Došli smo konačno na teren podsticanja  zapošljavanja žena. Ovaj član je upravo član koji se bavi tom tematikom. Poslanička grupa DSS je podnela amandman upravo zato što je iz teksta zakona primetila da ovde ima dosta deklarativnih zakletvi, a ima malo konkretnih mera. Tek negde u stavu 4. se pominju neke konkretne mere.
Zaista smo se dugo spremale za ovu temu, jer smo imali nekoliko predloga, koje smo analizirali, koji su se nalazili u raznim vremenskim periodima u proceduri. Videli smo da postoji mnogo boljih i konkretnijih rešenja. Neke od njih smo ponudili ovde.
Čini mi se da je ovaj teren zapošljavanja upravo teren o kome treba malo više da povedemo računa, upravo zato što se položaj žena na tržištu rada od 2000. godine na ovamo znatno pogoršao. Pogoršao se i u odnosu na ono koliko su one imale prethodnom periodu, recimo negde 90-ih godina zastupljenost ženske radne snage je bilo 70%, 2000. je bilo 58%. Danas nemamo podatke, ali vam tvrdim da su ispod 40%.
Ako se poredi položaj žena na tržištu rada i položaj muškarca na tržištu rada, više puta je do sada bilo reči ovde u parlamentu danas u toku rasprave. Te dve stvari ne mogu da se porede i procenti žena u odnosu na muškarca su dramatično niži. Kada se pogleda stopa nezaposlenosti, ona je znatno viša kod žena - 24% prema 16%. Kada je stopa zaposlenosti, muškarci imaju 63, žene 44%.
Na formalnom tržištu rada, ako se posmatra kategorija žena, samo su mladi i oni sa niskim nivoom obrazovanja u težem položaju od žena. Sa druge strane, žene ulaze na tržište rada pod potpuno nejednakim uslovima i okolnostima, u proseku duže čekaju na posao od muškarca, bez obzira na stepen stručne spreme, čak i ako imaju više obrazovanja od muškarca.
Sa druge strane, o diskriminaciji prilikom zapošljavanja smo više puta govorili i onih žena od 40 godina pa naviše. Iznet je i podatak koji je vrlo zanimljiv i vrlo problematičan što se tiče DSS, jer je skoro 30.000 žena, 28.500 od 50 do 55 godina u situaciji da ne mogu da nađu drugi posao i nemaju šanse da u nekoj doglednoj budućnosti budu ravnopravni građani Srbije, nego su dovedene u poziciju da su ne treća kategorija građana Srbije, nego građani Srbije koji nemaju kategoriju.
Dalje, imate situaciju gde su te žene od 40 godina starosti pa naviše u poziciji da će vrlo teško naći posao, ako izgube prethodni posao.
Imate sad jednu alarmantnu situaciju da je više od 40% žena tih godina u situaciji da je bez posla. Isto tako, imate jednu diskriminaciju mladih žena koje prvo imaju, da tako kažem, nepristojne uslove da bi se zaposlile. Zatim, imaju situaciju da ne mogu da imaju decu.
Iz tih svih okolnosti koje sam navela, mislimo da taj član koji se bavi politikom i podsticanjem zapošljavanja mora da glasi ovako, navešću ga - Nacionalna služba za zapošljavanje donosi svake druge godine program za podsticanje zapošljavanja i samozapošljavanja manje zastupljenog pola. Program iz stava 1. ovog člana sadrži mere i aktivnosti za podsticanje žena koje su bez zaposlenja duže od dve godine.
Programom za podsticanje samozapošljavanja žena obrazuju se Garantni fond za poslovnu pomoć, Fond za kreditiranje ženskog preduzetništva i ženske kooperative, služba za profesionalno savetovanje, obuku i stručno usavršavanja, služba za pružanje saveta u oblasti poslovnih finansija. Dodatna sredstva za programe iz stava 2. ovog člana obezbeđuju se i z budžeta Republike Srbije, donacija i drugih izvora.
Zaista mislim da je poslednji trenutak da se ovom kategorijom žena koje izgube posao i na birou su duže od dve godine treba neko da se pozabavi. Mislim da je ovo što smo predložili našim amandmanom vrlo konkretno. Ovo je jezik vrlo konkretne akcije, vrlo konkretnih mera i mislim da ga treba prihvatiti. Treba ga prihvatiti ne zato što dolazi od poslanika iz ove stranke, nego zato što će doprineti da se ovaj zakon ovakav kakav jeste pretvori u zakon koji ima nameru da popravi položaj žena u Srbiji. Hvala. Ovo je bilo vreme ovlašćenog predstavnika.

Hvala, gospođo predsednice, dame i gospodo poslanici, Poslanička grupa DSS je u više navrata pred ovom skupštinom i pred svima vama upozoravala nadležne organe na nenamensko trošenje sredstava budžeta, odnosno sredstava građana Srbije.

Tvrdili smo da je u Ministarstvu životne sredine, u vreme dok je tamo ministar bio gospodin Saša Dragin, oko jedanaest miliona evra otišlo na akciju suzbijanja krpelja, komaraca i ambrozije i da tada uopšte nije sproveden postupak javnih nabavki. Dodatnu sumnju u odnosu na sve to unosila je još jedna činjenica – da to ministarstvo uopšte nije bilo nadležno za taj posao.

U više navrata smo dobijali zaista čudne i smešne odgovore iz tog ministarstva. Jedan od tih odgovora je da su brojali krpelje, pa su tolika sredstva otišla zbog toga.

Drugi odgovor je glasio da se oni pozivaju na zakon, koji nikada nije donet; ni tada, ni sada nije donet, niti bi ikada mogao biti donet.

Međutim, insistirali smo na ovoj priči znajući da treba konačno da se obelodani ko je kriv i šta se dešavalo u tom ministarstvu.

Izveštaj Državne revizorske institucije o budžetu za 2008. godinu je pokazao niz nepravilnosti u trošenju budžetskog novca, odnosno novca građana Srbije, u mnogim ministarstvima. Moram da kažem da je uzorak bio slučajan: četrnaest ministarstava, tri državne uprave i Direkcija za imovinu.

Državna revizorska institucija je u Ministarstvu za životnu sredinu utvrdila upravo ono što je Poslanička grupa DSS tvrdila.

Potrošena su silna sredstva (oko 11.000.000 evra) nenamenski; nikada za taj posao nije bio raspisan postupak javnih nabavki. Ono što je takođe utvrdila kroz ovaj izveštaj jeste činjenica da u Ministarstvu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, u kojem je ministar Saša Dragin, nije formirana institucija interne kontrole, koja je zakonski morala da bude formirana.

Demokratska stranka Srbije više neće pitati ovo ministarstvo, niti ovog ministra, jer je odgovor dobila od onih koji su bili nadležni za njega, od Državne revizorske institucije.

Pitanje danas upućujemo ministru policije Dačiću, direktoru policije gospodinu Veljoviću i juče izabranom državnom tužiocu – šta će preduzeti povodom izveštaja Državne revizorske institucije koji se odnosi upravo na ovo ministarstvo, bivše Ministarstvo za zaštitu životne sredine, kada je gospodin Saša Dragin bio tamo ministar?

Nadamo se da neće stradati neko od državnih službenika, neko od činovnika, koji sigurno nisu odgovorni za ovu krađu i zloupotrebu, za koju zakon određuje kaznu od minimum 12 godina zatvora. Nadamo se, takođe, da nema nedodirljivih u ovoj državi, da onaj ko je ovo uradio mora da snosi određenu odgovornost.

Upozoravam ovom prilikom i naše kolege i javnost Srbije da će DSS vrlo pažljivo pratiti šta će se dešavati u skorijoj budućnosti sa ovom pričom, zato što zaista smatramo da je konačno došao kraj svim lopovlucima i da za njih neko mora i da odgovara. Hvala vam.

Hvala vam, gospođo predsednice. Član 104. Poslovnika. Zaista sam smatrala da nema potrebe da odgovaram na ovo što je gospodin Senić malopre izrekao zato što je Državna revizorska institucija nezavisna institucija, nezavisna i od Skupštine. Prosto ne bih komentarisala to što on mene proziva za politikantstvo, niti za to što ja tražim. Dve godine Poslanička grupa DSS govori ovo. Smatramo da javnost treba da bude upoznata, ovo je jedan od načina. Skupština je jedino mesto gde mi to možemo da kažemo, a to što je on rekao pokazuje kako ta poslanička grupa razume demokratiju. Hvala.

Gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, dakle, član 16. se odnosi na nadležnost AP Vojvodina u oblasti vodoprivrede. Naravno, tekst koji je predlagač predložio u ovom predlogu je protivustavan i uopšte ne odgovara pravnom sistemu Srbije.
Šta je protivustavno u tom članu? Evo, odmah ću da krenem, stav 1. tačka 1) napisali ste: „Autonomna pokrajina uređuje vodoprivrednu delatnost za teritoriju AP Vojvodina“. To je, naravno, suprotno članu 97. Ustava Srbije.
Odmah prvi stav: „Republika Srbija uređuje“, znači nadležnost Republike je da uređuje zakonima određenu oblast, neku materiju iz neke oblasti. To ne može da bude nadležnost autonomne pokrajine. Imate sad nadležnost autonomne pokrajine u Ustavu, član 183.
Tu nećete naći da postoji način da uređujete nadležnost, ali to što vi neprekidno u mnogim članovima, ja ću o nekoliko govoriti, pominjete da autonomna pokrajina treba da uređuje neku oblast, pokazuje samo jedno - da je to prvi korak ka pravljenju nove države koja će zakonima uređivati na svojoj teritoriju svoje oblasti i potpuno pokazujete da je strah građana osnovan, jer to jeste vaš cilj.
Da li vi možda na ovaj način, kako ste predložili član, legalizujete nešto što AP radi već nekoliko godina, a ni jedan ministar koji se bavi vodoprivredom, a svi su iz AP Vojvodina, na to ne reaguje, iako je to njegova dužnost? Svi međunarodni tokovi u Vojvodini, Dunav, Tisa, Tamiš, prema međunarodnim konvencijama, to je oblast koju uređuje Republika. Vojvodina to radi i dan-danas. Niko o tome reč ne govori.
Dalje, imate otvoreno pitanje Kovinske ade koja se nalazi preko puta Smedereva, a nekim čudom je, iako, prema međunarodnim konvencijama, granica na rekama ide maticom i granica, tako postavljena, ta Kovinska ada pripada Smederevu, a nekim čudom se ona našla u Pančevu. Da li legalizujete to ovako napisanim članom?

Gospodinu ministru ne mogu da kažem ništa, jer ga nema, kao ni većem delu poslanika.
Dakle, u članu 17. predlagač se nije opredelio da li će da govori nešto o nadležnostima, dodatnim nadležnostima ili će da uredi način finansiranja, pa je to pomešao u ovom članu. Naš amandman upravo razrešava dilemu. Kažemo - nadležnosti utvrđuju neki drugi zakoni, uključujući i Ustav, a finansiranje smo vam mi ponudili.
Kada smo već kod finansiranja, ja bih nešto o ciframa, da građani Srbije koji žive na teritoriji Vojvodine vide gde idu njihovi novci. Recimo, taksa za zakup vodoprivrednog zemljišta pod objektima u Vojvodini je 110 dinara po metru kvadratnom, a u ostalom delu Srbije u prvoj zoni je 15,77 dinara, znači, šest puta manje.
Ministarstvo finansija, moram to da kažem, ima inače obavezu da kontroliše i da određuje visinu ove takse, ali i da na to daje saglasnost, ali očigledno se ne bavi ovim, pa Upravni odbor - Voda Vojvodine sam donosi ove odluke.
Dalje, takse za izvađeni pesak i šljunak su u Vojvodini, recimo, 96 dinara po metru kvadratnom, a u ostalom delu Srbije 34,34 dinara po metru kvadratnom, tri puta više. Dakle, to su podaci iz poslednjeg "Službenog glasnika" broj 25.
Upravo je to smešno jer pokazuje Dunav, kojim s leve strane gazduje Vojvodina, sa desne strane Srbija. Čovek koji vadi pesak u Vojvodini će tri puta skuplje platiti to svoje. Potpuno je jasno zbog čega su ovako veliki dispariteti cena, zato što treba platiti sve veću birokratiju u Vojvodini. Narasli su apetiti vladajućih stranaka, građani Srbije koji živite na teritoriji Vojvodine, spremite novce da znate gde će ići.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Član 18. govori o nadležnosti AP Vojvodine u oblasti šumarstva. Tekst koji je predlagač ovde nama ovde ponudio je protivustavan i nije u skladu sa pravnim sistemom Srbije.
Šta je ovde protivustavno? Žao mi je što nema supervizije, da se malo još sporimo, ali očigledno je da smo potpuno u pravu.
Član 18. stav 1. tačka 1) kaže - Autonomna pokrajina uređuje šumarstvo na teritoriji AP Vojvodine.
Prema Ustavu, član 97, ne može to da bude nadležnost autonomne pokrajine, njenu nadležnost reguliše neki drugi član, član 183. Ustava.
Ovo može da bude nadležnost isključivo Srbije, da nam uređuje zakonima na celoj teritoriji neku oblast. To ne može da bude autonomna pokrajina niti njena nadležnost, ma šta nam tumačili i kako nam čitali i tumačili supervizori.
To je ono što sam i o članu 16. govorila. Jasno je da nam predlagač sugeriše ovde vrlo precizno da će država Vojvodina, to je drugi korak, prvi korak je ovaj statut, na svojoj teritoriji svojim zakonima uređivati oblasti.
To je ono što građani razumeju i prepoznaju i što odgovorni poslanici prepoznaju i to je ono što nije u snovima. Očigledno je, kada se ovde vladajuća koalicija probudi, da će u stvarnosti biti nešto drugo od onoga što je sanjala.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je što je gospođa Kolundžija ovde, zato što ćemo ponovo argumente iste suočiti.
Član 25. se tiče zaštite životne sredine. U stavu 1. tačka 1), gde se kaže da Vojvodina uređuje, unapređuje i obezbeđuje zaštitu životne sredine za teritoriju Vojvodine, potpuno je prepisana nadležnost Republike kao nadležnost AP.
Možemo govoriti o poverenim nadležnostima, ali one ne mogu biti na ovakav način prepisivane iz Ustava. Sada mi prepišemo nadležnost Republike i kažemo - eto, mi to baš volimo i kako hoćemo.
Zašto sada govorim o tome šta kaže gospođa Kolundžija? Zato što nas je u toku dana nekoliko puta upozorila kako ona zamišlja decentralizaciju i da je ona predstavnik stranke koja se zalaže za decentralizaciju. Kratko ću je obavestiti o tome kako to izgleda u praksi.
Kada je formiran Fond za zaštitu životne sredine, tada se lokalnim sredinama koje su imale sredstva prema Zakonu o zaštiti životne sredine, za zaštitu životne sredine na svoj teritoriji, dakle, potpuno decentralizovano, oduzela ta sredstva i prebacila u zajednički fond. To se zove, gospođo Kolundžija, centralizacija. Takav zakon ste doneli. O decentralizaciji nema reči, kao što nema reči ni ovde kada je u pitanju ovaj statut i ovaj zakon. To nema veze sa decentralizacijom. To ima veze sa vašim namerama, sa namirivanjem partijskih interesa i sličnim stvarima, i sa još jednom velikom stvari, sa time šta ste planirali da se jako velika birokratija i jako veliki apetiti koje ima birokratija na teritoriji AP na neki način namiri.
Sada ćemo ih izmestiti, daćemo im taj prostor, pokušaćemo da ih namirimo raznim funkcijama, tako što ćemo im oduzimati stvari na razne načine, kao što ovde prebacujete nadležnost Republike u nadležnost AP.

Da završim ovu diskusiju koju smo krenuli u prethodnom amandmanu, a koja se proteže i ovde.
Očigledno je da postoji nekoliko zakona koji regulišu stepen zaštite prirodnih dobara. Nacionalni park je najviši stepen zaštite. Uvek je u nadležnosti Republike.
Ne može autonomna pokrajina da upravlja time zato što je to nacionalni park.
Ako bi bilo zaštićeno prirodno dobro, to je niži stepen zaštite, mogla bi autonomna pokrajina time da upravlja, ali prosto zakon ne dozvoljava tu mogućnost.
Upućujem sve one koji o tome malo znaju, postoji Zakon o zaštiti prirode, pogledajte kako izgleda gradacija stepena zaštite zaštićenih prirodnih dobara, parkova itd. To je prva stvar.
Druga stvar koju želim da raščistimo, jer smo je pokrenuli pre nekoliko minuta, jeste da je vrlo važno da se raščisti ekologija i zaštita životne sredine i to nije nešto što može da se seče na panju, pa kada su zagađeni vazduh i zagađenje nad Pančevom, tad se neće dogoditi ništa u Beogradu, onda ćemo neki drugi zakon da primenjujemo ovde. Nemoguće je.
Postoje različiti nivoi nadležnosti, republički brine o celoj teritoriji. Teritorija AP je nešto sasvim drugo i ne možete zakone koji su opšteg tipa primenjivati tamo.

Hvala. Gospodina ministra nema da bih mu se obratila i vrlo mi je žao što su izašli, pa ne znamo kada će neko od njih doći, ali ono što hoću da kažem je da smo u članu 4, u st. 1. i 2, predvideli da se menjaju reči: "ovim zakonom", rečima: "zakonom o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji", kao i da se u st. 1. i 2. reči: "počev od 2010. godine", brišu, kao i zapete koje razdvajaju ove reči od ostalog dela teksta.
Kada sam pročitala objašnjenje Vlade, vrlo sam se začudila pošto ono glasi – amandman se ne prihvata iz razloga navedenih u obrazloženju za neprihvatanje amandmana pod rednim brojem 1 iz ovog mišljenja.
Kakve veze ima ovaj amandman broj 4, koji smo mi podneli, s amandmanom broj 1? Nema nikakve. Ali, kada sam pogledala sve ostale naše amandmane, imamo potpuno tipsko obrazloženje Vlade za sve ono što smo napisali.
To pokazuje veliku ozbiljnost, umalo da kažem gospodina Milana Markovića, ministra koji bi trebalo da bude resorni ministar za ovaj zakon, a koji, iz očiglednih razloga, dakle, zaista ga je sramota da predstavlja ovo što je ovde napisano, beži iz sale, nikada ga ovde nema, čak i kada predstavlja zakon. Onaj ko bi trebalo da predstavlja zakon, ministar Dinkić i njegovi saradnici, umreše od smeha. Ministar Dinkić nije došao. To pokazuje ozbiljnost onih koji su nam pričali u kampanji da će napraviti 200.000 novih radnih mesta, a prema analizama sindikata, od prvog meseca, od januara ove godine, do septembra, posao je izgubilo između 155.000 i 250.000 radnika.
To je ista ona ozbiljnost onih koji su pričali da Vlada mora da štedi, da otpušta radnike, a istovremeno su zaposlili, od januara do septembra, 353 nova čoveka. To je ista ona ozbiljnost kojom su, bez ikakvih jasnih kriterijuma, bez priče o tome kako će se analiza vršiti, da li se vrši, na koji način će se izvršiti, jednom novom savremenom analitičkom metodom koja se zove ''odokativna metoda'', odredili da će broj zaposlenih u republičkoj administraciji biti 28.400, a svi ostali treba da pokušaju da razumeju na koji način je to određeno.
Dakle, ne prihvatamo objašnjenja. Recite – DSS ne može da napiše amandman koji ćemo mi prihvatiti i to je onda jasno. Hvala vam.

Hvala.       
Gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, u članu 6, stavu 1, DSS je, nakon reči: „zaposlenih“, izbrisala reč: „i angažovanih“. U stavu 2, umesto tačke, stavlja se zapeta i dodaju reči: „da ih redovno ažuriraju, a sve u roku od 30 dana od dana donošenja akta o sistematizaciji radnih mesta u skladu sa Zakonom o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji“. Posle stava 3, dodali smo novi stav 4, koji glasi: „Organi državne uprave, javne agencije i organizacije iz stava 3. ovog člana dužni su da osnuju registar iz stava 3. ovog člana u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu Zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji“.
Zašto smo izbrisali ovo „angažovanih“? Ja bih, da je gospodin koji je napisao ovaj zakon tu, pitala, da li su nekada pogledali zakone koji važe u ovoj zemlji? Da li su u tim zakonima pronašli termin ''angažovani''? Takav termin u zakonima ne postoji. Sva lica koja su angažovana, moraju se smatrati i zaposlenim. Zbog toga nam se čini da ovo „angažovanih“ treba brisati i zbog toga nam je jasno zbog čega je ovde stavljeno. Stavljeno je kako bi se, nakon što se otpuste ljudi u državnoj administraciji, primili neki novi ljudi. Naravno, kriterijum je partijski da oni budu dodatno angažovani.
Drugo, u stavovima 2. i 3, vi, gospodo, izostavljate rokove. Ne znam da li je vama poznato da morate da napišete rokove u zakonima? Zbog toga smo ovo što ste vi izostavili i dodali u članu 2. i 3. Ovo samo u ovom članu 6, koji je potpuno u koliziji sa članom 3. ovog istog zakona, pogledajte ga, pa onda počnite da nam se smejete. Član 6. i član 3. su potpuno u koliziji. To je primer prave pravničke aljkavosti i vi taj primer prave pravničke aljkavosti demonstrirate kad god nam dostavite neki zakon, jer su ti zakoni u suprotnosti jedan s drugim, u suprotnosti s Ustavom, u suprotnosti su članovi jedan s drugim.
Dajte to nekom pravniku da pogleda, pa onda da komentarišemo. Hvala vam.

Hvala. Gospođo ministar, dame i gospodo poslanici, DSS menja onaj član 9. koji je predložila Vlada, kako kaže gospođa Kalanović, i on treba da glasi ovako: "Rok za donošenje akta o sistematizaciji radnih mesta, u skladu sa Zakonom o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji, jeste 15 dana od dana stupanja na snagu tog zakona".
Ako ste pažljivo čitali amandmane koje smo vam mi, kao poslanička grupa DSS-a, napisali, u amandmanu na član 2. smo vam ponudili izlaz iz ove priče koju ste nama i građanima Srbije ovde ponudili, odnosno da ne postoji postupak kojim se utvrđuje optimalan broj zaposlenih u administraciji. Mi smo vam, dakle, dali metod i postupak da analitički i vrlo sistematizovano dođete do tog optimalnog broja zaposlenih.
Da se razumemo, niti je DSS zagovornik toga da ovako skup i veliki administrativni aparat treba da ostane u tom broju, niti su vam sindikati, oni koji su zaposleni u administraciji, neko ko je neprijatelj u ovom poslu. Bilo bi normalnije i pametnije da ste se saglasili, da ste popričali sa sindikatima, kako već niste, jer i oni nude jedan od modela kako možete da dođete do optimalnog broja zaposlenih.
Očigledno, vi ne želite da znate koji je to broj. Vama, iz nekog vrlo jednostavnog razloga odgovara da ovog trenuta idete na 10%, pa na sledeći zakon, na 15%, itd. Dakle, vi jednostavno ne želite da se bavite ozbiljno ovim poslom.

Hvala.
Gospođo ministar, gospodo poslanici, u članu 10. stav 1. se vrlo jasno vidi razlika između predlagača zakona i onoga što su poslanici DSS-a tražili u ovom zakonu.
Član 10. kaže: ''Rukovodioci organa državne uprave, javnih agencija i organizacija za obavezno socijalno osiguranje i druga ovlašćena lica u tim organima, odnosno organizacijama, u skladu sa zakonom, dužni su da izvrše proveru kvaliteta rada zaposlenih u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona''. Dakle, planirate da to rade rukovodioci organa državne uprave. Oni vrše proveru kvaliteta rada zaposlenih.
Poslanici DSS-a smatraju, i time menjaju vaš član 10. stav 1, da su rukovodioci organa državne uprave, javnih agencija i organizacija za obavezno socijalno osiguranje i druga ovlašćena lica u tim organima, odnosno organizacijama, u skladu sa zakonom, dužni da obrazuju komisiju za proveru kvaliteta rada zaposlenih u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu zakona. Članovi komisije obavezno moraju da budu predstavnici relevantnih sindikata.
To je nešto što je govorio prethodni govornik, gospodin Čolaković. To isto smatramo i mi. Vama partneri u ovom poslu, u određivanju kvaliteta, moraju da budu zaposleni, odnosno članovi relevantnih sindikata, jer samo komisija može biti objektivna.
Kažete da niste prihvatili amandman zato što se ne može uskraćivati pravo da rukovodioci neposredno odlučuju o kvalitetu rada onih za čiji rad su odgovorni. Naravno, ali je bilo prirodno da naprave komisiju u kojoj mogu da budu i oni. Ovako, ako oni budu odlučivali o tome ko ne radi, ko ne radi dovoljno kvalitetno, nećete otpustiti one koji ne rade, nećete otpustiti ni one koji ne rade kvalitetno, otpustićete one koji misle svojom glavom i nisu u vašoj političkoj opciji. Ono što vam mi nudimo, to je kriterijum, gospodo, i podela odgovornosti, jer u sindikatima imate partnere, a nemate suparnike. Hvala.

Hvala.

Gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, vrlo kratko ću da kažem nekoliko stvari koje treba da znaju građani Srbije, pre svega, zato što vidim da ono što mi govorimo nije naročito bitno ministrima. Juče je gospodin ministar Milan Marković izašao u jednom trenutku i više se nije pojavio, tako da smo se uplašili da mu nije možda pozlilo.

Gospodin Bradić ima drugi način obraćanja poslanicima. On jednostavno ćuti na sve ono što govorimo, tako da govorimo građanima Srbije.

Zbog čega je Poslanička grupa DSS-a podnela nekoliko amandmana na predlog ovog zakona, tj. na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja? Pre svega, zato što smo smatrali da treba javnosti da ukažemo na nekoliko vrlo važnih činjenica, koje se očigledno negde gube, pa mislimo da treba i građani da znaju. Prva od tih činjenica je – ko je autor ovog zakona?

Mi znamo da je za najveću državnu tajnu proglašen podatak ko je autor Zakona o javnom informisanju. Dan-danas, mediji, koji mnogo puta stvari saznaju, nisu uspeli da saznaju spornog autora, koji očigledno ima debele razloge da bude toliko sakriven od očiju javnosti. Koalicija za slobodan pristup informacijama tvrdi da je ona autor ovog zakona, a nama poslanicima u materijalu piše da je Predlog napravilo Ministarstvo kulture, odnosno predložila ga Vlada.

Zašto je toliko važno ko je autor ovog zakona? Zbog toga što su u ovom predlogu, koji je podnela koalicija, izostavljeni neki vrlo važni delovi, u predlogu koji je pred nama. Prvi je zaštita izvora informacija, drugi, mogućnost žalbe protiv Skupštine, protiv Vlade, predsednika Vlade, Republičkog javnog tužioca, Ustavnog i Vrhovnog suda, ako uskrate pristup informaciji, i treće, primat Zakona o slobodnom pristupu informacijama nad drugim propisima koji bi utvrđivali ovu materiju. Recimo, pred nama je bio zakon o tajnosti podataka, juče.

Prosto mi se čini da treba skrenuti pažnju na ovo, a još ću skretati pažnju na neke detalje koje javnost treba da zna. Hvala vam.

Gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, započela sam jednu priču o tome kako se čudne stvari dešavaju oko ovih zakona koji treba da predstavljaju dostignuće i napredak demokratskih procesa u ovoj zemlji.

Druga tema o kojoj hoću da pričam jeste način rada, kako se pripremaju zakoni i kako se oni dostavljaju Narodnoj skupštini.

Bilo bi sasvim normalno da se državna tela i organi koji se bave zaštitom prava i sloboda građana, kao što je Poverenik za informacije od javnog značaja, kao što je Zaštitnik građana, makar konsultuju pri izradi zakona koji se tiču ovih oblasti, ali je isto toliko prirodno da ovoj vladajućoj koaliciji to ne treba. Interesantno je da je kod ovog zakona o tajnosti podataka, u radnoj grupi koju je predvodio generalni sekretar Borisa Tadića, Vladimir Cvijan, učestvovao u početku predstavnik Zaštitnika građana, ali više kao ''fikus''; on je tu bio da pokaže da oni tu učestvuju, no kada je čovek video da nikakve vajde od njegovih predloga nema, sam je napustio tu radnu grupu, jer nije želeo da predstavlja nešto što je predlog zakona koji je pred nama, dakle, bruka i sramota za demokratski svet.

Takav je isti i ovaj zakon. Ni Poverenik, ni Zaštitnik građana niti su konsultovani, niti su učestvovali u radu. Čak je, u ime Poverenika, Zaštitnik građana podneo amandman, koji nije prihvaćen.

Neverovatno je koliko se krše neke stvari koje su vezane za zakone i Ustav Republike Srbije. Povereniku i Zaštitniku građana su Ustav i posebni zakoni Republike Srbije dali pravo da sprovode ono za šta tu jesu, znači, da štite prava i slobode građana. Očigledno je da prava i slobode građana nisu nešto čime se diči ova vlada, ova vlada ih upravo krši, kao i zakone koje je sama donela. Hvala vam.

Gospođo predsednice, Poslanička grupa DSS podnela je niz amandmana na Predlog ovog zakona. Jedan od njih je i amandman na član 6, gde u stavu 1: „Tajni podaci se čuvaju i koriste u skladu sa merama zaštite koje su propisane ovim zakonom, propisom donesenim na osnovu ovog zakona i međunarodnim sporazumom“ posle reči „ovog zakona i“ mi dodajemo reč „potvrđenim“.
Dakle, nije stvar samo u tome da je propisano, nego mora biti i potvrđeno, jer se radi o međunarodnim sporazumima. Ti sporazumi, pre svega, moraju da budu ovde u ovoj skupštini potvrđeni.
Ono što je interesantno, u obrazloženju zašto nam amandman nije prihvaćen rečeno je da nije nužno da sve bude potvrđeno u Skupštini. Suština onoga što smo juče ovde govorili kao poslanici DSS-a jeste da smo juče imali ratifikaciju sporazuma i ugovora, praktično smo imali 26 takvih ratifikacija ovde u Skupštini, a danas nam kažete da nije nužno da one budu potvrđene.
Potpuno nam je nejasno zbog čega ne prihvatate amandmane koje smo podneli, jer smo podneli zaista kvalitetne amandmane kojima menjamo ono što je očigledno veliki propust u ovom zakonu. Ali, kada smo videli obrazloženja koja ste nam napisali, zbog čega nam amandmani nisu prihvaćeni, videli smo da niste takve previde napravili u zakonu slučajno, nego da ste imali nameru da sakrijete nerad, zloupotrebe, korupciju i kriminal, da zaštitite dela koje funkcioneri očigledno žele da sakriju, a ne da ovaj zakon o tajnim podacima učinite kvalitetnim. Zbog toga nam nije jasno da ovakvu stvar, koja je potpuno jasna – svi ugovori moraju biti potvrđeni ovde – ne prihvatate. Hvala vam.