Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8043">Milimir Vujadinović</a>

Milimir Vujadinović

Srpska napredna stranka

Govori

Član 3. zakona govori o prioritetima kada je u pitanju rešavanje posledica katastrofa o zabrani diskriminacije, kada je u pitanju spašavanje i zaštita ljudskih života. Sad, Srbija je oduvek važila za zemlju koja je veoma brinula za sve svoje građane, ali ne samo za svoje građane, nego i za sve ljude koji se nalaze na njenoj teritoriji. Svi mi, a i ceo svet smo bili svedoci toga, pre svega, u onom talasu migrantske krize koji je zapljusnuo Srbiju naročito 2015. godine.

Veliki deo posla tada ako ne i najveći odradio je MUP i reći ću vam samo da je procentualno gledano srpska policija procesuirala najveći broj krijumčara od svih zemalja na toj migrantskoj ruti. Da neko ne bi pogrešno pomislio, nije to zbog toga što mi imamo najviše krijumčara, nego zbog toga što je srpska policija verovatno radila taj posao najodgovornije od svih koji su bili tim problemom pogođeni.

Ono što je u svemu tome dobro je da te poslove srpska policija ne obavlja kampanjski i oni se nastavljaju i danas. Pre samo pet dana na severu Srbije MUP je lišilo slobode osam lica koji su takođe učestvovali u krijumčarenju ljudi. To jeste posao koji donosi bezbednost ne samo onim ljudima koji su predmet krijumčarenja i koji su žrtve krijumčara ljudi, nego stvara jednu sigurniju sredinu za sve nas koji živimo na severu Srbije. Po meni, ono što je najvažnije, veoma vraća ugled srpske policije, i to je verovatno najvažniji segment u tom poslu koji MUP radi.

Da kažem, vi ste ove principe stavili u član 3, a ja sam ih nekim podacima potkrepio kao naglašavanje svega onoga što je značaj i ovog člana, ali i ovog zakonskog predloga. Hvala vam.
Hvala, predsedavajući.

Dobro je što su karte na stolu i Srbija ima priliku da vidi. Danas dok taj nesretni Zelenović i ljudi iz Saveza za Srbiju ogovaraju i pljuju sopstvenu zemlju i narod, mi zajedno svi ovde pokušavamo sa predstavnicima Vlade i predsednikom da učinimo po neku dobru stvar za Srbiju i nastavićemo da radimo to i u budućnosti.

Moj amandman je, samo da kažem, jedan skromni doprinos tom zajedničkom poslu u kome smo svi zajedno. Naime, moj amandman govori, pre svega, o tome kako ovaj zakon utiče na sveukupni razvoj u Republici Srbiji i s posebnim osvrtom na sve one probleme koji proizilaze, pre svega, iz migrantske krize.

Kao što sami znate, svaki od ovih pojmova koji se navode u članu 2. na određeni način, naročito kada je u pitanju neka opasna pojava, utiče na ceo sistem i na privredu jedne zemlje, pa samim tim i na privredu Republike Srbije.

Naravno, u većini slučajeva taj uticaj je negativan. Međutim, postoje i situacije kada neka opasnost, nekakva društvena ili sociološka pojava može čak i pozitivno uticati na jedno društvo.

Nije li dokaz za to migrantska kriza u Srbiji i način na koji se ova zemlja suočila sa njim? Srbija je iz tog problema izašla sa ozbiljno ojačanim međunarodnim ugledom i ni jednog momenta nisu zaustavljene reforme, ni jednog momenta nije zaustavljen taj privredni rast u Srbiji i ni jednog momenta nije uticao na razvoj u Republici Srbiji. Naprotiv, stvari su se i dalje kretale u pozitivnom pravcu.

Ta politika državnog nivoa tadašnjeg predsednika Vlade je svakako uticala i na lokalni nivo. Ja sam svedok da i u Subotici, gradu koji se našao na direktnom udaru migrantske krize, u tom momentu su institucije ozbiljno ojačane, broj zaposlenih se povećao i to je direktna posledica ozbiljno i odgovorno postavljene politike tadašnje Vlade na čijem čelu je bio Aleksandar Vučić.

Moj amandman je ustvari naglašavanje tih stvari i on sam po sebi naglašava da je ovaj zakon doprinos jednom već tako ozbiljno organizovanom i odgovornom sistemu. Hvala.
Hvala predsedavajući.

Uvažene kolege, poštovani članovi Vlade, pre nego što počne, ne mogu da se otmem utisku, još uvek sam u šoku na osnovu onoga što smo čuli danas u srpskom parlamentu. Svi politički predstavnici Srba na KiM su nazivani kriminalcima. To je valjda neki trend u poslednjim mesecima.

Podsetiću vas da je u avgustu mesecu isti taj Savez za Srbiju zatražio da državljanin u Srbiji, koji je samo prokomentarisao napore predsednika Srbije Miloradu Dodiku, koji je prokomentarisao napor predsednika Srbije za postizanje nekakvog, da kažem, bilo kakvog rešenja koje će omogućiti život na KiM, tražili su zabranu ulaska u Republiku Srbiju Miloradu Dodiku.

Kada je samo pre mesec i po dana KiM, Bakir Izetbegović, nazvao nezavisnom državom, nisu reagovali. Takođe, nisu reagovali kada je novi član predsedništva Komšić učinio isto, opet je reagovao samo predsednik Srbije Aleksandar Vučić i mislim da to govori samo po sebi dovoljno.

Sada ću preći na amandman.

Intencija mog amandmana, uvažene kolege, da ukaže na potrebu prevencije posledica migrantske krize i kao takva doprinese sveukupnom razvoju Republike Srbije. Pored svih onih burnih i istorijskim događaja u kojima se Srbija našla u poslednje dve decenije, imali smo jedan globalni problem u čijem središtu smo se našli, ne svojom krivicom.

U središtu tog problema smo bili ni krivi ni dužni. Sami, na početak tj. na koren tog problema, nismo mogli da utičemo na bilo koji način. Međutim, činjenica je da smo mi postali deo tj. veliki deo rešenja, tj. otklanjanja posledica koji je uzrokovao taj problem. Mi smo imali zaista veliki uticaj u tom delu, često smo mogli poslužiti kao primer nekim razvijenijim evropskim i svetskim društvima. Taj problem je nešto novijeg datuma. On je novi za Evropu, novi za svet, barem Evropa se u tom obliku nije susretala sa problemom migracija, a Srbija ga je spremno dočekala zahvaljujući sistemu koji je odgovorno postavljen i taj sistem je dočekao i kroz njega je prošlo više od milion i 200 hiljada ljudi.

Naravno, usledile su sve pozitivne ocene svih agencija UN, međunarodnih organizacija, pojedinačnih zemalja Evrope i sveta, i došli smo u situacija da Srbija stvara o sebi jednu novu pozitivnu sliku. To je jedan novi pozitivni imidž koji u konačnici utiče i na razvoj Srbije.

Pitate me kako? Tako što pozitivan imidž i pozitivna slika Srbije na kojoj radi predsednik Vučić u prethodnim godinama i te kako utiče na neke nove investicije u Srbiji, jer u zemlji koja nema pozitivan imidž nema ni novih investicija. Naravno, i u tom poslu smo imali protivnike. Oni su bili uglavnom iz današnjeg Saveza za Srbiju, a protivljenje se ugledalo u podmetačinama i lažima da ćemo, Bog zna, raditi na nekakvom masovnom naseljavanju migranata u Srbiju.

Međutim, istina je potpuno drugačija. Istina je to da danas imamo sliku Srbije kao jedne humane zemlje i odgovorne, kada je u pitanju ovaj globalni problem i istina je to da u Srbiji danas imamo svega oko tri hiljade ljudi i svi oni su u prihvatnim centrima u Republici Srbiji i uokvireni jednom zakonskom kontrolom.

Moj amandman je hteo da pokaže kako i u nekim kriznim situacijama možete odgovornom politikom i odgovornim delanjem da stvorite priliku za jedan dobar imidž zemlje, a samim tim u budućnosti utičete i na sveukupni razvoj sopstvene države. Hvala vam.
Hvala, predsedavajući.

Uvažene kolege i koleginice, poštovani članovi Vlade, uvaženi građani Srbije, na početku želim, poštovani ministre da vam se zahvalim i čestitam na svim naporima koje činite kako bi mi svi u Srbiji, naša deca, a zašto ne i ljudi u okruženju, živeli nešto bezbednije.

Težak je posao i naporan koji rade ljudi iz Ministarstva unutrašnjih poslova, uzevši u obzir, pre svega, činjenicu da su nam se u nekim prethodnim godinama, i decenijama dešavalo i da smo bili svedoci burnih istorijskih događaja, da smo, pored toga, bili i svedoci nekih, pre svega, klimatskih pojava na koje čovek ne može ili može veoma malo uticati, a i nekih društvenih pojava na koje ne mogu uticati ni neka mnogo veća društva od ovog našeg.

Nije lako tim pre što se danas suočavate i sa nekim besmislenim optužbama koje slušamo već, evo, danima u ovom Parlamentu, a i šire u nekim medijima, koji su očigledno pod uticajem bogatih opozicionih lidera.

Međutim, dobro je da polako taj sistem podižemo na noge, pa ću za početak govoriti o ovom Predlogu zakona o smanjenju rizika od katastrofa. Evo, kao što smo i rekli, mi kao društvo, pre svega, moramo da radimo na prevenciji i sprečavanju, tj. da na lakši način dođemo u situaciju da predupredimo neke stvari na koje možda ne bismo mogli uticati u njihovom samom začetku. To je suština ovog zakona.

Pročitao sam malo i član 15. koji govori, pre svega, o potrebi izrade procene rizika od katastrofa. Ovu procenu su, prema članu 15, dužni uraditi svi, počevši od Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinica lokalne samouprave, zatim zdravstvenih ustanova, svih onih ustanova u kojoj su smeštena deca privrednih društava, znači svih važnih faktora u Republici Srbiji i to je ono što je verovatno najvažnije kada je u pitanju ta preventiva nekih katastrofa u Republici Srbiji.

Međutim, građani su više puta, zajedno sa državnim organima bili nosioci zaštite. Bili smo svedoci i te 2014. godine u situaciji onih velikih poplava. Bilo je tu i teških zima, i nekih drugih društvenih pojava, kao što je migrantska kriza i vidim da ste u članu 36. konačno to stavili u zakon i definisali sve one obaveze i prava koje građani imaju u tim situacijama.

Pogledao sam i član 47. Izuzetno mi se sviđa. Izuzetno podržavam stav koji se odnosi na to da je nadležnost Republičkog štaba za vanredne situacije, apsolutno postavljena nad svim lokalnim štabovima za vanredne situacije, jer kao ćete priznati, svi ovi događaji u nekim eventualnim katastrofama i jesu najveća odgovornost Republičkog štaba za vanredne situacije.

Drugi deo koji se tiče Zakona o bezbednosti saobraćaja, dobro je što ćemo konačno ostaviti sa strane mogućnost i staviti potpuno na stranu mogućnost da građani dva puta idu na tehnički pregled, vozila. Doduše, ta odredba nije nikada ni zaživela u stvarnosti, a i dobro je što troškove tog prvog tehničkog pregleda ovaj put prebacujemo, kada su u pitanju nova vozila, na proizvođače i uvoznike, jer onda, Bože moj, ako je auto nov, podrazumeva se da je on tehnički ispravan, a, opet, ako nije, to će biti trošak proizvođača ili uvoznika, a ne vozača. Time ćemo smanjiti nekakav pritisak na same građane.

Kada je u pitanju ovaj zakon o žigosanju i obeležavanju oružja i municije, pa svaki predlog koji će pozitivno uticati na nekakve privredne subjekte u Srbiji moramo podržati između svega ostalog, jer ovaj zakon, kao što ste i rekli, pruža nadu i mogućnost i potencijal Zavodu u Kragujevcu, koji će biti u prilici da te usluge žigosanja oružja radi pored domaćih proizvođača, pružiće mogućnost da možda taj posao radi za nekakve strane proizvođače, može doprineti jedino visini deviznog priliva u Srbiji i možda sačuvati po koje radno mesto.

Sad, na kraju, poštovani ministre, vezano za sve ovo, možda i nije deo ovoga, iskoristiću priliku da pohvalim rad Ministarstva, to, prosto, moram i upravne poslove na poslovima koje radite. Znam da se suočavate sa obimnim poslovima kada je u pitanju rešavanje zahteva za državljanstvo naših sunarodnika svuda u svetu, naročito iz okruženja. To je broja zahteva koji se meri u stotinama hiljada, veoma veliki posao i zadovoljan sam prema onim što su reakcije građana i ja vam zaista čestitam, i vama i Upravi, kako taj posao za sada ide. To je veliki posao od značaja za običnog čoveka, ali i u političkom smislu kada je naš korpus na Balkanu u pitanju.

Toliko što se tiče ovih zakonskih predloga koji dolaze iz MUP. Malo sam se bavio i Predlogom odluke o izboru zamenika javnih tužilaca. Konsultovao sam se sa ljudima koji su involvirani u ovaj proces, koji su i upućeni, sa građanima. Malo sam i sam izvlačio nekakve statistike.

Uz svo dužno poštovanje prema svim kandidatima koji su sadržani u ovom predlogu i poštovanje njihovog ličnog i profesionalnog digniteta, zaista, njihove karakteristike su dosta dobre kada su u pitanju svi kandidati, ali sam mišljenja da u nekim slučajevima možda postoje i bolji predlozi.

Stoga ću iskoristiti pravo da osporim neke predloge kada je u pitanju izbor za zamenika javnog tužioca. Pre svega, kada je u pitanju izbor za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Staroj Pazovi - Molnar Aleksandar; za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Rumi - kandidat Marković Marko; za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kruševcu - Karić Mikica.

Isto pravo ću zadržati kada je u pitanju izbor za sudije koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju. U pitanju je predlog za izbor sudije u Osnovnom sudu u Prokuplju - kandidat Dara Todorović.

Kažem, opet, uz dužno poštovanje prema svim njihovim ličnim i profesionalnim karakteristikama, mišljenja sam da su možda postojali neki drugi bolji predlozi, da se nisu našli u ovome što je danas Predlog odluke, stoga ću zamoliti da još jednom ovo dobro razmotrimo. Zatražiću od predsedavajućeg pojedinačno izjašnjavanje o svakom od predloženih kandidata kako bi ta odluka bila što validnija i što bolja. Hvala vam.
Zahvaljujem.

Intencija mog amandmana je da ukaže na stalnu potrebu jačanja investicione klime kao preduslova razvoja Srbije. Investicije same po sebi predstavljaju nekakav novčani izdatak za kapitalna dobra, koja će omogućiti novu proizvodnju dobara ili usluga ili, najkraće rečeno, akumulaciju sadašnjosti sa nadom u dobitak u budućnosti.

Međutim, za bilo koji novčani izdatak morate imati zdrav izvor i zdrave finansije. Ja ovde, naravno, mislim, pre svega, na javne finansije. Ozbiljna monetarna politika, koja počinje još od 2014. godine sa Vladom Aleksandra Vučića omogućila je taj novčani izdatak, odnosno te zdrave javne finansije su omogućile novčane izdatke za investicije i razvoj Srbije.

Međutim, Srbija ne može reći da je razvijena i zadovoljna sve dok njeni ljudi koji žive u okruženju nisu razvijeni, odnosno dok taj boljitak ne osete i oni koji žive u okruženju.

Smatrao sam da je važno istaći da su ova Vlada i ovaj predsednik bili inicijatori i nosioci investicija koje je Republike Srbija po prvi put u svojoj modernoj istoriji imala kada je u pitanju Republika Srpska, odnosno naši sunarodnici koji žive sa druge strane Drine.

Podsetiću vas da je od 2014. godine do danas Republika Srbija direktnim investicijama i donacijama uložila u Republiku Srpsku nekih 21 milion evra, samo u poslednjih 20 meseci uloženo je devet miliona evra, i to za projekte od Novog Grada do Trebinja.

Znajući koliki je to i razvojni, ali ako hoćete, na kraju krajeva, i ozbiljan i odgovoran politički potez, mi smo svakako spremni da u narednom periodu, kako bi Vlada nastavila ovim trendom i ovim tempom, podržimo sve zakonske predloge i sva zakonska rešenja koja dolaze pred ovaj parlament, kako bi svi zajedno stvarali osnov za dalji nastavak i za dalje korake u ovom pravcu kada je u pitanju i Republika Srpska, ali i svi naši sunarodnici koji žive u okruženju. Hvala.
Poštovane kolege narodni poslanici, uvažena ministarka sa saradnicima, poštovani građani Srbije, vi ste već rekli o važnosti nekih stvari za Suboticu i mi to osećamo na pravi način.

Moj amandman sam po sebi govori o važnosti razvoja dobre investicione klime, što će u principu dovesti do razvoja Srbije u celini. Mi u Subotici osećamo, da kažem te pozitivne politike sa državnog nivoa, na tom nekom našem lokalnom nivou.

Pored svega ovoga što ste rekli da se radi u Subotici i njenoj okolini, ne zaboravite da je nama važan i ovaj deo, krak auto-puta koji ide od Novog Beograda do Požege, jer time mi dobijamo direktnu ozbiljnu putnu vezu od Horgoša i Kelebije, ka Požegi, a dalje i ka jugu.

Pored toga što je važan ekonomski, važan projekat sa nekog ekonomskog aspekta on je veoma važan i sa političkog aspekta, jer time dobijamo veoma ozbiljnu vezu krajnjeg severa Srbije sa krajnjim severom Republike Srpske. Mislim da je izlišno govoriti koliko je to uopšte važno za jedan srpski korpus na Balkanu.

Druga stvar koja je u Subotici vidno napredovala u proteklom periodu, koristim priliku da vam se zahvalim, to je ovaj ipsilon krak oko Subotice, to je projekta koji čekamo više decenija. On je negde u martu i avgustu prošle godine otvorene su dve deonice od ukupno, čini mi se, šest kilometara i mi u Subotici očekujemo da ćete nastaviti istim tim tempom i završiti ovaj više decenijski posao, a siguran sam da ćete u gradonačelniku Subotice i gradskoj upravi imati pouzdane partnere kada su ove stvari u pitanju.

Na kraju iskoristiću priliku da se pre svega zahvalim i vama lično i Vladi Republike Srbije i predsedniku za sve one infrastrukturne projekte koje ste podržali i u Republici Srpskoj, naročito na njenom krajnjem jugu.
Vi ste predsedavajući vrlo tolerantan čovek, to je već poznato. Međutim, trebali ste verovatno i ovaj put da upotrebite institut opomene, u najmanju ruku da prekinete izlaganje naše koleginice. Jer kud će uverljivije od toga, o čemu govori član 107. Poslovnika na koji se pozivam, kud će uverdljivije od toga kad kažete da zakon ne donosite na korist tajkunima. Bitno je objasniti pre svega zbog građana Srbije, sve ove zakone i sva ova zakonska rešenja donosimo da bismo sprečili tajkune i to iste one tajkune koji su danas političke gazde uvaženoj koleginici, kao što su Dragan Đilas, Vuk Jeremić, a zašto ne i Boško Obradović. Onaj deo koji se tiče KiM, mislim da je već jasno rekao o tome naš kolega Martinović i izneo podatke, a najbolje da govorimo o činjenicama.

Tačno je rekao koliko je ova Vlada i ovaj predsednik, uradila za ljude na KiM i mislim da je to najbolje merilo onoga, što radi i predsednik i Vlada kada je u pitanju KiM.

Ja vas molim da ubuduće o tome vodite računa i da ovakva izlaganja u najmanju ruku prekinete. Hvala vam.
Hvala, predsedavajući.

Cilj moga amandmana je da ukaže na stalnu potrebu, pre svega da osveži ovaj zakon, ali i da ukaže na stalnu potrebu rada na stvaranju boljih uslova za investicije.

Stvaranje tih uslova je mnogo kompleksan posao i zavisi od više faktora. U početku, to je dobar zakonodavni okvir na kome svi zajedno ovde radimo, pa, evo, i kroz ovaj zakon, koji ste vi predložili, poštovana ministarka. Ali, ono od čega još više zavise uslovi za investicije je verovatno politička stabilnost i samim tim ekonomska, ali i međunarodni ugled zemlje na kome opet, pre svih, najviše u poslednjim godinama radi predsednik države.

Da li to može bolje? Uvek, naravno, može bolje. Ali, koliko god neko hteo da sakrije rezultate, oni su sad ozbiljni i veoma vidljivi.

Vidljiv je tako i projekat revitalizacije jezera Palić u Subotici. Vi znate, tj. vaše ministarstvo je u novembru mesecu 2017. godine potpisalo onaj trojni ugovor gde su potpisnici još nemačka KFV banka i grad Subotica, a radi građana Srbije, radi se o ugovoru o donaciji od šest i po miliona evra, koji će omogućiti i biti početak ozbiljne investicije na dugogodišnjem, odnosno višedecenijskom problemu Palića i okoline. To je jedan ozbiljan razvojni problem Palića, Ludaša, Subotice i svih okolnih mesta koja se nalaze na severu Bačke.

Obzirom da taj projekat ide nekim svojim zamišljenim tokom, ja moram da pohvalim i napore koje čini vaše ministarstvo, lokalna samouprava u Subotici, da se zahvalim nemačkoj banci na ovoj ozbiljnoj donaciji, a vama da kažem da ćete i vi i Vlada i predsednik države sigurno imati podršku građana sa severa Bačke, sve dok tim tempom napreduje razvoj severa Bačke, a u ovom parlamentu, dok dolaze ovakvi reformski i dobri zakoni, oni će imati podršku nas, Srpske napredne stranke. I hvala vam na svemu ovome što sam prethodno rekao, poštovana ministarka.
Hvala, predsedavajući.

Uvažene kolege narodni poslanici, članovi Vlade, poštovani građani Srbije, danas u raspravi o amandmanima, govoriću o mom amandmanu, a njegov cilj je, pre svega, unapređenje investicione klime u Republici Srbiji.

Cilj svih zakonskih rešenja još od 2014. godine je da nas postavi u red uređenih i naprednih društava u Evropi. Istini za volju, mi smo tim naprednim društvima pripadali i u nekim ranijim periodima, a po nekim istorijskim okolnostima, u nekim istorijskim okolnostima i po nekim društvenim pojavama, veoma često smo mogli da poslužimo i kao uzor nekim drugim zajednicama.

To je jedan od primarnih ciljeva svih zakonskih rešenja od 2014. godine, pa evo do danas. Kao drugi cilj koji iz ovoga proizilazi je sigurno stvaranje jedne dobre, pre svega, investicione klime koja će u konačnici uticati na život običnog čoveka u Republici Srbiji.

Imali smo, doduše, u istoriji periode kada nismo mogli da se pohvalimo svim onim što se dešavalo u Republici Srbiji, a tome su doprinosile neke naše unutrašnje snage koje su se trudile zarad nekih svojih sitnih, ličnih interesa ili nekih krupnih stranih interesa i tuđih interesa da nas sklone i uklone iz tog društva civilizovanih, odnosno naprednih i uređenih društava u Evropi.

Bilo je tih perioda u istoriji dosta, a ja ću vam reći samo da je jedan od njih onaj od 2000. pa do 2012. godine, odnosno čak do 2016. godine, jer su, ne zaboravite, vlast u severnoj srpskoj Pokrajini DS i njeni sateliti vršili sve do 2016. godine, a to je bilo nedavno.

Najbolje da govorimo o činjenicama i brojkama, pa ću napraviti neka poređenja o tim periodima od 2000. do 2016. godine i o onome što se dešavalo posle toga.

Te 2012. godine, govoriću o stranim direktnim investicijama, jer je i tema mog amandmana investiciona klima u Srbiji, nivo stranih direktnih investicija u Srbiji je bio na nivou od 357 miliona dolara. Da biste znali na kom nivou smo bili napraviću vam poređenje sa teritorijom naše južne Pokrajine. Iste te godine na teritoriji KiM iznos stranih direktnih investicija je bio skoro pa i isti kao u centralnoj Srbiji, negde oko 300 miliona. U Hrvatskoj smo imali milijardu i 250 miliona, skoro četiri puta više. U BiH, ako se dobro sećam, 657 miliona, što će reći negde duplo više, a u Crnoj Gori 609 miliona. Govorim o 2012. godini.

Šta imamo sada? Godine 2017. imamo strane direktne investicije u Srbiji na dve milijarde i sto miliona, u odnosu na onih 357 miliona, što je negde 6,5 puta više u odnosu na taj period kada smo na vlasti imali DS i njene satelite.

Naravno, sve to u konačnici, ako saberemo i ako tome dodamo još privredni rast koji će te 2012. godine iznositi minus 2%, što se u stvari ne može nazvati privrednim rastom. To je pad minus 2% i 2018. godine, kada je u ovim momentima, negde prema procenama 4,9%. Sve to u konačnici utiče na život običnog čoveka i onda dolazite do toga da je nezaposlenost 2012. godine 25,5% a sada negde na 11,5%.

To su stvari koje se tiču običnog čoveka koji živi u Republici Srbiji, običnih stvari koje tiču svih nas koji živimo u Republici Srbiji, ali i onih koji su naši državljani koji žive van Republike Srbije, tj. pre svega u okruženju.

Izneo sam brojke svima nama koji smo u ovoj sali i građanima Srbije, pa da pravimo poređenja i govorimo o onome što je istina. O ovim brojkama mogao bih dosta da govorim, ali ću to ostaviti za neku narednu priliku, a moj amandman i govori o važnosti unapređenja investicione klime, kako bi ovi trendovi o kojima sam govorio bili nastavljeni u budućnosti. Hvala.
Hvala predsedavajući.

Pa, vi ste krenuli u početku ozbiljno da primenjujete Poslovnik iako važite za čoveka koji prilično izbegava tu, da kažem, najoštriju primenu kada su u pitanju opomene, ali mislim da ste i sada morali da reagujete.

Ne unosi ministar nikakvu konfuziju u ovaj uvaženi Dom, niti ima ikakve konfuzije kada smo u pitanju mi koji želimo dobro ovoj zemlji. Spomenuo je prethodni govornik i predlagač amandmana sve ono što su radili vaši i naši, a na početku postavlja se pitanje da li je uopšte moralno raspravljati o amandmanu koji dolazi iz poslaničke grupe, koja uporno u poslednje dve godine poziva prvo na tuču, na silovanje, na vešanje, čuli smo danas i na rešenje problema nelegalne gradnje rušenjem? I sada, postavlja se jedno jasno pitanje da li uopšte o takvim amandmanima treba raspravljati?

Kada su u pitanju vaši i naši, koje je spomenuo uvaženi kolega, pa evo to možemo lako da razlikujemo. Kada su u pitanju, da kažem, ova sadašnja vlast, kada kažem naša, onda mislimo na narodnu vlast, vlast koju je izabrao ovaj narod, evo kako stoje stvari. Danas je Srbija deseta u svetu po brzini izdavanja građevinskih dozvola, danas je Srbija zemlja u kojoj imate više od 30 hiljada gradilišta u odnosu na onih stotinak koliko je bilo aktivno u Srbiji kada su njihovi bili na vlasti, tj. onaj koji im je danas gazda, gospodin Đilas. U ono vreme kada su bili njihovi, Srbija je legalizovala za celih 17 godina 150 hiljada objekata, ispravite me ministarka ako grešim, a od 2015. godine do danas 183 hiljade nelegalno izgrađenih objekata.

Znači, nije intencija rušenje objekata, na šta poziva Boško Obradović i ljudi iz tog Saveza, nego legalizacija i dovođenje u red stvari u toj oblasti. Hvala.
Hvala predsedavajući.

Članovi od 109. do 115. Naime, znate da se funkcija narodnog poslanika obavlja 24 časa dnevno, svih 365 dana u godini. Mislim da se samnom slažete i vi i većina prisutnih u ovoj sali.

Vaše mogućnosti po tom pitanju o kome ću govoriti su možda sužene, ali treba razmisliti o tome da sve predviđene mere iz članova od 109. do 115. pokušate primeniti i da oduzmete reč, opomenete i zabranite uopšte učešće na sednicama Narodne skupštine poslaniku Srđanu Nogu.

Naime, ukoliko dostojanstveno obavljate funkciju za koju vas je narod izabrao, ne sme vas desiti ono što se desilo juče poslaniku Nogu. Siguran sam tim pre u ovu svoju konstataciju što i onih 1% ili 2% glasača koji su glasali za taj njihov pokret kome on pripada ne misli i siguran sam da se danas stidi svega onoga što je juče izgovorio Srđan Nogo. To je onaj deo koji se tiče vaših nadležnosti i nadležnosti ovog uvaženog doma.

Drugi deo na kome lično insistiram je da svi organi MUP, tužilaštva i sudovi u Srbiji ozbiljno razmotre ono što se desilo juče i pošaljemo opomenu da je to pojava koja ne sme da se dešava u našem društvu. Ovo što se juče desilo nije nimalo bezazleno. To je jedna ozbiljna društvena opasnost i mislim da vi, kao i svi naredni predsedavajući morate dobro razmisliti o ovome što sam rekao, a mi kao društvo se zamisliti nad onim što se dešava među nama. Do duše, sreća je pa su ti ljudi manjina, ali takve pojave po meni treba saseći u korenu. Hvala.
Hvala, predsedavajući.

Očigledno da u tom Savezu za promene, za početak da kažem, odriču se svega i svačega, juče Veselinovića, danas Noga, Bog zna čega sve, svak svakoga ili svačega, jedino što se ne odriču i što ih okuplja su Đilasovi milioni i mržnja prema predsedniku države.

Ali, dobro je da je ta politika ogoljena i prikazana na ovaj način konačno evo i u parlamentu.

Vratio bih se na zakon, tj. na zakonske predloge koji su danas pred nama, i počeću opet od ovog Zakona o planiranju i izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju objekata, jer mi je nekako i dat uvod od strane prethodnog govornika i napravio jednu retrospektivu svega onoga što se dešavalo u prošlosti i što je prethodilo i ovoj situaciji i ovim zakonskim rešenjima koja su danas pred nama.

Negde imam dojam da je u stvari ovo samo nastavak onog hrabrog iskoraka koji je napravila Vlada na čijem čelu je bio današnji predsednik Republike Aleksandar Vučić i nastavak borbe protiv nelegalne gradnje u Srbiji.

Međutim, treba znati da ovo nije neki skori problem, ovo je višedecenijski problem u Srbiji koji svoju kulminaciju doživljava posle 2000. godine i vlasti onog nesretnog DOS-a. Vratiću se nazad i napraviti jednu retrospektivu šta je to što je prethodilo svemu ovome. Vi znate da se u to vreme građevinska dozvola u Srbiji čekala se dve do tri godine. To je jedan od uroka, drugi uzrok je jedan ozbiljan broj privilegovanih pojedinaca koji su imali tu privilegiju da izbegnu zakonsku regulativu i da grade bez potrebne dokumentacije, koji je po pravilu bio blizak tadašnjim vlastima. Šta su posledice? Posledice su veoma ozbiljne. Posledice su to da imate u to vreme Srbiju na 175 mestu u svetu po brzini izdavanja građevinskih dozvola. Imate ozbiljno urušenu građevinsku industriju kada mnoge velike građevinske firme u Srbiji nestaju u onoj nesretnoj i pljačkaškoj privatizaciji. Imate kao posledicu otpuštanje radnika iz istih tih firmi i na kraju, kao rezultat svega, dva miliona nezakonito izgrađenih objekata u Srbiji. To je krajnji rezultat. To je rezultat koji će sačekati Vladu Aleksandra Vučića i ministarstva te Vlade.

Tada u stvari počinje taj veliki posao. Već sam početak i velika stvar je bilo popisivanje svih tih objekata, što je postavilo temelje za ozbiljno rešavanje i suočavanje sa ovim problemom. To je nešto što je prvi put urađeno u istoriji. Ozbiljno su evidentirani i popisani tih dva miliona objekata u Srbiji.

Danas kao posledica, u stvari kao nešto što je prethodilo svemu ovome i ovim današnjim zakonskim rešenjima imate brže izdavanje građevinskih dozvola, gde se čeka do nekoliko dana, u mojoj Subotici svega dva do tri dana, koliko znam. Čak se i na sajtu vašeg ministarstva Subotica nalazi kao jedan od pet gradova u kome se građevinske dozvole najbrže izdaju. Imate ozbiljno pokretanje građevinske industrije. Umesto 500 gradilišta koja ste imali aktivne za vreme Đilasa kao lidera tog nesretnog saveza, imate negde oko 2.500 aktivnih gradilišta u Srbiji, ispravite me ministarka ako grešim.

To je jedan ozbiljan iskorak kada je ova stvar u pitanju. Zbog svih olakšanih procedura koje su se desile u međuvremenu, imate i manji broj slučajeva nelegalne gradnje. Do duše, ne mogu sa nekog ljudskog aspekta da kritikujem jedan deo ljudi koji su u tom periodu uspeli da izgrade svoje stambene objekte i zbrinu porodicu i nađu minimum neki sigurnosti za sopstvenu porodicu, ali broj tih slučajeva kao posledica svih ovih zakonskih rešenja je smanjen na minimum. Da bi Srbija znala, ti slučajevi i dan danas postoje i to niko ne može da negira, međutim, ovaj zakon koji je danas pred nama je u stvari nastavak borbe protiv te nelegalne gradnje. NJime ćemo, pre svega zbog građana Srbije, opet napraviti jedan hrabar iskorak.

Moram reći da to, zaista, jeste jedan hrabar iskorak, jer ćemo i bez sudskih rešenja pristupati rušenju nelegalno izgrađenih objekata, jer znamo da ti sudski procesi u upravnom postupku u Srbiji traju i po nekoliko godina.

Obzirom, ministarka, da kažem da ste, pravite jedan ovako hrabar i reformski iskorak, mi smo i do sada kao poslanici SNS u ovom uvaženom Domu podržavali takve reformske i hrabre zakonske predloge, budite sigurni da ćemo na tragu toga podržati i ovaj koji je danas pred nama.

Ja sam ovde hteo da napravim jednu retrospektivu svega onoga da ne bismo u Srbiji to sakrivali nekakvim plaštom, šta je to što je dovelo do ove situacije i šta je to što radimo da izađemo iz onoga u čemu smo se ne svojom krivicom našli.

Malo ću se dotaći i ovog Predloga zakona o građevinskim proizvodima, prosto, kratko, mislim da nijedan dobronameran čovek, niti poslanik u Srbiji ne može biti protiv toga da se stvari u bilo kojoj oblasti života uređuju pa i u ovoj. Ovo je prvi put, onaj zakon o kojem sam maločas govorio je nastavak, a ovo je sad prvi put da uređujemo jednu ovu oblast kada je u pitanju ovaj građevinski sektor. Utvrđujemo neki minimum kvaliteta i standardizaciju građevinskih materijala od kojih svi danas gradimo svoje objekte. To će, pre svega, biti na korist građanima Srbije koji će da grade svoje objekte ili da prometuju nekretnine. Znaće koji je kvalitet tih objekata koje kupuju, kako su i kojim materijalima izgrađeni i imaće, da kažem, neke minimalne ekološke, biće zadovoljen neki minimalni ekonomski standardi.

Što se tiče privrede, mislim da je tu učinak nedvosmislen. To će, pre svega, doprineti onom zdravom delu privrede koji na tržištu nastupa sa principa zdrave konkurencije, jedne zdrave tržišne utakmice, otvoriće im jedna nova vrata velikih evropskih tržišta, gde ovi standardi su uslov i gde važe ovi standardi koje vi danas nama narodnim poslanicima predlažete kroz ovaj zakonski predlog.

Eto, ukratko, ova dva zakona, osvrnuo sam se na sve ono što smo imali u prošlosti, na ono što ste radili od 2014. godine posebno do danas. Još jednom da vam kažem, obzirom da se radi o hrabrim iskoracima, ono što je Srbiji bilo potrebno sve ove decenije, mi iz SNS ćemo podržati i ova dva, ali i ostale zakonske predloge koji su danas pred nama.
Hvala, predsedavajući.

Da bismo uopšte videli koliki je napredak ili koliko je nazadovanje u nekoj oblasti, potrebno je da imamo određene parametre kako bismo vršili poređenja. Mislim da je najbolje da poredimo nešto što je bilo u prošlosti sa onim što imamo danas. Tako ćemo najbolje da vidimo koliki je, kažem, napredak ili nazadovanje.

Poslovima ekologije i zaštite životne sredine u Subotici se bavi javno-komunalno preduzeće „Čistoća i zelenilo“. Situacija koju imamo od 2014. godine u tom preduzeću je takva da je to jedan od najvećih gubitaša na severu Bačke, sa 200 miliona dinara dugova, urušenom infrastrukturom, zastarelom opremom, skupim kreditima itd, mnogo nepravilnosti koje nije utvrdio Milimir ili bilo ko drugi, nego revizorska kuća.

U protekle četiri godine ta oprema je zanovljena, infrastruktura takođe, nemamo skupe kredite, preduzeće nema dugovanja, nabavili su savremenu opremu, izgrađen je najmoderniji, ali nisam neskroman kad kažem, najmoderniji azil za pse i mačke lutalice u Republici Srbiji. Vrednost preduzeća je povećana za više od 400 miliona dinara i to je jedno od najstabilnijih preduzeća danas na severu Bačke. Naravno, zasluge za ovo idu gradonačelniku i menadžmentu preduzeća, ali to bi bilo nemoguće da nemate politiku i sveukupnu klimu koju stvara predsednik države i Vlada Republike Srbije, u kojoj ste i vi, uvaženi ministre.

Najbolje je da ovo ne budu samo moje reči. Evo, ja pozivam svakog građanina da uz prethodnu najavu proveri da li je tačno ovo što ja govorim. Naravno, poziv važi i za vas, gospodine ministre, i za javnost u Srbiji. Bila bi nam velika čast da se i sami uverite na licu mesta.

Zašto ovo sve govorim? Ovim želim da pokažem da ljudi u Subotici prate ono što su koraci Vlade, predsednika Republike Srbije i mi takođe u ovom uvaženom domu ćemo pratiti sve ovo što radite, podržati ove zakonske predloge, a moj amandman je u stvari samo dopuna člana 3. i jedno tačnije tumačenje člana 3. ovog zakona. Hvala vam.
Hvala, predsedavajući.

Pa, istine i činjenica radi, a vezano za raspravu o amandmanu naše koleginice, čuli smo u prethodnom periodu dosta stvari koje ne stoje. Dobro je da postoji načelna saglasnost svih nas ovde o potrebi zaštite čovekove okoline, ili životne sredine, dobro je da postoji i načelna saglasnost kada su u pitanju vetrozaštitni pojasevi, ali dobro je i da napomenem ono što se dešavalo u prošlosti. Niko od nas ne mrzi vetrozaštitne pojaseve kao što nam se spočitava iz opozicije, ali imamo dosta ružno sećanje kada je u pitanju ta tema vetrozaštitinih pojaseva, naročito mi u Vojvodini. Vi ste to dobro rekli, ministre, Vojvodina ima veliki problem, datira još iz 2010. godine.

Još 2010. godine iz pokrajinske Vlade je izdvojeno 40 miliona dinara za pošumljavanje 395 hektara u Subotici. Bilo je predviđeno da u katastarskoj opštini Đurđin bude pošumljeno 203 hektara, u Žedniku 102 hektara, u Bikovu 89 hektara. Naravno, taj novac iz pokrajinske Vlade je isplaćen u iznosu od 40 miliona, a pošumljavanje znate kako je završeno? Od onih 203 hektara U Đurđinu, pošumljeno je 25 hektara, od onih 102 hektara u Žedniku, pošumljeno je 13 hektara, a od onih 89 u Bikovu, nije pošumljeno ništa. Novac je, naravno, isplaćen, a šuma nema nigde. Da je taj posao tada urađen kako treba, ne bismo danas imali priču našeg kolege Šormaza, nego bismo imali u Vojvodini, kao i u Slavoniji, kao i u susednoj Mađarskoj, imali bismo nepregledne šume.

Samo želim da kažem da mi nemamo ništa protiv vetrozaštitnih pojaseva kako nam rekoše kolege iz opozicije, niti mi mrzimo vetrozaštitne pojaseve, nego imamo jedno zaista loše sećanje kada je u pitanju ova stvar.

Ja vama čestitam na svemu što radite i kada je u pitanju ovo pošljumljavanje, ali i kada je u pitanju ovaj zakonski predlog koji je pred nama, o kojem ću nešto malo kasnije. Prosto, imao sam potrebu da skrenem pažnju da prestanemo u raspravi o amandmanima da spočitavamo nekome nešto za šta smo sami krivi u prethodnom periodu. Hvala.
Hvala, predsedavajući.

Ne sumnjam ja da mi svi ovde imamo sećanje, samo mi se trudimo da naše sećanje doseže što dalje, a neki drugi ili se ne sećaju ili ne žele da se sećaju. Mi se, eto, prosto sećamo te 2010. godine, sećamo se tih 40 miliona, sećamo se tih 400 nepošumljenih hektara.

Što se tiče rada policijskih uprava, tužilaštava i nekih drugih stvari, evo, sećamo se da su neki ministri iz tog prethodnog perioda, koji su opet iz Subotice, igrom slučaja, a koji su se bavili ovim pitanjem kojim se danas bavi i ministar Trivan, predmet policijskih i istražnih organa. Ali, dobro, to je već druga stvar i ostavljamo to policijskim, istražnim i sudskim organima Republike Srbije koji, za razliku od nekog tog perioda kog se mi sećamo, sada rade svoj posao. Sećamo se kako je taj posao zaštite životne sredine ili čovekove okoline izgledao u tom periodu, a vidimo kako izgleda danas. To su prosto činjenice, kad na njima već insistiramo, to su činjenice, a ovo su sve sećanja na koja ću se truditi ja i moje kolege iz Srpske napredne stranke da uvek podsetimo građane kako je to bilo u prošlosti, koliko god se neko drugi trudio da to sećanje izbriše iz našeg društva. Hvala vam.