Hvala, predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Vlade Republike Srbije, poštovana ministarko sa saradnicima, ulazimo u 13 sat ove rasprave i hvala vam, pre svega, dosta je toga danas izrečeno, i hvala vam što ste svih ovih 13 sati strpljivo sedeli i pažljivo saslušali sva naša izlaganja i odgovorili na sva postavljena pitanja. Bila su sva potpuno jasna, za razliku od čestih populističkih izjava, nastupa, za razliku od uvreda i suvislih pitanja na koja ste danas morali da odgovorite. Mislim da je dosta toga rečeno i trudiću se da budem dosta kraći, jer polako već ulazimo u sitne sate. Pokušaću samo ukratko, Zakon o stanovanju, Zakon o komunalnim delatnostima i ono što je, verovatno, dosta bitno, a nekako je danas promaklo – Sporazum sa Narodnom Republikom Kinom kada je u pitanju međusobno ukidanje viza za naše građane.
Kada je u pitanju Zakon o komunalnim delatnostima, dosta je tu bilo u javnosti nekakvih nedoumica. Bilo je i određenih problema na nivou lokalnih samouprava. Čuli smo jutros i jednu od neargumentovanih stvari – da nije bilo javne rasprave. Da je te ljude ta javna rasprava interesovala, verovatno bi znali da su širom Srbije održane javne rasprave kada je u pitanju Zakon o komunalnim delatnostima, a samim tim i u Subotici, u lokalnoj samoupravi iz koje ja dolazim. Znate da je već u Subotici bilo popriličnih problema kada su u pitanju tumačenja nekih ranijih zakonskih rešenja iz 2011. godine. Ovim zakonom su jasno i precizno definisane komunalne delatnosti.
Ono što je iz Subotice stiglo kao inicijativa, znate i sami, ticalo se rada pogrebnih preduzeća, pre svega privatnih. U članu 3. vidimo, kada su u pitanju odredbe koje se menjaju i dopunjuju, razdvojena je ta definicija upravljanjima grobljima i sahranjivanjima i pogrebne delatnosti, što će omogućiti privatnim pogrebnicima da i dalje zadrže svoje zaposlene, da nastave da rade i da time povećamo broj radnih mesta, a i kvalitet kroz tu tržišnu utakmicu koja će se odigravati u tom delu. S druge strane, zadržaćemo i kontrolu potpuno nad procesom kada je u pitanju upravljanje grobljima i sahranjivanje.
Hvala vam što ste imali razumevanja za sve ono što je stizalo iz moje lokalne samouprave i hvala vam što ste shvatili problem sa kojim smo se suočili. Ovo je velika stvar za lokalnu samoupravu iz koje dolazim.
Drugi deo Zakona o stanovanju, dve neke nove kategorije – stambena zajednica i ovaj pravilnik koji određuje međusobne odnose stanara. Stambena zajednica, za razliku od onoga što je do sada, dobija nešto što je mnogo šire od onoga što je održavanje zgrada. Može, kao takva, da nastupa kao pravno lice pred organima uprave, čak i pred sudskim organima. To je velika stvar.
Pravilnik o međusobnom uređenju odnosa stanara je nešto što omogućava da zakon ulazi u njihove međusobne odnose samo u onim najvažnijim stvarima, sve ostalo prepušta stanarima da se sami dogovore i to je dobra stvar da nekim svojim domaćinskim upravljanjem najbolje odluke donose za svoje zgrade.
Ono što mi je danas negde promaklo, meni je drago da pojedini predstavnici opozicije podržavaju ovaj zakon kojim se potvrđuje Sporazum između Narodne Republike Kine i Vlade Republike Srbije, a tiče se međusobnog ukidanja viza, rekoše pojedini predstavnici opozicije, velike patriote, veliki Srbi, samo ne znam u čemu, da im je drago što je došlo do ovog sporazuma i da će podržati taj zakonski predlog. Međutim, koji je to stepen licemerstva prema građanima Srbije i nekakvog političkog populizma, reći ću vam samo jednom činjenicom. Jedna od njihovih istaknutih članica, potpredsednica tog virtuelnog pokreta, kaže, a inače je zaposlena na jednom američkom konzorcijumu za nuklearnu fiziku i bezbednost, a ova njena izjava stoji na sajtu tog konzorcijuma, pazite, ovako kaže: „Postoji kritična potreba da se zaštitimo da naši nuklearni potencijali – kad kaže „naši“, valjda američki i tog virtualnog pokreta – ne odu u pogrešne ruke, pogotovo u Kini, Indiji i Rusiji“. Dovoljno je govoriti o stepenu licemerstva kada taj pokret imamo i njihovo istupanje u ovoj Skupštini i ja ništa dalje od toga ne bih rekao, ali, drago mi je, u svakom slučaju, da će da podrže taj zakon koji je danas pred nama. Hvala vam na svemu i nastavite putem koji ste i do sada išli.

Hvala, predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, građani Srbije, pred nama su zaista danas tri važna zakonska rešenja, dva iz oblasti poljoprivrede, jedan se tiče voda. Dosta toga je već danas izrečeno u toku rasprave. Pokušaću da skratim i osvrnem se u stvari na ono što se tiče poljoprivrede. Ovo jeste jedna od tema koja je verovatno i najvažnija ili možda jedna od najvažnijih koja može da uđe kao tema rasprave u ovaj uvaženi dom. Mislim da problemi sa kojima se u ovoj oblasti suočavamo zahtevaju u stvari jedinstvo kompletnog našeg društva. Naime, napomenuću, već je rečeno, 10% učešća u ukupnom BDP-u Srbije, oko 20% učešća u izvozu i u radnoj snazi Srbije, mislim da je dovoljno razloga da se svi ujedinimo oko problema sa kojima se Srbija suočava u ovim oblastima.
Naravno, spomenuću da u ovim zakonima se proširuje broj potencijalnih korisnika, krug lica koja mogu koristiti sredstva u oblasti poljoprivrede. Dobro je takođe što će u središte interesovanja ovih zakonskih rešenja biti stavljeni mladi poljoprivredni proizvođači iz nedovoljno razvijenih područja, o kojima je ministar već u nekom svom uvodnom izlaganju govorio, pa nema potrebe da ih ponavljamo.
Međutim, ono što je meni lično skrenulo najviše pažnje, u pitanju su odredbe koje se menjaju i dopunjuju, a to je pre svega član 10. Naime, ako dobro pogledate, u članu 10, u predloženim izmenama, korisnik podsticaja, tj. novčanih sredstava koja su isplaćena neosnovano i usled neke administrativne greške, ta sredstva moraju biti vraćena. Ne samo da moraju biti vraćena, mora biti naplaćena zakonska zatezna kamata na ta sredstva.
Pokušao je danas i još uvek sam pod utiskom, ne mogu da se ne osvrnem, možda ne bih navodio primere, dosta je primera, ali pokušao je moj kolega Srbislav Filipović da navede jedan primer, videli smo kako je prošao. Naravno, nakon što su isključeni mikrofoni, upućene su mu uvrede, pretnje, nazvan je džukelom, rečeno mu je da će biti bačen u more. Možda i ne bih navodio primer, ali ne mogu da se ne vratim na taj događaj. Nemam nikakav problem da nas neko u borbi za istinu i baci u more i naziva bilo kakvim imenima, pretrpeo sam i ja i moja porodica i bacanje u prošlosti u jame, pretrpeli smo i razne druge pogrome i 40-ih i 90-ih godina i nemam problem da tu istinu još jednom ponovim. Naime, reč je o tom famoznom vinogradu u Krčedinu od 50 hektara.
Da bi bilo građanima Srbije jasnije, podsticaj za sadnju tog vinograda je uzet u avgustu mesecu, zemljište je uzeto u zakup u novembru mesecu. U pitanju je 525.000 evra. Da smo imali zakonsku odredbu tada ovakvu jednu, taj iznos bi morao biti vraćen i morala bi biti naplaćena zakonska zatezna kamata. Radi se o milionima evra. Zbog tih i takvih stvari, Srbija, srpski seljak je danas tu gde je, poljoprivreda jeste danas tu gde je. Možda ću zbog toga biti bačen u more, trebaće im dosta truda, prilično sam težak, ali možda im pomognu i ovi koje su ambasadori zemalja Severnoatlantske alijanse uveli u parlament, a malo im je pomoglo i batinanje žena.
Ne bih ja nešto dalje govorio po ovom pitanju, dovoljna je činjenica da je tri milijarde dinara više izdvojeno za poljoprivredu ove godine. To jesu konkretni koraci, to nije samo deklarativna i demagoška priča koju ovde često slušamo iz dana u dan. Molim vas, ministre, nastavite sa donošenjem i predlaganjem ovih i sličnih mera i zakona. Dok god idete u ovom pravcu, dok god radite na ovaj način siguran sam da ćemo svi mi, moja malenkost, kao narodni poslanik, poslanička grupa kojoj pripadam, većina u ovome parlamentu, većina u Srbiji, što je najvažnije, stajati iza vas i vaših koraka.
Na kraju da napomenem, sve zakonske predloge koji su danas podržaću u danu za glasanje. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri, ja sam u suštini veoma dobro shvatio nameru koju je predlagač amandmana imao. Moj prijatelj i moj kolega Krsto Janjušević je zaista, vidi se prema obrazloženju, imao pre svega jednu humanu nameru. Umanjenje plate Povereniku za informaciju od javnog značaja je direktno usmereno u Fond za lečenje oboljenja dece koja boluju od retkih bolesti u Srbiji. Ali, postoji jedna druga strana.
Naime, moj prijatelj i kolega Krsto, koga malopre poslanici opozicije nazvaše glupim, zlim, lutkarom i kakvim ne još imenima… Zamislite, čoveka koji je diplomirani inženjer industrijskog menadžmenta! I ko ga tako naziva? Oni koji to nisu, oni koji ni to formalno obrazovanje nemaju blizu koliko to ima moj kolega Krsto, a on u stvari amandmanom staje u zaštitu i poslanike opozicije. Odavno smo svedoci da su se ove dve institucije pretvorile, nažalost, delovanjem pojedinaca u političke institucije. Svi njihovi poslovi i njihovi stavovi su politički. Pa, Krsto staje u zaštitu i predlagač staje u zaštitu poslanike opozicije. Vi se mnogo više danas zalažete ovde za odbranu nekih političkih stavova, za napade na vlast, nego što to rade ove dve političke institucije. Vaša plata je 67.000, a njegova 400.000. Ja mislim da vas mnogo više treba platiti. E, to je u stvari suština amandmana.
Čovek koji se bori za sve vas, za vašu veću platu, napadate ga i kažete da je glup i zao. Mislim da je to u najmanju ruku licemerno. Za nas niste ni glupi, ni zli, ni lutkari, predstavnici naroda i kao takve vas poštujemo. U istoj meri poštujemo oni koji su Zaštitnik građana i Poverenik, ali u onoj meri u kojoj obavljaju tu funkciju, a ne u onom delu koji se tiče političkog delovanja i ne na osnovu toga koliko mogu dugo da nose žutu patko i koliko dugo mogu da stoje na protestima. Da, gospodine, upravo to. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući. Trudiću se da budem što kraći, mislim da je dosta obrazloženja dato.
Samo ću vam izneti primer. Lokalnoj samoupravi iz koje dolazim šest miliona dinara se godišnje opredeljuje za jednokratnu pomoć upravo iz ovih sredstava. U prošloj godini 2200 korisnika, nemojte me držati za tačan broj, negde oko 2200 korisnika u više navrata, pošto odluka o proširenim pravima u oblasti socijalne zaštite dozvoljava isplatu tri puta u toku godine.
E, došli smo do toga da su konačno maske pale. Ceo dan, celu nedelju ovde slušamo tirade o navodnoj borbi za najugroženije kategorije, o penzionerima, o korisnicima novčane socijalne pomoći, o deci. Došli smo do toga da ćemo da u potpunosti ukinemo jednokratnu novčanu socijalnu pomoć najugroženijim kategorijama stanovništva.
Meni je drago, Vlada je ove godine u budžetu našla balans između te dve stvari, najugroženijih i onih koji su u kulturi. Podsećam, evo, pre par trenutaka prihvatila je amandman o izgradnji Narodnog pozorišta u Subotici – 111 miliona dinara. Da vam kažem, više nego ikada. Četiri puta više nego prošle godine, tj. pretprošle godine. Videli smo, imam ispred sebe, adaptacija, rekonstrukcija Muzeja savremene umetnosti – 600 miliona, sanacija i adaptacija Narodnog muzeja – 900 miliona. Drago mi je da je Vlada našla meru između te dve stvari. Niti je ugrožena kultura, niti su ugroženi najsiromašniji slojevi stanovništva. Hvala vam.

Kratko ću.
Nije dovoljno biti patriota, niti možete biti patriota time što ćete samo svakog jutra reći „pomaže Bog“. Odgovor „Bog pomogao“ znamo svi mi.
Odmah da kažem, ovaj amandman treba odbiti i te kako.
Moja koleginica je izrekla deo stvari već. Ako dobro pogledate, amandman predviđa veoma velike iznose kada je u pitanju zbrinjavanje izbeglih i raseljenih sa teritorije bivše Jugoslavije. U opštini u kojoj živim 12.000 ljudi je registrovano i dan danas kao interno raseljena lica i izbeglice. Pre neki dan smo potpisali ugovor, tj. gradonačelnik Subotice je potpisao ugovor sa Komesarijatom za izbeglice i migracije u iznosu od 600.000 evra upravo iz ovih sredstava. Reč je o izgradnji 30 kuća za izbegle i raseljene i kupovini 30 seoskih kuća. Kolega pored mene je u svojoj opštini potpisao ugovor na 70.000 evra. Nemojte mi reći da je ukidanje ovih sredstava briga za Srbe u regionu, briga za naše izbeglice i tobože briga za celokupnu našu naciju. Hvala vam.
(Boško Obradović, s mesta: Replika.)

Hvala, predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, prosto ne sumnjajući u dobru nameru uvaženog kolege o obezbeđivanju užina u školama, pre svega za decu iz socijalno ugroženih kategorija, moram da spomenem samo jednu stvar, da se ne bi stvorila pogrešna slika.
Deca u Srbiji koja su u školskom sistemu iz socijalno ugroženih kategorija i te kako imaju mogućnost da dobiju besplatne užine. Ukoliko pogledate Zakon o socijalnoj zaštiti, u članu 111. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, u članu 160. – omogućava lokalnim samoupravama da odlukom o proširenim pravima u oblasti socijalne zaštite obezbede i tu vrstu pomoći. Znam da je većina lokalnih samouprava u Srbiji tu pomoć već obezbedila.
Prosto, da ne bismo stvorili sliku da deca u školskom sistemu u Srbiji gladuju. To prosto nije istina. Da ne navodim mogućnost da kroz programe narodne kuhinje koje finansira Ministarstvo za rad, zapošljavanje i boračka i socijalna pitanja, i te kako taj deo populacije dobija pomoć, a i u Predlogu budžeta koji je pred nama predviđena su uvećana sredstva koja se tiču direktne pomoći korisnicima socijalnih usluga u sistemu socijalne zaštite. Prosto da odagnamo takvu jednu mogućnost i jedan privid gde se pokušava stvoriti slika da, bože moj, deca u Srbiji u školskom sistemu su gladna. Hvala.

Zaista, odmah ću da kažem, poštovana predsedavajuća i poštovane kolege narodni poslanici, da sam pomalo i začuđen ovim amandmanom. Naime, amandman dolazi od strane liste, barem deklarativno zalaže za poštovanje, odnosno za brigu o Srbima u regionu u Republici Srpskoj, u Hrvatsko, na kraju krajeva u Makedoniji u Mađarskoj. Izgradnja mosta između LJubovije i Bratunca još Protokolom iz 2013. godine, a prosto mom kolegi, hajde da i donekle mislimo da nije bio dovoljno informisan, predviđen je potpisivanjem jednog Protokola iz 2013. godine, veoma značajna saobraćajnica za ljude u Republici Srpskoj, ne zaboravite milio i po Srba živi u Republici Srpskoj, na kraju krajeva to su i državljani Srbije koji žive u Republici Srpskoj, odnosno Bosni i Hercegovini. Most je veoma značajan za Bratunac i celu okolinu jer radi se o direktnom priključku na Koridor 11 na mrežu auto-puteva u Srbiji.
Nadam se, danas je u toku sastanak predsednika Republike Srpske i premijera Vučića. Tema je takođe jedan mogući auto-put koji će povezati Bjeljinu i Brčko sa Koridorom 10. Mislim da nema boljeg načina da Republiku Srpsku i naše građane preko Drine povezujete sa njihovom maticom, tj. sa Srbijom. Prosto, čini mi se, da tu brigu konkretno pokazuje današnja vlast. Sve do sada je bila jedna deklarativna briga o Srbima u regionu i drago mi je što je to konačno Vlada Republike Srbije prepoznala kao svoj prioritet. Hvala vam.

Hvala predsedavajući.
Zaista moram da ukažem na povredu Poslovnika, član 107. i 108. odnosi se na dostojanstvo Narodne skupštine, kao i na održavanje reda u Narodnoj skupštini.
Naime, primetili ste da poslanici jedne opozicione grupe ili više njih, za vreme dok govore poslanici SNS okreću leđa, izlaze napolje. Moram reći da to nije okretanje leđa Marijanu Rističeviću niti bilo kojem poslaniku SNS, to je okretanje leđa milion i 800 hiljada građana koji su podržali SNS.
Mi zaista nikada nećemo okrenuti leđa ni onom broju građana Srbije koji su podržali tu poslaničku grupu, to u stvari govori o njima, o njihovoj politici, o njihovom interesovanju za sve ono što se dešava u ovoj Narodnoj skupštini,na sve one zakone koji presudno utiču na život građana Srbije.
Što se tiče udarnih grupa, moram da se vratim, mada sam se javio po povredi Poslovnika, zanimljiva je ova udarna grupa koja na svaki istup poslanika SNS udara vratima, zanimljiva udarna grupa. Hvala.

Hvala predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pa, naravno, predložiću da ovaj amandman odbijemo.
U svakom slučaju permanentna obuka bilo koga ko se bavi nekom vrstom posla, a kamoli nosioca, kada su u pitanju nosioci pravosudnih funkcija i policijski službenici nikada nije na odmet. Amandman sam po sebi ne definiše ko je taj ko će vršiti obuku ukoliko to nije Pravosudna akademija. Prema tome, možda možemo zaključiti da će to raditi i auto škola.
Međutim, i dalje ostajem na tome da se čovek uči dok je živ, i da je njegova stalna obuka neophodna, kao što je neophodna obuka u tom istorijsko političkom smislu kada nekoga dovodite u ovaj uvaženi dom da vodite računa ko je taj neko, šta je istorija njegovog delovanja, koji su stavovi koje on zastupa, a ne da dovođenjem tih i takvih ljudi pljujete u lice, svim onim žrtvama genocida iz 1941. žrtvama Jasenovca, Jadovna, a da u stvari zastupate stavove nekakvog velikog Srbina i valjda imaoca tapije na srpstvo i na patriotizam u ovoj zemlji. E, zato mislim da je obuka u svakom smislu dobra i dobro došla. Hvala vam.

Hvala predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja prosto moram na početku da kažem da kao narodni poslanik ne bih podržao predloženi amandman. Naime, ne bih se složio sa time da se radi o ismevanju bilo kog organa ili bilo koje pojave u društvu. Ovo je veoma ozbiljna pojava u društvu. Svedoci smo da već uveliko uzima svoje žrtve. Čini mi se da je ove godine, ako sam dobro pratio preko 30 žrtava uzela ova pojava koja je, nažalost, uzela maha.
Osvrnuću se samo na neke podatke iz lokalne samouprave iz Subotice odakle dolazim. U toku 2015. i 2016. godine imali smo 172 slučaja nasilja u porodici. Ne bih baš rekao da je ono što je ugrozilo 172. porodice ismevanje, niti da bilo ko može da ismeva takvu jednu pojavu. To je pitanje stotina ljudi.
Istina je takođe da svako može biti ugrožen u porodici, ali ako pogledamo podatke opet ću se osvrnuti na lokalnu samoupravu iz koje dolazim, 83% su žrtve porodičnog nasilja žene.
Znam da se radi o zakonu koji uređuje nasilje u porodici i očigledno su žene najviše ugrožene. Ali, voleo bih da imamo i neki zakonski predlog kojim možemo da zaštitimo i druge žene, naročito one koje se nađu na udaru neodgovornih političara željnih kojeg procenta u izbornoj noći i onda su spremni da potegnu sva sredstva protiv žena kako bi koji izborni promil namakli i našli se u ovom domu, a onda naravno tobože borili se za tradicionalne porodične vrednosti i za sve ono što Srbija sada baštini.
Slažem se u potpunosti sa mojim kolegama nije zemlja koju karakteriše nasilje u porodici. Nadam se da ćemo konačno i takvim stvarima stati na put. Hvala.

Moram da se vratim unazad.
Ne bih se složio sa tim da nema ta tema veze. Ja vam uporno ponavljam – 83% oštećenih kada je u pitanju nasilje u porodici su žene, po pravilu. Ja samo pravim poređenje da je to izgleda pojava i u društvu, naročito kada je u pitanju politika. Cela Srbija je imala priliku da vidi da prvaci pojedinih partija koji su se igrom slučaja našli u parlamentu kako su u stanju da vrše nasilje nad srpskim majkama, srpskim ženama ne birajući, a posle uđu u parlament i bore se za te tzv. tradicionalne vrednost, za srpske majke, srpske žene, kao da tobože to pravo pripada samo njima. Hvala.

Hvala predsedavajući.
Ne bih se složio sa konstatacijom da zakon neće ničemu služiti. Mislim da je to malo prejaka i odviše prejaka konstatacija.
Naime, ja ću vas vratiti nazad, u protekle dve godine u mojoj lokalnoj samoupravi 172 slučaja su porodičnog nasilja. Ono što je svakako velika društvena korist kada je u pitanju porodica kao osnovna ćelija društva, neko malopre reče da ne znamo šta je porodica, da nije definisano. Neko je još rekao to smo još u prirodi i društvu u neko vreme, kada sam išao u školu, učili da je porodica osnovna ćelija društva. Time što ćemo zaštiti ono na čemu društvo počiva, ja ću reći samo još jedan ekonomski aspekt.
Radi građana Srbije, kako je to funkcionisalo u praksi do sada. Evo kako neće služiti ničemu. Nakon što je nasilje prijavljeno policajac tj. policijski službenici dolaze na mesto, utvrđuju činjenično stanje i krivična prijava nasilniku stiže recimo, u najboljem slučaju za pet dana. Tih pet dana je zaista veliko kada je u pitanju nasilje. Eto kako neće služiti. Žrtva će u tih najkritičnijih pet dana biti zaštićena.
Hajde drugi deo. Ova mera hitnosti nije postojala i da napomenem da prosto termin žrtva do sada nije postojao kao takav. Postojao je termin oštećeno lice ili nešto slično, sada zamislite oštećeno lice, žena ili dete, ali na kraju muškarac koji je pretrpeo veliku i neviđenu torturu. Ima još jedan deo, tiče se ekonomskog aspekta. To su sigurne kuće. Privremeni smeštaj gde lice traži izlaz iz nasilja, gde mu pomažemo u tom začaranom krugu, a troškovi smeštaja u sigurnim kućama kojih u Vojvodini imate tri, u Somboru, Novom Sadu i Zrenjaninu, snose jedinice lokalne samouprave. Pomnožite to sa brojem porodica u lokalnoj samoupravi, uporno se vraćam na moju, valjda mi je i najbliža. Pa vidite koliki su to troškovi. I te kako je važno, i te kako je velika korist.
Prosto argument da nije tačno da zakon neće služiti ničemu. Imaćete uštede, kada su u pitanju troškovi smeštaja sigurne kuće. Te troškove opet napominjem, po pravilu plaćaju jedinice lokalne samouprave ili da bi građanima bilo jednostavnije plaćamo ih svi mi, građani Srbije. Hvala.

Ovde završavam.
Poštovani predsedavajući, naravno da ću rado sesti u julu mesecu da razgovaramo o ovoj temi. Nismo mi ljudi koji ne drže reč i nisu spremni da se suoče sa onim što su izneli u javnost. Kao što smo spremni sada da vas vratimo nazad, da kažemo da je, vi to verovatno tada niste ni detaljno pratili, ali premijer kao jedan od prvih zakonskih rešenja u iznošenju programa rada Vlade naveo je ovo zakonsko rešenje. Rečeno - ispunjeno. Evo, pred nama je taj zakonski predlog.
Takođe, spreman sam potpuno i evo sada vam obećavam u julu da sednemo i da vidimo rezultate ovoga. Naravno, biće rano u julu da sednemo. To će biti verovatno kraj 2017. godine. Tada ćemo moći govoriti o nekim rezultatima i konkretnim dostignućima ovoga zakona.
Ne bih se složio sa vama kada je u pitanju vaša konstatacija da uvodimo neke novotarije kako bi smo bog zna približili se ne znam kome. Naime, ako pogledate statistiku videćete da nasilje u porodici nije baš strogo vezano za ekonomsko stanje bilo gde i razvijenije zemlje i razvijenije zemlje imaju veći stepen porodičnog nasilja, nego što je to danas u Srbiji, ali to je apropo onoga što je moj kolega Đukanović istakao neki dan da i ja sam na stanovištu da Srbija nije zemlja nasilnika i da je Srbija zemlja koja i te kako drži i poštuje porodične vrednosti.
Mi ih i te kako zastupamo i ovo je u stvari briga za porodicu, konkretna briga za porodicu ne samo ona deklarativna koju pojedini poslanici i pojedine političke opcije zastupaju i taj njihov način na koji zastupaju u ovom uvaženom domu. Hvala vam.

Hvala predsedavajući.
Prosto, počeću izlaganje o amandmanu sa dve izreke u našem srpskom narodu koje kažu – pametan piše, a budala pamti, a druga kaže – čovek se uči dok je živ.
Malopre neko zameri našoj koleginici što je napisala nešto pa pročitala, ja čestitam svima koji su nešto napisali i nešto pročitali o ovom zakonu. Ne mogu da zamerim bilo kome ko nešto napiše i to nešto pročita.
Ja sam prosto napisao par reči, pa možda sam i ja budala.

Ići ću sa ovom drugom, čovek se uči dok je živ.
Kao što smo i juče spominjali primena zakona počinje u junu 2017. godine. Dobro je da je dat period policijskim službenicima da završe specijalizovanu obuku. Dobro je što će steći neka nova znanja i neke nove veštine. Ovo jeste oblast koju mi ne regulišemo parkiranjem. Mislim, da ovom oblasti danas regulišemo jednu od najosetljivijih pitanja u našem društvu, sa najosetljivijim društvenim kategorijama radimo. Dobro je što će policajci imati tu specijalizovanu obuku. Stoga prosto, pozivam vas da amandman kao ovakav odbijemo i hvala vam.