u Makedoniji u Mađarskoj. Izgradnja mosta između LJubovije i Bratunca još Protokolom iz 2013. godine, a prosto mom kolegi, hajde da i donekle mislimo da nije bio dovoljno informisan, predviđen je potpisivanjem jednog Protokola iz 2013. godine, veoma značajna saobraćajnica za ljude u Republici Srpskoj, ne zaboravite milio i po Srba živi u Republici Srpskoj, na kraju krajeva to su i državljani Srbije koji žive u Republici Srpskoj, odnosno Bosni i Hercegovini. Most je veoma značajan za Bratunac i celu okolinu jer radi se o direktnom priključku na Koridor 11 na mrežu auto-puteva u Srbiji.
Nadam se, danas je u toku sastanak predsednika Republike Srpske i premijera Vučića. Tema je takođe jedan mogući auto-put koji će povezati Bjeljinu i Brčko sa Koridorom 10. Mislim da nema boljeg načina da Republiku Srpsku i naše građane preko Drine povezujete sa njihovom maticom, tj. sa Srbijom. Prosto, čini mi se, da tu brigu konkretno pokazuje današnja vlast. Sve do sada je bila jedna deklarativna briga o Srbima u regionu i drago mi je što je to konačno Vlada Republike Srbije prepoznala kao svoj prioritet. Hvala vam.

Hvala predsedavajući.
Zaista moram da ukažem na povredu Poslovnika, član 107. i 108. odnosi se na dostojanstvo Narodne skupštine, kao i na održavanje reda u Narodnoj skupštini.
Naime, primetili ste da poslanici jedne opozicione grupe ili više njih, za vreme dok govore poslanici SNS okreću leđa, izlaze napolje. Moram reći da to nije okretanje leđa Marijanu Rističeviću niti bilo kojem poslaniku SNS, to je okretanje leđa milion i 800 hiljada građana koji su podržali SNS.
Mi zaista nikada nećemo okrenuti leđa ni onom broju građana Srbije koji su podržali tu poslaničku grupu, to u stvari govori o njima, o njihovoj politici, o njihovom interesovanju za sve ono što se dešava u ovoj Narodnoj skupštini,na sve one zakone koji presudno utiču na život građana Srbije.
Što se tiče udarnih grupa, moram da se vratim, mada sam se javio po povredi Poslovnika, zanimljiva je ova udarna grupa koja na svaki istup poslanika SNS udara vratima, zanimljiva udarna grupa. Hvala.

Hvala predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pa, naravno, predložiću da ovaj amandman odbijemo.
U svakom slučaju permanentna obuka bilo koga ko se bavi nekom vrstom posla, a kamoli nosioca, kada su u pitanju nosioci pravosudnih funkcija i policijski službenici nikada nije na odmet. Amandman sam po sebi ne definiše ko je taj ko će vršiti obuku ukoliko to nije Pravosudna akademija. Prema tome, možda možemo zaključiti da će to raditi i auto škola.
Međutim, i dalje ostajem na tome da se čovek uči dok je živ, i da je njegova stalna obuka neophodna, kao što je neophodna obuka u tom istorijsko političkom smislu kada nekoga dovodite u ovaj uvaženi dom da vodite računa ko je taj neko, šta je istorija njegovog delovanja, koji su stavovi koje on zastupa, a ne da dovođenjem tih i takvih ljudi pljujete u lice, svim onim žrtvama genocida iz 1941. žrtvama Jasenovca, Jadovna, a da u stvari zastupate stavove nekakvog velikog Srbina i valjda imaoca tapije na srpstvo i na patriotizam u ovoj zemlji. E, zato mislim da je obuka u svakom smislu dobra i dobro došla. Hvala vam.