Poštovano predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, pred nama je rasprava o paketu od sedam zakona, i to - Predlog zakona o porezu na dobit preduzeća, Zakon o porezu na imovinu, porezu na upotrebu, držanje i nošenje dobara, na finansijske transakcije, stanovanju, lokalnoj samoupravi i o porezu na fond zarada.  Dakle, čitav niz veoma bitnih i sudbonosnih zakona za naš narod, s obzirom na situaciju u kojoj nam se nalazi privreda.
U toj teškoj ekonomskoj situaciji, narodu se nameću novi nameti. Međutim, pored toga, primetno je i nešto drugo, a to je - prilikom rasprave o budžetu, donošenja budžeta Republike Srbije, organizovana je hajka, hapšenje predsednika SPS-a, Slobodana Miloševića, i na taj način se građanima i biračima skretala pažnja sa ove veoma značajne teme.
Prošle nedelje, prilikom rasprave o setu ovih zakona, organizovano je montiranje novog procesa protiv predsednika poslaničke grupe SPS-a, prof. dr Branislava Ivkovića. Prava je šteta što se o ovim značajnim zakonima raspravlja u paketu, a ne pojedinačno, jer bi na taj način naši birači mogli da shvate suštinu ovih poreskih zakona kojima će svaki poreski obveznik i svako domaćinstvo biti pogođeno.
Socijalistička partija Srbije zastupa interese ljudi koji žive od svog rada, bilo da su radnici u fabrikama, seljaci na njivama ili intelektualci. Međutim, u samoj osnovici definisanja poreske politike više je nego nedozvoljena arogancija prema našem napaćenom narodu posle sankcija koje traju i dalje i besomučne NATO agresije koja je bila 1999. godine. Prilikom donošenja ovih zakona konsultovani su neki sindikati, a neki i nisu. Ovih dana okupilo se, ispred Doma sindikata, dosta članova Samostalnog sindikata koji o ovom paketu nisu konsultovani, a znamo da je Samostalni sindikat u prethodnom vremenu od preko 300.000 sporova, koliko je vođeno između radnika i poslodavaca, uspeo da preko 95% reši u korist radnika.
Možda nekome zvuči staromodno, ali bez elementarnih interesa radničke klase, bez jačanja proizvodnje, nema ni društvenog napretka. U osnovi svake proizvodnje je čovek koji u njoj radi, a bez proizvodnje nema ni dohotka. Uostalom i predsednik Vlade Republike Srbije, Zoran Đinđić, rekao je sa ove govornice da je industrijska proizvodnja u Srbiji svega 25% za sada, pa će tako građani biti primorani, ne svi, ali pojedini sigurno, da prodaju svoju imovinu, ili njen deo, kako bi izvršili svoje obaveze prema državi u narednom periodu.
Dakle, ne radi se o zahvatanju iz prihoda građana, već zahvatanju iz supstance. Kao jedan od predstavnika srpskog naroda sa Kosmeta u ovom parlamentu, želeo bih da postavim pitanje ministru Đeliću: Kako i na koji način će se primenjivati poreski zakoni na Kosovu i Metohiji? Jer, kao što je moj prethodnik rekao, od juče od 8 časova je postavljena carina. Prilikom izlaska sa Kosova i Metohije predstavnici belgijskog bataljona su mi tražili pasoš. Hans Hakerup, specijalni izaslanik generalnog sekretara UN u toku ove nedelje doneće dokument po kome će, kako on kaže, Kosovo država imati svog predsednika, skupštinu, ustavni sud. Znači, izvršnu i zakonodavnu vlast. Zašto mi o tome ćutimo i zašto se srpski parlament o tome ne izjasni?
Put kojim sada idemo je put koji vodi ka rasprodaji 4,5 hiljade naših preduzeća, kako to ovih dana piše londonski "Tajms". Jer, svaki ekonomista zna da stranac iz naše zemlje iznosi ekstra profit, a ne ostavlja ga u zemlji, a još manje želi da ga uloži u infrastrukturu, škole, bolnice.
U vezi sa Predlogom zakona o porezu na upotrebu, držanje i nošenje dobara, posebno padaju u oči enormni iznosi koji su predviđeni za oporezivanje vlasnika registrovanog oružja. Ovakvom poreskom politikom biće pogođeni građani koji to oružje drže u kući radi zaštite svoje porodice od narastajućeg kriminala i terorizma koji preti nezavisnosti naše zemlje. Ovolike zelenaške sume koje vlasnici radi registracije oružja moraju da izdvoje iz svojih kućnih prihoda, sigurno će ih primorati da se odreknu tog vlasništva, a mnoge od njih naterati na kršenje zakona koje predstavlja nelegalno posedovanje oružja. Osim krajnjih korisnika kojih ima zaista mnogo, moram da istaknem i katastrofalne posledice ovakve poreske politike na domaću industriju.
Poslanička grupa SPS u Narodnoj skupštini ovih dana dobila je pismo iz "Zastave - Namenski proizvodi" u kome reaguju i daju mišljenje da Predlog zakona o porezima na upotrebu, nošenje i držanje dobara. Smatram da će tako čuvena svetska fabrika "Zastava - Namenski proizvodi" biti praktično zatvorena, jer donošenjem predloženog poreza na registrovano oružje direktno se narušava interes proizvođača, te će se time domaće tržište, na neki način, zatvoriti, ugroziće se deo zaposlenih
ljudi i povećati višak radne snage. Povećaće se ponuda polovnog oružja, povećaće se procenat nelegalnog prometa i vlasništva, a građani koji su legalizovali oružje, osećaće se prevarenim.
Na kraju, svoje izlaganje završiću rečima koje sam i prošli put uputio Vladi Republike Srbije, a odgovor na to pitanje nisam dobio. Gospodine ministre Đeliću, u članu 69. Ustava Republike Srbije, stav 3, stoji: "Obaveza plaćanja poreza i drugih dažbina utvrđuje se prema ekonomskoj snazi obveznika". Građani Republike Srbije treba da znaju da 120 milijardi dinara, koliko treba prihodovati u budžet ove godine, podeljeno sa približno brojem stanovnika Republike Srbije, okvirno gledano znači da će svaki građanin, od bebe u kolevci do penzionera, izdvojiti 12.000 godišnje, ili 1.000 dinara mesečno. Pitam vas, vi zaista iskreno verujete da je u ovoj teškoj ekonomskoj situaciji, u ovom trenutku u kome se nalazimo, moguće to realizovati i šta će se desiti sa obveznicima koji nisu u stanju to da ispune. Tamo postoje određene sankcije, ali šta ako to ne može da se uradi?

Poštovano predsedništvo, predstavnici Vlade, poštovane kolege narodni poslanici, mislim da građani Srbije još nemaju pravu sliku,  niti mogu da je steknu, o predlogu ovih zakona o kojima danas govorimo. Neprekidno im se lansiraju na televizijskim programima priče o hapšenjima, TV igre o "bingo milijardama", u kojima samozvani lovci na milijarde, zajedno sa haškim lovcima na ljudske glave, u stvari služe samo kao zamena za skretanje pažnje javnosti sa očajne ekonomske situacije u kojoj se zemlja našla.
Kako stvari stoje i kako stvari sada izgledaju, radi se o neprekidnoj uceni da se novcem iz inostaranstva ostvare politički ciljevi, namerno, kako bi naša privreda došla na prosjački štap i da bi što jefitnije pala u ruke stranih lihvara. Građani se pitaju zašto živimo sve gore i gore. Konkretno pitanje ministru Đeliću - zašto nije donet budžet AP Kosova i Metohije, što je obaveza Republike Srbije, utvrđena članom 69. i članom 109. Ustava Republike Srbije. Na taj način se poništava pravni osnov postojanja Kosmeta kao administrativne jedinice u sastavu Republike Srbije. Bojim se da ovo nije slučajna greška.
Mi smo juče čuli objašnjenje šta Vlada misli i šta priprema oko Kosova. Međutim, Srbima sa Kosova nikako nije jasno zašto je obustavljena isplata radnicima lokalne samouprave u proteklom periodu, od nove godine. Ne znači li to nedvosmislenu poruku svim Srbima koji tamo žive da su ostavljeni na cedilu? Očigledno je da je i obećanje, koje je dato od pojedinih predstavnika aktuelne vlasti, Danu Eversu, da će naterati Srbe na Kosovu i Metohiji da izađu na popis i na izbore, možda potvrda toga. I pored javnog zaklinjanja za istinskom brigom o bezbednosti naših građana i naše teritorije, stiče se sasvim suprotno uverenje kada se vidi predviđen procenat u budžetu koji je pred nama izdvajanja za MUP Republike Srbije, koje se samnjuje sa 19,6% u 2000. godini, na 13,8% u 2001. godini. Pitam se da li je ovakav predlog finansijski, to jest nefinansijski, MUP-a, u skladu sa sadašnjim realnim stanjem na terenu? Imali smo, pre neki dan, izjavu ministra Dušana Mihajlovića o neopremljenosti Ministarstva unutrašnjih poslova.
U vezi sa predlozima zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje određenih dobara, posebno padaju u oči enormni iznosi koji su predviđeni za oporezivanje vlasnika registrovanog oružja. Ovakvom poreskom politikom biće pogođeni građani koji to oružje drže u kući radi zaštite svojih porodica od narastajućeg kriminala i terorizma koji preti nezavisnosti naše zemlje. Ne treba zanemariti ni društveno korisne članove lovačkih u udruženja. Ovolike zelenaške sume vlasnici registracijom oružja moraju da izdvoje iz kućnih prihoda, sigurno će ih primorati da se odreknu tog vlasništva, a mnoge od njih naterati da krše zakon, što predstavlja i nelegalno posedovanje oružja.
Osim krajnjih korisnika, kojih ima skoro 20%, moram da istaknem i katastrofalne posledice ovakve poreske politike na domaću namensku industriju. Tako će svetski čuvena fabrika "Zastava - namenski proizvodi", čiji su produkti ušli u sastav ličnog naoružanja mnogih armija i policija širom sveta, praktično, možda biti zatvorena.
Jer, donošenjem predloženog poreza na registrovano oružje direktno se narušava interes proizvođača, jer će time domaće tržište potpuno zamreti. Ugroziće se i deo zaposlenih ljudi, a povećaće se i apsolutni višak radne snage. Povećaće se ponuda polovnog oružja, kao i procenat nelegalnog prometa i vlasništva, a građani koji su oružje legalizovali osećaće se možda i prevarenim.
Gospodine Đeliću, iz vašeg uvodnog izlaganja i iz izlaganja predsednika Vlade i predloženih zakona se vidi da će posle usvajanja ovog paketa zakona poskupeti niz proizvoda, a ja ću nabrojati samo neke - naftni derivati, a sa njima i čitav niz drugih proizvoda, proizvodi od brašna, struja, prirodni gas, sve vrste udžbenika, školskog pribora, dečje odeće i obuće, lekova i medicinskih sredstava, ortopedskih pomagala, proizvodnja i distribucija vode i toplotne energije. ( Predsednik - vreme.)
Zato, gospodine ministre, ako dođe do oporezivanja udžbenika i školskog pribora u sadašnjem vremenu zbog nedostatka sredstava za život porodice neće imati sredstava za školovanje, a bez znanja nema napretka i boljitka našoj naciji. Hoćemo da nastane bela kuga, da povećamo natalitet, a ukidanjem poreza na ove proizvode dali bismo skroman doprinos tim mladim ljudima.
Ili, kada je u pitanju prirodni gas, jedno domaćinstvo koje ima stan od 50 m2, koje se greje na prirodni gas, treba iz kućnog budžeta da izdvoji oko 5.000 dinara mesečno. U situaciji kada je na našu zemlju izručeno hiljade tona NATO bombi, desetine tona osiromašenog uranijuma, u situaciji porasta malignih i drugih oboljenja, lekove i medicinska sredstva ne treba oporezivati jer već sada, a kamoli ubuduće, padom životnog standarda većina stanovnika neće moći da kupi lek, a da ne govorim o ortopedskim pomagalima, jer njih koriste oni čija je borba za život i rad velika.
(Predsednik - Molim vas da privodite kraju.)
Na kraju, gospodine ministre, u članu 69. Ustava Republike Srbije stav 3. stoji. citiram: "Obaveza plaćanja poreza i drugih dažbina utvrđuje se prema ekonomskoj snazi obveznika ".
Građani Republike Srbije treba da znaju da 120 milijardi dinara, koje treba da prihoduje budžet, podeljeno sa brojem stanovnika Republike Srbije, okvirno gledano, znači da svaki građanin od bebe u kolevci do penzionera treba žavi da da 12.000 godišnje ili 1.000 dinara mesečno. Iz ovog podatka se može najbolje videti koliko je nerealan i neostvariv Vladin predlog, pa vas zato pitam - da li zaista verujete da građani u ovom veoma teškom ekonomskom trenutku mogu da ispune svoje obaveza i šta će se desiti sa onima koji to neće moći da urade.

Poštovani predsedniče, poštovane kolege poslanici, od konstitutisanja novog saziva Skupštine Srbije ušli smo evo u drugi mesec rada, ovo je peta vanredna sednica rada srpskog Parlamenta. Ustavni osnov za donošenje ove odluke sadržan je u članu 52. Ustava Republike Srbije, a prema kome Narodna skupština uređuje rad, organizaciju i način ostvarivanja prava i dužnosti narodnih poslanika. Razlozi za donošenje odluke sigurno proizilaze iz potrebe da se izvrši usaglašavanje odredbi Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije sa odredbama zakona. Nesumnjivo je da je ovo pitanje značajno, ali u ova dva meseca rada, u trenutcima izuzetno teške situacije na jugu Srbije, teške situacije na Kosovu i Metohiji, katastrofalnog stanja u privredi, štrajka u prosveti, a što rezultira socijalno-patološkim virusom, koji je zahvatio sve društvene kategorije, nismo imali prilike da kažemo svoje mišljenje sa ove skupštinske govornice i svoju reč o tako značajnim pitanjima.
Vlada Republike Srbije je ponudila Skupštini na usvajanje Zakon o amnestiji, koji omogućava da se amnestiraju krvnici srpskog naroda, dok se njihove žrtve istovremeno pokušavaju staviti na optuženičku klupu. Direktna posledica donošenja ovog zakona su i najnoviji zločini koji su se desili na prostoru Kosova i Metohije, a zatim krvavi masakr nad nedužnim civilima, tj. putnicima autobusa kod Podujeva, ubijanje policajaca. Dakle, po Srbiji, dok teroristi kopaju rovove, mi kopamo grobove za naše srpske mladiće, za naše građane i za našu nejač, a dokle će to više da se dešava, a da Parlament ove zemlje o tome ne raspravlja.
O planu potpredsednika Vlade Nebojše Čovića raspravljaju NATO moćnici u Briselu, a srpski parlamentarci o tome samo saznaju iz novina. Donošenje odluke o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije doprineće, nadam se, da se stvore uslovi za blagovremenu i bolju pripremu sednica Narodne skupštine, s obzirom da vidim da je danas veliki broj poslanika na ovoj sednici dobio materijal, kako bi mogla da se pojača aktivnost u vezi donošenja većeg broja zakona i drugih akata iz nadležnosti, kao i preciznije utvrde rokovi za vršenje pojedinih radnji.
Jedan od ciljeva za donošenje ove odluke o izmenama i dopunama Poslovnika o radu je i izvršenje određene redakcijske izmene koja se sastoji u terminološkom ujednačavanju i postizanju veće jasnoće odredbi.
Poštovane kolege poslanici, da vas podsetim da višepartijski parlamentarizam u novijoj istoriji Srbije nije počeo konstituisanjem ove skupštine, već sada daleke 1990. godine, na prvim višestranačkim izborima koji su usledili nakon političkih promena u Srbiji, koje je inicirala i sprovela SPS, koja je dobila 196 mandata, što prilično prevazilazi sadašnju većinu u parlamentu od 176.
A ovaj poslovnik koji danas menjamo je usvojen 1994. godine. Podsećam vas da je takođe tadašnja opozicija bučno najavljivala osvajanje vlasti. Sasvim je prirodno u višestranačkom sistemu da se to čini, kao što je sasvim prirodno da aktuelna vlast omogući slobodno delovanje opozicije u parlamentu, koji je vrh piramide političkog života.
U procesu predlaganja izmena i dopuna Poslovnika o radu Skupštine Republike Srbije trebalo je takođe ugraditi jedan član po kome su predsednik, ili potpredsednici Vlade, ili ministri, u obavezi da prisustvuju sednicama Skupštine, s obzirom da oni od dana njihovog imenovanja, osim pojedinaca, više nisu bili prisutni ovde.
Jer da su danas ovde sigurno je da bi kolega Kragović, kolega Mitrović, Trajković, Jakšić ili bilo koji poslanik sa Kosova i Metohije pitao danas ministra Gašu Kneževića koji su to razlozi koji ga rukovode da se ukine Univerzitet u Prištini, ako znamo da pored odlučnosti srpskog naroda da ostane i opstane na prostoru Kosova i Metohije ključnu ulogu u ostanku srpskog naroda su odigrali i prosveta i zdravstvo.
Kaže, čujemo, da to nije u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244. Da li je u skladu sa tom rezolucijom ubijanje i kidnapovanje Srba ili drugi terorizam ... (predsednik - molim vas da se vratite na temu)... svuda u svetu parlamentarne tradicije se čuvaju i nikada se ne menjaju na brzinu kao što to možda mi danas radimo. Neke traju čak i desetlećima.
Čuli smo danas šta su pojedini vaši lideri izjavljivali prilikom promena Poslovnika 1994. godine. Nije sporno da se učine tehnička poboljšanja Poslovnika, ali se to nikako ne sme svesti na uskraćivanje elementarnih prava poslanika da govore, jer i sama reč parlament dolazi od reči parlare, što znači govoriti.
Drugim rečima, ono što je Ustav za zemlju, to je poslovnik za parlament. Zato treba imati uvek na umu da je priroda višestranačja da se uloga vlasti i opozicije s vremena ne vreme menjaju. Hvala.

Poštovane kolege, posle mnogo najava u medijima da će se RTS postaviti na nove osnove, očekivao sam da će suština najavljenih promena biti sadržana u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o RTS-u. Umesto toga, sve promene su se svele samo na brisanje četiri člana postojećeg zakona, i to na one koji su utvrđivali izvor finansiranja proizvodnje, prenosa, emitovanja programa, namenjenog informisanju stanovništva i tehničko-tehnološkom razvoju.

Deo sredstava, prema do sada važećem zakonu, usmeravao se za proizvodnju domaćeg filma, a iz takse se finansirao i deo delatnosti javnih preduzeća, koje obavljaju regionalnu i lokalnu radio - difuznu delatnost i za prenos zajedničkog programa od interesa za Republiku. To sada ne funkcioniše, a taj program je realizovan preko sistema zajednice udruženih radio stanica Srbije.

Deo sredstava od takse na električno brojilo bio je namenjen za održavanje prenosnih i emisionih uređaja. Ukinuti taksu na brojilo mislim da je sasvim u redu, a pritom ono što ne valja je što nije precizirano koji će se iznos sredstava za televiziju predvideti u budžetu Republike Srbije i za koje namene. To je neodgovorno prema nacionalnoj radio - televiziji, prema zaposlenima u toj medijskoj kući, koji po svojoj visini zarada, uostalom, spadaju među slabije plaćene u svojoj branši, a u odnosu na zaposlene u drugim sistemima od interesa za Republiku Srbiju, takođe.

Građanima Srbije ostaje 3% od takse, ali zato se građanima Srbije kroz druge dažbine, obaveze, poskupljenja, uzimaju pare na drugi način. Zašto se zaposlenima u RTS-u ne dozvoli da preko marketinga obezbeđuju deo sredstava, a oni to izuzetno dobro rade. RTS je tokom NATO bombardovanja pretrpela velike materijalne štete na svojim objektima, kao i na predajničkim i emisionim sistemima. Prema nekim procenama, ukupna šteta iznosi oko 400 miliona dolara. Ti uređaji i predajnički sistemi još nisu sanirani, zašta su potrebna velika finansijska sredstva.

Zato se navod u tekstu, da je ova taksa po svojoj prirodi naknada za obezbeđenu mogućnost korišćenja i praćenja tih programa preko odgovarajućih prijemnika, koji se ističe kao jedan od razloga za donošenje zakona ne može prihvatiti, jer to nije krivica RTS-a i zaposlenih u ovom sistemu. Nakon 5. oktobra prošle godine, RTS je ostala i bez tek obnovljene zgrade u Takovskoj ulici, odakle je proizvodio i emitovao program TV Beograd. Deo radnika Radio - televizije Priština, u sličnim uslovima, program emituje iz studija u Prokuplju, a manji broj radnika je angažovan u novoosnovanom dopisništvu RTS-a u Zvečanu, ali po svemu sudeći, njihova sudbina je neizvesna, zbog toga što UNMIK ne želi da da dozvolu za rad trenutno dopisništvu u Zvečanu zbog toga što je ispred Televizije Srbija.

S ozbirom na značaj nacionalnog radija i televizije i potrebu revitalizacije RTS-a, mnogi zvaničnici često upotrebljavaju ovih dana izraze - javni servis itd. pa bih želeo da pitam ministra - šta se pod tim podrazumeva i šta zapravo predstavlja ta formulacija? Takođe, ovih dana u javnosti se lansira i priča o tome da u RTS-u treba uvesti stečaj, kao i priča da će ovih dana tj. do kraja godine u Srbiji ostati 200.000 radnika bez posla. S obzirom da je do 5. oktobra RTS nazivan "crvenom Bastiljom", pitam se koliko će radnika RTS-a u ovoj godini ostati bez posla.

Evo, rečeno je od strane poslanika, da će svi ostati bez posla. Ministar Đelić je u uvodnom izlaganju istakao pozitivne primere rada drugih televizija u svetu i naveo primer Engleske, u kojoj se, prema njegovim rečima, izuzetno objektivno radi. Zašto se zato ne dozvoli zaposlenima u RTS-u da sami rade svoj posao, a ne da im deo programa rade druge agencije, o čemu smo ovde danas čuli.

Građani će, u to sam ubeđen, biti zadovoljni što će im ostati 3% od takse, i to iz dva razloga - što će u svom ličnom budžetu imati tih 3%, i drugo, što će im savest sada biti mirna, jer neće biti direktni finansijeri preko ove takse, koja se danas ukida, satanizacije sopstvenog naroda, pojedinih ličnosti ove države, organizovanja hajke na ljude i organizovanog medijskog progona.

Na kraju bih hteo da se obratim odgovornima u RTS-u i da se obratim odgovornima u Vladi Republike Srbije, sa zahtevom, u ime Srba sa Kosova i Metohije, sa zahtevom Srba ispred Kosovske Mitrovice, da se obezbedi čujnost i vidljivost programa RTS-a na Kosovu i Metohiji. Na taj način bi Srbi u južnoj srpskoj pokrajini bili u vezi sa svojom maticom. Hvala.

Poštovano predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, kao što je pomenuto u tekstu Predloga zakona o amnestiji, namera je da se na republičkom nivou usvoji isti zakon, kao što će se to učiniti i u saveznom parlamentu. Republika Crna Gora je već usvojila ovakav zakon iz svoje nadležnosti, motivisana pored navedenih i humanim odnosom društva prema osuđenicima. Takav stav je razumljiv i prihvatljiv, sve dotle dok ne vređa žrtve onih koji su na redu da budu amnestirani za kriminalna dela, počinjena po različitim osnovama. U Predlogu zakona o amnestiji se kaže, u članu 1.- "oslobađaju se od izvršenja 25% izrečene kazne zatvora lica  pravosnažno osuđena za krivična dela koja su propisana zakonima Republike Srbije ili su bila propisana zakonima autonomnih pokrajina koji su prestali da važe".
Samo da podsetim da se na Kosovu i Metohiji primenjuje Krivični zakon Kosova nad našim zatvorenicima koji se nalaze u zatvoru u Kosovskoj Mitrovici, u Bonstilu i u drugim zatvorima i to ako im se uopšte sudi, jer je njih sada 13 i oni su zatvoreni u Kosovskoj Mitrovici, a neki od njih su osuđeni, a neki su još u istražnom postupku koji traje 15 meseci. Razumljiv je i human odnos prema zatvorenicima i namera društva da se vrate institucijama sistema. Međutim, šta je sa primenom privremenih mera kako isti ne bi dospeli u zatvorske okvire ako se sve podvede pod potpuno racionalno i ako se zanemari akt. Kako pogledati u oči žrtvama silovanja, počiniocima protivprirodne bludi, jer svi imamo majke, svi imamo sestre, a što je najstrašnije, mnogi imaju i kćerke. Zato se zapitajmo, gospodo, kako bismo se osećali u koži onih kojima se to zlo dogodilo. Zato se slažem sa predlogom, gospodine ministre, da se lica koja su izvršila protivprirodne bludi, izuzmu iz amnestije. Nama je potreban zdrav podmladak i zdrava nacija. U Predlogu zakona o amnestiji pominje se otmica, a otmica ima različito motivisanje. Tu su materijalni i politički motivi. Hoćemo li ignorisati akte otmice, razmišljajući da li iza njih stoji neki nerazjašnjeni račun ovih ili onih. Molim vas, osvrnimo se na posledicu, na kriminalno amnestiranje počinilaca, pa makar i amnestirali kaznu sa 15% i isto toliko je legalizovali. Hoćemo li da dozvolimo i time da ohrabrimo poremećene da nastave sa istim? Ako još pomenemo sve ostale otmice i kidnapovanja, preko 1.300 ljudi o čijoj se sudbini i dalje ništa ne zna, jer je sistem hermetički zatvoren, a počinioci otmice nisu kidnapovani niti stotim delom poznati i naravno adekvatno kažnjeni, onda je problem još kompleksniji. Ko će od njih amnestirati, pitam se?
Pitanje za Vas, gospodine ministre i za Ministarstvo pravde, da li ste i šta ste učinili do sada na saznanju istine o tim kidnapovanim licima, s obzirom da se njihove porodice nalaze ovde ispred Skupštine i traže odgovor na to pitanje? Znamo da se u našim zatvorima nalazi oko 600 zatvorenika pripadnika albanske nacionalnosti i znamo da su osuđeni po različitim osnovama Krivičnog zakona Srbije. Mnogi od njih su već pušteni kući, odnosno vraćeni su na Kosovo. Međunarodna zajednica je već uložila ogromne pare, oko 600 do 800 miliona maraka za program njihove rehabilitacije na Kosovu i Metohiji. Njih oko 200 je još u zatvorima po osnovu terorističke delatnosti. Znamo da savezni zakon ne reguliše terorizam, ali vredno je napomenuti da je za jednu ozbiljnu državu jako opasno zaboraviti sve mučki ubijene na teritoriji Kosova i Metohije. Hoće li se i tim zlikovcima nad srpskim narodom jednog dana pružiti ruka kao što se to uradilo sa Solanom.
U svom uvodnom izlaganju, gospodine ministre, objasnili ste šta znači zločinačko udruživanje, ali zar je rodbini važno po kom će se to zakonu, da li po republičkom ili po saveznom, smanjivati kazna. Kako objasniti deci, Mileni, Petru, Anđeli i Andreji i ko će u ime čega amnestirati i pustiti iz zatvora one koje su pobili njihove očeve, heroje otadžbine, Marka, Acu, Srđana i Nebojšu. Lista dece koja su željna majki i očeva je preduga i preteška za našu savest. Ako im ne možemo pomoći konkretno, dužni smo da bar adekvatno kaznimo sve one koji su krivi, a ne da ukazujemo punu vrednost prema njima. Humanost da, ali prema ljudima. Ne treba Zakon o amnestiji prilagođavati trenutku i zahtevima međunarodne zajednice, već ga treba krojiti shodno kriminalnom delu počinitelja, a sve zbog zaštite društvenog morala. U protivnom, blago formulisanje zakona ohrabriće buduće počinioce da nemaju mere u svom bahatom ponašanju. U okviru obrazloženja razloga za donošenje zakona pominju se protesti zatvorenika, koji su se istakli novembra prošle godine. Uvažavajući ukupnu okolnost u društvu, kao i uslove u kojima su zatvorenici, naročito u vreme NATO agresije, predlagač zakona smatra da su ispunjeni uslovi za donošenje takvog zakona. Dakle, agresija na našu zemlju je imala dalekosežne posledice.
Nama je agresija pogodila i ovaj sloj ljudi zatvorenika i zato je nužnost donošenja ovog zakona.
Imam još jedno pitanje, gospodine ministre, kako i na koji način i po kom propisu i po kom zakonu je amnestiran Havijer Solana, koji je osuđen pred Opštinskim sudskim većem u Beogradu, a on se ovde dočekuje kao veliki dobročinitelj. Mislim da je to licemerno, jer se podsmevamo sami sebi, direktno u lice. Podsmevamo se svojoj rođenoj i nerođenoj deci. Za ovo prvo, kao nama samima, ne znamo šta je učinio osiromašeni uranijum, a ovo drugo, nerođenoj deci, ne znamo kako će se roditi, da li bez ruke, noge, prstiju, itd. S obzirom da se danas na Kosovu rađaju i takva deca, mi smo u velikoj opasnosti, cela nacija, a krivac se zna. Ako se krivci ne kazne ili se amnestiraju, onda smo mi krivi po svim osnovama. Hvala vam.

Poštovani predsedniče, uvažene kolege poslanici, kao poslanik koji dolazi sa prostora Kosova i Metohije, želim da dam svoj doprinos današnjem radu našeg parlamenta i da potražim odgovore na više pitanja.
Odnos prema Kosovu i Metohiji u poslednja četiri meseca je prilično ignorantski, pošto je fokus interesovanja sa Kosova i Metohije prebačen na jug Srbije, na opštine Bujanovac, Preševo i Medveđu. Na Kosovu i Metohiji je ostalo da živi 120 hiljada Srba, kojima mora da se posveti izuzetna pažnja. Sa Kosova i Metohije je proterano 350 hiljada ljudi, 350 hiljada duša nalazi se danas na različitim prostorima Srbije, u svojoj tuzi za izgubljenim životima svojih voljenih, za grobovima svojih predaka i porušenim domovima.
Ali, svi su oni dostojanstveni. Do sada su im pomagali Vlada Republike Srbije, Pokrajinsko izvršno veće, Centar za mir i toleranciju i Jugoslovenski komitet. Ovih dana, Savezna vlada je formirala novi Jugoslovenski komitet i ja sam ubeđen da će on nastaviti da radi ono što je radio i prethodni Jugoslovenski komitet, u interesu ostanka i opstanka srpskog naroda na prostoru Kosova i Metohije.
U svom ekspozeu, želeo bih da znam, u ime svih tih ljudi, gospodine mandataru, nijednom rečenicom niste pomenuli šta će Vlada Republike Srbije učiniti da se prognani Srbi vrate na svoja vekovna ognjišta? U svom ekspozeu ste naglasili (citiram): "Albancima sa Kosova kažemo - promenile su se okolnosti, budite umereni i razumni, inače vam se može desiti da odete na slepi kolosek istorije, kao i da treba pronaći novi način suživota Srbije i Kosmeta", pa me zato interesuje - šta ste time hteli da kažete?
Ako se osvrnemo unazad i pogledamo iza sebe, možemo da vidimo da separatistički pokret na Kosovu datira preko 100 godina unazad, oružanih sukoba je bilo, i to prvo sa kačacima, zatim sa balistima, a danas sa teroristima. Istorija nas je naučila da uvek kada se strani faktor mešao na Kosovu i Metohiji, uvek je bilo progona Srba, uvek je bilo stradanja, počev od Arsenija Čarnojevića, pa do danas.
Vođeni mukom i tugom, strahom pred kamom i silovanjem, klanjem, Srbi su odlazili ojađeni sa svojih ognjišta i nastanjivali se na različitim prostorima. Muka je njihova teška, a tuga velika. Ali jedno je sigurno - svima je srce ostalo vezano za Kosovo i Metohiju. Želeo bih da mi odgovorite - šta će to Albanci dobiti, ako budu umereni i razumni?
Bivša američka administracija, kao i mnoge velike sile u istoriji, sada je izmislila i formirala tzv. OVK, kao potencijalni faktor nestabilnosti našeg regiona. Jednostavno je, dakle, to kad se istera narod i izgubi teritorija, onda onima koji ostaju, ostaje mogućnost da stvore sopstvenu državu.
Ali, prirodni zakoni su nemilosrdni, na tuđem pepelu i zgarištu ne gradi se svoj temelj, temelj budućnosti. Pitam vas u ime Srba sa Kosova i Metohije - kakav će biti stav Vlade Republike Srbije na Kušnerove lokalne izbore, koji su samo korak ka nezavisnom Kosovu? Kakav će biti stav buduće Vlade Republike Srbije na izjavu Kušnerovog naslednika, Hansa Hakerupa, koji je odmah po dolasku u Prištinu izjavio da je njegov osnovni zadatak raspisivanje opštih izbora, a raspisivanje opštih izbora znači donošenje statuta, zatim ustava, i normalno, nezavisnosti.
Pošto ste se sreli, gospodine Đinđiću, sa advokatom NATO-a, tužiocem Karlom Del Ponte, želeo bih da Vas pitam, ukoliko znate, da li je pripremila zatvorene koverte sa optužnicama za odlazeću političku figuru američke administracije, gospođu Olbrajt, gospodina Klintona, Blera, Klarka i Solanu? Spisak, naravno, nije konačan, ali ovo je lista onih koji su u svom patološkom ushićenju izdavali naredbe za bombardovanje naše zemlje 78 dana bez prestanka, koji su sejali smrt nad našom teritorijom.
Samo na opštinu Kosovska Mitrovica u 78 dana palo je 116 raketa i bombi, a o posledicama onoga što su izbacili izveštaje su dali ovih dana i zvaničnici iz Zdravstvenog centra u Kosovskoj Mitrovici. Šta znači Vaša izjava, gospodine Đinđiću, koja je objavljena na Internetu danas, da ćete u roku od dva do tri meseca, promenom zakona u ovoj skupštini, omogućiti nesmetani rad Haškog tribunala u našoj zemlji?
Hoće li advokat NATO-a, tužilac Del Ponte, ceo srpski narod da privede Haškom tribunalu, samo zato što je bio jedinstven i samo zato što je branio svoju zemlju?
Sada Račak doživljava svoju rehabilitaciju. U Račku nije bilo masakra, što se vidi i u zvaničnom izveštaju eksperata, patologa Belorusije, Finske i Jugoslavije. Masakr nije izvršen, a bio je neposredan povod za bombardovanje.
Hoće li, gospodine Đinđiću, Vlada Republike Srbije razmišljati na temu ratne reparacije i tražiti istu u ime mrtvih, osakaćenih i mentalno destabilizovanih, jer je ovo veoma ozbiljan problem i odgovornost za ovu vladu?
Gospodine Đinđiću, sve više se govori o Zakonu o amnestiji. Da li je moguće da će se amnestirati oni, koji su sa zadovoljstvom, u ime nekih iluzornih ideja, poremećenih umova, nerazumnih ciljeva klali i ubijali? Hoće li čuvena braća Mazareku, zlikovci iz Klečke, koji su silovali desetogodišnju Jovanu, osakatili je pred majkom, a sve zatim ubili i zapalili? Klečka, tužno zgarište nesrećnika, koje su bolesni umovi mučili i terorisali, preko svojih mučitelja izgleda doživeće svoje vasrksnuće. Braću Mazareku ovih dana posetio je specijalni predstavnik Saveta ujedinjenih nacija, koji je sa njima u ćeliji proveo deset minuta i dogovorio se najverovatnije kako da ih izvede na slobodu. A to je juče objavio i naslednik Kušnera Hans Hakerup, koji je izjavio da svi zatvorenici Albanci, koji se nalaze u Srbiji, moraju odmah da se dovedu u zatvore na prostore Kosova i Metohije. Zločin i zločince amnestirati! A šta sa mrtvima, šta sa žrtvama, zar njih treba zaboraviti i kako objasniti narodu na prostoru Kosmeta da se zločinci slobodno šetaju? U ime kojih ciljeva? Izgleda demokratije.
Šta će Vlada Republike Srbije učiniti na oslobađanju kidnapovanih i ztaočenih Srba? Zašto o njima nema ni jedne reči u vašem izlganju?
Srpskom narodu na Kosovu i Metohiji i srpskom narodu uopšte posle NATO agresije naneta je velika šteta, bol, muka, psihička i fizička, moralna patnja. Koje to nove načine suživota, gospodine mandataru, na Kosovu i Metohiji treba pronaći? Nije li Kosovo i Metohija integralni deo Srbije?
Na Vladi Republike Srbije, koja će biti danas formirana, je istorijska odgovornost. Odgovornost je velika, a breme je teško. Potrebna su jaka pleća da se sve ovo iznese. Da li imate tako jako pleća? Hvala. (Aplauz.)