Narodni poslanik Tomislav Kitanović ponovo traži reč. Po kom osnovu tražite reč? Replika po osnovu pominjanja stranke. Narodni poslaniče, stranka Srpski pokret obnove nije pomenuta ni u negativnom kontekstu, ni uvredljivo, ni neistinito i ne bi bilo govorniku dozvoljeno da na takav način govori o stranci. Bio bi upozoren, pa opomenut. Nemate prava na repliku.
Narodni poslanik Zaharije Trnavčević traži pravo na repliku. Osnov za repliku?
(Zaharije Trnavčević: Osnov za repliku je što sam 4. novembra bio poslednji govornik i tri poslanika su uvredila mene. Juče sam bio na snimanju, prijavio se uredno i predsednica Skupštine je prihvatila moje odsustvo i tek danas imam priliku da odgovorim na uvrede koje su iznete ovde. Kao što sam rekao, govorio sam u 18,00 časova, a iza toga su gospoda Krasić, Anđelković i Dejan Mihajlov moj govor okvalifikovali na uvredljiv način.)
Narodni poslaniče, vašim izlaganjem vi ste izazvali replike drugih narodnih poslanika 4. novembra. Ako ste pomenuti u izlaganju nekog od narodnih poslanika koji nije izlazio na repliku, molim da mi kažete koji narodni poslanik, da biste dobili pravo na repliku.
(Zaharije Trnavčević: Zoran Anđelković je rekao da sam govorio jezikom mržnje.)
Narodni poslanik Zoran Anđelković, koji je dobio pravo na reč bez replike na vaše izlaganje. U tom slučaju imate pravo na repliku.

Reč ima predlagač, narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.

Poštovane kolege poslanici, kao što ste čuli danas sam dva puta pomenut u izlaganjima uvaženih kolega poslanika. S obzirom da sam juče u svom izlaganju razjasnio neke činjenice i neke stvari vezane za moje ime povodom ove tačke dnevnog reda, samo bih želeo da danas u ovoj replici ne toliko govorim o replici, koliko bih ponovo želeo da razjasnim neke činjenice i neke stvari.
Danas i ovih dana se puno pominju socijalisti. Pominjanje socijalista u negativnom smislu zaista više nema smisla, jer socijalisti koje vi pominjete otišli su iz SPS-a 6.oktobra. Ovde su ostali oni koji su u kontinuitetu od 1990. godine, privrženi politici SPS-a, a oni koji su napustili SPS prešli su, pored ostalog, i u neke članice DOS-a i sada bi javno ili iz potaje da ponovo odlučuju o našim sudbinama.
Drugo, danas se ovde sa ove govornice, danas i juče, pominju putni troškovi i pominju neke stvari koje nisu vezane za ovu temu dnevnog reda. Juče je gospođa Nataša Mićić, predsednik Narodne skupštine, u svom izlaganju iznela podatak da je u proteklom periodu održano preko 600 sednica, ako se ne varam, Skupštine, odbora, poslaničkih klubova i tako dalje. Prema tome, ubeđen sam da ni jedan poslanik koji sedi u ovom parlamentu nije uzeo ništa od onoga što mu pripada prema odluci Administrativnog odbora koja je doneta.
Mnoge boli činjenica zbog čega poslanici sa Kosova i Metohije uzimaju svoje putne troškove. Zašto se svako ne zapita kako poslanici sa Kosova i Metohije žive u uslovima na Kosovu i Metohiji? Moram da kažem da uvažene kolege Ljubomir Kragović, Dragiša Đoković, Vuko Antonijević, Marko Jakšić i ja moramo da pređemo, kada dolazimo na ova skupštinska zasedanja, 15 km teritorije koja je sa desne strane puta etnički čista i gde do Albanije nema srpske glave, a da uvaženi kolega Sreten Mitrović mora da pređe čitavih pedesetak kilometara etnički čiste teritorije, na kojoj vlada bezakonje i na kojoj glavnu reč vode teroristi i zločinci pušteni iz zatvora u Srbiji.
Svako bi se od nas menjao za udobnosti u kojima mnogi od vas žive ovde u Beogradu ili u blizini, ali to nam ne pada na pamet, jer nam je u srcu rodna gruda važnija od bilo čega i zato nemojte da mnogo o tome raspravljamo, jer je zaista besmisleno. Zaboravio sam da napomenem i poslanika sa Kosova i Metohije gospođu Jelenu Maslovara, koja sigurno želi da se vrati u Peć, ali je pitanje da li će imati uslova za tako nešto. O tome treba da raspravljamo jer je to nacionalni i državni interes. Hvala vam.

Poštovane kolege narodni poslanici, u svim parlamentarnim zemljama sveta je uobičajeno da se raspravlja o poverenju ministrima, o vladi republike, o skraćivanju poverenja predsedniku Narodne skupštine, kao što je to slučaj, kao što vidimo, i danas u Parlamentu Republike Srbije. Povodom ove rasprave, smatrao sam za potrebnim da lično razjasnim izvesne nedoumice koje su vezane sa mojim imenom, a direktno i indirektno su u vezi sa ovom tačkom dnevnog reda. Prva se tiče rasprave 16. oktobra i izjava da sam ja mogao da preuzmem rukovođenje sednicom, a ispalo je, mada to nije rečeno da imam deo odgovornosti za neodržavanje sednice 14. oktobra.
Istine radi, napominjem da u odredbama člana 32. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije stoji da predsednika Narodne skupštine u slučaju privremene sprečenosti, zamenjuje jedan od potpredsednika koga on odredi. Činjenica je da je predsednik Narodne skupštine Republike Srbije u skladu sa Poslovnikom ovlastila potpredsednika gospođu Gordanu Čomić da je zamnjuje u njenom odsustvu, a u skladu sa Poslovnikom i sa odredbama člana upoznat sam sa ovom odlukom. Prema tome, nikako nisam imao pravo da samoinicijativno preuzmem rukovođenje sednicom koja je bila zakazana 14. oktobra, bez obzira što u sledećoj odredbi člana 32. stoji da predsednik Narodne skupštine, ukoliko ne odredi, "zamenjivaće ga najstariji potpredsednik". A da sam u pravu, to najbolje potvrđuju i reči koje su izrečene za ovom govornicom od strane predsednika Narodne skupštine na sednici 16. oktobra, a koju ću citirati: "Dužna sam da vam dam obrazloženje. Izvinjavam se što ste toliko dugo čekali. Sednica nije započela u utorak 14. oktobra iz razloga što su obavljene konsultacije i donosile su se važne političke odluke.". Mislim da je sve rečeno.
Poštovane kolege poslanici, pod pretpostavkom ukoliko bi predsedniku Narodne skupštine bilo izglasano nepoverenje ili bi podneo ostavku, tek tada bi najstariji potpredsednik Narodne skupštine u skladu sa Poslovnikom bio dužan da preuzme predsedavanje Skupštinom do izbora novog predsednika. Radi javnosti, želim da vas podsetim da u onim trenucima kada sam predsedavao sednicama Narodne skupštine Republike Srbije, nije bilo nikakvih primedbi, ni pismenih, ni usmenih na moj rad. Zbog toga me jako čudi i vređa činjenica čak i da je politička retorika, u kojoj se neko plaši i plaši druge činjenicom da ja, kao član SPS-a, mogu da se nađem i nakratko na mestu predsedavajućeg do izbora novog predsednika Narodne skupštine. Predsednik ili predsedavajući Narodne skupštine je dužan da se striktno drži Poslovnika, Ustava i zakona, bez obzira iz koje je političke partije dolazio.
Poštovane dame i gospodo, što se mene lično tiče, nema potrebe da me se iko boji, jer ni do sada svojim radom i ponašanjem nisam nikome dao povoda za to. Jesam član SPS-a u kontinuitetu od njenog osnivanja i time se ponosim, isto onako kako se vi ponosite pripadnošću vašim političkim partijama, zahvaljujući kojima sedite u Parlamentu Republike Srbije.
Koristim priliku da na kraju još jednom energično demantujem sve insinuacije koje su u poslednje vreme u jednoj orkestriranoj kampanji izrečene na moj račun, a koje povezuju mene sa kamenovanjem gospodina Vojislava Koštunice prilikom njegove posete Kosovskoj Mitrovici 2000. godine. Ne želim da se spuštam na nivo onih koji znaju da to nije istina, a ovu klevetu i dalje lansiraju u javnosti. Svima njima sa ove govornice mogu samo da kažem, neka im to služi na čast. Sve ovo zarad istine koju moraju znati građani Srbije, morao sam reći, jer je to atak na moju partiju i na moju ličnost, a nadam se da će građani Srbije na sledećim parlamentarnim izborima znati da procene kome će dati svoj glas, kao što su to uradili i na izborima u Ćupriji u nedelju, pre neki dan. Hvala.

Poštovane kolege poslanici, gospodine predsedniče i potpredsedniče Vlade Republike Srbije, sa žaljenjem moram da konstatujem da tek danas naša Skupština raspravlja o situaciji na Kosmetu, kada je to prekasno za zverski ubijenu decu u Goraždevcu i sve druge srpske žrtve od dolaska misije UNMIK-a na prostor južne srpske pokrajine.
Poslanici SPS su već odavno tražili da se održi posebna tematska sednica Skupštine Srbije posvećena akutno teškoj situaciji na Kosmetu. Nažalost, zvanični predlog naše poslaničke grupe nije prihvaćen. Podsećam da smo takođe više puta sa ove govornice tražili odgovor na pitanje zašto se nisu sproveli zaključci iz Rezolucije o Kosmetu, koju smo jednoglasno usvojili maja 2001. godine, posle čega je usvojen Hekerupov ustavni okvir. Ne mogu da tvrdim, ali sam uveren da bi pozitivan ishod naših inicijativa u vezi Kosmeta možda sprečio eskalaciju zločinačkog šiptarskog separatizma.
Postavlja se pitanje zašto se ubijanje nevine srpske dece naziva u svetskim okvirima samo eskalacijom nasilja. Veoma je interesantno šta će reći međunarodna zajednica na jučerašnju izjavu predstavnika Fronta za nacionalno ujedinjenje Albanaca, Aljbane Vjosa, koja je izjavila da će takozvana ANA i ubuduće udarati tamo gde će Srbe najviše zaboleti. Da li to znači da će Šiptari rafalima ispunjavati obećanja data međunarodnoj zajednici o multietničkom Kosovu?
Videli smo opet šta se juče desilo u Kamenici, Lipljanu i u Metohiji. Isto kao što smo čuli juče od šiptarskih čelnika u razgovoru sa novim administratorom i komadantnom južnog krila NATO da naša današnja rasprava u Skupštini Republike Srbije u stvari predstavlja samo još jednu provokaciju, koja će se negativno odraziti na njih. Zamislite kakva je to tek ironija.
Aktivniji stav naše države mora se stalno isticati, jer Srbija i SR Jugoslavija su ispunile sve ono što je predviđeno Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti. A šta je sa obavezama koje je preuzela međunarodna zajednica po Rezoluciji Saveta bezbednosti 1244? Da li bi to dovelo do znatnog boljeg bezbednosnog stanja na Kosmetu od onoga koje danas imamo. Kako stvari stoje, naši građani su u teškoj situaciji na Kosmetu, o čemu najbolje govore brojke. Naime, u proteklom periodu, do dolaska UNMIK-a, na Kosmetu je bilo 6.468 napada, 1.173 ubijenih i 1.300 kidnapovanih lica.
Po mom mišljenju, ključna stvar je u tome da međunarodna zajednica odnosno UNMIK-ova administracija nije ispunila svoje obaveze po Rezoluciji 1244, nije razoružala takozvanu OVK i čak nije izvršila snažan pritisak na one koji to rade, a pre svega na pripadnike takozvanog Kosovskog zaštitnog korpusa, OVK ili ANE. Kako je moguće da se svi počinioci zločina gotovo i ne znaju, da uhapšeni Albanci pobegnu iz najčuvanije baze na Balkanu, iz Bondstila? Očigledno da nekom to odgovara, kao i da nekima ide u prilog eskalacija nasilja ANE, koja na taj način ojačava lojalnost, finansijsku i logističku podršku na terenu.
Svima je sada jasno da je ANA mešavina terorističko -mafijaške bande, da je u ANI inkorporirana mafija, koja će se okoristiti u najbrutalnijim akcijama za zastrašivanje dela srpskog naroda na Kosmetu, kako bi se obeshrabrila politika povratka, proteralo preostalo srpsko stanovništvo i kako bi se ostvario san o nezavisnosti Kosova. San o kome mogu samo da sanjaju.
Prethodno rečeno zvuči iznenađujuće ukoliko se ne zna da strategija separatističkog delovanja nije od juče. Ona je ostala ista još od Prizrenske lige, a samo su se menjali vinovnici te strategije. Zamislite kakve li tek ironije da novopostavljeni ili prvopostavljeni komandant tzv. Kosovskog zaštitnog korpusa bude Agim Čeku, oficir ustaške Tuđmanove vojske, koji je okrvavio ruke u Medačkom džepu i sada i dalje nastavlja svoj krvavi pir na Kosovu i Metohiji, a pod zaštitom je Ujedinjenih nacija. Možemo pomenuti i primer Hašima Čekua, miljenika Madlen Olbrajt, ubice srpskih policajaca iz Glogovca, pa je i on miljenik određenih zapadnik krugova.
Ono što može da začudi građane Srbije, a sigurno i dobar deo hrišćanske Evrope, jeste uporno ignorisanje nesumnjivih dokaza bliskih veza šiptarskih terorista sa zločinačkom terorističkom Al Kaidom. Koliko je meni poznato, bivši ali i budući borci Al Kaide sticali su svoja prva borbena iskustva protiv naših snaga bezbednosti na prostoru Kosova i Metohije, a tada pod nazivom "mudžahedini".
Neko od predstavnika UNMIK-a trebalo bi da odgovori na pitanje gde su i šta rade na Kosmetu članovi po zlu poznate "zeničke grupe". Kako je moguće da se, u prisustvu velikog broja pripadnika KFOR-a, na prostor Kosova i Metohije doprema oružje iz Bosne i Albanije za pripadnike tzv. "ANA-e"? Zbog čega je na prostoru Kosmeta veliki broj obolelih od kancerogenih oboljenja, koji je u odnosu na period od pre rata povećan za oko 200%? Šta se to na Kosmetu nalazi te izaziva ta oboljenja i izaziva povećanu smrtnost stanovništva? Zašto se po Rezoluciji 1244 i međunarodnim konvencijama ne poštuju ljudska prava, prava na slobodu kretanja, na egzistenciju, na imovinu i druga prava koja su priznata svuda u svetu? Od čega, osim od droge, Šiptari dobijaju pare? Ko im dostavlja pare za kupovinu srpskih imanja, stanova i kuća na prostoru Kosova i Metohije? Pitanja je previše, a vremena malo.
Za Srbe na Kosovu i Metohije ima nade, jer da nade nema tamo ne bi ostali. Kao Srbin, koji živi na Kosovu i Metohiji, apelujem na apsolutno srpsko jedinstvo kada je Kosmet u pitanju i, shodno tome, jedinstven i organizovan nastup naših državnih organa. Ono što bi svaka vlast, pa i naša Vlada, odmah morala da uradi, to je da odmah osigura plaćanje školarine za sve đake - studente, raseljena lica sa Kosova i Metohije, ali isto tako i da obezbedi plaćanje školarine za sve one koji izraze želju da svoje školovanje nastave na Kosovu i Metohiji, ali ne samo da se upišu, nego da se tamo školuju i svoje školovanje tamo i završe.
Obezbeđivanje onima koji žive kao raseljena lica, onima koji su na Kosovu i Metohiji, a koji su ne svojom krivicom izgubili pravo na rad, pravo na zaradu, treba da bude prioritet države.
Ubrzana obnova, rekonstrukcija i gradnja kuća na Kosmetu mora da bude od izuzetnog značaja za nas i srpski živalj, čime bi se na neki način rešio deo sudbine onih o kojima je danas malo bilo reči ovde, koji žive u kolektivnim centrima širom Srbije, a koji bi se na taj način vratili na Kosovo i Metohiju.
Aktivnija uloga Ministarstva unutrašnjih poslova i Vlade Republike Srbije u konkretizaciji zaključaka ove skupštine, kao i dosledno srpvođenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti, treba da budu prioritet. Time bi se realizovao i rešio bar deo onih kosmetskih problema. Hvala.

Da li još neko od šefova ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Prelazimo na raspravu u načelu.
Obaveštavamo vas da su, saglasno članu 89. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja zajedničkog načelnog pretresa prijave za reč u pismenom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, dostavile poslaničke grupe.
I po prijavama i po redosledu u zajedničkom načelnom pretresu o poreskim zakonima, prvi govornik je narodni poslanik Pal Šandor, a neka se pripremi narodni poslanik Slavoljub Matić.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Slavoljub Matić,  neka se pripremi narodni poslanik Velimir Simonović.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Velimir Simonović, neka se pripremi narodni poslanik Slobodan Tomović.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Tomović,  neka se pripremi narodni poslanik Veroljub Arsić.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić,  neka se pripremi narodni poslanik Petar Cvetković.

Reč ima narodni poslanik Dušan Ilić, a potom Radojko Petrić.

Reč ima narodni poslanik Radojko Petrić, neka se pripremi narodni poslanik Petar Cvetković.

Reč ima narodni poslanik Petar Cvetković, neka se pripremi narodni poslanik Goran Cvetanović.
Da napomenem, da poslanička grupa DSS ima još dva prijavljena govornika; ukupno vreme preostalo za raspravu u načelu je 42 minuta. Izvolite.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Goran Cvetanović, neka se pripremi narodni poslanik Jovan Todorović; SRS ima još prijavljena četiri govornika, a ukupno vreme za raspravu je 21 minut.

Pravo na repliku narodni poslanik Petar Cvetković, jer je pomenut u izlaganju narodnog poslanika Gorana Cvetanovića.