Hvala, gospođo predsednice.

Moram prvo da vam pročitam tačku 2) člana 11. Dakle, ministarstvo nadležno za dijasporu, prema članu 11. tačka 2), prati realizaciju Strategije očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore, odnosno matične države i Srba u regionu.

Posle ovog što smo pročitali moramo da se pitamo o kojoj se to strategiji radi, da li ta strategija postoji. Ona apsolutno ne postoji.

Ono što je vrlo čudno jeste da u ovom zakonu, kada ga pogledate, imate vrlo nespretan redosled poteza. Imate prvo da nešto sprovodite i pratite realizaciju, a da to uopšte nije doneto.

Znači, gospodo, da biste mogli da pratite njenu realizaciju, vi morate prvo da doneste tu strategiju. To je jednostavan redosled poteza. Ovako kako ste napisali, imate da pratite realizaciju nečega što ne postoji. Tvrdim da ne postoji strategija očuvanja i jačanja matične države i dijaspore.

Dakle, ne znam kako ćete je pratiti ako ne postoji. Nisam primetila, a morali ste prvo da stavite ovde da jedan od vaših zadataka treba da bude da donesete tu strategiju, da biste mogli da pratite njenu realizaciju.

Gospodo, nemojte sami sebi onemogućavati da radite. Vi i ne znate da ne postoji strategija. Vi ste zaduženi da je donesete. Molim vas, vodite računa šta pišete u zakonima. Govorite o tome koliko je ovaj zakon važan. Mi se slažemo da je važan, ali ovakav kakav jeste, on nema nikakve veze sa stvarnošću. Vi pratite realizaciju nečega što ne postoji. Donesite strategiju, pa je onda pratite.

Ono što sam prethodno govorila, koliko nema logike u potezima ministra kada je usvajao ove amandmane, pokazuje i to da je amandman koji je moj kolega Nikola Lazić podneo na član 11. stav 1. tačka 6) potpuno u skladu sa članom 4, a Ministarstvo je prihvatilo amandman koji smo mi dali na taj član.

Ovde se radi o tome da Ministarstvo ''dodeljuje nacionalna priznanja za poseban doprinos očuvanju i jačanju matične države i dijaspore, odnosno matične države i Srba u regionu, kao i za poseban doprinos u promociji Srbije u svetu i afirmaciji njenih interesa''.

Ovu formulaciju, na isti način napisanu u članu 4, ministar je prihvatio. Ne razumem šta je sad sporno u ovom. Da ne bude kao u prethodnom koji sam komentarisala, da pratite nešto što niste napravili.

Molim vas da pročitate ponovo amandman koji je gospodin Nikola Lazić podneo na član 11. stav 1. tačka 6) i očekujem da taj naš amandman prihvatite.

Hvala, gospođo predsednice. Dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, Demokratska stranka Srbije  smatra da naslov iznad člana 16. i član 16. treba da se brišu, a to su ''Nadležnost Skupštine'' i Skupština.

Zbog čega mi smatramo da ovo treba brisati? I moj kolega gospodin Nikolić i gospođa Donka Banović su obrazložili zašto smatramo da je vrlo važno da, ovakav kakav jeste, Predlog zakona ne prođe u Skupštini.

Ispred sebe imam i stenografske beleške, gde se vidi da su i poslanici iz drugih stranaka, iz vladajućih stranaka, takođe tražili da se Skupština, ovakva kako je data u ovom zakonu, menja, da se prihvate naši amandmani. Gospođa Kolundžija je govorila o tome. Volela bih da podrži opoziciju u onim delovima gde smo pisali amandmane koji su od suštinske važnosti za ovaj zakon.

Dakle, ponavljam hiljaditi put pitanja koja su poslanici DSS do sada uputili ministru. Ministar ćaska, na ta pitanja nam ne odgovara. Zbog čega je važno da ovako kako je ponudio Skupštinu ona ne prođe i zbog čega mi to brišemo?

Vi, gospodine ministre, uopšte nemate preciznu evidenciju o tome koje su organizacije Srba u dijaspori, koliko ih ima i čime se bave. Da sam potpuno u pravu, pokazuje i to što predlažete da to bude jedna od nadležnosti Saveta, treba oni da popišu ove organizacije.

Kako ćete vi te organizacije, za koje ne znate ni koje su, ni čime se bave, ni koliko ih ima, a da ne govorim o tome da svi znamo da su one između sebe potpuno različite, da se ne slažu po pitanju spoljne i unutrašnje politike Srbije, da se ne slažu po pitanju ekonomskih mera u Srbiji, da se ne slažu po mnogim pitanjima - kulturnim, verskim i ostalim, da naterate da se usaglase i da one sad dalje daju delegate?

I, šta ćete da radite? Ko će da odluči koji će delegat biti izabran ako u Švedskoj imate 50 organizacija i dobijete 50 predloga? Morate da imate razrađen mehanizam na osnovu koga ćete izabrati.

Gospodine ministre, vi nama uopšte niste ponudili ni kriterijume za izbor tih delegata, niti modalitete tog izbora. Vi kažete da to treba da budu ugledni ljudi u svojoj sredini. Izvinite, kakav je to kriterijum?

Pogledajte istraživanja koja kažu ko su mladim ljudima ugledni ljudi u njihovoj sredini. Oni koji imaju novca, a ne interesuje ih kako su do njega došli, koji voze džipove ili ovo i ono. Je l' te ugledne ljude tražite u toj svojoj sredini? Morate da razradite kriterijum šta su to ugledni ljudi u svojoj sredini.

Dalje, nemate proceduru izbora delegata, nemate mandat Skupštine. Gospodine ministre, to je potpuno smešno. Vi ovde u stavu 2. kažete – Skupština donosi poslovnik o radu, kojim se uređuju opšti uslovi, način i postupak odlučivanja Skupštine. Pa, vi niste odredili mandat. Koliko traje taj mandat? Pet godina, 12 godina, doživotno? Ne može tako, morate da nam kažete koliko to traje.

Vi nam ne kažete koje su to dalje nadležnosti Skupštine, ne kažete nam koga one odluke koje donese Skupština treba da obavezuju. Ne govorite nam o tome. Nemojte se smejati, pročitajte zakon.

Dakle, potpuno sam svesna šta vam kažem. Pedeseti put ću vas ponovo pitati. Odgovorite na pitanja koje smo vam postavili.

Moja koleginica gospođa Banović je pomenula da je pred nama nekoliko meseci pre ovog bio Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Pročitajte, gospodine ministre, taj zakon. Tamo su razrađena dva modaliteta izbora nacionalnih saveta. Pročitajte kako to izgleda. Vi pričate o mehanizmima. Pa, vi nemate mehanizme. Ne znam šta ste čitali ovde i šta nam nudite kao mehanizam.

Smatramo da je ovakav zakon najbolje povući i razraditi Skupštinu. Ako ne umete da je razradite, imate model koji smo napravili mi, poslanici DSS-a. Nismo vam ga ponudili upravo zato što zakon, ovakav kakav jeste, loš, ne može na takav način da funkcioniše. Povucite zakon i popravite ga.

Gospođo predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, moram da skrenem pažnju celokupnoj javnosti, a pretpostavljam i ljudima iz dijaspore koji gledaju ovo, na jednu stvar koja postaje simbolična, pošto ministar voli da govori o simbolima, a koja treba da bude potpuno jasna svima nama danas.

Vrlo pažljivo sam pratila sve nas koji smo izlagali u načelu na ovaj zakon i videla šta ko od poslaničkih grupa ima da komentariše i šta govori.

Sada vidim, a gledala sam i kada smo dobijali amandmane, kako je od devet amandmana koji su ukupno usvojeni, pet iz SPO.

Kolega iz poslaničke grupe NS je komentarisao da su oni podneli amandman, očigledno pre podne, pa da je kasnije prepisan od ljudi iz SPO. Naravno, nemam ništa da zamerim kolegama iz SPO, oni brane svog ministra i svoje ministarstvo, ali nije u redu ako ministar prihvati samo njihove amandmane. Oni su očigledno u funkciji da poprave tekst koji je očigledno skaradan.

Druga stvar koju hoću da komentarišem, mislim da to zaista simbolički, ministre, jako dobro odjekuje u javnosti, da su ostali poslanici stvarno ovde radili vredno, podneli gomilu amandmana koji su odbijeni tek onako, paušalno. Jedan isti, koji se provlači kroz više članova, čas je prihvaćen, čas odbijen.

Rekla sam vam: 9, 4, 16 - amandmani poslaničke grupe DSS, uporedite. Prihvatili ste 4, a 9 i 16 niste, mada je potpuno ista formulacija. Dakle, paušalno se presuđuje koji se prihvata, koji se ne prihvata. Nemam pravo da se ljutim, ja sam iz opozicione stranke. Imam pravo da govorim o ovom zakonu i hoću da govorim dalje.

Komentarišete da je Skupština napravljena da bude simbol jedinstva. Zapravo, ona će biti simbol razdora, jer silne organizacije neće moći da se dogovore oko predstavnika.

Nekima ćete morati vi da presudite, iako kažete da nećete, ali postoji nešto što se zove greška, omaška, gde obično govorimo ono što mislimo, a pišemo nešto drugo, a vama se to neprekidno dešava ovde tokom izlaganja ovog zakona. Dakle, vi ćete presuditi koji će to ljudi biti.

Dok je trajala pauza, ljudi iz dijaspore su se javljali, zvali su poslaničku grupu. Tvrde da 44, odnosno 45 (pogrešno ste izračunali u prvom cugu) slika već imate za predstavnike te skupštine. Gospođica pored vas se strašno smeje, pretpostavljam da ona u fioci drži te slike, pošto sam pogodila otprilike šta je podsvesno.

Interesantno je još i da vi poredite Skupštinu dijaspore sa fudbalskim prvenstvom. Hvala vam na tome. Računala sam da više volite neki drugi sport, s obzirom da vas viđaju na službenim putovanjima baš na tim turnirima, ali vidim da sada pratite i ovu vrstu sporta.

Kasnije ću vam govoriti o nekim stvarima koje dalje treba komentarisati. Neću da koristim vreme poslaničke grupe.

Pošto sam najavila da ću dalje govoriti, hoću da iskoristim svoje pravo. Zapravo, hoću da vam postavim pitanje na koje vi nama ne dajete odgovor.

Vi nam čitate svoj pamflet, koji je lepo napisan, i ja bih u svakom slučaju, da nisam pročitala zakon, glasala za taj vaš pamflet, ali vi nama ne govorite ono što mi vas pitamo. A mi vas pitamo – molim vas, imate li vi evidenciju organizacija Srba u dijaspori i Srba u regionu? Da li ona postoji? Da ili ne? Koliko je precizna?

Dalje, vi nama ne govorite koji su to kriterijumi i modaliteti za izbor delegata Skupštine. Ništa o tome. Molim vas, to nam razjasnite. Mi vas pitamo – da li je moguće da nemate navedeno koliko traje mandat delegata? To mi vas pitamo. Vi nama to odgovorite. Koliko traje mandat delegata? Koliko traje mandat Skupštine? Vrlo jednostavno, kažite – četiri godine, osam godina, 12 godina, doživotno. Konkretno, molim vas. Manite se demagogije.

Mi vama postavljamo vrlo jasna pitanja koja treba da pokažu da je ovaj zakon šupalj, a vi ni na jedno pitanje niste odgovorili. Vi nama stalno govorite - ja sam nešto rekao.

Vi jeste nešto rekli, ali niste odgovorili na pitanje. Molim vas. Ja ću opet konkretna pitanja. Hvala.

Hvala, gospođo predsednice. Gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, demagogiju koju ministar pokušava da uvije u finoću ne mogu da podnesem zato što je to stvarno sramotno. Pustite vi tu priču o tome kako ste vi veliki demokrata. O tome ne bi trebalo ništa da znam, niti me to interesuje. Mene interesuje zakon. A kad pročitam vaš zakon, vidim koliko ste vi veliki demokrata.

Zato što ste u ovom zakonu odlučili da o dijaspori ne može da odlučuje dijaspora, nego će da odlučuju Ministarstvo i Vlada. A onda ste odlučili da o tome ne treba ništa da zna ni Narodna skupština Republike Srbije, jer je to sve jedno demokratsko pravilo. Dakle, ne bih dalje o vašem poimanju demokratije. Prosto, ne bih o tome da govorim jer to zaista vređa inteligenciju i moral. Ali bih pitanjima koja sam vam postavila dodala jedno novo.

Pošto ste rekli da imate preciznu evidenciju o tome koliko ima organizacija, molila bih vas da mi odgovorite koji je to broj i koliko ih u kojoj državi ima i, ako je moguće, da mi to pismeno dostavite, u formi odgovora na poslaničko pitanje.

Zato što je ovo što ste vi sada rekli direktno suprotno onome što je rekao prethodni član SPO na tom mestu, gospodin Vojislav Vukčević. On je nešto drugo rekao. Rekao je da je on popisao to organizaciji. Imam ovde članak i njegov intervju. Sada zaista ne znam, vi se dogovorite u stranci ko je te organizacije popisao.

Pitanja ostaju ista, pa vas molim da mi na pitanja odgovorite. Nemojte uvijati u razne oblande i floskule. Pitanja su jednostavna. Dakle, rekli ste da imate evidenciju organizacija. Možete li da mi kažete samo broj danas, pa ćemo kasnije detaljisati?

A onda mi odgovorite o kriterijumima i modalitetima za izbor delegata. Koliko traje mandat? Zamislite, kažete da treba delegati da se dogovore koliko će im trajati mandat. To ne mogu da verujem. Ili da se dijaspora dogovori koliko će trajati mandat. To je smešno. Molim vas, to, inače, piše u zakonima. Treba da piše u zakonima, a u vašem ne piše.

Dakle, na jednostavna pitanja tražim jednostavne odgovore, na precizna pitanja - precizne odgovore. Nemojte mi čitati to što ste napisali u obrazloženju, znam ga napamet.

Hvala , gospođo predsednice. Dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, samo bih jednom rečenicom da se osvrnem na ono što je gospodin Čikiriz govorio.

Stranci kojoj ja pripadam, DSS, zaista je vrlo važno da svaki zakon koji dođe u Skupštinu pripremimo, jer radimo na dobrobit građana. Nema veze ako je taj zakon dobar, a dolazi od Vlade, mi za takav zakon glasamo. Podsetiću vas, za neke od ekoloških zakona smo glasali.

Dakle, da je ovaj zakon dobar, mi bismo za njega glasali. Naravno da, kao zreli i odrasli ljudi, kao pripadnici jedne vrlo ozbiljne partije, mi ne smatramo da patriotizam pripada jednoj, drugoj ili trećoj stranci, nego smatramo da je patriotizam zaista nešto o čemu svako od nas poslanika ponaosob, a naročito članovi Vlade, treba da vodimo računa kada donosimo zakone.

Mi ne možemo da delimo dijasporu, gospodine Čikiriz, upravo zbog toga što smo opoziciona stranka. Mi ne predlažemo zakone, samo reagujemo na konkretne zakone. Mi pokušavamo da vas ubedimo u to da ovaj zakon deli dijasporu.

Ovaj zakon će debelo da podeli dijasporu. Jer, izvinite, nisam dobila odgovor na pitanje. Ako 30 organizacija iz Švedske da 30 delegata, hajde neka bude pet delegata, ko je taj ko će odrediti koji će delegat predstavljati Švedsku?

Pokazaću vam kasnije, kada se završi ova sednica, poruke koje dobijam na mobilni telefon od raznih ljudi koje uopšte ne poznajem, koji nisu partijski ljudi, to su ljudi iz dijaspore, šta oni misle o ovome što mi danas govorimo ovde i šta radimo.

Neko mora od pet kandidata izabrati jednog. Odgovorite mi koji je kriterijum na osnovu kog će biti izabran i odgovorite mi ko će biti taj ko će biti izabran. To pitanje će podeliti dijasporu. Vrlo labave i krhke veze postoje između organizacija u dijaspori.

Možda najviše na tom ujedinjenu radi SPC. Sada se dešava da će ovaj zakon da podeli i tako krhke i labave veze i da će doprineti i daljim podelama srpskog naroda.

Taman sam pomislila da je gospodin Srećković vrlo skroman čovek, koji se nije hvalio do sada, ali posle ovog što nam je ispričao šta je on sve prvi uradio u ovom ministarstvu, moram da mu pročitam šta mu kažu ljudi iz dijaspore, i to vrlo ugledni ljudi.

Recimo, Dejan Ilić, jedan od naših najuspešnijih biznismena u svetu, kaže da je površno upoznat sa tekstom novog zakona o dijaspori jer ga ne interesuje teorija i sastanci na kojima se pričaju velike priče. "Nisam zainteresovan za Ministarstvo za dijasporu. Kada mi nešto treba, kontaktiram direktno sa ministarstvima (što vam i mi kažemo). Ako Dinkić i Đelić ne mogu da nam reše problem, zovem predsednika Tadića. Važno je da svi radimo na tome da dovedemo što više investitora u zemlju, a za to je potrebna politička stabilnost i sigurnost, a ne teoretisanje". To vam kažu ljudi iz dijaspore.

DSS je podneo amandman na član 30, koji u zakonu glasi: "Savet ima sekretara, koji učestvuju u radu Saveta bez prava odlučivanja. Sekretar Saveta stara se o izvršavanju zaključaka i drugih akata Saveta i obavlja druge poslove koji su određeni poslovnikom i drugim opštim aktima Saveta. Sekretara Saveta postavlja Savet, na predlog predsednika Republike".

Mi smo smatrali da je ovo besmisleno i ovaj član 30. smo preformulisali ovako: "Sekretar, koga imenuje Savet, stara se o izvršavanju zaključaka i drugih akata Saveta i obavlja druge poslove koji su određeni poslovnikom i drugim opštim aktima Saveta". To je mnogo bolja formulacija, ali očigledno nije dobro primljena. Verovatno potpisnici nisu bili adekvatni. A zaista ne mogu da verujem u ono što sam čula, što je gospodin ministar rekao o Kosovu. Ne mogu da verujem. Ovo je strašno, ne mogu da verujem.

Gospođo predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, u članu 37. u stavu 2, koji inače glasi: ''Ministarstvo nadležno za dijasporu objavljuje javni oglas za dodelu naknade za učenje srpskog jezika i ćiriličkog pisma u matičnoj državi (u daljem tekstu: javni oglas) na veb stranici tog ministarstva'', mi smo dodali: „i o tome obaveštava evidentirane organizacije u dijaspori i regionu“.

Očigledno postoji nesklad između toga što te organizacije na terenu dobijaju kao informacije i onog što ministar kaže, da on od njih dobija kompletne informacije. On nam ovde tvrdi da je kontaktirao apsolutno sa svim tim organizacijama i da ima njihovu podršku.

Zbog toga smo smatrali da je potrebno zaista dopreti do tih ljudi u dijaspori i regionu, jer je obaveštavanje tih ljudi izuzetno važno. Dijaspora mora da bude obaveštena o svemu što se dešava ovde i zbog toga treba ne samo da objavite ovakve javne konkurse na vašim veb stranicama, nego morate da dostavite te pozive i Srbima u dijaspori i regionu.

Gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, zahvaljujem u ime poslaničke grupe DSS zbog toga što ste prihvatili ovaj amandman da se nagrada za politiku zove imenom Slobodana Jovanovića, zato što se DSS zaista izuzetno trudi da ime gospodina Slobodana Jovanovića, velikog Srbina i velikog političara i velikog naučnika, zaista ne ostane ukaljano.

Ali, hoću da vas podsetim, ministre, da mi niste odgovorili na ona jednostavna pitanja koja sam vam postavila. Izvinjavam se ako vičem, jer mi se čini da me uopšte ne čujete. Zbog toga ću vam ponoviti pitanja i molim vas da mi do kraja ove naše diskusije odgovorite.

Broj organizacija, kriterijumi i modalitet za izbor delegata u Skupštini? Koliki je mandat delegata? Koliki je mandat Skupštine? Koga obavezuju odluke koje ovakva skupština donese?

Ni na jedno pitanje mi niste odgovorili, a zaista bih bila vrlo zahvalna da to uradite do kraja.

Hvala lepo, gospođo predsednice. Ne znam šta ...

Dobila sam reč.

Posle ovako duge ujdurme oko toga ko će konačno dobiti reč, izgleda da će ono što se odnosi na rodnu ravnopravnost, a što je član 3. ovog zakona, pobediti.
Naš amandman, koji smo podneli u ime poslaničke grupe, jeste na naslov iznad člana 3. i član 3 – da se taj član briše.
U zakonu lepo stoji da je to član koji se odnosi na to da se svi pojmovi koji se u zakonu koriste odnose kako na muški, tako i na ženski rod. Prosto mi nije jasno da li je gospodin ministar ovo dobro pročitao. I bilo mi je nejasno sve dok nisam pročitala obrazloženje.
U obrazloženju stoji da se amandman ne prihvata iz razloga što je predmetni član koncipiran u skladu sa savremenim domaćim i međunarodnim standardima ljudskih prava koji se odnose na rodnu ravnopravnost.
Moram da zamolim i ministra i članove njegovog tima, kao i sve moje kolege koji su pročitali ovaj zakon, da pročitaju ponovo ovaj član. Jer, da nema ovog člana, svi zakoni koji su do sada doneti, a koji su se odnosili na građane Srbije, bez obzira na pol, muški ili ženski, ne mogu da se primenjuju na žene. Da li je to tačno? Naravno da nije. To je apsurd. Svi zakoni koji se donesu, odnose se na građane Srbije, bez obzira na pol.
Ali, potpuno mi je jasno šta ste hteli ovim što ste napisali. Zapravo, hteli ste da nam se predstavite koliko ste politički korektni, zaboravljajući jednu stvar. A danas smo utvrdili da, osim istorije, ne znate ni srpski jezik.
Jezik je lingvistička kategorija. On podleže nekim potpuno drugim zakonima. U momentu kada ga spustite na političku kategoriju, kao što vi pokušavate ovde i kao što se dešava u pojedinim zakonima, on počinje da biva apsurd. Zašto? Ubacujete stotine novih reči, koje su strašno rogobatne (naravno, te reči su uvek ženskog roda) i pravite jedno čudovište od jezika, proglašavajući pri tom da je i srpska gramatika potpuno politički nekorektna.
Molim vas, ovo nema smisla. Ovo je apsurd. A da je to što ste uradili ovde, a naročito u obrazloženju potvrdili, jedna politička demagogija, kratko ću vam objasniti. Evo primera. Sa jedne strane, usvajate stotine novih rogobatnih reči, koje su obavezno ženskog roda, tvrdeći da su tako žene vidljive u ovim zakonima, a sa druge strane, ženama povećavate godine za odlazak u penziju, oduzimate im prinadležnosti pri rođenju dece... Žene, koje su već žrtve tranzicije, činite potpuno nevidljivim, jer one nemaju ista prava kao muškarci - ni iste plate, ni ista radna mesta, ni sve drugo. To hoću da vam kažem.
Gospodo, vi pričate priče o tome koliko polažete na rodnu ravnopravnost. To pokazujete time što ubacujete besmislene članove, a to, naravno, vređa inteligenciju žena, znate. Ja neću da me vi u zakonu tretirate kao član 3. sa podnaslovom. To vređa inteligenciju žena. Hoću da budem rodno ravnopravna, ali ne tako da me ubacite u član 3.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, DSS je podnela amandman na ovaj član koji glasi: „Biološkim sredstvima za posebne namene smatraju se: službene životinje, životinje sa naučnoistraživačke, biomedicinske i obrazovne svrhe i druge životinje, na osnovu posebne odluke ministra odbrane.“
Naravno da amandman nije prihvaćen i u obrazloženju ste se pozvali na druge propise kojima je ova materija regulisana.
Kada sam ovaj amandman pisala i podnela ga ovde, upravo sam se pozivala na te propise i moram da vam kažem da se ti propisi zovu Zakon o dobrobiti životinja. Pogledajte članove tog zakona i videćete da je amandman koji sam podnela u ime Poslaničke grupe DSS potpuno u skladu sa tim zakonom, odnosno da ministar za odbranu ne može biti nadležan za druge stvari, odnosno za druga biološka sredstva, osim za službene životinje.
Pogledajte još jednom i nadam se da ćete u danu za glasanje prihvatiti ovaj amandman, mada čisto sumnjam da to niste znali, jer ono što vidim, a poslednjih nekoliko meseci se sve više uveravam u to, da su svi zakoni koji ovde dolaze u Narodnu skupštinu, a poslati su od Vlade Srbije, zapravo u neskladu, potpuno su pomešali nadležnosti. Čak i Ustav ne poštujete. Hajde samo da vas podsetim na Zakon o informisanju, tako da nisam sigurna da, i kada pogledate budite sigurni da sam u pravu, nećete prihvatiti ovaj amandman. Hvala.