Zahvaljujem gospodine Čanoviću.
Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi javlja za reč? (Ne.)
U tom slučaju stavljam na glasanje amandman poslanika Čanovića.
Za 11, protiv 109, uzdržano četiri, nije glasalo 45, od ukupno 169 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Narodni poslanik Predrag Čanović je podneo amandman kojim predlaže da se posle člana 89. doda podnaslov "6. Prava i obaveze iz radnog odnosa".
Vlada i Odbor za prosvetu su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Konstatujem da je na taj način ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 91. amandman je podneo narodni poslanik Miroslav Hristodulo.
Vlada, Odbor za prosvetu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.)

Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi javlja za reč? (Ne.)
U tom slučaju, stavljam na glasanje amanamdna.
Za 41, protiv 84, uzdržana tri, nije glasalo 45, od ukupno 173 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 91. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Vujić.
Vlada, Odbor za prosvetu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Podnosilac amandmana nije u sali.
Reč traži narodni poslanik Tomislav Nikolić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
U tom slučaju stavljam amandman na glasanje.
Za 31, protiv 94, uzdržan jedan, nije gasalo 43, ukupno 169 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Narodni poslanik Predrag Članović je podneo amandman kojim predlaže da se posle člana 91. briše podnaslov.
Vlada i Odbor za prosvetu su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Konstatujem da je na taj način amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 92. amandman je podneo narodni poslanik Predrag Čanović.
Vlada i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Ne želite reč? Podnosilac amandmana ne želi reč.
Da li neko drugi od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Niko.)
Stavljam na glasanje amandman.
Za 22, protiv 108, uzdržanih nema, nije glasalo 36, od ukupno 166 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 95. amandman je podneo narodni poslanik Velimir Simonović.
Vlada i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Gospodin Simonović želi reč.

Zahvaljujem profesoru Simonoviću. Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi javlja za reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Bora Stanimirović, predstavnik poslaničke grupe SPS. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Stanimiroviću. Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi javlja za reč? (Da.)
Reč ima ministar prosvete i sporta, gospodin Gašo Knežević.

Zahvaljujem. Reč traži narodni poslanik Tomislav Nikolić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje amandman gospodina Simonovića.
Za 65, protiv 70, uzdržan jedan, nije glasalo 28, od ukupno 164 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 98. amandman je podneo narodni poslanik Velimir Simonović.
Vlada i Odbor za prosvetu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč?
Ima reč narodni poslanik Velimir Simonović.

Zahvaljujem, profesore Simonoviću.        Da li još neko traži reč?
Ima reč narodni poslanik Dejan Mihajlov, predsednik poslaničke grupe DSS.

Poštovano predsedništvo, kolege poslanici, gospodine ministre, ne samo na ovim prostorima već i širom Zemljine kugle imati univerzitet kao instituciju znači biti cenjen u ljudskoj civilizaciji. Toga smo svesni mi, toga su bili svesni naši preci, pa su odmah posle početnih pobeda u Prvom srpskom ustanku ozbiljno pristupili stvaranju obrazovnog sistema obnovljene srpske države. Dovoljno je samo reći da je upravo Dositej Obradović zbog toga došao u Srbiju iz tadašnje Austrougarske carevine.
Opšte je poznato da su diplome naših fakulteta veoma cenjene u razvijenim zemljama Zapada, jer naši svršeni studenti u proseku imaju neuporedivo šira i dublja znanja nego što je to slučaj sa mnogim njihovim kolegama koje poseduju slične diplome. Međutim, manje je poznato na ovim prostorima da pojedine visokorazvijene zemlje imaju veliki broj univerziteta, od kojih neke trocifren broj, i da su oni rangirani po stepenu kvaliteta diploma koje daju; na taj način, diploma sa nekog od deset vodećih univerziteta u praksi više vredi nego doktorat sa nekog univerziteta koji se nalazi na dnu te liste.
Drage kolege poslanici, u takvoj konkurenciji bi diplome mnogih naših fakulteta tamo više vredele od njihovih domaćih, i izuzetno su visoko rangirane.
S obzirom da je ovo prelazni zakon, strahujem da će zbog tranzicionih promena naše visokokvalitetno i cenjeno obrazovanje biti generalno svedeno na nivo modela univerziteta Zapada, koji izjednačava pojedine stepene obrazovanja, i zato naša država ne treba u narednom periodu da amputira jedan od osnovnih aduta kojima raspolaže u ovako teškoj situaciji, a to su visokoobrazovani kadrovi.
Svedoci smo u poslednje vreme da se na račun naših svetski priznatih fakulteta prednost daje novoosnovanim školama, seminarskog tipa, koje niču kao pečurke, a čije diplome ne uvažavaju ni njihovi finansijeri iz inostranstva. Ne znači li ovo vraćanje na sistem diploma koje su važile samo za Balkan, koji je bio široko raširen u praksi između Prvog i Drugog svetskog rata?
Kao Srbin sa Kosova i Metohije, želim da vas podsetim na period formiranja Univerziteta u Prištini i na sve probleme kroz koje je on prošao, s obzirom da će se ovaj zakon primenjivati na isti. Sedamdesetih godina prošlog veka, u vreme osnivanja Univerziteta u Prištini, ideja je bila da se stvore pretpostavke za emancipaciju građana, bez obzira na nacionalnu, versku, ideološku i drugu pripadnost, kao i da se omogući dinamičan obrazovno-naučno-kulturni razvoj.
Ta početna premisa pokazala se za kratko vreme veoma iluzornom. Ekstremno nastrojena albanska politička elita Univerzitet je videla kao poligon za uvežbavanje protagonista velikoalbanskog secesionističkog projekta i intenzivno ga koristila za široko plasiranje svojih neprijateljskih ideja i akcija. Na Univerzitetu u Prištini samo je ogromnim naporima i borbom velikog broja univerzitetskih poslenika, studenata, hrabrih, inteligentnih, patriotski opredeljenih kadrova, uspešno očuvana nastava na srpskom jeziku.
Nove dramatične udare Univerzitet u Prištini doživljava posebno posle NATO agresije, a aktivnost se odvija u veoma otežanim i redukovanim uslovima; ali je, uprkos brojnim teškoćama, od dana svog izgnanstva iz Prištine, na Univerzitetu u Prištini diplomiralo preko 2.000 studenata, 37 kandidata doktoriralo, a 52 magistriralo.
Retke su situacije u istoriji da jedan univerzitet bude izložen takvim nedaćama kakve su snašle Univerzitet u Prištini. Isto onako kao što je Beogradski univerzitet kolevka moderne srpske učenosti i statusni simbol srpskog naroda, ma gde on bivstvovao, tako je i Prištinski univerzitet "vječna zublja" za sve nas Srbe koji smo rešeni da ostanemo na Kosovu i Metohiji do sudnjega dana.
Zbog toga apelujem na sve državne organe ove države, kako god da se ta naša država zove i kako god da će se ubuduće zvati, da ne zaborave na naš Univerzitet u Prištini i da nam pomognu da ga održimo kao državni univerzitet ove države, jer će on onda, kao takav, održati nadu u naše postojanje na ovim svetim srpskim prostorima.
Na kraju apelujem na sve poslanike skupštinske većine da odustanu od onih rešenja koja svojom retroaktivnošću otvaraju put ka stvaranju zle krvi na našim univerzitetima i predlažem da se usvajanjem amandmana SPS-a na član 141. predloženog zakona stavi tačka na sve to, kako bi se sprečile eventualne malverzacije i zloupotrebe u budućnosti, eventualni revanšizam i otvaranje mnogih drugih pitanja vezanih za polaganje ispita studenata i drugo.
Iz tih razloga još jednom vas pozivam da prihvatite predloženi amandman SPS-a. Hvala.

Poštovano predsedništvo, kolege poslanici, gospodine potpredsedniče, uvaženi predstavnici Ministarstva zdravlja, pred nama su izmene i dopune dva vrlo značajna zakona, zakona o zdravstvenom osiguranju i zdravstvenoj zaštiti. Od nadležnih iz Ministarstva zdravlja i Vlade Republike Srbije informisani smo na Odboru za zdravlje i porodicu da će korenite promene u ovoj oblasti uslediti krajem ove godine. Kao poslanik SPS-a koji dolazi sa teritorije AP Kosova i Metohije, smatram da mi je dužnost da ukažem na neke aktuelne probleme vezane za oblast zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja.
Sve do dolaska misije UNMIK-a i KFOR-a na teritoriju AP Kosova i Metohije, zdravstvena zaštita i zdravstveno osiguranje je funkcionisalo, i pored određenih poteškoća, na sasvim zadovoljavajući način u svih pet okruga, u kojima je postojala razvijena mreža filijala Repbličkog zavoda zdravstvene zaštite, kao i razvijena mreža specijalističko-bolničke i preventivne zdravstvene zaštite, u kojima su osiguranici ostvarivali svoja prava bez obzira na versku ili nacionalnu pripadnost.
Nakon dolaska misije UNMIK-a i KFOR-a situacija se drastično promenila. Nažalost, jedan broj zdravstvenih radnika u jednom velikom progonu srpskog i drugog nealbanskog življa sa teritorije Kosova i Metohije izgubio je svoje živote. Mislim da treba i ovom prilikom i svakom drugom prilikom isticati hrabrost, odlučnost i požrtvovanost zdravstvenih radnika širom Kosova i Metohije koji su tamo ostali, kao i radnika i rukovodstva Zdravstvenog centra u Kosovskoj Mitrovici, kao faktora opstanka i ostanka srpskog naroda i drugog nealbanskog življa na prostoru Kosova i Metohije. Nažalost, ni ova zdravstvena ustanova nije u mogućnosti da pruži potpunu zdravstvenu zaštitu jer nije opremljena potrebnim medicinskim aparatima za dijagnostiku, laboratorijama i drugim uređajima, i zbog velikog priliva bolesnika sa prostora Kosova i Metohije prinuđena je da jedan broj bolesnika šalje da nastavi lečenje u zdravstvenim institucijama širom Srbije.
To je, naravno, potrebno, jer je patologija bolesti nakon rata proširena, posebno na duševne i kancerogene bolesnike. Zahvaljujući nadležnim organima lečenje bolesnika sa Kosova i Metohije na teritoriji Srbije nikada nije dovedeno u pitanje, te su Srbi širom Kosova i Metohije zahvalni institucijama i zdravstvenim radnicima na nesebičnoj pomoći.
Želeo bih da ukažem na nešto što se sada sprema. Nažalost, misija UNMIK-a i KFOR-a, suprotno Rezoluciji Saveta bezbednosti 1244, a u dogovoru sa šiptarskim novoustanovljenim organima, radi na nečemu što bi moglo da bude pogubno za srpski narod i pripadnike nacionalnih manjina na teritoriji Kosova i Metohije. Buduću zdravstvenu strategiju na Kosovu i Metohiji sačinjava Odsek za zdravstvenu i socijalnu zaštitu u kome se isključivo nalaze albanski stručnjaci. Njihova ponuđena strategija ne uvažava kulturnu, socijalnu samobitnost srpske i ostalih nealbanskih zajednica. U postojećim bezbednosnim uslovima, ugrozila bi se jednakost prava iz domena zdravstvene zaštite.
Na terenu je počelo preuzimanje svih ingerencija organizacija zdravstvene zaštite i zdravstvene službe od strane Odseka za zdravstvenu i socijalnu zaštitu iz Prištine. UNMIK je raspisao konkurs za izbor direktora ustanova primarne zdravstvene zaštite, tj. ustanova u kojima se leči najveći broj bolesnika. Zatim, zdravstveni odbori preuzimaju potpunu ingerenciju u strategiji i strateškom planiranju i budžetskom planiranju osnovne zdravstvene zaštite. Odsek za zdravstvenu zaštitu u potpunosti ignoriše ulogu poverenika naše države, a saradnja sa njima se ceni kao nepoželjna.
Izgrađena bolnica u Gračanici koja ima internu kliniku, urgentnu hirurgiju, ginekologiju i akušerstvo nije ucrtana u plan i mrežu zdravstvene zaštite, a sa njihove strane postoji ideja o gašenju iste.
Albanski odsek zdravstvene zaštite predviđa nešto što već nagoveštava konture buduće fantomske države - velike Albanije, a to je da u narednom periodu Tirana, tj. Albanija pruža zdravstvenu zaštitu građanima Kosova i Metohije za kancerogena oboljenja; Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, tj. klinika u Skoplju, treba da pruža usluge građanima Kosova kada su u pitanju kardiovaskularna oboljenja.
O saradnji sa Srbijom i Jugoslavijom, kao i upućivanju srpskih bolesnika u bolnice širom Srbije, nema ni govora. Nigde se ne predviđa mogućnost usavršavanja srpskih kadrova u Srbiji, već samo u kosovskim zdravstvenim institucijama. Uvodi se puna kontrola dostava lekova i farmaceutskih proizvoda preko albanske agencije "Kadra". Predviđa se zatvaranje srednjih medicinskih škola, i to u Gušterici, Gračanici, Plemetini i Kosovskoj Mitrovici. Gde će sada naša deca? Dokumentom se predviđa da sistem finansiranja zdravstvene zaštite predviđa lično učešće pacijenata, što bi predstavljalo veliki problem za srpski narod i pripadnike nacionalnih manjina.
S obzirom da se u Rezoluciji Saveta bezbednosti 1244 nigde ne pominje pitanje zdravstva, potrebno je da nadležni državni organi pod hitno reše ovaj problem koji postaje akutan, što dovodi u pitanje opstanak srpskog naroda i drugog nealbanskog življa na prostoru Kosova i Metohije. Sve ovo unelo je veliki nemir i nespokojstvo srpski narod i pripadnike drugih nacionalnih manjina, te hitno treba dati odgovor na pitanje kako će se i gde ubuduće lečiti nealbansko stanovništvo sa teritorije Kosova i Metohije. Hvala.

Poštovano predsedništvo, uvažene kolege poslanici, gospodine predsedniče Vlade, slušajući prve komentare o potpisanom sporazumu, odmah se dalo uočiti da se nekima činilo i čini da je to maksimum dobijenog u postojećim uslovima, a neki su mislili i misle da treba ići sopstvenim putem.
Međutim, tek nakon uvida u kompletan tekst i pažljivijeg čitanja istog, shvata se kuda vode pojedine odredbe ovog teksta. Uočava se zabrinutost za budućnost naše države, pa samim tim i za položaj Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije i njenu budućnost.
Kao Srbin koji živi na Kosovu i Metohiji ne vidim na koji način iz ovog teksta proizilazi da bi Rezolucija Saveta bezbednosti 1244 bila poštovana u slučaju odvajanja i da bi ostala na snazi, a da je Srbija pravni naslednik te rezolucije, pogotovo ako znamo činjenicu da je prilikom donošenja iste namerno izbegnuto pominjanje države Srbije i izričito naglašeno da je Kosmet samo sastavni deo Savezne Republike Jugoslavije.
Dakle, veoma je teško očekivati da će isti onaj albanski lobi koji je negirao suverena prava države Srbije na delu svoje teritorije sada prihvatiti da je Srbija pravni naslednik Savezne Republike Jugoslavije. Što se tiče samog teksta, smatram svojom obavezom da u najkraćem iznesem šta mislim o istom i da kažem koje to posledice proizilaze iz njega.
Pod jedan, ovo ni u kom slučaju ne može biti sporazum o principima međusobnih odnosa, već je očigledno reč o razbijanju Savezne Republike Jugoslavije i stvaranju dve suverene države. To je dakle samo ugovorni odnos sklopljen između dve države, ograničenog trajanja, oročen na tri godine, što se ni u kom slučaju ne može smatrati zajedničkom državom. Međutim, ovde je veoma interesantna i podudarnost sa istim takvim oročavanjem vezanim za jedan drugi deo teritorije naše države, za Autonomnu Pokrajinu Kosovo i Metohiju.
Pod dva, u sporazumu stoji da ustavnu povelju, koja bi trebalo da bude najviši pravni akt države, usvajaju skupštine republika, pa ga dostavljaju Skupštini međunarodno priznate Savezne Republike Jugoslavije, koja je članica Ujedinjenih nacija. Iz teksta se ne vidi zbog čega, da li republike tekst dostavljaju na usvajanje ili samo Saveznu skupštinu obaveštavaju o onome šta su učinile. Na taj način Savezna skupština postaje samo izvršni organ republičkih parlamenata, čime se de facto i de jure negira Savezna Republika Jugoslavija. Znamo činjenicu da je Savezna Republika Jugoslavija po drugi put priznata u Ujedinjene nacije, a postavlja se pitanje da li je to samo zbog priznavanja Haškog tribunala ili i sporazuma o sukcesiji, čime smo se dobrovoljno odrekli nasleđa naših predaka.
Treće, kao primer u kojoj meri se dovodimo u zabludu nekim rešenjima navešću novouvedenu instituciju - Savet ministara, koji nije mogao da ima naziv vlada jer ne raspolaže ni predmetom, tj. državom, ni instrumentima vladavine, tj. sredstvima prinude. Tako će ukoliko republike članice ne budu dobro sprovodile odluke ovog saveta on biti samo savetovalište, što nas dovodi u dilemu - hoće li se na njegovim sastancima ministri savetovati međusobno ili će savetovati nekog drugog?
Četiri, poseban problem predstavlja sudbina vojske i način komandovanja, jer kako sada stvari stoje imaćemo i nećemo imati više vojsku, imaćemo i nećemo imati njenu komandu. Naime, ako se jedan od članova Vrhovnog saveta odbrane ne složi sa odlukom, ne može se dati određena komanda. Dakle, za izdavanje iste postupili bi protivustavno, čime bi i sebe i vojsku doveli u protivzakonit položaj i sebe i vojsku pretvorili u paravojnu formaciju, a njihova odluka može imati moralno, ali ne i zakonsko pokriće za dalje činjenje. Time smo iz okolnosti da imamo pravo da se branimo došli u sasvim suprotnu poziciju, a ukoliko bismo to ipak uradili, to bi, kao što sam već rekao, bio protivpravni akt, za šta bi nam po već viđenom haškom scenariju svet trebalo da sudi, naravno po tužbi napadača. Dakle, u slučaju napada, poraz je izvestan i to bez pružanja ikakvog otpora.
Prema tome, na koga bi ovaj vojni puž sporać delovao kao faktor odvraćanja? Ovakav karikaturalan odnos prema sopstvenoj vojsci teško da ima presedan u ljudskoj istoriji, ovakvo rešenje naša slavna, hrabra i odlučna vojska nije zaslužila.
Na kraju ovog osvrta veoma mi je teško da podržim ovakav sporazum upravo zato što se i SPS i ja svim srcem zalažemo za očuvanje zajedničke države.
Gospodine predsedniče Vlade, vi ste u svom izlaganju najavili da ćemo i u ovoj skupštini raspravljati o Kosovu i Metohiji. Mislim da bi o tome trebalo koliko već sutra da se raspravlja, zbog situacije koja na Kosovu i Metohiji postaje sve teža, zbog najnovijih hapšenja mladića u Kosovskoj Mitrovici - Stevana Žigića, Slavoljuba Jovića i drugih, zatim, brutalnog odnosa pripadnika KFOR-a i UNMIK-a prema srpskom življu u severnom delu Kosovske Mitrovice, grubog kršenja Rezolucije Saveta bezbednosti i posete albanskih zvaničnika Kosovu i Metohiji (na šta je gospodin Svilanović već uložio i protest), i najave izuzimanja iz ustavno-pravnog sistema države Srbije, što je i protivno Rezoluciji 1244, glavnog stožera opstanka i ostanka srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, zdravstva i prosvete. Kosovo i Metohija su najveći državni interes i trebalo bi da imaju prioritet u skupštinskoj proceduri.

Zahvaljujem gospodinu Joviću.
Reč ima narodni poslanik Ljubomir Kragović.

Gospodine Kragoviću, molim da se držite tačke dnevnog reda.

Nema smisla da polemišemo vi i ja, gospodine Kragoviću, ali sasvim sigurno nije na dnevnom redu nikakva uredba, nego zakon, ja vas molim da se držite dnevnog reda.

Zahvaljujem, gospodine Kragoviću.
Ima reč narodni poslanik Slobodan Tomović.