Poštovane kolege poslanici, gospodine ministre, danas bi trebalo da usvojimo neka prateća akta koja su posledica nedavnog usvajanja Ustavne povelje, tačnije Predlog odluke o prihvatanju sporazuma država članica. Uz puno uvažavanje drugih aspekata, koji su nabrojani u ovoj odluci, u svom izlaganju bih se osvrnuo na dva pitanja i to pitanje Arhiva Jugoslavije i Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju. Ovo je možda iz razloga što su ova dva pitanja, svako na svoj način, posebno osetljiva, jer mislim da nisu ispunjeni mnogi prethodni preduslovi za njihovo definisanje.
Kada je u pitanju Arhiv Jugoslavije, nažalost u javnosti ima mišljenja, ona su podeljena po tome da li je kulturno-istorijsko nasleđe bivše Jugoslavije za nas interesantno u onom delu koji je vezan za sadašnju državnu teritoriju, ili se tiče teritorije prethodnih država, kao što su bile Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, Kraljevina Jugoslavije, Demokratska Federativna Jugoslavija, FNRJ, SFRJ i na kraju SRJ.
Po mom mišljenju, arhiv koji prelazi u nadležnost Republike Srbije treba da čuva svu istorijsku građu koja predstavlja istorijsko blago i svedočanstvo o prošlim vremenima. Takođe mislim da bi Arhiv Jugoslavije posebnu pažnju trebalo da posveti istorijskim i kulturnim zbivanjima na prostoru AP Kosovo i Metohija. Ovi istorijski artefakti najbolje demantuju pravu poplavu najnovijih falsifikata naše istorije. Među falsifikatima, trenutno se najviše lansira priča o ilirskom poreklu Albanaca i o nekom tobož državno-pravnom kontinuitetu sadašnjih Albanaca sa starovekovnom Ilirijom.
Ovu falsifikatorsku frazeologiju sada naročito podržava deo UNMIK-ove administracije, na čelu sa Mihaelom Štajnerom. Gle čuda, to se upravo dešava sada, kao što pišu današnje "Večernje Novosti", kako ovaj albanski zet i državotvorac želi da prenese sva ovlašćenja UN na šiptarske secionističke strukture, a istorijski gledano, činjenice su sasvim drugačije.
Drugo, pitanje nadležnosti i obaveza Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, u ovoj odluci koja je data, nije dovoljno precizirano, tako da traži određene inovacije. Međutim, međunarodna zajednica, moramo da konstatujemo, ni do današnjeg dana nije omogućila povratak nekoliko stotina hiljada prognanih sa Kosova, niti je ispunila svoje najvažnije obaveze iz Rezolucije Saveta bezbednosti 1244. U međuvremenu je došlo do transformacije naše države i promene naziva sadašnje u naziv zajednica Srbija i Crna Gora, koja se ne pominje pod tim imenom u Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti, već i zbog potrebe institucionalizacije najvišeg državnog interesa ove države sa prostora Metohije i Kosova.
Upravo, ono zbog čega je na sceni velika politička ofanziva šiptarskih secesionista o proglašenju nezavisnosti Kosova, smatram da naša država mora mnogo više da se angažuje u suprotstavljanju toj suludoj ideji i to upravo preko Koordinacionog centra za Kosovo i Metihiju, kroz razne međudržavne kontakte čelnika Centra, kroz istinsko angažovanje na očuvanju i funkcionisanju srpskih državnih institucija na teritoriji Kosova i Metohije, i to vrlo značajnim oblastima za naš narod, kao što su pravosuđe, prosveta i zdravstvo.
Znam, reći će se da to ne stoji u Rezoluciji Saveta bezbednosti 1244. U Rezoluciji Saveta bezbednosti 1244 stoji i povratak policije i vojske na prostor Kosova i Metohije, povratak raseljenih i prognanih lica. Zatim, rasvetljavanje sudbine kidnapovanih i nestalih lica. Međunarodna zajednica i pred tim zatvara oči.
Bez toga, nama nema života na prostoru Kosova i Metihije, ne samo Srbima, nego i drugom nealbanskom življu. U narednom periodu, prioriteti Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju bi trebalo da budu, a to bi možda trebalo da stoji u ovoj odluci: povratak raseljenih i proteranih lica, rasvetljavanje sudbine kidnapovanih i nestalih, obnova srpskih svetinja, obnova srpskih kuća i imanja, povratak naših snaga bezbednosti u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti, poboljšanja uslova života kosovskih Srba i drugog nealbanskog stanovništva, formiranje republičke direkcije za obnovu Kosova i Metohija, to smo kroz amandman dali, kao i jasno podređivanje sadašnjih tzv. kosovskih institucija vlasti našim državnim strukturama u Beogradu.
Takođe, mislim da bi neki od nadležnih organa trebalo da odgovori na pitanje, zašto nisu ispoštovane Rezolucija i Deklaracija koje je gotovo jednoglasno usvojila ova skupština. Da li ćemo saznati šta je to potpisano oko decentralizacije na Kosmetu, a pogotovo na prostoru severa Kosova i Kosovske Mitrovice. Zašto do sada uopšte nismo ni jednom raspravljali o izveštaju o radu Koordinacionog centra.
Na kraju, želim da vas podsetim da je poslanička grupa SPS-a već odavno tražila sveobuhvatnu raspravu vezano za Kosovo i Metohiju. Formiranjem posebnog skupštinskog odbora, što je učinjeno, ali treba samo dopuniti novim članovima. Još jedanput bih da zatražim da se rasprava o najvažnijem državnom pitanju, hitno uvrsti u dnevni red skupštinskog zasedanja.
Uostalom, kao i o razlozima ove odluke koji su ovde nabrojani, stoji da je ovaj hitan postupak i stupanje na snagu ove odluke, o kojoj je reč, zapisano da je to sve potrebno zbog njihovog efikasnog obavljanja. Nadam se da će tako i biti u radu organa o kojima sam govorio. Hvala.