Reč ima Gordana Pop-Lazić, replika, pogrešno protumačena.

Da li se još neko od ovlašćenih predstavnika javlja za reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Izvolite.

Reč ima Gordana Pop-Lazić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.

Da li se još neko od ovlašćenih predstavnika javlja za reč? (Ne.)
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Todorović, Marko Ćulibrk, Dragan Jovanović, Golub Rajić, Rade Bajić, Momir Radoičić, Đura Lazić, Živanko Radovančev, Slobodan Pavlović, Miomir Ilić, Zoran R. Anđelković i Joca Arsić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li se u ime predlagača neko javlja za reč?
Reč ima narodni poslanik Đura Lazić.

Hvala. Ovim bismo završili prepodnevno zasedanja Narodne skupštine. Nastavljamo u 15,00 časova i želeo bih da podsetim zainteresovane narodne poslanike da je sednica Odbora za ustavna pitanja zakazana u 14,00 časova u sali u prizemlju.

(Posle pauze - 15.35)

 

Uvažene kolege poslanici, već na prvi pogled se vidi zašto je tekst predloga ove povelje dostavljen nama poslanicima samo noć pred njegovo razmatranje. Dok se naša javnost mesecima bavila onim tekstom Ustavne povelje, dotle je u tišini pripreman daleko opasniji tekst za vitalne interese srpskog naroda u celini. Tema ljudskih prava je bila uvek interesantna i u prošlosti, a, kao što vidimo na primeru Iraka, interesantna je i danas.
Međutim, moramo se takođe podsetiti da su povodom priče o ugroženosti ljudskih prava Slovenci i Hrvati rasturili našu bivšu zajedničku državu i formirali svoje nacionalne države. Do danas o tome niko više ni slovca da napiše. S druge strane, mi Srbi sve se češće i žešće optužujemo za nameru stvaranja velike Srbije, pa je u svrhu nasilnog dokazivanja ove teze čak i formiran tzv. Haški tribunal. To je sada sasvim očigledno u svetlosti činjenice da se u Ševeningenu danas nalazi, između ostalog, i pet bivših šefova srpskih država.
Šta je sa albanskom vrhuškom? Vrhunski cinizam su najnovije optužnice protiv četvorice Albanaca koji su optuženi za zločine, navodno kršenje ljudskih prava, i sigurno jeste, ali ne nad Srbima, već nad Albancima. Znamo i sami da su Srbi bili najveće žrtve na prostorima bivše SFRJ.
Jesam za poštovanje ljudskih prava, ali se plašim da ova povelja ne znači ništa drugo do stvaranje pravnog okvira za dalje komadanje postojeće države. Želeo bih da budem sasvim precizan - ako je naša država država svih građana koji u njoj žive, pripadnici nacionalnih manjina imaju ista prava kao i svi ostali građani. Ako hoćemo da zaštitimo manjinska prava, onda dajte prvo da ustanovimo i neka prava srpskog naroda u sopstvenoj državi.
To se posebno tiče nas Srba koji još uvek živimo na prostoru Kosova i Metohije, a još više onih nekoliko stotina hiljada proteranih Srba iz naše južne pokrajine, koje svetski moćnici već evo četiri godine lažu da je sve u redu, da nema šta da brinu, osim kada oni zažele da se vrate na svoja vekovna ognjišta. Onda im povratka nema, a o 800.000 prognanih Srba zapadno od Drine da i ne govorimo.
Gde bejahu ti svetski i neki domaći dušebrižnici 1998. godine kada su šiptarske terorističke bande za veoma kratko vreme etnički očistile stotinu naselja na Kosovu i Metohiji, proterujući iz njih Srbe koji su tu vekovima živeli? Umesto da nam pomognu da odbranimo naša ljudska prava, oni nas zasuše bombama, pobiše na hiljade nevinih ljudi, žena i dece i uništiše nam stotinak milijardi dolara imovine koju su stvarale generacije pre nas. Vrhunac tog cinizma je floskula o izmišljenom kosovskom narodu čija smo ljudska i manjinska prava mi, tobož, ugnjetavali i gušili.
Poštovane dame i gospodo, znam da sila boga ne moli i da silom naš neprijatelj može da nam nametne svašta. To ne znači da mi moramo da dajemo svoj doprinos. Zato predlažem da naš stav bude, bez obzira na naše raznolikosti, da njima kažemo doslovce: ispunite, gospodo iz svetskih centara moći, svoje obaveze iz Rezolucije Saveta bezbednosti 1244. Zatim, nemojte nas, gospodo, ucenjivati nekakvim Hagom da bi nam udelili sitniš iz vaših novčanika. Dajte nam umesto toga samo prave pare u znak pokajanja za zločine koje ste nam počinili i još uvek činite. Mi ćemo onda svi izglasati šta bude trebalo, s tim da je od interesa za naš narod i državu. Uvek smo u istoriji pokazivali da na ovim prostorima imamo kao narod najhumaniju dušu.
Zato, dame i gospodo, treba svi jednom javno da kažemo da nismo toliko naivni da nas neko uteruje u zamišljeni zapadni Balkan kao drugorazrednu naciju, krivu za sve što ne valja na ovim prostorima, kao i da nam neko objasni kako će se ova povelja o zaštiti ljudskih i manjinskih prava i građanskih sloboda sprovoditi na prostoru Kosova i Metohije.
Od 57 članova ove povelje koja nam je danas ponuđena, našao sam u 28 članova da se krše ljudska i manjinska prava na prostoru Kosova i Metohije. Krši se ljudsko dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti. Zatim, u članu 3. se kaže da je zabranjena svaka neposredna diskriminacija; zar Srbi, Romi, Goranci, Muslimani nisu diskriminisani danas na prostoru Kosova i Metohije?
Ljudska i manjinska prava (kaže se u članu 7.) biće zajamčena međunarodnim pravom. Zašto se to međunarodno pravo ne poštuje na prostoru Kosova i Metohije?
Sudska zaštita i uklanjanje posledica kršenja ljudskih i manjinskih prava (to se pominje u nekoliko članova) - danas se na Kosovu i Metohiji u zatvorima nalaze desetine Srba, koji već četiri godine čekaju na suđenje, a evo, vidimo ovde u pojedinim članovima da se govori o kršenju i nepružanju adekvatne zaštite.
Pravo na život - u članu 11. se kaže da je neprikosnoveno. Pa, zar nama na Kosovu i Metohiji nije ugrožen život? Zatim, neposredna fizička i psihička zaštita - takođe je ugrožen integritet na prostoru Kosova i Metohije.
Zabrana ropstva - u članu 13. se govori o ropstvu. Niko ne da objašnjenje šta je sa 1.300 kidnapovanih i nestalih lica sa prostora Kosova i Metohije, gde se ona nalaze? Ne nalaze li se na prinudnom radu, koji je zabranjen, kao što se kaže u članu 13?
Pravo na slobodu i bezbednost; pravo na slobodu kretanja; na pravično suđenje; pravo na imovinu; u članu 24. se kaže "niko ne sme da uđe u tuđi stan", a sa prostora Kosova i Metohije je proterano preko 250.000 Srba, u čije stanove su ušli Albanci.
Nepoštovanje slobode medija - albanski mediji danas imaju svoje televizijske programe gotovo 24 sata, a Srbi sa prostora Kosova i Metohije imaju samo polusatnu emisiju. Nije li to kršenje prava?
Sloboda udruživanja - formirana je juče zajednica srpskih opština, svi su digli glas iz međunarodne zajednice protiv toga. Zašto nam se i to pravo uskraćuje?
Pravo na slobodu kretanja - o njemu da i ne govorim.
Pravo na rad (u članu 40.) - bez radnog mesta je ostalo 80.000 zaposlenih sa prostora Kosova i Metohije. Ko će njima da garantuje da će ovaj član 40. biti ispoštovan?
Član 42. - socijalna davanja, socijalno osiguranje; zdrava životna sredina o kojoj se govori u članu 46. Niko ne govori o pojačanom oboljenju ljudi na prostoru Kosova i Metohije od karcinoma. Svi znamo da su na prostoru Kosova i Metohije američki bombarderi A-10 bacali osiromašeni uranijum. Ko će ovaj član da ispoštuje sutra?
Sloboda izražavanja nacionalnog identiteta; zabrana diskriminacije, zabrana izazivanja rasne, nacionalne i verske mržnje, i da ne govorim dalje. Neko mora da da odgovor na ova pitanja, pre usvajanja Povelje. Hvala.

Poštovane kolege poslanici, pred nama je zakon koji reguliše uređivanje uslova i načina proizvodnje, obrade i stavljanja u promet duvana, kao i razvrstavanje duvanskih proizvoda u Republici Srbiji. Skoro svuda u svetu proizvodnja i promet duvana predstavljaju državni monopol, a proizvodnja i promet proizvoda od duvana regulišu se posebnim propisima.
U skladu sa tim naša država, kako god se zvala i kako god da se danas zove, oduvek je imala ovu vrstu zakonskih propisa. S obzirom na to, postavlja se osnovno pitanje - zašto se baš sada po hitnom postupku i sa ovakvim predloženim promenama vrše izmene, jer smo i do sada imali propise koji su regulisali ovu oblast. Očigledno da su razlozi za to u domenu finansijske sfere, gde i male promene novčanih iznosa koje se tiču duvana znače u zbiru ogromne sume, kada je u pitanju čitava zemlja, a pogotovo kada su u pitanju budžetski prihodi.
S obzirom na ovu činjenicu, ne želim da ulazim u njene globalne aspekte, jer je o njima bilo dosta reči i ograničiću se na deo problematike vezan za prostor Metohije i Kosova, koji mi je dobro poznat kao poslaniku iz ovog dela Srbije.
Pre svega, važno je napomenuti da je na prostoru Kosova i Metohije u vreme pre dolaska međunarodnih snaga besprekorno radila industrija duvana u Gnjilanu, koja je nosila blizu 20% ukupne proizvodnje duvanskih proizvoda u Republici Srbiji. Posle uspostavljanja međunarodne uprave dolazi do divljačkog čerupanja proizvodnih postrojenja i gotovih proizvoda ove fabrike od strane razularenih šiptarskih bandi.
Osim trenutnog cilja, koji je predstavljala gola pljačka, mnogo jači razlog za ovakav vandalizam nalazi se još u dve činjenice. To je lišavanje radnih mesta i sredstava za golu egzistenciju srpskog življa na prostoru Kosovskog pomoravlja, koji je bio nosilac proizvodnje u tom delu Srbije. Drugo, uništenjem legalnih fabrika otvorio se ogroman prostor za mešetarenje raznih šiptarskih mafijaških klanova koji su otvorili čitav niz malih fabrika i koji su u švercu i falsifikovanju proizvoda od duvana videli ogroman prostor za brzo bogaćenje neslućenih razmera.
Nažalost, deo tih cigareta koje se proizvode na Kosmetu dolazi i na tržišta naših gradova. Kada građanin kupi na ulici cigare bez markice zvučnog imena, "marlboro", "kent" ili bilo koje drugo paklo cigara, on i ne sanja da je kupio falsifikovan proizvod, u kome možda ima i otrovnih travuljaga, ubranih sa ko zna čijih i kakvih polja.
Taj isti građanin takođe ne sluti da kupovinom tog pakla pravi pakao u svom organizmu, jer su cigarete bez utvrđenog kvaliteta i pravi delić pravog pakla na našim prostorima. Zašto? Zato što se deo novca upotrebljava za nabavku oružja, kojim se takođe stvara pakao na našoj teritoriji, teritoriji Republike Srbije, i ubijaju naša deca.
Monstruoznost ove činjenice sastoji se možda najviše u tome da naš čovek nekada možda nema para ni za hleb, ali zato mora da nađe načina i para da kupi štek tih cigareta, jer su jeftinije od onih sa markicama.
Sličnu sudbinu pored ove Gnjilanske fabrike doživljavali su i proizvodni i otkupni pogoni duvana u Prizrenu, Đakovici i Kosovskoj Mitrovici. Njihova imovina je takođe opljačkana, a radnici ostali bez primanja. Navešću samo primer "Tabaka" iz Kosovske Mitrovice, gde je više nego očigledno sledeće. U njihovim proizvodnim pogonima ostalo je 1999. godine dolaskom međunarodnih snaga robe u vrednosti od 800.000 evra. Međutim, ta ista roba je prodata za 100.000 evra, o čemu su naši organi obavestili nadležne organe međunarodnih snaga. Međutim, od svega toga nema ništa.
Na kraju, svima nama se postavlja osnovno pitanje: koliko je budžet Republike Srbije izgubio u ovoj sferi zbog šverca cigareta, zbog šiptarskog mafijaškog šverca duvana sa prostora Kosmeta?

Poštovane kolege poslanici, danas je Savindan, danas je najveći praznik svekolikog srpstva. Baš danas neko hoće da se odreknemo Svetog Save, cara Lazara, cara Dušana, Miloša Obilića, vožda Karađorđa i knjaza Miloša. Baš danas neko hoće da zauvek zaboravimo bezbrojne žrtve našeg naroda u odbrani slobode za sopstvenu teritoriju, da zaboravimo kosovske junake, solunce, milion Srba zverski ubijenih u Jasenovcu, našeg Sinđelića i Tepića.

Naša borba za očuvanje jedinstvene srpske države traje već osam vekova, još od njenog nastanka. Za ovih osam vekova nijedan neprijatelj nije uspeo trajno da nam preotme kolevku svekolikog srpstva. Ali, izgleda, danas će pokušati to da urade ljudi iz svetskih centara moći, prevarivši nas, i baš na dan Svetog Save.

Naime, sadašnja država SR Jugoslavija zvanično je kao takva primljena u Ujedinjene nacije, što znači da je međunarodna zajednica nedvosmisleno priznala i sadašnji Ustav Republike Srbije kao punovažni međunarodni pravni akt. Sadašnjim ustavom SR Jugoslavije i Republike Srbije nedvosmisleno je utvrđeno da su Metohija i Kosovo sastavni deo Republike Srbije. Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija je ovo činjenično stanje vezala za državu SR Jugoslaviju.

Pošto je sveopšte prihvaćen stav međunarodne zajednice da nema promene državnih granica u Evropi, šiptarski separatisti svoje ciljeve mogu da postignu jedino ukoliko mi sami njima damo pravni osnov za

to. Naime, predložena Ustavna povelja, kojom se Kosovo i Metohija definišu kao sastavni deo Republike Srbije pravno obavezuje i ne obavezuje međunarodnu zajednicu, a još manje šiptarske separatiste na Kosmetu. Zar međunarodna zajednica nije garantovala sprovođenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti? Jeste, a šta mi danas imamo na prostoru Kosova i Metohije? Naš narod pati, kako na Kosovu i Metohiji, tako i širom Srbije kao prognana lica. Naš narod se ne vraća na svoja vekovna ognjišta. Dakle, prevaren je od te iste međunarodne zajednice.

Mi se nalazimo u jednoj katastrofalnoj situaciji, jer je paradoks da su tzv. međunarodne snage stavljene u funkciju ne da štite ovaj narod, ne da zavedu red, nego da štite paravojne formacije, da štite šiptarske terorističke bande. Međutim, zaboravili su istorijsko pamćenje, tako da neće dugo vremena proći kada će se isti oni koji su ih do juče štitili okrenuti protiv njih. To što je Havijer Solana potpisao Beogradski sporazum znači isto onoliko koliko sada vrede obećanja Gelbarda, Holbruka i svih drugih, data rukovodstvima naše zemlje. Ko se sada seća obećanja Kušnera, obećanja Hekerupa, a verujem da će teško ko sutra i pamtiti šta je obećao Mihael Štajner.

Dakle, kakve su perspektive - konsolidacija separatizma i njegova dalja eskalacija na prostoru SR Jugoslavije, usporavanje ekonomskog rasta, rast socijalnih i ekonomskih problema. Drugim rečima, obećanja su obećanja, a pisani pravni akt Saveta bezbednosti je neka realnost, jer je jako naivno da bi bilo ko mogao da tumači odluku o Kosmetu onako kako to nama odgovara i onako kako je to zapisano u predlogu ove ustavne povelje. Dosadašnja iskustva daju samo suprotne argumente. Nije li Karla del Ponte rekla da nju uopšte ne interesuje naš ustav, ni naše zakonodavstvo, ni bilo kakve garancije naše Republičke i Savezne vlade.

Jednostavno rečeno, ne treba menjati gotovo za veresiju i da sami stvaramo nekakav pravni okvir za legalno otcepljenje Metohije i Kosova. Tu mislim na situaciju koja može nastati, kao onda kada je prihvaćen Badinterov plan i kada su samo konstatovali da ne postoji više SFRJ. Konkretno, suština prevare je da mi sami ukinemo sopstvenu državu, a da istog momenta šiptarski separatisti jednostavno proglase svoju državu, pozivajući se na međunarodno pravo, slično onome kako su to uradile Slovenija i Hrvatska.

Uostalom, danas smo sa ove govornice čuli da se na prostoru Kosova i Metohije već stvara neko nezavisno Kosovo. Jednom su nas obmanuli, pa zar je moguće da ćemo dozvoliti da nam to urade još jednom. Mislim da ne treba tako da radimo. Ovo pitanje je i suviše krupno da bi bilo ko od nas pojedinačno, bez obzira na trenutnu političku poziciju preuzeo, bilo kakvu odgovornost na sebe.

Bilo bi ipak najpoštenije da se o svemu pita naš narod na referendumu, tj. da li mu treba uopšte ova ustavna povelja. To su uradile mnoge evropske zemlje pitajući svoje građane da li su za ulazak u Evropsku uniju ili nisu, kada mogu oni, zašto ne bismo mogli i mi. Dotle, SRJ bi legitimno i legalno postojala. Hvala.

 

Poštovane kolege poslanici, poštovano predsedništvo, gospodine ministre, pred nama je danas paket zakonskih tekstova koji se tiču uređenja prava i obaveza u našem pravosuđu. Neka od predloženih rešenja, po onome što smo čuli, imaju za cilj da poboljšaju rad pravosudnih organa u praksi, a neka da isprave uočene nedostatke na terenu nakon primene nedavno donetih zakona.
Uvažavajući opravdanost, sa stanovišta struke, nekih iznetih rešenja u ovom setu zakonskih tekstova, ja ću morati i ovom prilikom, kao Srbin sa Kosova, da ukažem na alarmantno stanje u našoj južnoj pokrajini Kosovu i Metohiji, koje je prouzrokovano delovanjem šiptarskih separatista, nepoštovanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti i blagonaklonim stavom UNMIK-ove administracije prema svemu, a vidi se i u aktuelnom stanju u pravosuđu na Kosovu i Metohiji.
Naime, svakim danom sve više smo svedoci potpunog ignorisanja prava srpskog naroda na Kosovu i Metohiji; krše se i osnovna prava Srba: pravo na slobodu kretanja, pravo na pošteno suđenje, pravo na učenje sopstvene istorije.
Sa druge strane, imamo konstantno zalaganje raznovrsnih odbora za zaštitu prava, širom naše zemlje, koji nikoše u poslednje vreme kao pečurke posle kiše, svi horski pričaju o svim mogućim pravima, od etničkih do seksualnih, samo nijedan od njih nije progovorio o pravima Srba na jezik, na pismo, rad i postojanje u sopstvenoj državi, tj. na delu sopstvene teritorije, na Kosovu i Metohiji.
U ovu tematiku mora sigurno da spada i katastrofalno stanje i neljudski status desetine Srba u UNMIK-ovim kazamatima na Kosovu i Metohiji, koji tamo čame, već treću godinu, bez suđenja i podizanja optužnice, uprkos činjenici da su naše vlasti vrlo temeljito i ekspeditivno oslobodile iz jugoslovenskih zatvora šiptarske separatiste, ubice i teroriste, protivno svim međunarodnim priznatim pravima i normama, a pogotovu protivno svakoj logici zdravog razuma; o tome najbolje svedoči i tragična sudbina Anđelka Kolašinca, nekadašnjeg predsednika opštine Orahovac koji, iako bolestan, i dalje leži u UNMIK-ovoj tamnici, uprkos tome da protiv njega ne postoji ni jedan dokaz.
Najnovija činjenica je i vrhunac svega - formalna zabrana upotrebe imena Metohija u tzv. kosovskom parlamentu, kao dela punog srpskog naziva južne srpske pokrajine.
Ovaj set zakona je već bio tema rasprave pre par meseci, a evo ga i opet na dnevnom redu. Bojim se da u aktuelnim političkim prepucavanjima vladajućih stranaka, koje sve više dobijaju neuobičajene razgovore u političkoj praksi, sve više počinju da stradaju i one strukture u državnoj upravi koje, po prirodi svog posla, treba da budu daleko od aktuelnih političkih dešavanja, dakle ljudi iz pravosuđa.
Mislim da neka od predloženih rešenja direktno udaraju na ta profesionalna prava zaposlenih u našem pravosuđu i time ih čine sve više monetom u potkusurivanju političkih obračuna moćnika. Zaista je neverovatno da se na početku trećeg milenijuma u zakonske tekstove ponovo uvodi pojam moralno-političke podobnosti, zakamufliran u kriterijum dostojanstvenosti, kao i poziv na odgovornost i primenu sankcija prema onim sudijama koje su samo pošteno sudile prema tada važećim propisima. U tom smislu, neshvatljivo je da se sudije pozivaju na odgovornost i prema njima primenjuju sankcije u postupku procesuiranja.
S druge strane, u predloženim zakonskim rešenjima nema ni reči o zaštiti ljudi koji rade u pravosuđu na Kosovu i Metohiji, statusu i uređenju sudova sa Kosova i Metohije, ako ne računamo fragmentarno pominjanje Prištine, i to više kao brige u aktiviranju sudova, a ne o faktičkoj funkciji. Umesto toga vrši se direktan pritisak na naše sudije da se zaposle u tzv. kosovskom pravosuđu, koje pokušava da ustoliči UNMIK.
Interesantno je vremensko poklapanje kampanje za hapšenje naših kosovsko-mitrovačkih čuvara mostova sa kampanjom da u tzv. kosovsko pravosuđe uđu sudije Srbi, i time se de facto daje njima legitimitet. Pitam se, ne znači li to da je opet na delu scenario - šalji Srbe da udare na Srbe, tj. da sude Srbima?!
Predviđa se da se u sudove širom Kosova i Metohije primi 37 sudija i dvoje u Vrhovni sud Kosova. Sumnjam da će oni to prihvatiti, a to proizilazi iz činjenice da na prostoru Kosova i Metohije naša država veoma uslužno prihvata sva moguća rešenja kojima se ukidaju ne faktički, već i pravno nadležnosti Republike Srbije, koje ima po Ustavu i po važećim zakonima.

Poštovane kolege poslanici, gospodine ministre, kao Srbinu sa Kosova i Metohije drago mi je da konstatujem da će konačno biti konstituisan Ustavni sud Republike Srbije koji već 16 meseci nije u funkciji jer, kako se kaže, nema potrebnog kvoruma za rad, kao i da se među predloženim kandidatima za sudije Ustavnog suda Srbije nalazi i lice koje je rođeno na prostoru Kosova i Metohije, u Kosovskoj Mitrovici, i koje je redovni profesor Univerziteta u Prištini. Kažem, posebno zbog toga što je i redovni profesor Univerziteta u Prištini, jer svima nama je poznata činjenica da prosveta, zdravstvo i još neke sitne državne institucije Republike Srbije još funkcionišu na teritoriji AP Kosova i Metohije.
Pored toga, svim onim građanima Kosmeta koji se osećaju državljanima države Srbije izuzetno je smetalo da ne postoji najviši organ u našoj republici kome mogu da se obrate sa zahtevom za zaštitu osnovnih građanskih prava. Ta prava, kao što je svima nama poznato, masovno se krše i uskraćuju od strane šiptarskih separatista, ali i jednog dela međunarodne zajednice koja im u tome pomaže.
Jedno od otvorenih, ključnih pitanja za sve građane Srbije i za sve nas koji živimo na prostoru Kosova i Metohije jesu i ustavna rešenja koja će nam doneti Ustavna povelja buduće zajedničke države Srbije i Crne Gore.
Iz personalnog sastava Komisije koja radi na Ustavnoj povelji da se primetiti da među predloženim kandidatima nema nijednog sa prostora Kosova i Metohije koji bi i te kako bio vitalno zainteresovan za konačno rešavanje ustavno-pravnog statusa ovog dela države Srbije koja se po sadašnjem Ustavu zove AP Kosovo i Metohija. Zato smo svi mi Srbi sa Kosova i Metohije zabrinuti za našu nacionalnu, ali i ličnu egzistenciju i budućnost; za svakoga od nas ovo pitanje je izuzetno važno.
Nažalost, dosadašnja praksa pokazuje da je država Srbija, kada god bi došla u situaciju da se otvoreno krši njen Ustav i zaključci njenih državnih organa, uvek popuštala pred direktnim i indirektnim pritiscima šiptarskih separatista koje su oni sprovodili sami ili kroz međunarodne institucije. Navešću samo nekoliko primera: flagrantno ignorisanje Rezolucije i zaključaka koje je donela ova skupština pre oko godinu dana, zatim odustajanje od sprovođenja lokalnih i pokrajinskih izbora na teritoriji Kosova i Metohije po našim važećim propisima, i najnovija činjenica da se popis stanovništva ne sprovodi na teritoriji AP Kosova i Metohije. Samim tim su nama koji živimo na teritoriji AP Kosova i Metohije uskraćena osnovna ljudska, građanska i ustavna prava kao državljana Srbije.
Poznata nam je takođe i činjenica da se Kosovo i Metohija nalazi pod rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, ali se nadam da će Ustavni sud naći mogućnosti i način da se bavi ovim pitanjem. Zato ću ovo svoje kratko izlaganje završiti citatom iz "Gorskog vijenca": "Da ima iđe brata da požali, ka da bi i pomoga".

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 142. i 143. Poslovnika o radu Narodne skupštine, uvažene kolege Đura Lazić, Sreten Mitrović i ja podneli smo amandman na član 65. Predloga zakona o lokalnim izborima, u kome se kaže da se u članu 65. dodaje novi stav koji glasi: "Zakon o lokalnim izborima će se primenjivati na teritoriji AP Kosovo i Metohija nakon prestanka misije UNMIK-a i KFOR-a". Ova odredba u zakonskom tekstu bila je i do sada uobičajena u našoj parlamentarnoj praksi, pa zato smatramo da nema razloga da takav stav ne stoji i u zakonu o lokalnim izborima.
Vlada Republike Srbije smatra da ovaj amandman treba odbiti, sa obrazloženjem da predloženo rešenje u njemu nije nužno uneti u zakon, jer se podrazumeva da će nakon prestanka mandata misije UNMIK-a i KFOR-a ovaj zakon biti primenjivan na teritoriji AP Kosovo i Metohija. Smatramo da ako se već nešto podrazumeva, onda nema ni razloga da se to podrazumevanje ne unese u zakon kao zakonska forma.
Za Srbe sa Kosova i Metohije posebno isticanje ove činjenice znači indirektnu podršku za ostanak onima koji su ostali na Kosovu i Metohiji, kao i podstrek i podsticaj onima koji žele da se vrate na prostor Kosova i Metohije. Kako je AP Kosovo i Metohija po Ustavu Republike Srbije sastavni deo teritorije Republike Srbije, potrebno je precizirati primenu ovog republičkog zakona i na tom delu naše teritorije. Ukoliko bi zakon bio usvojen bez ove odredbe, to bi se moglo protumačiti da se mi na ovaj način odričemo svih nadležnosti države Srbije na toj teritoriji, koje proističu iz odredaba ovog zakona.
To ne samo da bi stvorilo probleme u budućnosti, kada se naši državni organi vrate na Kosmet, već bi u ovom trenutku moglo da se zlonamerno protumači kao de fakto odricanje naše Republike od dela teritorije Republike Srbije. Takav stav bi kod preostalog nealbanskog življa na prostoru Kosova i Metohije možda mogao da bude signal za početak novog egzodusa i napuštanje prostora srpskog naroda i drugog nealbanskog življa.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, na osnovu članova 142. i 143. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjoj školi, ispred SPS, podneo sam amandman da se briše član 6, jer smatram da uvođenje verske nastave i drugog predmeta etičko-humanističkog sadržaja, kao fakultativnih predmeta, nema ustavni okvir i osnov. Takođe, međunarodne deklaracije na koje se zakonodavac poziva ne govore o prinudi u vaspitanju i obrazovanju, već govore da svaki čovek ima pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti, samostalno i u zajednici sa drugima.
Zakonodavac je ovim prekoračio prava i slobode čoveka, jer uvodi obavezu da se pohađa jedan od ponuđenih predmeta, iako se veliki broj učenika u srednjim školama nije izjasnio ni za jedan od ova dva predmeta. Mi socijalisti se zalažemo za slobodu misli i veroispovesti u crkvenim objektima, a država treba materijalno da pomogne da se za one koji žele omogući organizovanje verske nastave u crkvenim objektima za tradicionalne religije.

Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi javlja za reč? (Niko.)
Stavljam na glasanje amandman.
Za 24, protiv 108, uzdržanih nema, nije glasalo 40, od 172 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 89. amandman je podnela Vlada Republike Srbije.
Odbor za prosvetu je prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 89. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Lemajić, Milan Radulović, Bojana Aleksić, Dragoljub Vojinović i Vladimir Andrić.
Vlada i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li se još neko javlja za reč? Predsednik poslaničke grupe DOS - DSS, narodni poslanik Dejan Mihajlov.

Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi javlja za reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje amandman.
Za 36, protiv 87, uzdržana dva, nije glasalo 49, od 172 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 89. amandman je podneo narodni poslanik Predrag Čanović.
Vlada i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Podnosilac amandmana, gospodin Čanović, želi reč. Izvolite.