Da li ste spremni da dobacujete? Niste. Gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo poslanici, dame i gospodo ministri, nema žurbe. Počeću prvo jednom opaskom, jer na taj način hoću i da se približim ovoj materiji koja mi nije bliska, a to je nešto što je u trećem javljanju rekao gospodin predsednik Vlade. To što je izjednačio nekakve stvari koje se ne mogu izjednačiti, a ne zato što je neko bolji, a drugi gori, ne smeta mi.
Smeta mi što je rekao ili sam tako zaključio, da je Vlada ta koja ima prava da raspoređuje, ne znam, za penzionere, za ovo, za ono, u smislu da nije parlament taj koji treba da o tome podrobnije odlučuje.
Smatram, gospodine predsedniče, da vi sa svojom ekipom morate da podastrete podatke o tome gde treba šta da se potroši, a da mi treba o tome da odlučujemo kako se troši i gde će se šta potrošiti, na osnovu argumenata.
To je premisa o kojoj ću sada govoriti. Prema tome, zakon o budžetu svake zemlje, da napravim mali uvod, pa i Srbije je jedan od najvažnijih zakona, jer treba da pruži projekciju daljih kretanja, bar za nekoliko godina. Drugo, u nekim zemljama, a vi to bolje znate od mene, ne samo da se gleda da li će se i koja sredstva gde rasporediti, nego kakav će biti efekat tih sredstava na različite delatnosti. Otuda je moja malenkost uzela da o budžetu raspravlja sa aspekta koje je moguće delovanje ovog budžeta ovako predviđenog na jednu oblast koja je nazvana javne službe. Gospodine ministre, to je oblast zdravstva, a za koje smatram i uvek sam govorio da je to oblast od posebnog društvenog interesa. Sam termin javne službe i nije važan. Nešto ću govoriti o tome kakav je uticaj tog budžeta na nauku.
Pa, da vidimo, neću se baviti ciframa. Baviću se uglavnom memorandumom koji je prateći deo ovog zakona o budžetu, i delom budžeta koji se odnosi na finansijski plan Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Odmah ću početi sa citatom na strani 62. pratećeg memoranduma: "Zdravstvena zaštita će se racionalizovati i učiniti rentabilnom". Sledi odmah rečenica: "Do kraja 2002. godine treba da bude izrađena studija o položaju domaćinstava i izvršena procena nivoa siromaštva, a do juna 2003. godine (to je već nešto predloženo) izrađena strategija za borbu protiv siromaštva". Da li, gospodine ministre, slučajno ili nije, tek sa siromaštvom ide i zdravstvo. To potpuno razumem. Pa, da vidimo jedan sledeći citat: "U 2002. godini masa plata u javnom sektoru odražavaće se u konstantnom odnosu prema bruto društvenom proizvodu, sa tendencijom da se posle reorganizacije javnih službi i njihovog oslobađanja od viškova radne snage povećaju". To je strana 69.
Pitam, kako Vlada to namerava da uradi i na koji način? Onako kako misli, to može da uradi, prvo, sredstvima kojima raspolaže, drugo strategijom koju ima i treće, može da uradi regulativom koju treba da sprovede u određenoj oblasti. A ovde govorim o oblasti zdravstva. Pa, da vidimo o strategiji ću kasnije.
Imamo li mi regulativu, a obraćam se sada gospodinu ministru u oblasti zdravstva? Da li smo mi koji zakon,a mi smo malo i razgovarali pre, a vi ste odskora ministar, koje zakone iz oblasti zdravstvene zaštite ste doneli? Mi smo skoro doneli samo kozmetičke promene Zakona o zdravstvenoj zaštiti i taj se posle nije mogao da uklopi sa Zakonom o radu, jer nismo definisali prekovremeni rad i dežurstvo. A gde nam je zakon o lekovima? Zakon o komorama? Čujem da se predviđaju već agencije koje će davati licence. Gde je zakon o zdravstvenom osiguranju itd. Verujem da je to sve u redu i da se sve to sprema.
Ne može se nikako to izvršiti, ta regulativa, bez jedne zakonske osnove. Pa, da idemo sada dalje. Sada ćemo malo na cifre. (Iz sale: Nemoj.) Ma, baš hoću. Želeo bih da analiziram ove cifre i to iz prihoda, odnosno rashoda koji se predviđaju u Fondu zdravstvenog osiguranja, gde se kaže sledeće.
Za ambulantno-polikliničke dispanzerske uloge 24 milijarde dinara i 23 milijarde za stacionarno lečenje. Reč je o 68 milijardi, gospodine predsedniče. Nije reč o budžetu. O budžetu je tu gospodin Đelić i svaka mu čast, prvi put je ove godine dao negde oko 1,5 milijardu za raseljena lica koja nisu obuhvaćena zdravstvenom zaštitom, ali da vidimo sada da li se iz ovih podataka može, gospodine ministre, nazreti strategija. Imate li podatke koliki je broj zaposlenih u zdravstvu? Vaš pomoćnik je na jednom Odboru za zdravlje rekao da nema. Ako bi ovde bilo raščlanjeno na to kolike su plate u zdravstvu, onda biste već dobili podatak o tome koliko je nemedicinskog osoblja. Po nekim pokazateljima to je oko 30% nemedicinskog osoblja, a onda se prema tome napravi strategija ili reforma zapošljavanja u zdravstvu.
Dalje, ako govorimo o stacionarnim ustanovama, ovde isto nije raščlanjeno. Govori se o potrošnji u stacionarnim ustanovama i to su rashodi. Ako nemamo gde je to potrošeno, onda ćete imati slučaj da imate u Srbiji oko 7 ili 8 hiljada postelja. Za šta? Za dermatovenerologiju, tako bar kažu, a da imate manjak postelja za kardiovaskularno oboljenje. U tom istom odseku imate i za hiruške intervencije. Po nekim pokazateljima koje imam, neke hiruške ustanove učestvuju sa svega 3% ukupnih hiruških intervencija u procentima. Pitam vas da li su nam potrebne? Gde je tu reforma? Gde je strategija? Da li nam trebaju takve ustanove? Kako ćete to uraditi? Koji su to kapaciteti? Koje ćete kapacitete revidirati?
Znači, to su stvari na koje sam hteo da ukažem i da ponovim, samo iz jasnih podataka. Nije nama poslanicima ovde zakeramo. Ne, iz podataka možemo da izvučemo zaključke i da vidimo da li ste spremni, da li je započeta reforma, ima li uopšte početka reformi, ima li uopšte namera za reformu ili nema i koja je strategija. Ako je jedna od strategija preventiva, onda da vidimo koji ćemo paket zdravstvene zaštite omogućiti ljudima sa ovakvim nivoom prihoda. Prema tome, sve u svemu, mi možemo brojke posmatrati ovako ili onako, ali iz tih brojki ne izlazi i ne možemo dokazati da su započete reforme u jednoj ovako važnoj oblasti i to što kažemo da imamo reforme, to ne možemo da prihvatimo. Moramo to i da dokažemo.
Sada bih se kratko osvrnuo, ako je tako u zdravstvu, čini mi se da je slično i u nauci. Nema gospodina Domazeta. Neke stvari nije objasnio, pa se na njih neću vraćati, ali mogu da kažem da posle formiranja nove vlade januara 2001. godine, i to gospodin predsednik zna, nastavljeno je privremeno finansiranje istraživačkih institucija, onih koje je osnovala Vlada Republike Srbije. To privremeno finansiranje je bilo na nivou projektnog finansiranja ili institucionalnog finansiranja. Ta projektna su praktično bila institucionalna, jer su projekti, skoro svi, prihvatani samo zato da bi ljudi imali da primaju plate.
Sada se nude sredstva, doduše sa povećanjem, sada je 0,3 nacionalnog bruto dohotka, a bilo je 0,26, ali još uvek se nema strategija kako će se finansirati naučni projekti. Nešto je govorio gospodin ministar. Mislim da bi to trebalo da se pokaže, jer naučni projekti se ne stvaraju za godinu dana. Naučni projekti moraju da se zaduže, predvide i investicije, kao što i investicije u zdravstvu moraju biti veće.
Mogu da vas pitam da li ćete završiti porodilište u Požarevcu, hoće li se barem započeti završetak Kliničkog centra u Nišu, u Beogradu itd. Sve to mora, kako bi rekao gospodin Đelić, da bude transparentno, da bismo mi mogli da vam damo zeleno svetlo, gospodine ministre tako će biti i Vlada će to uraditi, a onda ćemo u završnom računu reći da li to valja ili ne valja.
To važi i u nauci. Mora se način finansiranja nauke drugačije urediti i da ne bih dalje dužio, nemam primedbe na brojke i po mom mišljenju ne bi bilo dobro prelivati, kako reče gospodin premijer, sa ovog na onaj konto, ali ono za šta se zalažem i za šta ova vlada kaže da je reformska, mora da nam pokaže sa izrazom transparentno šta namerava, sa kojim projektima i koja su to sredstva, a ne samo ovako džumle, što kažu.