Zahvaljujem, gospodine Tomoviću.
Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić. Gospodin Nikolić je poslednji prijavljeni poslanik Srpske radikalne stranke i ima na raspolaganju 8 minuta i 30 sekundi. (Glasovi: Ko je sledeći.)
Izvinjavam se, gospodine Nikoliću, oprostite, posle gospodina Nikolića reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović. Izvolite.

Poštovane porodice kidnapovanih i nestalih lica sa područja AP Kosova i Metohije, poštovano predsedništvo, uvažene kolege poslanici, javio sam se za repliku s obzirom da sam pomenut u diskusiji uvaženog kolege Marka Jakšića i želim da dam svoj doprinos diskusiji oko ove tačke dnevnog reda i da dam odgovore na neka pitanja.
Bilo je pokušaja u proteklom periodu da se i sa ove skupštinske govornice unese nemir među nas poslanike sa Kosova i Metohije i da se stvori neka podela među nama. I, ako se sećate, i tada sam intervenisao, a i sada kažem, da to nikome ne treba, niti sme da padne na pamet. Mi sa Kosova i Metohije, predstavnici srpskog naroda u ovom parlamentu, bićemo čvrsti i odlučni u stvaranju jedinstva svih političkih subjekata na Kosovu i Metohiji, zarad interesa ostanka i opstanka srpskog naroda na prostoru Kosova i Metohije.
To smo jasno pokazali i na mitingu koji je održan pre neki dan u Kosovskoj Mitrovici, na Trgu Šumadija, na trgu gde se Srbi već tri godine okupljaju raznim povodima, ali uglavnom povod našeg okupljanja bila su nezadovoljstva odlukama UNMIK-ove administracije na Kosovu i Metohiji. Odluka UNMIK-ove administracije na Kosovu i Metohiji je takođe sada da se ukine opština Kosovska Mitrovica.
Narod severnog dela Kosova, narod srpske Mitrovice, jasno je stavio do znanja da tu odluku ne prihvata i da tu odluku neće ni prihvatiti u narednom periodu.
Ova skupština je donela rezoluciju i deklaraciju, koja je usvojena jedinstveno, i u toj rezoluciji i deklaraciji jasno je rečeno da nisu ispunjeni uslovi iz Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti za izlazak Srba na izbore na Kosovu i Metohiji.
Nakon toga, bez bilo koje rasprave, a tražena je rasprava o toj temi, izašlo se i tražilo se da se izađe na kosovske izbore, na Kosovu i Metohiji, pod UNMIK-ovom administracijom. Svima je više jasno da je UNMIK-ova administracija na Kosovu i Metohiji u rukama i kandžama njihovih mentora iz albanske separatističke vrhuške; UNMIK-ova administracija je videla da nisu uspeli da ih pomire u podeli funkcija u Skupštini Kosova, koju sada konstituišu.
Moraju da se daju odgovori na pitanja od nadležnih državnih organa - ko se to igra sada sa nama Srbima ponovo na Kosovu i Metohiji, kad je u pitanju Kosovo, kad je u pitanju prosveta i kada je u pitanju zdravstvo?
UNMIK je raspisao konkurs za izbor direktora srednjih i osnovnih škola, raspisao je konkurs za izbor direktora primarne zdravstvene zaštite. Time hoće da nam uzmu dva glavna stožera ostanka i opstanka srpskog naroda na Kosovu i Metohiji iz naših ruku.
Tačno je da je miting bio i da nikakvog izveštaja nije bilo na TV. Zbog čega, ne znam. Možda nekima smeta naše jedinstvo na Kosovu i Metohiji. Međutim, moram da napomenem da sam par puta lično intervenisao ispred poslaničke grupe SPS.
Pored toga što nas ne prikazuju na TV, ne prikazuju ni mene, kao potpredsednika Skupštine Republike Srbije, ni u radnom predsedništvu, gospoda iz TV Beograd. Zbog čega - ne znam. Najverovatnije je da im možda smetam. Njihovo obrazloženje je da nema tehničkih rešenja.
Ako se hoće, sve se može, može da se nađe tehničko rešenje za to, jer mislim da kompletno radno predsedništvo treba da bude tu, a možda nekima smeta što sam tu i ja, predstavnik SPS-a, a možda i što sam predstavnik Srba sa Kosova.
U svakom slučaju, da završim, mi Srbi sa Kosova nećemo da budemo kolateralna šteta, naša je odlučnost da ostanemo i opstanemo na kosovsko-metohijskim prostorima, a da se stvore uslovi za povratak svih onih koji žele da se vrate i koji su živeli nekada na prostoru Kosova i Metohije.
(Branislav Ivković traži repliku.)

Poštovane porodice kidnapovanih i nestalih lica sa teritorije Kosova i Metohije, poštovano predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, Odluka o formiranju Pokrajinskog izvršnog veća Kosova i Metohije doneta je u momentu kontinuiranog delovanja albanskih terorista na prostoru Kosova i Metohije, što je, uz onaku tešku ekonomsku situaciju uzrokovanu nepravedno uvedenim sankcijama Saveznoj Republici Jugoslaviji, dovelo do toga da je značajnom  broju stanovništva na teritoriji Kosova i Metohije bilo onemogućeno redovno snabdevanje i privređivanje, ali i snabdevanje osnovnim životnim namirnicama. Presečene komunikacije od strane tzv. OVK stvorile su u pojedinim delovima Kosova i Metohije izuzetno tešku situaciju, koja je počela da se pretvara u humanitarnu katastrofu.
Da bi se konkretnije i kompleksnije mogao sagledati rad PIV Kosova i Metohije u proteklom periodu, treba se podsetiti na okolnosti u kojima smo se nalazili u vreme donošenja pomenute odluke. Sam sastav PIV-a AP Kosova i Metohije predstavljao je i predstavlja jedinstven primer u svetu, da su u jednoj multietničkoj sredini u sastavu najvišeg izvršnog organa, bez izuzetka, bili zastupljeni predstavnici svih nacionalnih zajednica koje žive na tom prostoru, dakle Srbi, Crnogorci, Albanci, Goranci, Romi, Muslimani, Egipćani i drugi. Sama činjenica da se vršio ovakav pristup pri izboru članova PIV-a predstavljala je težnju da se načini prvi korak ka smirivanju napetosti u AP Kosovo i Metohija. Time je rukovodstvo Republike Srbije jasno pokazalo svoje opredeljenje, volju i spremnost za saradnju i dijalog, kao i praktičnu realizaciju želja i namera da ovaj organ bude prihvaćen od svih nacionalnih zajednica.
Sledeći napred navedena opredeljenja, PIV Kosova i Metohije je bilo i ostalo organ svih stanovnika Pokrajine, a svojim humanim, nepristrasnim i tolerantnim stavovima i inicijativama doprinelo tolerantnijem životu svih građana na Kosovu i Metohiji. Početak rada PIV-a Kosova i Metohije je bio veoma težak, s obzirom na opštu političku atmosferu u Pokrajini, opterećenu, kao što sam već rekao, brojnim problemima i konfliktima, uključujući i one najteže sa teroristima tzv. OVK, koji su svakodnevno odnosili živote svih građana Pokrajine, bez obzira na nacionalnu pripadnost, živote pripadnika Vojske Jugoslavije i policije.
U proteklom periodu živote su izgubili i članovi PIV-a Džafer Đuka iz Peći i Ćerim Ismaili iz sela Godance, opština Štimlje, koji je zverski ubijen od strane pripadnika tzv. OVK pred članovima svoje porodice, na najsvirepiji način, i to, nažalost, prošle godine u prisustvu UNMIK-a i KFOR-a na prostoru Kosova i Metohije, što još jednom nedvosmisleno pokazuje da tzv. OVK nije razoružana, već da je samo pretvorena u Kosovski zaštitni korpus. Takođe, na prostoru Dulje je izvršen zločinački teroristički akt na člana PIV-a Ibra Vaita, koji je samo zahvaljujući sreći ostao nepovređen. Većina radnika PIV-a ostala je bez celokupne svoje imovine na prostoru Kosova i Metohije usled delovanja tzv. OVK, a svesni činjenice da rizikuju u svom radu ne samo svoje živote, nego i živote svojih najmilijih, suprotstavljajući se jednoj velikoj nevolji zvanoj terorizam. Posle dolaska misije UNMIK-a i KFOR-a, mnogi od njih su izgubili, kao što sam rekao, sve što su imali.
Imam fotografije (pokazuje ih), ovo je kuća Ćerima Abazija, a koji se takođe nalazi pored svoje kuće koja je spaljena do temelja. Ovo je kuća (pokazuje) člana Pokrajinskog izvršnog veća Ratka Jočića iz Vučitrna, a kome je takođe uništena celokupna imovina. PIV Kosova i Metohije, radi efikasnijeg rada, formirao je sekretarijate i komisije, sa specifičnim nadležnostima i namerom da svojim idejama, inicijativama i praktičnim radom doprinesu osnovnoj ideji jednakosti, ravnopravnosti i zajedničkog života na Kosovu i Metohiji. Otpočinjanjem agresije NATO, PIV je radilo u veoma otežanim uslovima, imajući u vidu težak položaj i stanje svih državnih i drugih organa, tako da su svakodnevno članovi PIV-a aktivno pratili u svim oblastima života šta se dešava na teritoriji Kosova i Metohije.
Glavna karakteristika svih članova PIV-a i radnika PIV-a bila je pružanje pomoći svim građanima, bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost, mobilnost odnosno aktivno prisustvo na celokupnom prostoru Kosova i Metojije. U tom periodu naročita aktivnost bila je usmerena na povratak albanskog življa koje je, strahujući od bombardovanja NATO i pritiska tzv. OVK, napuštalo svoja ognjišta. Primera radi, samo na teritoriji opštine Podujevo vraćeno je u svoje kuće preko 30.000 Albanaca, a u Glogovcu preko 15.000, u Kačaniku, Štimlju, Mališevu i u drugim sredinama, kojima je po povratku pružena lična i imovinska sigurnost, kao i pomoć u hrani i lekovima.
Po prestanku NATO agresije, a posle povlačenja Vojske Jugoslavije i policije, aktivnost Pokrajinskog izvšrnog veća bila je usmerena na prilagođavanje rada u uslovima u kojima smo se našli. Uspostavljaju se kontakti sa raseljenim licima, kojih je nažalost bilo preko 250.000, kao i pružanje pomoći ugroženom nealbanskom stanovništvu koje je ostalo na prostoru Kosova i Metohije.
U traženju odgovora od UNMIK-ove administracije o sudbini 1.300 kidnapovanih Srba i Crnogoraca južne srpske pokrajine, nastojanju kod UNMIK-a da se stane na put zulumu šiptarskih terorista koji svakodnevno, a evo i danas, ubijaju Srbe na Kosmetu, veliki doprinos u tome dali su punktovi Jugoslovenskog komiteta, Pokrajinskog izvršnog veća i Centra za mir i toleranciju, koji su bili u funkciji ostanka i opstanka srpskog naroda i drugog nealbanskog življa.
Pored dvadesetčetvoročasovnog, danonoćnog, dežurstva i pružanja pomoći najugroženijim stanovnicima Kosmeta, u Pokrajinskom izvršnom veću Centar za mir i toleranciju izdao je ovu publikaciju (pokazuje) "Dani terora u prisustvu međunarodnih snaga UN". Ova knjiga namenjena je svima onima koji su nastradali u želji da opstanu i ostanu na svojim ognjištima i žive u miru i toleranciji.
Pošto pojedine kolege dobacuju da ne treba da čitam, samo ću jednu rečenicu da pročitam, da je ova potresna hronologija terora i zločina na Kosovu i Metohiji, počinjena nad srpskim narodom od strane separatističko-terorističkih bandi u periodu dolaska misije UNMIK-a i KFOR-a. Ova knjiga koju vidite nažalost je jedino svedočanstvo, jedini dokument o stradanju Srba na Kosmetu koji je objavila ova država, pored Bele knjige koja govori o NATO agresiji. A vidite, izdavanje ove knjige je finansirao upravo PIV, koji vi želite da ukinete. Imajući u vidu sve ovo napred navedeno, slobodno mogu da konstatujem opravdanost formiranja PIV-a u datom trenutku, izuzetno teškom po našu zemlju i narod, i smatram da se svako iz podnetog izveštaja može uveriti u opravdanost i kvalitete njegovog rada. Hvala.

Reč ima Slobodan Tomović, poslanik Socijalističke partije Srbije, poslednji prijavljeni u načelnoj raspravi o zakonu o budžetskom sistemu. Gospodine Tomoviću, poslanička grupa Socijalističke partije Srbije ima još sedam minuta.

Da li se još neko od ovlašćenih predlagača javlja za reč? (Ne.)
Izvolite, reč ima Čedomir Jovanović, predsednik poslaničke grupe DOS.

Pošto se više niko ne javlja za reč, stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 7, protiv 116, uzdržana dva, nije glasalo 17, ukupno 142 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
(Sredoje Mihajlov traži reč.)
Kada ste se javili za reč rekli ste da ćete u svom izlaganju obrazložiti jedan i drugi amandman, tako da je to shvaćeno i mislim da je završeno.
Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Zaharije Trnavčević.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zaharije Trnavčević.

Reč ima ministar Vladan Batić.

Reč ima narodni poslanik dr Vojislav Šešelj.

Poštovane kolege poslanici, poštovani poslanici, moj prethodnik kolega Petrović iz Nove Srbije  danas je sa ove govornice izneo notorne neistine vezane za moje ime, vezane za predizobornu kampanju koja je bila prošle godine na teritoriji Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija. Odlučno demantujem bilo kakvu moju umešanost u sve ono što se događalo za vreme tog incidenta i umešanost bilo kog člana SPS-a u te događaje.
Mislim da se radi o grubim insinuacijama, veoma smišljenim i uperenim protiv SPS-a, koja je u Kosovskoj Mitrovici u svim proteklim izborima u poslednjih 10 godina ubedljivo pobeđivala. Ubedljivo je pobeđivala, što je i dokazala na izborima prošle godine 24. septembra, kada je dobila 52 posto glasova i na decembarskim izborima, kada je dobila 44 posto glasova.
Prema tome, molim vas da u interesu istine ovo shvatite najozbiljnije jer ovo odlučno demantujem, a na neki način ove reči mogu i te kako da se odraze na jedinstvo srpskog naroda, koje mi stvaramo na teritoriji Kosova i Metohije, u Kosovskoj Mitrovici, bez obzira kojoj političkoj opciji pripadali. Hvala.

Poštovane kolege poslanici, ja vas molim da uvažite činjenicu da privremeno predsedavam ovom skupštinom, iako sam predstavnik skupštinske manjine, tj. predstavnik SPS-a. Stoga vas molim da me ne dovodite u neprijatnu situaciju, da neodlučujemo ni o čemu drugom sem o administrativnom postupku sprovođenja izbora predsednika Narodne skupštine Republike Srbije.
S obzirom da smo raspravu oko kandidature predsednika završili u načelu prelazimo na izbor predsednika Narodne skupštine Republike Srbije.
Obaveštavam vas da sam, u skladu sa članom 10. Poslovnika Narodne skupštine, primio jedan predlog kandidata za predsednika Narodne skupštine. Kao što ste videli, za predsednika Narodne skupštine predložena je narodni poslanik Nataša Mićić. Dozvolite mi da, saglasno članu 11. stav 5. Poslovnika, utvrdim listu kandidata za predsednika Narodne skupštine.
Prema podnetom predlogu utvrđujem listu kandidata za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije. Kandidat je Nataša Mićić.
Stručna služba je dostavila svim narodnim poslanicima predlog kandidata.
Podsećam vas, da prema članu 12. Poslovnika, pre pristupanja izboru predsednika Narodne skupštine Narodna skupština treba da odluči da li će glasanje za predsednika biti tajno ili javno.
Poštovane kolege poslanici, predlažem da izbor predsednika Narodne skupštine Republike Srbije obavimo javnim glasanjem, prozivanjem narodnih poslanika.
Da li ima drugih predloga? (Nema.)
Stavljam predlog na glasanje.
Za 126, protiv jedan, uzdržana 64, nije glasalo 49, ukupno 240 narodnih poslanika.
Pošto je Narodna skupština odlučila da se izbor predsednika Narodne skupštine obavi javnim glasanjem treba da obavimo prozivanje narodnih poslanika, shodno članu 13. Poslovnika.
Pre prelaska na glasanje prozivanjem podsećam vas da je članom 121. Poslovnika uređen postupak sprovođenja javnog glasanja proizvanjem i da, shodno toj odredbi, treba da sekretar Narodne skupštine da proziva narodne poslanike po azbučnom redu prezimena. Svaki prozvani narodni poslanik izgovara reč "za", "protiv" ili "uzdržan". Predsedavajući ponavlja ime i prezime narodnog poslanika koji je glasao i njegovu izjavu, odnosno utvrđuje da li je odsutan ili ne želi da glasa. Sekretar Narodne skupštine zapisuje izjavu narodnog poslanika ili njegovu odsutnost, uz njegovo ime i prezime na spisku.
Stavljam na glasanje predlog da se za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije izabere Nataša Mićić.
Pristupamo glasanju prozivanjem narodnih poslanika.
Molim sekretara Narodne skupštine da obavi prozivanje narodnih poslanika po azbučnom redu prezimena i evidentira njihovo izjašnjavanje.
Aleksić Bojana - protiv, Andrić Vladimir - protiv, Andrić Ivan - za, Andrić dr Milena - za, Anđelković Dušica - za, Anđelković Zoran - za, Antonijević dr Vuko - protiv, Arnerić Neda - za, Arsić Veroljub - protiv, Arsić Joca - ne želi da glasa, Adžić Slobodan - protiv, Babić Dragoš - za, Bajić Rade - ne želi da glasa, Bajčetić prof. Predrag - za, Baralić Rajko - ne želi da glasa, Beretić Anita - za, Bešević Branko - za, Biači Anton - za, Binić Dragiša - protiv, Blažić dr Branislav - protiv, Bogdanović mr Nenad - za, Bošković Zoran - za, Budimović Vlastimir - za, Budišin Dušan - protiv, Bušetić Toma - ne želi da glasa, Vatović Aleksandar - za, Veljković Miroljub - protiv, Veljović Ružica - za, Veselinović Radoslav - za, Vesić Goran - za, Vlahović Teodora - za, Vojinović Dragoljub - protiv, Vujić Božidar - protiv, Vukšić Dragan - za, Vučić Aleksandar - protiv, Vučurović Božidar - protiv, Garčević Vladimir - ne želi da glasa, Gligorić Branko - za, Golubović Dušan - protiv, Grbić Ljubodrag - za, Grubački Branislav - za, Gudurić Stevan - ne želi da glasa, Dacin mr Živodarka - ne želi da glasa, Deretić dr Jovan - protiv, Dobrosavljević Vladimir - protiv, Došen Vojislav - za, Dragišić Stevo - nije tu, Drakulović Borivoje - ne želi da glasa, Đerić Zlata - nije tu, Đoković Dragiša - protiv, Đoković dr Ljubiša - protiv, Đurašković Novica - za, Đurić Bratislav - za, Đurišić Marko - za, Ernjaković dr Milan - protiv, Živanović mr Srboljub - protiv, Živojinović Velimir - Bata - ne želi da glasa, Zečević Bogoljub - za, Ivković prof. dr Branislav - ne želi da glasa, Ilić Dušan - protiv, Ilić Miomir - ne želi da glasa, Išpanovič Ištvan - za, Jagodić dr Mihajlo - protiv, Jakšić dr Marko - protiv, Janačković Bratoljub - za, Janković Veselin - za, Janković Vojislav - za, Janković Milan - Žire - ne želi da glasa, Janjić Dragan - za, Janjić Slobodan - protiv, Jaćimović Miodrag - protiv, Jovanović Gvozden - za, Jovanović Dragan - ne želi da glasa, Jovanović Zlatan - protiv, Jovanović Milija - za, Jovanović Nataša - protiv, Jovanović Čedomir - za, Jović Nebojša - ne želi da glasa, Jovičić Vladan - protiv, Jojić Petar - protiv, Joković Radič - za, Joksimović Aleksandra - za, Jočić Dragan - protiv, Juhas Atila - za, Kasa Jožef - za, Katić Borivoje - za, Kermeci Karolj - za, Kesejić Stevan - protiv, Kesić Ljubiša - za, Kirćanski Olgica - za, Kitanović Tomislav - protiv, Kovačević Branislav - za, Kovačević Dragan - za, Kovačević Stanko - za, Kolundžija Nada - za, Kostreš Bojan - za, Kragović Ljubomir - protiv, Krešić Marin - za, Krstić Emilija - protiv, Kurjački Arsen - protiv, Lazić Dragan - protiv, Lazić Đura - ne želi da glasa, Leković Nebojša - za, Lemajić Nenad - protiv, Lilić prof. dr Stevan - za, Lukić Miloš - nije tu, Lučić dr Miloš - za, Mamula Đorđe - protiv, Maravić Ljubiša - ne želi da glasa, Marinković Dragiša - za, Marinković Milka - za, Marjanski Lazar - protiv, Markićević Miroslav - za, Marković mr Vera - za, Marković Dragan - Palma - protiv, Marković Milan - za, Martić Miroslav - za, Maršićanin Dragan - protiv, Matić Slavoljub - protiv, Madžarević Petar - protiv, Melank Šandor - za, Mijailović dr Predrag - Lune - protiv, Mijajlović Slađan - protiv, Milenković Jelena - za, Milentijević Dragan - za, Milojević Nataša - za, Milosavljević Milan - za, Milošević Milena - za, Milošević Radimilo - protiv, Mirković Ljubomir - protiv, Mirčić Milorad - protiv, Mitrović Siniša - za, Mitrović Sreten - ne želi da glasa, Mićić Nataša - za, Mićović Zoran - za, Mihajlov Dejan - protiv, Mihajlov mr Sredoje - za, Mišić Petar - za, Mišović Radmilo - protiv, Mojović Gorica - za, Muković Mujo - za, Mucić Ljubomir - ne želi da glasa, Naumov Radomir - protiv, Nežić Višnja - za, Nešović Miloš - ne želi da glasa, Nikolić D. Zoran - ne želi da glasa, Nikolić M. Zoran - protiv, Nikolić Tomislav - protiv, Ničić Boško - za, Novaković Borislav - za, Novaković Zoran - protiv, Obradović mr Žarko - ne želi da glasa, Omerović Meho - za, Pavićević Vasilije - protiv, Pavlović Branko - za, Pavlović Dragan - za, Pavlović Slobodan - ne želi da glasa, Pajtić mr Bojan - za, Pal Karolj - za, Pal dr Šandor - za, Panajotović Tomislav - za, Pantelić Dragan - protiv, Patić Predrag - za, Pelević prof. Borislav - protiv, Perić Hranislav - ne želi da glasa, Petković dr Dušan - za, Petković Milisav - za, Petrić mr Radojko - ne želi da galsa, Petrović Marko - za, Petrović Petar - protiv, Petrović Srđan - protiv, Plužarević Vitomir - protiv, Pomoriški Mr Branislav - za, Pop - Lazić Gordana - protiv, Popadić dr Sava - za, Popović Dragiša - za, Popovi Đuro - protiv, Popović Srđa - za, Predojev Živica - za, Prodanović Milutin - protiv, Radivojčević Miloš - za, Radovanović Vladan - za, Radovanović dr Zoran - ne želi da glasa, Radovančev mr Živanko - ne želi da glasa, Radoičić Momir - ne želi da glasa, Radosavljević Aleksandar - za, Radulović Milan - protiv, Radulović Sima - za, Radulović Slobodan - za, Rajić Golub - ne želi da glasa, Raković Živorad - za, Rafailović Dragan - za, Ristić Boško - za, Rističević Marijan - za, Rosić prof. dr Mirko - za, Ruždić-Trifunović Leila - za, Ružić Branko - nije tu, Savatijević Radosav - protiv, Svirčević Ratimir - za, Sekulović mr Vlatko - nije tu, Selaković Živko - protiv, Selimović Alen - za, Sikimić Srđan - za, Simić Radoje - za, Simonović prof. dr Velimir - za, Soldatović Igor - za, Stamenković Dragoljub - protiv, Stamenković prof. dr Jakov - za, Stamenković Marina - protiv, Stamenković prof. dr Miodrag - za, Stanimirović prof. dr Bora - ne želi da glasa, Stanimirović Milan - za, Stanković dr Milan - ne želi da glasa, Stanulov Milorad - za, Stefanović Aleksandar - za, Stojanović prof. dr Predrag - za, Stojanović Svetlana - protiv, Tadić Miomir - za, Tatomir Slavica - za, Todorović Dragan - ne želi da glasa, Todorović Jovan - ne želi da glasa, Tomašević Vukosav - protiv, Tomić Vojkan - nije tu, Tomić Dragan - ne želi da glasa, Tomić Željko - protiv, Tomović mr Slobodan - nije tu, Torde dr Laslo - za, Trajković Branimir - protiv, Trajković Momčilo - uzdržan, Trnavčević Zaharije - za, Tubić Dušan - protiv, Ćirić Goran - za, Ćirković Zoran - za, Ćulibrk Marko - ne želi da glasa, Hiber prof. dr Dragor - nije tu, Hristodulo Miroslav - za, Hurić Zeldžo - za, Cvetanović dr Goran - protiv, Cvetković Dušan - ne želi da glasa, Cvetković Petar - protiv, Čanović dr Predrag - protiv, Čizmaš Jon - za, Čolić Dragan - protiv, Čomić Gordana - za, Čukvas Đorđe - protiv, Šabić Rodoljub - za, Šešelj dr Vojislav - nije tu, Šormaz Dragan - protiv, Šutanovac Dragan - za,.

Molim narodne poslanike da zauzmu svoja mesta.

Poštovane kolege narodni poslanici, pošto smo obavili glasanje za izbor predsednika Narodne skupštine, prozivkom, zaključujem glasanje i saopštavam sledeće rezultate:

Od 240 narodnih poslanika, koji su pristupili glasanju, za kandidata za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, Natašu Mićić, glasalo je 125 narodnih poslanika (aplauz), protiv je bilo 79 narodnih poslanika, uzdržan jedan poslanik, a 35 poslanika nije želelo da glasa.

Poštovani narodni poslanici, na osnovu vašeg glasanja konstatujem da je kandidat Nataša Mićić dobila većinu glasova narodnih poslanika koji su pristupili glasanju i da je Narodna skupština za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije izabrala Natašu Mićić. (Aplauz.)

Dozvolite mi da u vaše i svoje ime čestitam Nataši Mićić na izboru za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije.

Molim izabranog predsednika Narodne skupštine da preuzme rukovođenje Skupštinom.

Poštovane kolege poslanici, gospodine ministre, kao poslanik sa Kosova i Metohije smatram svojom obavezom da o ovom predlogu zakona kažem nešto drugačije od onoga što je rečeno u proteklom delu rasprave. Smatram da je zakon o radu koji danas razmatramo u stvari zakon sa političkim implikacijama, ali i onim na koje u proteklom delu nije ukazano.
Sticajem okolnosti, načelnu raspravu o zakonu o radu počinjemo neposredno posle upravo obavljenih Hekerupovih izbora na prostoru Kosova i Metohije. Moram da se zapitam šta će značiti usvajanje ovog zakona za nas Srbe sa Kosova i Metohije. Manje je poznato da UNMIK-ova administracija selektivno primenjuje naše zakone, odnosno samo one koji su u funkciji njihove politike.
Gospodine ministre, hoće li ovaj zakon kada bude usvojen, biti primenjivan na prostoru Kosova i Metohije? Ako hoće, neće li predložene odredbe umnogome olakšati šiptarskim secesionistima da i ono malo zaposlenih Srba na prostoru Kosova i Metohije otpuste sa posla i liše ih dalje uslova za egzistenciju, a time i ugroze naš opstanak na prostoru Kosova i Metohije.
Jer, evo čak i po sada važećem Zakonu o radnim odnosima gospodin Rodžers, opštinski administrator Kosovske Mitrovice, svojim aktom od 21. novembra 2001. godine, de fakto je dao otkaz svim zaposlenim Srbima u opštini Kosovska Mitrovica. Ovo je njegov dokument. Uputio ih je na ponovno konkurisanje u, po njegovom mišljenju, objedinjenoj a u stvari šiptarskoj varijanti opštine Kosovska Mitrovica.
Ovih dana na prostoru Kosova i Metohije dolazi do kaubojskih upada policije Ujedinjenih nacija u zdravstvene institucije koje su do sada bile u sistemu naše države, što je bilo garantovano Rezolucijom saveta bezbednosti 1244. Sledeće su obrazovne institucije. To nije slučajno. Jer, pored ostalog, zdravstvene i obrazovne institucije su bile stožer opstanka srpskog naroda na Kosmetu.
Po svemu sudeći, u toku je dezavuisanje u praksi i onih odredbi Rezolucije 1244 koje su do sada bile poštovane.
(Predsedavajuća: - Molim vas, kolega, da se vratite na temu, na Zakon o radnim odnosima.)
Da, o njemu govorim. Pitam se, kakva će biti sudbina zaposlenih zdravstvenih radnika i radnika u obrazovnim institucijama na prostoru Kosova i Metohije. Bojim se da će odustajanjem od prethodnog zakona o radu, automatski, neuvažavanjem novodoneog propisa koji ne ulaze u okvire Rezolucije 1244, jer su doneti posle nje, značiti oduzimanje Srbima na prostoru Kosova i Metohije preostalog tračka nade u našu državu.
Hoću da ukažem i na veoma bitnu nacionalnu komponentu, koju gotovo niko ne primećuje. Možda ovde znaju mnogi kakva je zlehuda sudbina snašla stotine hiljada prognanih Srba sa Kosmeta, koji su zbog zuluma šiptarskih separatista i nemog posmatranja svetskih mirovnjaka, ostali bez ikakvih sredstava za egzistenciju, koji se svako jutro pitaju da li će imati parče hleba i čašu mleka za svoju decu. Oni zapanjeno posmatraju nadmudrivanja o ovim ili onim pravima i razmišljaju o svojim pravima, koja su im bila omogućena na prostoru Kosova i Metohije, a sada silom oduzeta.
Pitaju se i razmišljaju kakva će njihova sudbina biti sada, posle usvajanja novog zakona. Zvuči groteskno takvim ljudima pričati o svetlijoj budućnosti, koju oni teško mogu da vide i sa ovim dosadašnjim, za njih daleko povoljnijim zakonom. Ma koliko uopšte i posebno nekima ovde u Beogradu, kada je u pitanju zakon o radu, nacionalna komponenta izgeldala suvišna, ona to nije kada se posmatra sa Kosova i Metohije, gde stvarnu vlast drže šiptarski secesionisti i UNMIK-ova administracija.
Od subote, pod pritiskom šiptarskih separatista, a odlukom komande francuskih snaga KFOR-a, Kosovska Mitrovica je za njih postala otvoreni grad, tako da se preko mosta na Ibru, pod izgovorom jedinstva grada, može preći slobodno. Oni smatraju da treba da bude slobodan protok robe, ljudi i automobila. Šta će to stvarno značiti za nas Srbe, već vidimo na primeru Obilića, gde ljude ubijaju samo zato što su Srbi.
(Glasovi: kakve to ima veze sa dnevnim redom.)
Ima a vi slušajte.
(Predsedavajuća: Gospodine Maraviću, molim vas, upozoravam vas da se vratite na temu: Zakon o radnim odnosima.)
Poštovane dame i gospodo, mi jesmo narodni poslanici i predstavnici naroda ali pre svega treba da budemo ljudi, da razumemo opravdane zahteve radnika koji uporno tvrde da je zakon loš, da ga treba doraditi i da ga treba hitno povući iz procedure. Hvala.

Poštovane kolege poslanici, ustavni osnov za donošenje ovog zakona, kao što se kaže u obrazloženju, je sadržan u članu 71. Ustava Republike Srbije, prema kome republički organi u okviru ustavom utvrđenih prava i dužnosti republike utvrđuju politiku, donose i izvršavaju zakone i druge propise i opšta akta.
Na prvi pogled, ovaj predlog o izmenama Zakona o popisu stanovništva predstavlja čisto formalno usklađivanje postojećeg zakonskog teksta sa novim nazivima republičkih organa, npr. sa izmenjenim Zakonom o vladi i ministarstvima. Ono što je u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju popisa stanovništva, domaćinstava i stanova karakteristično, to je da je najvažnije odlaganje rokova u kojima treba obaviti popis stanovništva, domaćinstava i stanova, u skladu sa prvnim sistemom Srbije i SRJ.
Smatram da je ovo odlaganje u suprotnosti sa najvitalnijim interesima naše države, jer je ovo i pravo vreme i pravi trenutak za realizaciju istog, pogotovu ako znamo da je popis stanovništva, domaćinstava i stanova najveća statistička akcija koja se obavlja na nivou cele države svakih 10 godina, a zadnji popis imali smo, kao što znamo, 1991. godine.
Takođe moram da konstatujem da, umesto insitiranja na poštovanju i sprovođenju naših propisa, a tiče se teritorije Kosova i Metohije, legalni organi ove zemlje su pozvali stanovništvo sa Kosova i Metohije da se registruje za predstojeće Hekerupove izbore, koji su zakazani za 17. novembar. Po meni, ta registracija nije u skladu sa važećim zakonskim propisima naše države i umesto da se insistira na utvrđivanju - ko je državljanin SRJ na teritoriji Kosova i Metohije, a ko je ilegalni šiptarski emigrant iz Albanije, iz Makedonije, pozivom na registraciju u stvari pomoglo se OEBS-u da se njihov status na teritoriji Kosova i Metohije sada legalizuje.
Teško je oteti se utisku da odlaganje popisa stanovništva predstavlja dalje omogućavanje našem neprijatelju da se konsoliduje i formalizuje faktičko stanje na teritoriji Kosova i Metohije. Zato se postavlja pitanje - ako se znalo da će registracija, tj. popis stanovništva biti u 2001. godini, zašto u budžetu Republike Srbije nisu obezbeđena dovoljna sredstva za takvu jednu akciju?
Srbi sa Kosova i Metohije se pitaju - na koji način će se na teritoriji Kosova i Metohije izvesti popis stanovništva u 2002. godini?
Na kraju, da vas podsetim da se SPS zalagala da se na Kosovu i Metohiji, umesto registracije stanovništva, obavi upravo popis stanovništva, čime bi se na pravi način stekla slika o etničkoj situaciji na Kosovu i Metohiji, kao i da se zalagala, i zalaže se, za striktno poštovanje ustava Repbulike Srbije i SRJ.
Iz gore navedenih razloga, mi, poslanici SPS, nećemo prihvatiti ove izmene Zakona o vršenju popisa stanovništva, domaćinstava i stanova u 2002. godini. Hvala.

Poštovane kolege poslanici, dajući svoj  doprinos raspravi o izmenama i dopunama Poslovnika o radu  parlamenta,  predložio sam više amandmana. Od tih predloženih amandmana,  dva amandmana su i usvojena. Prema članu 76. Ustava Republike Srbije, narodni poslanici su izabrani voljom birača i ne može im se uskraćivati  pravo da učestvuju u raspravi  po bilo kom pitanju, da iznose svoje stavove i mišljenja  koja na najbolji način zastupaju interese njihovih birača. To pravo im se ne može ni ograničavati i zamenjivati pravom poslaničke grupe. To je bio jedan od predloženih amandmana.
Ali, onaj ključni amandman, o formiranju odbora u Skupštini Republike Srbije koji bi se bavio pitanjima Kosova i Metohije, takođe je prihvaćen. Imam pravo i obavezu, kao poslanik ove skupštine koji dolazi sa Kosova i Metohije, da, bez obzira na trenutni odnos političkih snaga u našoj zemlji, kažem o tome šta je nas iz SPS-a, nas poslanike - Đuru Lazića i Srećka Mitrovića, rukovodilo da predložimo ovaj amandman, to jest amandman o formiranju odbora za Kosovo i Metohiju, kao vitalnog nacionalnog interesa srpskog naroda.
Ako smo se kao Narodna skupština i letos jednoglasno opredelili, povodom Hekerupovog papira, da zahtevamo dosledno ispunjavanje svih odredaba Rezolucije Saveta bezbednosti 1244, utoliko pre moramo i sami da formalizujemo ono na čemu insistiramo kod međunarodne zajednice. Ako je Kosovo i Metohija zaista i dalje deo naše državne teritorije, za koji nije sporno da se na njoj trenutno nalaze UNMIK i KFOR, onda je najmanje što možemo da učinimo da formiramo odbor u ovom parlamentu, čiji će osnovni zadatak biti da se bavi pitanjima vezanim za Kosovo i Metohiju. To znači da naša skupština, kao naše najveće predstavničko zakonodavno telo, ima pravo, ali pre svega i dužnost da, formiranjem posebnog odbora za Kosovo i Metohiju, pokaže na delu stepen svoje trajne zainteresovanosti za ovo naše nacionalno pitanje.
Naime, svi oni koji u našoj zemlji pokazuju imalo interesovanja za politička zbivanja, znaju da problemi vezani za Kosovo i Metohiju traju ne samo zadnjih deset godina, već 120 godina, od formiranja Prizrenske lige. Te mračne sile anticivilizacijske alijanse neće tako lako odustati od stvaranja džihad države u srcu Balkana. Ove evropske talibane upravo su školovali i podržavali oni koji su sada u najbrutalnijem vidu osetili dejstvo umeća zla, i to od koga - od svojih đaka. Valjda su shvatili koje su monstrume stvorili. Setimo se Madlen Olbrajt i njenog ađutanta Ričarda Holbruka, koji nisu krili svoje simpatije prema balkanskim Bin Ladenovim saborcima, jer su se sa njima zajedno slikali po Kosovu i Metohiji, ali i na mnogim zvaničnim skupovima širom Sjedinjenih Američkih Država.
Deo ovoga o čemu pričam i možda nije trebalo da se danas kaže, a možda i jeste, sigurno da jeste. O tome treba da se bave i tim pitanjima treba da se bave američke tajne službe, koje se izgleda nisu opametile, već i dalje zabadaju glavu u pesak, ne primećujući na Kosovu i Metohiji na stotine i hiljade Bin Ladenovih balkanskih talibana. Ne bih želeo da budem prorok, ali istorija kao učiteljica života kaže da su Šiptari uvek činili najveća zverstva nad onima koji su ih podržavali. Ne bi me iznenadilo da jedna od njihovih meta bude i Bondstil.
Formiranje odbora je potrebno i da da odgovor na pitanja o kršenju rezolucije i deklaracije, povratku prognanih, sudbini kidnapovanih i ostanku i opstanku srpskog naroda na prostoru Kosova i Metohije. Zato predlažem da mi sada ispoljimo najveću mudrost i da, formiranjem ovog odbora u Skupštini Republike Srbije, omogućimo svima nama da se bavimo pitanjima vezanim za južnu srpsku pokrajinu, vodeći računa o srpskim nacionalnim interesima i državnim interesima naše zemlje. Hvala.
(Stevan Gudurić, sa mesta: Po Poslovniku.)

Poštovane kolege poslanici, uvaženo predsedništvo, mislim da je u protekla tri dana Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Republičkog parlamenta trebalo da raspravljamo, s obzirom na stanje u Republici Srbiji, o mnogo važnijim pitanjima, kao što je: pitanje trenutnog stanja na Kosovu i Metohiji; problemi vezani za jug Srbije, gde  prema novodobijenim informacijama od strane nadležnih državnih organa može doći do eskalacije terorizma, koji bi mogao da zahvati i da bude prenet čak i u Beograd; borba protiv mita i korupcije, stanje u privredi Republike Srbije, u kojoj su svakodnevne obustave rada i štrajkovi; o kršenju Deklaracije i Rezolucije, koju je jednoglasno usvojila ova skupština, a vezane su za stanje na Kosovu i Metohiji.
Čuli smo i svedoci smo ovih dana formiranja nekakve koalicije "Povratak", koja poziva građane na Kosovu i Metohiji da izađu na izbore. Nažalost, u svemu tome učestvuju i neke parlamentarne stranke, koje su ovde jednoglasno glasale da nisu stvoreni uslovi za izlazak Srba na izbore na Kosovu i Metohiji.
Mi, evo treći dan, raspravljamo doduše o izmenama i dopunama Poslovnika o radu, značajnog akta ovog parlamenta, i po onome što vidimo, ova rasprava izaziva veliku pažnju, što se da videti i po amandmanima koje su predložile uvažene kolege narodni poslanici, a kojih ima negde oko 600. Razumljivo je da je celokupna naša javnost i te kako zainteresovana, a ima pravo da zna kako i na koji način će ubuduće raditi parlament, da li će to biti na način kakav od nas očekuju i birači koji su nas izabrali, da ih kao predstavnici predstavljamo u ovom najvišem zakonodavnom domu, pored ostalog da štitimo njihove interese.
Pitanje je da li ovaj predlog izmena i dopuna Poslovnika o radu Republičkog parlamenta ispunjava njihova očekivanja, s obzirom da smo iz mnogih rasprava čuli da su predlozi za pojedina rešenja, koja su data, u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije. U proteklom desetogodišnjem višepartijskom sistemu, na osnovu dogovora svih parlamentarnih stranaka, izvršena je samo jedna izmena Poslovnika o radu u Skupštini, a tokom tog perioda nikome nije smelo ni da padne na pamet da dovodi u pitanje najsvetlija prava koja su zagarantovana svakom poslaniku, a to su pravo na slobodu govora i javne reči sa skupštinske govornice.
Primera radi, u dosadašnjem radu poslanici Socijalističke partije Srbije imali su mogućnosti da sa ove skupštinske govornice govore i učestvuju u raspravi u trajanju od 370 minuta. Sadašnjim predlozima, koji su dati u izmenama i dopunama Poslovnika, to pravo im se skraćuje i oni imaju mogućnosti da sada učestvuju u raspravi svega 30 minuta.
Drugo, pravo kvalifikovanog učešća u procesu donošenja skupštinskih akata. Našim ustavom, ali i ustavima razvijenih parlamentarnih zemalja, zagarantovano je pravo svakom poslaniku na podnošenje amandmana u procesu donošenja predloženih zakona. To pravo se sada nama uskraćuje i pitanje je zašto. Narodni poslanik, što i sama reč znači, je čovek poslat od naroda da ga predstavlja i ne može biti onemogućen u svom pravu, da na kvalifikovan način zastupa svoje birače. Drugim rečima, ne može se ograničiti pravo narodnog poslanika da zastupa svoju sredinu i njene interese, jer ovo nije delegatski sistem, već sistem u kome smo izabrani kao narodni poslanici, da samostalno i aktivno učestvujemo u donošenju zakona, budžeta i sličnih drugih akata, pri čemu prirodno dolazi do sukoba i sudara raznih interesa i to nevezano od političke pripadnosti narodnih poslanika.
Dakle, ako uskratimo pravo narodnim poslanicima na podnošenje amandmana i tražimo od njih jednoglasje, nije li to vraćanje na jednopartijski sistem u kome su se delegati usaglašavali i nametali nekakvo veštačko jedinstvo koje je neprimereno demokratskom društvu.
Poštovane kolege poslanici, danas se sa najautoritativnijih mesta vladajuće koalicije najavljuje donošenje novog ustava, pa ovako reduciranje demokratskog dijaloga u Skupštini, u najmanju ruku, znači onemogućavanje nas narodnih poslanika da na kvalifikovan način učestvujemo u donošenju najvažnijeg pravnog akta naše zemlje. Sigurno je da je i do sada i u proteklih deset godina u radu parlamenta bilo postupaka koji su izlazili iz okvira elementarne pristojnosti, ali zbog pojedinih slučajeva ne treba ograničavati prava svih poslanika, već jednostavno sve podvesti pod neki pravilnik koji bi možda bio donet, jer mnogi parlamenti u svetu imaju jasno utvrđena pravila, koji su to termini i postupci nedozvoljeni u radu parlamenta i zašto i mi to ne bismo uradili.
Poštovane kolege poslanici, predlažem da se ovaj predlog izmena i dopuna Poslovnika o radu povuče iz procedure, da se formira radna grupa sastavljena od predstavnika svih parlamentarnih stranaka, koja bi u veoma kratkom vremenskom periodu uradila novi pravilnik o radu našeg parlamenta, koristeći pri tome iskustva drugih.