Hvala, predsedavajući.

Uvažene kolege, uvaženi predstavnici Vlade, u ovom Prvom poglavlju u članu 2. je definisano šta je to opšti interes u odnosu na realizaciju ovog projekta i član 2. ima tri stava. Ja sam dodao jedan kao četvrti, a tiče se borbe protiv kriminala. Kriminal sam po sebi jeste jedna pojava koja je u stanju da razori i najorganizovanija društva, naročito ako je taj kriminal podržan od strane najvećih organa vlasti, a imali smo priliku da to vidimo.

Posledice mogu biti katastrofalne i danas su vidljive i merljive, a najbolje su vidljive i merljive ako ih u stvari poredite sa nečim što je bilo pre ili nečim što je bilo posle. Tek onda možete da vidite rezultate tog i takvog delovanja. I tek na taj način možete shvatiti njihovu težinu.

Na primer, nije li kriminal pored toga što je nemoralno ukoliko pokušate da kriminalizujete nekoga ko ne da nije kriv ni za šta, nego naprotiv zaslužan je, zaslužan je za to što je branio sopstvenu zemlju i sopstveni narod, zaslužan je za to što je radio ono za šta je školovan.

Kad ga dehumanizujete i kriminalizujete, onda ide njegovo uklanjanje, penzionisanje, poniženje i onda ga jurite po celoj zemlji kao divlju zver, a na kraju ga trpate u zatvor bez obzira na njegovu krivicu, a krivica je to što je radio posao za koji je bio obučen. To nije kriminal, to je blaga reč, to je zločin prema sopstvenom narodu.

Znate vi dobro da govorim o srpskim oficirima i o svim pripadnicima snaga bezbednosti koje su u prošlosti radili svoj posao. Sve ovo su doživeli u vreme dok su funkcije ministara odbrane obavljali i Dragan Šutanovac i Boris Tadić, ali dok je vlast u ovoj zemlji uglavnom predvodila Demokratska stranka koja je bila na čelu Srbije.

E, sad ono što se sada dešava. U ovom momentu imate ljude kojima se ukazuje to dužno poštovanje za ono što su radili kada je u pitanju odbrana zemlje, pojavljuju se i na srpskim Vojnim akademijama i pokazuju kao primer budućim srpskim oficirima. Činite sve da naoružavate iste te pripadnike bezbednosti, zajedno sa predsednikom, evo svedoci smo svih napora koje ulaže i Ministarstvo odbrane i Vlada i predsednik države Vučić. Ovim zakonom ih i zbrinjavate stambeno, obezbeđujete sigurnost njihovih porodica, jer sigurnost njihovih porodica znači sigurnost svih naših porodica i sigurnost svake porodice u Srbiji pojedinačno a i šire, jer sigurnost Srbije se reflektuje i na sigurnost miliona naših sunarodnika koji žive u regionu.

Upravo vođen tim i takvim razmišljanjem sam odlučio da uložim jedan ovakav amandman, te da ubuduće sprečimo takav jedan kriminal, a mogao bi se nazvati i zločin prema sopstvenom narodu. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.

Kada je u pitanju član 1. ovog zakonskog predloga njime se bliže određuju predmet uređenja, javni interes, samog zakonskog predloga.

Rešiti životni problem bilo kog čoveka ili učestvovati u rešavanju njegovog životnog problema ili bar dela njegovog problema je velika stvar. Bilo koja politička garnitura koja takvo pitanje stavlja na sto i pokreće takve procese zaslužuje poštovanje, a to je sigurno i u ovom slučaju kada je u pitanju Vlada Republike Srbije. Ovakvim predlogom zakona svakako zaslužuje ozbiljno poštovanje građana Srbije.

Govorio sam ranije u načelnoj raspravi o efektima ovog zakona, oni su svakako značajni sa stanovišta socijalne zaštite u smislu poboljšanja tog socijalnog statusa jednog dela stanovništava, rešavanje nekih osnovnih socijalnih problema, bezbednosni efekti, jer samo dobro obezbeđen i zbrinut pripadnik snaga bezbednosti može biti posvećen svom poslu, a time i uticati na ukupnu bezbednost društva i države.

Ima i onaj teći efekat koji se tiče same privrede, jer pokrenuti građevinsku industriju i mnoge druge grane privrede koje ta građevinska industrija u sebi obuhvata i samim tim utičete na razvoj celokupnog društva.

Međutim, sve to može da bude i mnogo drugačije i ne mora da bude ovako. Naročito ako se u ovakvu jednu oblast kao što je bezbednost, uostalom kao i druge oblasti društva uključi, pod plaštom Bog zna neke reforme bezbednosti ili sistema odbrane, uključi kriminal i korupcija? Kako? Evo, npr. za vreme ministrovanja Borisa Tadića, Dragana Šutanovca, setite se šta se sve desilo u smislu reforme, tzv. reforme sistema odbrane i kakav je, onaj najgori oblik kriminala prema sopstvenom narodu u tom periodu nastupio i kada je u pitanju uništavanje socijalnog statusa, a najviše morala onih koji su veliki deo svog života uložili u bezbednost ove države i ovog naroda. Kada je u pitanju uništavanje materijalno tehničkih sredstava, tih bezbednosnih službi npr. vojske, 400 oklopnih vozila, 200 artiljerijskih cevi ili artiljerijskih oruđa, 23.000 komada pešadijskog naoružanja, 9000 prenosnih raketnih sistema, treba li dalje da nabrajam. Sve to je uništeno u ta dva mandata ta dva ministra. Naravno, taj kriminal je sam po sebi bio i nagrađen od strane njegovih nalogodavaca, ogledao se u ličnom bogaćenju tih ministara računima, stanovima, satovima, pljačkaškim privatizacijama.

Sada, cilj ovog mog amandmana je upravo da ukažem na stalnu potrebu borbe protiv takvih dešavanja, korupcije, malverzacija, kriminala i da služi kao jedna simbolična opomena da nam se više nikada te i takve stvari ne bi događale, pa i kada je u pitanju ova oblast stambenog zbrinjavanja ljudi koji rade u bezbednosti. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Poštovane kolege, uvaženi članovi Vlade, uvaženi građani Srbije koji ovo gledate, evo, otprilike, imali smo situaciju da u poslednjih dva dana prisustvujemo i uverimo se kako to izgleda kada pokušavate nešto da kritikujete, a nemate suštinski nikakve argumente za takvo nešto.

Prvo ste čuli kada vam kažu zašto niste nešto uradili, pa vas onda kritikuju zašto to do sada niste uradili, onda kada to nešto uradite, kažu vam – pa, zašto žurite? To vam, u stvari, govori da se ne radi o nekoj konstruktivnoj raspravi, koja bi trebala da bude upriličena u ovom uvaženom domu, već o čistoj zloj nameri i uvredama koje slede iz toga. Sada, te uvrede na račun predsednika države i njegove porodice, vas kao članova Vlade, su nekako im postale svakodnevnica, a počeli su i sa uvredama prema narodu Srbije. Čuli smo juče da ćemo im deliti i paštete od tog novca na štandovima i Bog zna, šta sve ne još.

Međutim, hajde da se vratimo nekoj ozbiljnijoj stvari. Građani su to već imali priliku da ocene na izborima i gledaju svaki dan. Imaće priliku opet neki put da kažu o tome šta misle.

Nešto konkretno. Što se tiče ovog Predloga zakona koji se odnosi na izgradnju stanova za bezbednjake, ja bih negde izdvojio neka tri pozitivna efekta i kada su u pitanju pozitivni efekti sa stanovišta socijalne zaštite, odnosno celokupne socijalne situacije, rešiti stambeno pitanje svakog čoveka kao jedno od osnovnih životnih pitanja, a kamoli kada je u pitanju dvadesetak hiljada ljudi je zaista velika stvar sa stanovišta socijalne zaštite.

Drugi bitan efekat je pozitivni uticaj na stanje opšte bezbednosti u državi, jer samo zbrinut i obezbeđen sa stanovišta osnovnih životnih potreba pripadnika snaga bezbednosti se može aktivno posvetiti svom poslu, što automatski utiče na ukupnu bezbednost naše države.

Treći deo je pokretanje građevinske industrije. Građevinska industrija za sobom vuče i mnoge druge privredne grane i sve ono što će pozitivno proizaći iz toga, u smislu povećanja broja gradilišta, povećanja broja zaposlenih itd.

Onaj četvrti je moralni, koji se tiče, pre svega, svih nas koji ovde sedimo. Naime, u danu izbora Vlade, mi smo vam na osnovu ekspozea ili, narodski rečeno, obećanja dali poverenje da vodite operativno ovu državu i nismo se prevarili. Obećali ste ovu stvar i kao naš predsednik države, dosadašnji premijer i sadašnja premijerka i vi kao ministri i, evo, svedoci smo da to nije samo prazno obećanje, da su to činjenice i da ovu stvar krećemo aktivno.

Još jedan zakon na koji bih se osvrnuo, to je ovaj Zakon o postupku upisa u katastar. Lično sam mišljenja, malo je bilo, nije mnogo bilo, da kažem, rasprave o tome, ali mislim da ovaj zakon čak utiče na najviše i na najšire slojeve stanovništva. Kako je to do sada bilo rešeno? Razlika je veoma velika.

Naime, kada kupite neku nekretninu, overom ugovora kod notara vi ne stičete pravo svojine. Pravo svojine se stiče upisom u katastar nepokretnosti. E, upravo su tu počinjali i počinju mnogi problemi. Građani, da li zbog neznanja, da li zbog lošeg zdravstvenog stanja, jer to zahteva odlazak na određene šaltere, da li zbog prosto neažurnosti, često taj ugovor koji overavaju prilikom kupovine nekretnine nisu sprovodili u katastru. Problemi se javljaju kasnije. Posle nekoliko godina, kada hoćete da prodate tu nekretninu, kada hoćete da uzmete dozvolu za adaptaciju te nekretnine, kada hoćete da učestvujete sa tom nekretninom na nekom konkursu, kada hoćete da uzmete kredit, bilo šta, ustanovite da vi u stvari niste stvarni vlasnik, tj. nemate pravo svojine, jer nikada to niste upisali u katastru. E, tada su počinjali problemi.

Još da kažem jedan gori primer. Bio sam svedok ovoga kada su u pitanju izbeglice i konkurs za adaptaciju njihovih objekata, mnogi ljudi to nisu upisali u katastar, i posle su imali probleme, nisu mogli da učestvuju na konkursima. Ali, još gore od svega toga, dešavala se situacija da prethodni vlasnik stana se u međuvremenu zaduži. On ostaje kao nosilac prava svojine u katastru i onda posle par godina pojavi se sudski izvršitelj koji od kupca uzima taj stan. Kupac, naravno, postaje ni kriv, ni dužan, žrtva cele situacije. Ovo su stvari o kojima sam dosta razgovarao i sa građanima i sa notarima i advokatima u Subotici, odakle dolazim, i mislim da su to onako najšire, sad će notari u roku od 24 časa biti u obavezi da prijave to i time ćemo zaštititi pravo svojine svakog čoveka na mnogo većem nivou.

Da ne kažem, i kada su u pitanju ovi stanovi koji su u izgradnji, više neće moći da budu prodati dva puta, jer će postojati predbeležba, ili kako ste je nazvali, te kupoprodaje i biće zaštićen i kupac i građani Srbije od svega toga.

Tu dolazimo do ključne tačke. Poštovana ministarka, uvaženi članovi Vlade, dok god donosite i pred nas i dok predlažete takve zakonske norme koje će da štite građane Srbije i na bilo koji način olakšavaju njihov svakodnevni život, dotle ćete imati podršku nas poslanika SNS, a mi opet, zajedno sa našim predsednikom, podršku građana Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Kada je u pitanju vojno stručno osposobljavanje, povezao sam amandman sa sveukupnim razvojem Republike Srbije, tj. ovu oblast obrazovanja i opšteg usavršavanja sa ukupnim razvojem našeg društva. Valjda svaki zakonski predlog treba da služi ukupnom razvoju naše zajednice, međutim često samo bili svedoci da je to bilo samo jedno mrtvo slovo na papiru. Razvoj jeste obezbeđivan, ali razvoj pojedinca, pre svega ondašnjeg ministra, njegovih poslovnih i partijskih saradnika i ljudi koji su bili na direktan ili indirektan način povezani sa njim. Naravno, Srbija u to vreme ili stagnira ili zaostaje uveliko, kako u pogledu stanja u Vojsci i sistema odbrane, tako i u pogledu ekonomskog razvoja.

Međutim, afere koje su vezane za taj period počevši od izbora ministra i kvalifikacija koje su ga preporučivale za to mesto, a to su bile obuke u inostranim centrima obaveštajnih službi, uništenja opreme Vojske Srbije, rasformiranje jedinica, prodaja oružja preko privilegovanih firmi itd. itd. su negativno uticale na celokupan razvoj Srbije. Posledice osećamo i danas.

Ugradnjom ovakvog jednog amandmana u zakonski predlog doprinosimo razvoju ne samo našeg društva u Republici Srbiji, nego i naše zajednice u susedstvu. Evo, svedočanstvo o tome je i pomoć razvoju Republike Srbije, poslednjih dana aktealan razvoj i finansiranje od strane Republike Srbije na inicijativu predsednika države, milionskih projekata na jugu, tj. u hercegovačkoj oblasti, projekata u Mostaru, Trebinju, Bileći, Nevesinju itd. gde je to nešto što je od životnog značaja za našu zajednicu koja tamo živi.

Ovaj moj amandman je jedna simbolična podrška tom putu i tim procesima i nastavku tih stvari u budućnosti. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, u ovom članu 3. koji definiše posebne ciljeve, kao i ono sve šta su posebni ciljevi vojnog obrazovanja, ja sam dodao jedan poseban stav koji se tiče i razvoja Srbije, tj. da se ovim posebnim ciljevima podstiče i razvoj Srbije, ali uz permanentnu borbu protiv kriminala.

Šta mi u stvari želimo i hoćemo kao narodni poslanici i kao vlast od vas? Želimo državu koja će da bude stabilan partner, garant mira. Želimo državu koja će da bude spremna da pregovara u svakom momentu, ali sa stavom da nikada niko ne pomisli da ta država pregovara iz straha, naprotiv, država koja pregovara zbog svoje hrabrosti i spremna da uvek ostane na putu očuvanja mira. Za to nam je svakako potrebna i jaka vojska.

Nastavite da radite taj posao koji ste započeli sa predsednikom države, naoružavanja srpske vojske, vraćanja morala, jer to automatski znači i sigurnost da nam se neće ponoviti neki novi „bljeskovi“, neke nove „oluje“, neki novi „martovski pogromi“ i sve ono čega nažalost u svojoj prošlosti imamo možda i previše.

Vama, dragi pripadnici Vojske Srbije, poštovani oficiri, prosto želim da izrazim zahvalnost u ime svih nas poslanika SNS, a siguran sam i većine naših kolega koji sede u ovoj sali, za sve ono što ste izdržali u prošlosti, za sva ona poniženja koja ste dostojanstveno izneli i dostojanstveno čekali neka bolja vremena za Vojsku Srbije. Budite sigurni da ta vremena, evo vidimo, polako i dolaze i da ćemo svi mi koji smo ovde prisutni zajedno sa vama i zajedno sa našim predsednikom i Vladom Republike Srbije nastaviti da gradimo bolju budućnost za Vojsku Srbije, što automatski znači i bolju i sigurniju budućnost za našu decu i za sve naše sunarodnike i u Srbiji i u susedstvu. Toliko i hvala vam.

Hvala predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvaženi predstavnici Vojske Srbije, intencija amandmana koji sam podneo jeste da potpomogne razvoj Republike Srbije ali pre svega obraćajući pažnju na borbu protiv kriminala.

Razvoj jednog društva u celini, pa tako i srpskog zavisi pre svega od mnogo faktora, ali jedan od najvažnijih je bezbednost kako ljudi tako i kapitala, imovine i resursa i tako dalje. Sama bezbednost po sebi opet uslovljena je velikim delom stanjem u Vojsci i stanjem odbrambenog sistema u celini.

Narušiti jedan takav sistem naročito ako je to urađeno namerno predstavlja verovatno jedan od najvećih zločina prema sopstvenom narodu i verovatno najveći nivo kriminala koji neko može da učini u jednom društvu. Nažalost, srpsko društvo je imalo priliku da tako nešto oseti, naročito u periodu od 2007. godine do 2012. godine. Na čelu Ministarstva odbrane nalazio se čovek koji je sam za sebe izneo činjenicu da je završio kurseve u inostranstvu, pohađajući obuke koje su u to vreme organizovale inostrane službe.

Naravno, svaka završena obuka i škola mora biti primenjena, pa tako i ova obuka koju je završio tadašnji ministar koji je vodio Ministarstvo odbrane.

Posledice tog njegovog delovanja i provođenja znanja koje je stekao u Americi, u Garmišpartenkirhenu, u ostalim centrima širom zapadnog sveta su katastrofalne po Vojsku Srbije, po odbrambeni sistem.

Posledice su devastacija odbrambenog sistema i uništenje. Kako uništenje? Podsetiću vas da je samo u tom periodu uništeno 400 oklopnih vozila Vojske Srbije. Poređenja radi, danas smo svi sretni kada ministar Vulin, zajedno sa predsednikom države, nabavlja 60 oklopnih vozila i jesmo sretni, zaista, zbog toga i ne samo mi koji smo mi građani Republike Srbije koji žive u Republici Srbiji, nego i naši sunarodnici koji žive u zemljama u okruženju.

Posledice delovanja tog ministra je uništenje 200 komada artiljerijskih oruđa, zatim uništenje 23 hiljade komada pešadijskog naoružanja. Evo, poređenja radi, danas, ako se ne varam, Vojska Srbije ima 50 hiljada aktivnih pripadnika, a to suštinski znači da ste uništili naoružanje za polovinu pripadnika Vojske Srbije samo u jednom kratkom periodu.

Da li treba da podsetim da je uništeno 9.000 raketnih sistema „Strela“? Ono što je najteže i što je najgore u svemu tome, ministar je malo juče i o tome govorio, je uništenje tog kadrovskog potencijala i uništenje morala i poverenja u Vojsku Republike Srbije.

Svi znamo koliko je teško vratiti poverenje u Vojsku i koliko je to bio težak zadatak i ondašnjeg ministra odbrane Aleksandra Vučića, današnjeg predsednika, i svih ministara, zaključno sa današnjim ministrom Vulinom.

Ceo taj posao, naravno, bio je na ličnom planu i te kako koristan za tadašnjeg ministra, videlo se to, a današnjeg lidera jedne opozicione stranke. Videlo se to i na stanju na njegovom ličnom računu.

Obim toga svega i te lične koristi od uništenja srpske vojske je zasmetao danas i njegovim partijskim drugovima. Pre neki dan čak dosadašnji pokrajinski premijer Bojan Pajtić je javno na televiziji da politička čast ne može biti rezervisana za one koji su, baveći se politikom, stekli imovinu od 300 hiljada evra na sopstvenom računu, za one koji su stekli kolekciju skupocenih satova i kvadrate na najboljim građevinskim lokacijama i na kraju je podneo i krivičnu prijavu protiv lidera sopstvene partije.

Sada, uvaženi ministre, moram da vam kažem i da apelujem da nastavite ovim putem kojim ste krenuli, zajedno sa predsednikom države, da nastavite, pre svega, sa vraćanjem poverenja i morala u Vojsci Srbije, jer mislim da je to najvažniji segment. Oružje ćemo nekako i nabaviti, ali svakako da nastavite i sa opremanjem naoružavanja vojske, jer sigurnost koju uliva dobro naoružana i opremljena srpska vojska, nije samo sigurnost i nikad to ne zaboravite. Nije samo sigurnost koja se tiče nas koji živimo na teritorij Republike Srbije, sigurnost države Srbije automatski znači sigurnost za više od 2,5 miliona naših sunarodnika koji žive u zemljama u okruženju. Molimo vas da tu činjenicu nikada ne izgubite iz vida.

Toliko. Ja ne bih više na ovu temu. Sama simbolika i cilj ovog mog amandmana je da skrenemo pažnju svim vašim budućim kadetima i polaznicima vojno-školskih ustanova da im bude simbolična opomena da sve ovo što se desilo u tom periodu nikada se više ne ponovi u našem društvu. Upravo to i jeste cilj amandmana koji sam podneo. Hvala vam.

Hvala predsedavajući.

Povređen je Poslovnik u članu 106. i 107. u članu 106. stav 2. bi se moglo reći, ali 107. koji se tiče dostojanstva Narodne skupštine.

Podsetiću vas samo na jedan istorijski podatak 27. marta 1933. godine Hitler je zapalio državni parlament da bi tada preuzeo neograničenu vlast i neograničena prava. Ponovo mi sve ovo danas liči na to pokušaj da preuzmete neograničena prava i neograničenu vlast, time što ćete ućutkati poslanike bilo jedne ili druge strane.

Isto to se desilo nama 5. oktobra 2000. godine, potpuno kao 1933. godine, ono što je urađeno u Nemačkoj, zapaljen je parlament, preuzeli su neograničenu vlast i neograničena prava tadašnji lideri DOS-a, na čijem čelu je bio i ovaj današnji veliki zaštitnik srpskog parlamenta gospodin Živković, Đilas, Šutanovac, itd, itd. Iz tih neograničenih prava, iz te neograničene vlasti je proizašlo sve ono o čemu danas govorimo i onaj famozni vinograd, i 500 hiljada evra, i stan od 200 kvadrata i zgrade na pašnjaku na Vračaru, itd, itd.

Ja vas molim da ubuduće prosto ne dozvolite jedno takvo ponašanje i da u buduće prekinete sve ove koji prosto pokušavaju navući maglu na Srbiju i pokušavaju nadmetnuti zaborav na sve ono što su radili 5. oktobra 2000. godine i što su uradili i do unazad godinu i po dana. Jer, sve ono što se radilo u Srbiji do 2000. godine, tj. u centralnoj Srbiji do 2012. godine, u Vojvodini smo imali priliku da osetimo na svojoj koži do unazad godinu i po dana.

S tim u vezi, ne tražim da se glasa o povredi Poslovnika, nego da samo ubuduće opominjete govornike.

Hvala predsedavajući.

Intencija ovog amandmana je svakako da ukaže na potrebu borbe protiv kriminala u svim segmentima društva, pa tako i ugrađujući se i u ovaj zakon. Imala je priliku Srbija danas, juče da čuje kakve su katastrofalne posledice jedne pojave koja može biti opasna po društvo, a u pitanju je kriminal i korupcija, naročito ukoliko ona postane način funkcionisanja sistema i ukoliko država postane rob jedne takve pojave.

Naime, mnogo je primera koje smo videli u poslednjih dva dana ovde u raspravi, i kada je u pitanju Živkovićev vinograd, i kada su u pitanju subvencije za taj vinograd i kada je u pitanju Šutanovčeve zgrade na Vračaru i kada su pitanju Đilasovi milioni, itd, pa i kada je u pitanju neizvršenje ugovora u gradu Nišu, o kome je govorio moj kolega Martinović.

Međutim, celu tu agoniju severna srpska pokrajina je doživljavala na nešto teži način, samim tim što je ta cela stvar trajala mnogo duže nego u ostatku države Srbije, do unazad godinu i po dana, do 2016. godine.

Međutim, principi delovanja i način rada su bili isti ili veoma slični, a naročito je značajno i upečatljivi su principi na kojima su radili i delovali fondovi koji su osnivani u AP Vojvodini, pa tako i Fond za subvencionisanje novih tehnologija.

Kako je sve to funkcionisalo? Naime, u tom periodu od 16 godina te vlasti, nekih 35 miliona evra je prošlo kroz taj fond, gde je finansirano 112 preduzeća za koje su trebali da se otvore pogoni sa tzv. novim tehnologijama. Ukratko, novac bi bio dodeljen nekom preduzeću koje bi pod kapom osavremenjavanja i nabavke nove tehnologije nabavio i neke stare mašine, zaposlio ili ne bi zaposlio određeni broj radnika i odmah nakon isplate novca, preduzeće je odlazilo u stečaj, radnici, pitanje je da li bi bili zapošljavani ili ne bi, obično ne bi, ali ako bi, onda bi.

Dobijali su otkaze, a novac nikada ne bi bio vraćen Fondu ili bi možda bio vraćen kroz neke bizarne transakcije, najblaže rečeno, koje su ponekada bile za rubriku „verovali ili ne“. Jasno je da je taj novac, tih 35 miliona o kojima govorimo na kraju završavao kao plen između vlasnika tih preduzeća i onih koji su novac dodeljivali, a znate, već sam rekao ko je upravljao pokrajinom do 2016. godine. Ta pojava je naročito bila izražena 2011. godine, u predizbornoj godini i 2015. godine, opet u predizbornoj godini.

Da nam se ne bi te i takve stvari događale, ja sam našao za shodno da i u ovaj zakonski predlog ugradim ovaj amandman, koji bi bio neka svojevrsna opomena da ne smemo dozvoliti da nam se takve stvari u budućnosti dešavaju. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Pored ciljeva koji su definisani u ovom Predlogu zakona, ovih devet ciljeva, predložio sam još jedan kao deseti, a zasniva se i počiva na razvoju Srbije, koji je utemeljen na borbi protiv kriminala. Kriminal, ne samo da može da bude opasan kada je u pitanju državna kasa i narodni novac, nego može da bude i veoma opasan kada su u pitanju i životi ljudi.

Primer za to može biti regionalna bolnica Kamenica 2, koja je bila predviđena kao bolnica za oko 1400 građana iz severne pokrajine za koje se procenjuje da godišnje obole od karcinoma. Izgradnja ove bolnice je započeta 2008. godine sa planom da ta izgradnja bude završena 2009. godine, u samo godinu dana.

Predviđena vrednost projekta prvobitno je bila negde 16 miliona evra. Međutim, milioni evra su nestali, a bolnica, naravno, nikada nije izgrađena. Kasnilo se sedam godina sa izgradnjom i ipak je na kraju izgrađena dolaskom SNS na vlast. Na kraju, taj projekat je dostigao 35 miliona evra. Jasno je da je nekih 19 miliona u potpunosti nestalo, ali opet napominjem da to nije samo opasno za državnu kasu i za tih nekoliko miliona evra, nego i za blizu 9.000 života ljudi iz severne pokrajine, koji nikada nisu dočekali da budu pacijenti te bolnice.

Zbog toga mislim da u ovom zakonskom predlogu treba da se nađe jedan ovakav amandman koji će ukazivati na stalnu potrebu borbe protiv kriminala u našem društvu. Hvala vam.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre Šarčeviću sa saradnicima, poštovane kolege, ono što je činjenica i ono što je sigurno je da ste jedan od članova Vlade koji ponajviše vremena provodi u ovom uvaženom domu u poslednjim mesecima zajedno sa nama, to je u stvari dokaz odgovornosti i načina na koji pristupate sopstvenom zadatku, ali sa druge strane i dokaz vaše namere da ozbiljno reformišete srpski sistem obrazovanja.

Evo posle više decenija i višedecenijskog čekanja, da kažem, definišemo sposobnost i veštine svakog čoveka ponaosob, kada je u pitanju njegovo obrazovanje, ali definišemo poslove koje on može raditi. I naravno samo po sebi to doprinosi razvoju Srbije.

Međutim, ja sam negde uvek mišljenja da napominjati koliko je bitna ta bitka protiv kriminala i korupcije i te kako doprinosi razvoju Srbije i da je potrebno uvek i na svakom mestu isticati značaj toga.

Reći ću vam zašto je to tako kada je u pitanju ovaj zakon. Naime, ne zaboravite znanje i veštine u nekom prethodnom periodu, naročito od ovih predstavnika tadašnjeg DOS-a su korišćenje za poslove, ali poslove rastakanja i pljačke Srbije, pljačke svakog od nas pojedinačno, pljačke državne kase Srbije. Mislim, dokaza za to, da li je potrebno svaki put napominjati, mnogo je: pokrajinski fondovi, „Metals banka“, „Tesla banka“, „Sever“ iz Subotice, „Ipsilon“ krak oko Subotice, itd, itd. Otuda upravo i ovaj amandman kao opomena da nam se to u budućnosti ne bi dešavalo, da bi veštine i znanja koristili na jedan drugi način.

Kao na primer što je to danas urađeno kada je u pitanju Vlada Srbije i, evo, dok smo mi ovde sedeli u ovom uvaženom domu, pre par sati čuveni IMP srpski je prodat za 67 miliona indijskom TAFE i za godinu dana ćemo koristeći ta znanja i te veštine konačno imati prvi srpski traktor pod tim imenom, čuvenim imenom IMT. To je velika vest za Srbiju i to je veliki da kažem podstrek za dalji rad. Otuda upravo i ovaj amandman, kao opomena za ono što nam se dešavalo u prošlosti i podstrek za ono što treba da nam se dešava u budućnosti, kao što je vest danas za IMT. Za sada toliko i hvala vam.

Hvala, predsedavajući.

Uvažene kolege, uvaženi ministre sa saradnicima, prateći ovu raspravu u proteklim danima, što mi je negde ostalo najviše upečatljivo, je da ste juče rekli da ste apsolutno svesni i da nemate zabludu i da ni pomislili ni rekli niste da srpsko obrazovanje kreće od vas.

Sećam se iz nekih prethodnih rasprava, a vezane za Zakon o obrazovanju, da ste takođe rekli da ništa nije sveto pismo i da ne postoji stvar koja nije podložna promenama, te da će vreme svakako pokazati primenljivost svega onoga što mi ovde radimo.

Naravno, mi smo tu svi zajedno sa vama na istom zadatku, da sve te probleme zajednički uočavamo, da ih otklanjamo i samim tim da nekakve zakonske predloge eventualno menjamo.

Na kraju, u danu kada je u ovom uvaženom domu izabrana Vlada, u ekspozeu koji je tadašnja mandatarka, a sadašnja premijerka iznela, na 94. strani ekspozea je jasno rečeno, kako ona to reče, da će obrazovanje biti jedan od prioriteta za čije unapređenje će se posebno zalagati i jedan od osnovnih fokusa rada Vlade Republike Srbije.

Evo, ovo je danas dokaz da i mi narodni poslanici koji smo dali poverenje tog dana i Vladi Republike Srbije i vama kao resornom ministru u njoj, nismo napravili grešku. Dokaz toga je i ovaj Zakon o udžbenicima, na koji sam se posebno osvrnuo, ali i svi dosadašnji zakonski predlozi iz oblasti obrazovanja, koji jesu reformatorski, a koji su prošli ovaj uvaženi dom.

Prednost ovoga zakona o udžbenicima je što je pozitivno ocenjen i od strane udruženja i od strane pojedinaca, nastavnog kadra, svih onih koji su u ovome učestvovali i, kako oni to kažu, radilo se kako treba. Formirana je radna grupa, koja je na čelu sa vašom saradnicom, odnosno vašim saradnicima i vama kao resornim ministrom pripremala ovaj zakon i danas nemamo primedbe ni udruženja, ni pojedinaca, ni nastavnika, a evo ni dobrog dela opozicije. To govori o vrednosti ovog zakona koji je danas pred nama i građani to moraju da znaju.

Ja sam naročito obratio pažnju na članove 11. i 12. jer sam neko ko dolazi iz višenacionalne sredine, iz Subotice, i znam kolika je važnost kada su u pitanju niskotiražni udžbenici za sve moje komšije, i Bunjevce, i Hrvate, i Mađare, a evo čuli smo danas i predstavnike Bošnjačke nacionalne manjine i mislim da je to primer kako se odnositi prema onima koji svi zajedno žive sa nama u Republici Srbiji i bez kojih Srbija ne bi bila ono što jeste.

S druge strane, Vlada je pokazala i kako se vodi briga o našim ljudima koji su na nekoj drugoj teritoriji, u nekoj drugoj državi manjina, pa ulažemo i u njihove sisteme obrazovanja kroz adaptacije njihovih škola, pomoć njihovoj populacionoj politici, pomoć njihovom očuvanju kulture, ali nikada ne negirajući i pazeći na prava svih onih nacionalnih manjina koje zajedno sa nama žive u Republici Srbiji i upravo time dajemo primer šta je to što očekujemo za našu zajednicu u zemljama u okruženju i ja sam danas ponosan na ovo što vidim u članu 11. ali i na ono što vidim u članu 12. kada je u pitanju zaštita i ćiriličnog pisma i srpskog jezika.

Uvažili ste i kritike Agencije za borbu protiv korupcije u članu 27, koliko se sećam, jasno ste razdvojili. Kada su u pitanju lica koja učestvuju u postupku davanja stručne procene, oni ne mogu ni na koji način biti povezani sa autorom ili sa izdavačem, niti mogu biti povezani sa licima koji su sa njima povezani. Daju jednu izjavu o tome. Čuli ste danas primedbu – bože moj, to je samo jedna izjava, ta izjava ne znači ništa, ali važno je ko vam je kaže. Građani Srbije treba da znaju da izjava sama po sebi znači odgovornost.

Sad znate da ovi koji su danas kritikovali ovaj član 27. nemaju problem da daju bilo koju izjavu, ne vodeći računa ni da li će ta izjava uticati negativno na njih, a pogotovo da li će negativno uticati na samu Srbiju i građane Srbije.

Mislim da je dosta toga već rečeno i mislim da su dosta toga iznele moje kolege narodni poslanici iz SNS. Ja ću se ovde zaustaviti i napomenuću da ćemo i za ovaj zakon u danu za glasanje dati podršku, kao što smo to do sada davali za druge reformske zakone u oblasti obrazovanja. Hvala na pažnji.

Hvala predsedavajući.

Zašto je važno da se definiše obaveza primene svih ovih stavova kada je u pitanju stranac investitor svih ovih stavova iz člana 9? Na primer stav 4, koji se tiče provere i prikupljanja podataka o ličnosti sa njima povezanih podataka od strane državnih organa, naravno, sve to u skladu sa propisima.

Reći ću vam samo jedan primer toga. Fond za subvencionisanje novih tehnologija u AP Vojvodini, koji je funkcionisao do unazad, malo više od godinu dana. Među miljenicima tog fonda je jedno inostrano preduzeće, stranog investitora, pretpostavljate i ono je sa Devičanskih ostrva, iz Zrenjanina, zvalo se „Bioinsekt tehnolodži“, sa Devičanskih ostrva.

Ideja je bila da to preduzeće se bavi suzbijanjem larvi komaraca na teritoriji Vojvodine. U prvom navratu je to preduzeće subvencionisano sa 31 milion dinara. Naravno, od otvaranja tog pogona nije bilo ništa, pa im je onda još jednom 2007. godine, dodeljena subvencija od 44 miliona dinara. Iako, naravno, ta firma za tih 44 miliona dinara nikada nije zaposlila 44 radnika, koliko je bilo predviđeno ugovorom. Sve to je bilo malo, pa smo još 2011. godine da ona isto bude subvencionisana, ali sada sa mnogo većim iznosom 173 miliona dinara. Naravno, kao što i pretpostavljate, ta firma nikada nije zaživela.

Sada, ono što je simptomatično, da se sve to dešavalo 2007, 2011, godine, i firmi su dodeljivani milioni upravo u tim godinama. Zanimljivo, u predizbornim godinama. Onda, možete pretpostaviti za šta je služio taj novac.

Upravo, da ne bismo dolazili u takve situacije u budućnosti, predložio sam ovaj amandman koji će se odnositi na stranca investitora, kada je u pitanju zakon o strancima. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Drago mi je da konačno i temu vraćamo, tj. celu ovu stvar vraćamo na temu, s tim što moram da kažem da se nadam da će Nebojša Stefanović, predsednik Gradskog odbora iz Beograda, izdržati u svojim, da kažem, nastojanjima da na nekim narednim i nadam se što pre izborima onemogućimo ljude koji imaju manje od 1% podrške u narodu, nastave sa uvredama koje iznose i na račun Vlade i na račun Skupštine, ali ako ćete na kraju krajeva i na račun celokupne Srbije, jer se postavlja pitanje i njihovog legitimiteta i prisustva u ovom uvaženom domu.

Što se tiče samog amandmana, koliko je značajno da ovaj zakon prepozna kada je u pitanju član 3, koji objašnjava značenje izraza i stranca investitora, ja mislim da najbolje znamo mi ljudi koji dolazimo iz Subotice i Severnobačkog okruga.

Naime, danas je ta kategorija lica u Subotici, pa jedan od najznačajnijih nosilaca razvoja, privrednog razvoja iz Subotice i Severnobačkog okruga.

Jedan od primera je ovaj u kome smo, uz svesrdnu pomoć predsednika Republike i našeg gradonačelnika, gospodina Bogdana Labana, u junu mesecu prošle godine, otvorili pogon firme „Amatek“, tj. „Amatek Biznis kampus“, a i italijansku firmu „Ondaplast“, koja je kupovinom poslovnog prostora za svoje poslovanje krenula i postavila osnove za zapošljavanje stotinak radnika, koji će svakako, kao i ovaj zakon, doprineti postizanju sveukupnog proklamovanog cilja, a to je, pre svega, ekonomski razvoj i borba protiv kriminala u Republici Srbiji.

To je ono što u konačnici jeste cilj i same Vlade Republike Srbije, ali i društva u celini. Ako ojačamo svoju sopstvenu ekonomiju i privredu, postavimo zdrave osnove u centralnoj Srbiji, onda ćemo svakako biti u mogućnosti da na taj način, posle toga pomažemo i našim sunarodnicima i na KiM, ali ako ćete, i onima u okruženju, u Republici Srpskoj, u Hrvatskoj, Makedoniji itd. itd. Za sada toliko i hvala.

Hvala predsedavajući.

Prosto, niste smeli da dozvolite, povređen je Poslovnik u članu 107.

Kaže moj prethodnik, u stvari dva prethodna govornika da se ništa ne razumemo, da ne znamo amandmane, da se ne razumemo sa Vladom, da se ne razumemo u procedure. Razumemo se vrlo dobro i u procedure i u amandmane i dobro se razumemo sa Vladom, ali mi se ponajbolje razumemo sa narodom. Pokazali su to izbori prošle nedelje, očigledno sa narodom najbolje razumemo, a mislim da je to u političkom životu Srbije i najvažnije.

Koliko se oni razumeju sa narodom videli smo u poslednje dve godine, u poslednjih godinu dana na dvoje izbora, pa negde na jedan do dva posto se razumeju. Razumemo se naravno i sa ljudima u Federaciji, Republici Srpskoj kada su u pitanju državljanstva.

Skrenuo sam vam pažnju da član 107. kada je u pitanju dostojanstvo Narodne skupštine.