Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, čast mi je da vam se obratim. Ja sam Milimir Vujadinović, dolazim iz verovatno najlepšeg grada u Srbiji, Subotice, gde žive verovatno i najbolji ljudi na svetu.
Odmah na početku ću da kažem da ću kao narodni poslanik svakako podržati set zakona koji je danas pred nama. O značaju nekih od njih su svakako govorile već naše kolege iz Kraljeva, ali taknuću se tri. Mislim da ne treba biti nešto previše vešt i ekonomski obrazovan, pa zaključiti da je sam sporazum, tj. ugovor o zajmu između Vlade Republike Srbije i Fonda za razvoj Abu Dabija itekako povoljan i koristan za Srbiju. Naravno, povoljna je i sama činjenica da ceo kredit ne morate povući u celosti, da možete povlačiti u tranšama, te da kamatu plaćate samo na povučeni deo kredita.
Naravno, ne tako davno, kupujući taj veštački socijalni mir, povećavajući plate i penzije, kao i socijalna davanja u Srbiji bez apsolutno ikakve ekonomske opravdanosti, a sve u cilju održavanja, beskonačnog održavanja na vlasti, stranke bivšeg režima su se zaduživale kreditima za koje tada niko nije apsolutno ni mislio, niti mario kako će ni na koji način biti vraćeni. Zaduživana je Srbija, zaduživani smo mi, građani Republike Srbije. Zaduživana su naša deca, zaduživani su naši unuci.
Naravno, takvim kreditima je po pravilu država zaduživana kamatnim stopama koje su se kretale od 6,5% do 8%. Kao jedan odličan primer navešću kredit koji je Vlada Mirka Cvetkovića, pa zamislite slučajnosti, a i potvrde ovoga što sam ranije govorio, uzela u septembru mesecu 2011. godine, na samom početku izborne kampanje. Iznos je apsolutno isti onome o kojem mi danas govorimo ovde kada je u pitanju sporazum Fonda i Vlade Republike Srbije, milijardu dolara.
To je verovatno jedan od najskupljih kredita u modernoj istoriji Srbije, kamatna stopa je bila 7,25% i mislim da je veoma jasno poređenje sa ovim o čemu mi danas govorimo. Ako pogledate zajam koji Vlada Republike Srbije planira da uzme od Fonda za razvoj Abu Dabija sa kamatnom stopom od 2,25%, koji će apsolutno služiti refinansiranju kredita i smanjenju troškova zaduženosti i uporedite ga sa kreditom koji je uzela Vlada Mirka Cvetkovića, jasno je da štedimo 50 miliona dolara na isti ovaj iznos.
Koliko su značajne te uštede mislim da je suvišno govoriti. Znamo najbolje mi ljudi iz severne srpske Pokrajine. Od nedavno Vlada Republike Srbije ulaže 1,9 milijardi dinara već posle mnogo, mnogo godina u obnovu škola i vrtića u severnoj Pokrajini, a i svakako građani Subotice, jer Vlada je dva miliona evra već prebacila za nastavak radova na Ipsilon kraku, tj. drumskoj obilaznici oko Subotice. Decenijama su stizala obećanja o tome da će Ipsilon krak biti završen, mnogi su svoju političku sudbinu vezali za završetak navedenog projekta, ali otprilike završena je kao i taj projekat.
Važna je ušteda i da bismo gradili put ka južnoj srpskoj Pokrajini, da bismo poboljšali uslove života našeg naroda u južnoj srpskoj Pokrajini, ali i da bismo gradili mostove između Republike Srpske i Srbije. Vlada finansira, zamislite, tako lepog naziva, most između Bratunca i Ljubovije, „Bratoljub“, koji je svakako dokaz da brinemo i o građanima u Republici Srpskoj.
Premijer Vučić i Vlada Republike Srbije je finansirala i opštinu u Republici Srpskoj. Srebrenica, kao jedna od najlepših opština u Republici Srpskoj, je svakako pomognuta od strane Vlade Republike Srbije.
Pokušaću još par argumenata kada je u pitanju Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Narodne banke za obnovu i razvoj, a tiče se programa modernizacije i optimizacije javne uprave. Već 2014. godine Vlada je usvojila jedan program, veoma hrabar program koji se tiče fiskalne konsolidacije i on je već 2015. godine potvrđen na sklapanju aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom.
Jedan od najvažnijih zadataka i izazova je bio smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru i poboljšanje njihove strukture. Jasno je da je tu bila aždaja koja je pretila da proguta i naše društvo i mislim da posle decenija neko se usudio i imao hrabrosti da se sa ovom aždajom uhvati u koštac. Program modernizacije i optimizacije javne uprave predviđa, tj. obuhvata verovatno i dva najvažnija cilja iz tog akcionog plana za sprovođenje Strategije optimizacije, a to je uspostavljanje sistema zasnovanog na zaslugama, za koji se valjda ovde svi mi borimo, ali i jasno upravljanje javnim nabavkama i javnim finansijama. Mislim da bi bilo potpuno licemerno i nelogično ne podržati one koji su se posle više decenija odlučili na ovako jedan težak korak.
Na kraju, što se tiče Fonda za zapadni Balkan, više radi građana Srbije moram da kažem, mada siguran sam da će to pokušati da opovrgnu oni koji su lažni dušebrižnici i umišljeni čuvari tapije na srpstvo i patriotizam, jer valjda to samo njima pripada, to je u stvari jedan korak Vlade Republike Srbije ka negiranju nezavisnosti Kosova i Metohije. Kosovo je u Sporazumu jasno asimetrično predstavljeno i, naravno, prema Sporazumu nije predstavljeno kao država. Ne treba biti u zabludi da bi Fond verovatno bio osnovan i bez učešća Republike Srbije, ali tada sa nekim zemljama iz regiona i jasno predstavljen kao država, bez zvezdice, bez fusnote, a o ekonomskoj koristi za naše građane, mislim da je izlišno da govorim.
Znaju građani Kosova i Metohije, pokazali su to i na izborima ko je taj ko radi za njihov opstanak, ko je taj ko radi za njihov boljitak, što je u stvari danas i najvažnije, da to nisu ti lažni čuvari tapije na srpstvo i patriotizam, nego ljudi koji rade konkretne stvari za njih. Stoga, još jednom naglašavam sve predložene zakone koji su danas pred nama ću podržati, a pozivam i sve narodne poslanike da urade isto. Hvala vam puno.