Replika, Dragan Maršićanin, a zatim narodni poslanik Predrag Čanović.

Reč ima narodni poslanik Predrag Čanović.

Poštovani predsedniče, poštovane kolege poslanici, mislim da bi bilo najbolje da se ova tačka dnevnog reda povuče iz procedure, jer je više nego očigledno kakva je pozadina, a pozadina je sasvim drugačija. Ova današnja rasprava je presedan u radu ovog parlamenta, jer  se uvažene kolege poslanici - Branislav Ivković i Čanović - nisu ni pozvali na svoj poslanički imunitet. Kako je moguće u jednoj pravnoj državi da optuženi saznaju da su krivi iz novina, a da im pre toga optužnica, za koju su navodno krivi, nije bila ni uručena.

Poštovane kolege poslanici, poštovani auditorijume, mi danas raspravljamo o imunitetima naših kolega, profesora Ivkovića i Čanovića, ali bih postavio pitanje - zašto danas ili do danas nismo raspravljali o kršenju rezolucije ove skupštine, koju smo doneli, i zaključaka Narodne skupštine, koje smo doneli. Rezolucija, koju smo doneli, je doneta na osnovu zaključaka Savezne vlade i predloga Vlade Republike Srbije i odnosi se na Kosovo i Metohiju. Trenutno je na Kosovu i Metohiji proces registracije stanovništva, a registracija stanovništva po UNMIK-ovim propisima predstavlja predradnju izborne aktivnosti. Zašto se o ovom najznačajnijem nacionalnom interesu nije ovde raspravljalo i zašto odluku nije donela ova skupština?

(Predsednik: Gospodine Maraviću, molim vas da se držite teme.)

Zaista moram ovo da kažem. Mislim da je i ovo na dnevnom redu. Kada je u pitanju Kosovo, Kosovo je uvek na dnevnom redu.

Na Srbe, Crnogorce i druge nealbance na Kosovu i Metohiji se vrši strahovit pritisak od strane resornih ministarstava Vlade Srbije, pod pretnjom da neće primati lične dohotke, a da će pojedinci možda čak i biti izbačeni sa posla, ukoliko se ne registruju. Od njih se traži da dostave registracione liste resornim ministarstvima, kako bi mogli ubuduće redovno da primaju lične dohotke. Plašim se da će po istom principu, mimo Rezolucije koju smo doneli i zaključaka koje smo usvojili, doći i naredba o izlasku Srba na izbore, mada smo u ovoj rezolucije zaključili da je Ustavni okvir za samoupravu na Kosovu i Metohiji dokument koji pruža sve atribute države. Zato bih i podržao neke svoje kolege poslanike iz pozicije koje su protiv izlaska Srba na izbore. Pitam se da li ćemo i o tome raspravljati u ovoj skupštini.

Socijalisti su danas puno puta istakli da se ne plaše rasprave o korupciji i korupcije u poslednjih 12 godina. Zašto da ne. Ali, ta tačka dnevnog reda nikako da dođe na ovo zasedanje i na raspravu. Prema informacijama koje imamo, protiv velikog broja socijalista u Srbiji se vode procesi. A, prema našim informacijama, preko 20 hiljada ljudi je smenjeno sa radnih mesta, i to samo zato što su bili pripadnici, navodno, bivšeg režima.

Mi danas raspravljamo o imunitetima dva univerzitetska profesora, a širom Srbije, budite sigurni, ima na stotine Ivkovića i Čanovića koji se zatvaraju, a posle toga puštaju iz zatvora a da nema nikakvih dokaza da su krivi. Mi danas raspravljamo o oduzimanju imuniteta a da za to nemamo činjenice, argumente ili dokaze da su oni krivi.

Raspravljamo o oduzimanju imuniteta prof. dr Ivkoviću i Čanoviću. Rasprava nije slučajna. Jedan je mlad i perspektivan. Meni je zaista žao te porodice kojoj se to desilo. Drugi, tj. prof. Ivković je ugledan profesor univerziteta, otac četvoro dece i patriota. Profesor Ivković je u najtežim trenucima naše zemlje bio među onima koji je okupljao ljude, koji je zajedno sa hiljadama ljudi u Beogradu štitio ovaj grad od NATO bombardovanja. Takođe, poznata su mi i zalaganja za ostanak Srba na Kosovu i Metohiji, kao i shvatanje značaja povratka Prištinskog univerziteta na Kosovo i Metohiju. Javnosti je poznata činjenica da je uvaženi kolega prof. Ivković, predsednik poslaničke grupe SPS-a, bio ministar građevina u periodu kada se vodila rasprava i kada je usvojen Prostorni plan Republike Srbije, koji kao dokument, posle Ustava, sigurno ima rang koji je najznačajniji i kojim se reguliše Srbija kao celina.

Prema tome, možda nekima sada smeta profesor Ivković, koji se zalagao da Srbija bude celina, jer je ovih dana veoma aktuelna rasprava o regionalizaciji Srbije i podeli Srbije na nekakvih 14 regiona itd.

U periodu dok je prof. Ivković ministar građevina raspravljalo se i doneto je 10 zakonskih projekata, među kojima je sigurno jedan od najznačajnijih Zakon o koncesijama, na koji zaista nije bilo primedbi. U tom periodu je 1.800 mladih ljudi širom Srbije dobilo stipendije. Prof. Ivković je jedan od osnivača FONAS-a - organizacije za borbu protiv narkomanije i bolesti zavisnosti. Šta to znači i o kojoj se organizaciji radi, mislim da svi znate, a pogotovu u ovoj situaciji kada su nam ulice pune droge i onih koji uživaju tu drogu. Takođe, ulice su sve više pune onih koji uzimaju živote drugima, tj. narastajućeg kriminala.

Zašto se u ovoj skupštini nije postavilo već dosta dugo pitanje formiranja anketnog odbora koji bi utvrdio činjenice oko izručenja Slobodana Miloševića Haškom tribunalu? Da li je tu u potpunosti ispoštovana zakonska procedura?

Na kraju, mislim, kao i moji prethodnici, da se ovde radi o političkoj kampanji, sa ciljem da se ide na nekakve montirane političke procese. Krenulo se, ne slučajno, sa Univerziteta i oko Univerziteta. Krenulo se sa isključenjem prof. Vojislava Šešelja sa Univerziteta. Sada se ide sa prof. Ivkovićem, ide se sa mladim kolegom Čanovićem, i pitanje je ko je sledeći.

Poštovana gospođo predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, reklamirao bih povredu člana 45. Poslovnika o radu  Skupštine. S obzirom da član 45. predviđa da Odbor za ustavna pitanja, između ostalog, razmatra i načelna pitanja primene Ustava, smatram da je došlo do povrede ovog člana Poslovnika. Jer, naime, članom 47. stav 2. Ustava Republike Srbije stoji  i on glasi: "Građanin Republike Srbije ne može biti lišen državljanstva, prognan ili ekstradiran". Pošto je na Vidovdan, na osnovu Uredbe Vlade Republike Srbije bivši predsednik Savezne Republike Jugoslavije...

Jasno je da je došlo do flagrantnog kršenja Ustava Republike Srbije. On nije u nadležnosti Vlade kao izvršnog organa.

Obmana naše javnosti je takođe i pozivanje na član 135. Ustava Republike Srbije, jer se član 2. isključivo odnosi na bivšu SFRJ.

S obzirom na flagrantno prekršen Ustav na dan jednog od najvećih srpskih praznika, a sigurno najvećeg praznika za nas Srbe sa Kosova, smatram da je trebalo da dođe do zakazivanja sednice Odbora za ustavna pitanja.

S obzirom da je gospodin Maršićanin bolestan smatram da je njegov zamenik morao najhitnije da sazove sednicu Odbora za ustavna pitanja, jer se radi o narušavanju autoriteta pre svega ove skupštine i čitave države Srbije. Jer, pomenutom uredbom Vlada Republike Srbije sebe je stavila iznad Ustava Repbulike Srbije, pošto u pravnoj državi obrazloženje u stilu višeg interesa apsolutno ne stoji i zbog toga smatram da je došlo do kršenja člana 45. i tražim da se Skupština Republike Srbije izjasni o kršenju člana 45. Poslovnika.

 Poštovano predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, podneo sam amandman, na Predlog zakona na član 3, koji glasi: "stav 3. menja se i glasi: odredbe ovog zakona primenjuju se na subjekte privatizacije, koji imaju sedište na teritoriji Republike Srbije, sa teritorijom AP Vojvodine i AP Kosova i Metohije".
Predloženim stavom 3. člana 3. Zakona zanemaruju se područja autonomnih pokrajina. Amandman sam podneo iz razloga što član 4. Ustava Republike Srbije glasi da je teritorija Republike Srbije jedinstvena, pa se predloženom odredbom Zakona o privatizaciji , subjekti privatizacije, sa sedištem na teritoriji autonomnih pokrajina, ne zanemaruju, s obzirom da su autonomne pokrajine sastavni deo Republike Srbije. S obzirom da odbori nisu prihvatili ovaj moj amandman, zamolio bih ministra Vlahovića, ako može, u svom kratkom izlaganju, da nam objasni zbog čega ovo nije prihvaćeno. Takođe bih želeo veoma kratko da upoznam sve kolege narodne poslanike, sa jednim događajem vezanim za Kosovo i Metohiju.
Mi smo, ne tako davno, imali raspravu oko Kosova i Metohije i čuli smo izlaganje predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Zorana Đinđića, kad je u pitanju Kosovo i Metohija, šta to Vlada namerava da učini prema Kosovu i Metohiji. Međutim, 22. juna u Gračanici je održan sastanak, kome su prisustvovali direktori srednjih i osnovnih škola, sa teritorija i iz sredina u kojima žive Srbi. Sastanku je takođe prisutvovao i predstavnik UNMIK-a, gospodin Dakster, i na tom sastanku Vigor Majić saopštio je odluku Ministarstva prosvete, po kojoj se obrazovanje na Kosovu i Metohiji stavlja pod jurisdikciju UNMIK-a, od 1.septembra 2001.godine.
Ova odluka Ministarstva prosvete, kako je rečeno u Gračanici, od strane gospodina Majića, izazvala je veliko nezadovoljstvo roditelja, pa bih zamolio da neko, u ime Ministarstva, kaže nešto, jer, plašim se da će to izazvati dalekosežne posledice po obrazovanje na Kosovu i na ostanak Srba na teritoriji Kosova i Metohije.

Poštovani predsedniče, uvažene kolege poslanici, slušao sam pažljivo učesnike u dosadašnjoj raspravi i, kao Srbin sa Kosova i Metohije, veoma sam zadovoljan stepenom razumevanja za tešku situaciju u kojoj se mi sada nalazimo. Lično bih voleo da nije bilo na momente prejakih poslaničkih tonova, ali to shvatam kao nužnu posledicu veoma različitih političkih opcija, kojima pripadaju uvažene kolege narodni poslanici.
Podsećam vas da je poslanička grupa SPS-a, kojoj pripadam, još februara meseca tražila upravo raspravu o stanju na Kosovu i Metohiji, dok se tema rasprave o tekstu, koji je oktroisao izvesni stranac, ma koliko on bio visoko kotiran u međunarodnoj zajednici, nametnula dosta kasnije.
Dakle, mi ne treba da donosimo deklaraciju, čiji je osnovni moto popravka Hekerupovog teksta, već dokument kojim mi izražavamo svoj nepokolebljivi stav da ne odustajemo ni od saveznog, ni od republičkog Ustava, niti od jednog prava koje proizilazi iz njih.
Uvažene kolege, država SRJ je nedavno primljena u UN i samim tim ova međunarodna organizacija je automatski priznala naš važeći savezni Ustav, i time, teritorijalni suverenitet i integritet SRJ.
Podsećam vas da je po tom ustavu Republika Srbija sastavni deo SRJ, a Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije. Dakle, bez promene republičkog i saveznog Ustava, a naročito republičkog, za koji mi moramo da pitamo narod na referendumu, ova skupština nema prava da prihvata nikakav pravni akt koji se kosi sa fundamentalnim pravnim aktom koji predstavlja Ustav naše zemlje.
Zbog toga mi treba da u deklaraciji umesto stava u kome će se pominjati taj Hekerupov papir, ovde zajednički zapitamo međunarodnu zajednicu kada će ona ispuniti svoje obaveze koje je preuzela Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN. Dakle, kada će biti omogućen povratak naših snaga bezbednosti i carine na teritoriju Kosova i Metohije, ali ne carine koja je sada postavljena prema prostornom delu Republike Srbije, već carine prema Republici Albaniji i prema Republici Makedoniji.
Zato, uvažene koleginice i kolege, mi treba da pitamo nekoga u ovoj zemlji - zašto je dozvoljeno postavljanje carina, ali i da pitamo njih iz međunarodne zajednice - zašto ona nije postavljena gde joj je i mesto, u skladu sa važećim propisima SRJ i Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN.
Isto tako, mi ne treba da govorimo o šitparskim teroristima kao nekom apstraktnom pojmu koji ugrožava elementarna prava nealbanskog življa na prostoru Metohije i Kosova, ako znamo da ovlašćeni predstavnici međunarodne zajednice nisu razoružali tzv. OVK, što je i obaveza međunarodne zajednice po Rezoluciji 1244, već su ih samo preobukli u nove uniforme i dali im nove oznake.
Prema tome, neka gospoda Hans Hekerup i Dan Evers, umesto što pokušavaju da naš narod i državu prevedu žedne preko vode, podmećući nam nešto što nam nije u interesu, postaraju se da u život sprovedu sve one odredbe Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN koje su upravo interes našeg naroda.
Zbog svega prethodno izloženog, smatram da naša generacija ne treba da se odrekne zaveta svojih predaka, interesa budućih pokolenja, već da upotrebi ono jedino ali moćno oružje koje nam je u ovoj situaciji preostalo - nećemo, nećemo, ne damo i ne damo.
I još nešto, setih se što mi je sredinom prošle decenije rekao jedan čovek kada se vratio sa puta po Rusiji, a to je da je najčešći grafit na zidovima ruskih gradova bio "Serbija - Staljingrad". Nemojmo da jedino mi ne vidimo ono što svi drugi već odavno vide.
Niko ne sme naterati ovu skupštinu da formalno prihvati odricanje od svojih najvitalnijih interesa našeg naroda - Kosova i Metohije. Upravo je to ključni momenat cele rasprave i naše najjače i najmoćnije oružje.
Uvažene koleginice i kolege, saradnja sa UN na prostoru Kosova i Metohije, radi stvaranja povoljnih uslova za život, uopšte ne znači da imamo ikakvu obavezu da zbog toga menjamo naše pravne akte, a kamoli da ih usaglašavamo sa onima koje nam oni - stranci - sada nameću. Svi ti akti UNMIK-a i Rezolucija 1244 imaju samo privremeni karakter, a naše pravo na Metohiju, na naše Kosovo je vekovno i trajno.
Danas je bilo reči ovde od mojih uvaženih kolega o nekim kooperativnim Srbima koji danas žive na Kosovu i Metohiji. Međutim, setimo se primera iz ne naše tako davne istorije, koji nas mogu uveriti da ti kooperativni Srbi i nisu imali nekog uspeha u saradnji sa neprijateljima.
Samo da navedem jedan primer. Primer Banjičkog logora, u kome su jedni kooperativni Srbi dozvolili da se pobije više o 80.000 nekooperativnih Srba. Mislim da je primer više nego ubedljiv. Optuživali su nas za nekooperativnost i prisiljavali da budemo kooperativni. Zar nismo preko 20 puta pozivali šiptarsku nacionalnu manjinu na kooperativnost, da razgovaraju sa legalno izabranim najvišim vlastima ove zemlje u Prištini.
Oni ni tada, a vidimo ni sada to ne žele. Dakle, problem nije u tome ko je na vlasti u državi Srbiji, već je za njih problem samo Srbija i oni Šiptari na prostoru Metohije i Kosova koji nisu Šiptari sa tog prostora. Ali, zbog čega sve ovo govorim. Govorim zbog svih onih znanih i neznanih heroja koji su tokom svih ovih godina dali svoj život za Metohiju i za svoje Kosovo u Srbiji, zbog svih onih prognanih samo zato što nisu Šiptari koji žive ko zna gde i u kakvim uslovima, zbog kidnapovanih o čijoj se sudbini ne zna, zbog njihovih ojađenih porodica i prijatelja.
Pitam se i pitam sve vas, kome su smetali i koga su ugrožavali golobradi mladići iz Peći, Ivan Obradović, Zoran Stanojević, Svetislav Ristić i Dragan Trifunović ili golobradi ranjeni mladići Radević, Lončarević, Šabović i Nikola Rajović, mnogi drugi znani i neznani. Njihovo ubistvo i ranjavanje, kao i ubistva drugih su zločin koji nadmašuje sve zločine svojom svirepošću, podmuklošću i kukavičlukom.
Poštovane kolege, svoje izlaganje završiću stihovima koji, i kada se prvi put čuju, ne mogu da se zaborave "U mom srcu, zenici oka, čuvam za tebe najlepše snove. Podigni glavu, rano duboka, ne ostavljamo te, ostaješ sa nama, Kosovo moje". Hvala.

Uvaženi predsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, kao poslanik ove skupštine koji živi na Kosovu i Metohiji, smatram za potrebno da ukažem na neke specifičnosti koje se tiču ove problematike, a tiču se i prostora Kosova i Metohije, gde je trenutno u porastu pojava narkomanije, pojava alkoholizma, pojava prostitucije, kao i pojava pojačanih aktivnosti verskih sekti.
Međutim, bez obzira na okruženje u kome živimo i na pojavu svih ovih negativnih stvari, mislim da su mladi ljudi do sada puno puta pokazali i dokazali da su pravi heroji. Takođe, činjenica je da je trenutno na Kosmetu prisutno i svojevrsno trovlašće. Pored naših organa na delu teritorije gde žive Srbi, prisutni su takođe organi UNMIK-a i organi tzv. šiptarske paradržave.
Drago mi je da sam čuo danas ovde podatke od jednog našeg kolege, koji govore o uporednim podacima o maloletnicima u drugim državama i kakav je taj odnos i kod nas. Zato moram da kažem, kao poslanik SPS-a, a mislim da delim i vaše mišljenje, da svi smatramo da Srbija, bez obzira na sve teške trenutke i krizu u kojima smo se našli i u kojima se nalazimo, ima divnu, pametnu i patriotsku omladinu.
Predloženim zakonom se stvaraju uslovi da se u zakonodavnoj oblasti omogući državi da efikasnije deluje u cilju zaustavljanja rasta, a kasnije i smanjivanja narkomanije, alkoholizma i delovanja sekti na prostorima Srbije. Mladi, kao najlakši cilj, postali su meta narko dilera i onih koji vrbuju za pripadnost pojedinih verskih sekti. Istovremeno, na našim prostorima je u poslednje vreme zanemaren i poguban uticaj alkoholizma na naše porodice, a posebno na mlade. Ključni rezultat se ostvaruje u potpunosti psihofizičkim razaranjem pojedinca, a i njegovom zavisnošću od droge, alkohola ili pripadnošću nekoj verskoj sekti.
Čoveka kao živo biće, kao čoveka, treba štititi i zaštiti tamo i tada gde je to neophodno potrebno. Čovek se štiti i onda kada se prema njemu izrekne odgovarajuća mera sankcija, jer se time odvraća od daljeg činjenja nedela, tj. vraća se u pravila ponašanja i norme koje su društveno prihvatljive. Kod dece maloletnika zaštita počinje od prvog dana rođenja, pa do punoletstva. Zaštita prema toj populaciji se ogleda kroz pravilno postupanje prema njima, u nezi, čuvanju, vaspitanju, jednom rečju, kompletnoj brizi o detetu. Ta briga počinje, pre svega, u roditeljskom domu, a onda se krug koncentrično širi na predškolske ustanove, vrtiće, škole, biblioteke, muzeje i ostale ustanove i institucije u kojima se maloletnik kreće.
Jedan takav kompleks ustanova nismo u mogućnosti da uvek aktivno kontrolišemo, odnosno nismo u mogućnosti da sve te karike koje utiču na razvoj maloletnika svojom delatnošću pomirimo u svim ovim suprotnostima. Šta onda biva? Posledice se odražavaju na dete, na njegovu ličnost, a detetu treba pomoći istog momenta, a pomaganjem ga mi praktično i štitimo. Ceo taj mozaik ustanova mora da preispita sebe i svoj udeo u odgovornosti. U tom odmotavanju klupka odgovornosti ponovo se polazi od porodice u kojoj maloletnik živi. Zvanične ustanove, koje prvo ulaze u porodicu, su centri za socijalni rad, kao organ starateljstva, odnosno porodično - pravne zaštite.
Centri za socijalni rad su najodgovornije ustanove, jer su stručno i najosposobljenije u zaštiti porodice, odnosno maloletnika u njoj, a često se u praksi dešava da se prilikom razvoda brakova, alkoholizma, bludnih radnji i drugih, uz pomoć centara za socijalni rad treba odmah uključiti, odnosno treba odmah delovati. Maloletniku se treba i mora pomoći i on se mora hitno zaštititi. Za svaki slučaj se tačno zna zakonski proces o zaštiti maloletnika, a u praksi, mi smatramo da ima i određenih nedostataka u zakonu i zbog toga smatram da treba doneti novi celoviti zakon.
(Predsednik: Vreme.)
Smatram da centri za socijalni rad, u delu porodično-pravne zaštite, treba da imaju veća zakonska ovlašćenja u zaštiti maloletnika. Poštovane kolege narodni poslanici, takođe podržavam i ideju iznetu u Predlogu zakona o formiranju nacionalnog saveta za zaštitu omladine, u cilju zaštite maloletnika od ugrožavanja njihovog psihofizičkog zdravlja u razvoju, kao i koji bi se, pored ostalog, bavio svim onim stvarima koje su nabrojane u Predlogu zakona.
Nacionalni savet za zaštitu omladine obrazovala bi dakle Vlada Srbije, koja svojim aktom uređuje sastav, organizaciju i uslove i druga pitanja od značaja za rad saveta. Zbog toga mi je nejasna odluka Vlade Srbije o odbijanju Predloga ovog zakona.

Uvaženi predsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, smatram za potrebno da kao poslanik sa Kosova i Metohije ukažem na nekoliko stvari za koje mislim da će biti korisne i predlagaču zakona, a i svim poslanicima, nama koji smo onako lepo prezentirali naš jedinstven stav kod nedavnog usvajanja deklaracije o stanju na Kosovu i Metohiji.
Pred nama je danas jedan vrlo značajan zakon, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju, koji je, kako stoji u obrazloženju, u razlozima za donošenje ovog predloga, prvi korak ka predstojećoj reformi u oblasti zdravstva, kao i u dogradnji sistema zdravstvenog osiguranja.
Sve do rata na Kosovu i Metohiji 1999. godine sistem zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja funkcionisao je, i pored određenih objektivnih teškoća, na sasvim zadovoljavajući način. U svih pet okruga na Kosovu i Metohiji postojala je razvijena mreža, kako specijalističke bolničke, tako i preventivne zaštite. Teritorija Kosova i Metohije bila je prošarana filijalama Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, a u manjim sredinama i njihovim ispostavama preko kojih su osiguranici, bez obzira na nacionalnu, versku ili bilo koju drugu pripadnost, ostvarivali svoja prava kako u zdravstvenoj zaštiti, tako i prava iz zdravstvenog osiguranja.
Završetak rata na Kosovu i Metohiji, juna 1999. godine, proterivanje velikog broja našeg stanovništva sa svojih vekovnih ognjišta, stvorio je haotično stanje, i u tom teškom periodu za naš narod i državu, živote je izgubio jedan broj zdravstvenih radnika. Poznat vam je slučaj Albanke koja je izvršila atentat u Prištini, u prištinskoj bolnici, na lekara Srbina, a jedan broj zdravstvenih radnika je kidnapovan. Nažalost, među njima je i prof.dr Andrija Tomanović, naš bivši kolega, narodni poslanik, humanista i čovek koji je čitav svoj radni vek posvetio lečenju bolesnika na Kosovu i Metohiji, ne pitajući ih za versku, nacionalnu ili bilo koju drugu pripadnost.
O njihovoj sudbini se, nažalost, ništa ne zna, ali se zato pojedini krvnici, pušteni iz naših zatvora, šetaju danas slobodno Kosovom i Metohijom. Ne mogu a da ne istaknem i odlučnost zdravstvenih radnika Zdravstvenog centra Kosovska Mitrovica, Doma zdravlja Prilužje, ustanova zdravstva u Štrpcu, i mnogih drugih ustanova širom Kosova i Metohije, koji, kako to reče jedan naš uvaženi kolega, narodni poslanik, imaju srce lava i čija hrabrost i odlučnost je takođe jedan od faktora ostanka i opstanka srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.
Vreme i mesto je da se takođe pomenu i napori koje su učinili članovi republičkog Ministarstva zdravlja, članovi Jugoslovenskog komiteta za saradnju sa UNMIK-om i KFOR-om, koji do kraja prošle godine nisu štedeli sebe, izlažući se opasnostima i rizikujući svoje živote, obilazeći ustanove širom Kosova i Metohije, u cilju ostanka srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Tu hrabru i odlučnu ekipu ljudi predvodio je dr Periša Simonović.
Poštovane kolege poslanici, izuzev severnog dela Kosova i Metohije, gde zdravstvene institucije funkcionišu kao i pre rata, na preostalom prostoru zdravstvena zaštita koja se pruža bolesnicima, nažalost, nije adkevatna. Zbog takvog stanja, veliki broj srpskog stanovništva sa teritorije Kosova i Metohije, pod velikim rizikom za ličnu bezbednost, lekarsku pomoć isključivo koristi u severnom delu Kosovske Mitrovice.
Nažalost, ni ova zdravstvena ustanova nije u mogućnosti da pruži potpunu zdravstvenu zaštitu, jer, zbog teške situacije u zdravstvu, nije dovoljno opremljena medicinskim aparatima za dijagnostiku, laboratorijama, a potrebna joj je i dodatna stručna radna snaga. Zbog toga je veliki broj bolesnika sa prostora Kosova i Metohije prinuđen da nastavi lečenje u drugim zdravstvenim institucijama širom Srbije. To je potrebno jer je patologija bolesti nakon rata proširena, naročito na duševne bolesnike, kao i razne kancerogene bolesti.
Zahvaljujući zdravstvenim ustanovama širom Srbije, lečenje bolesnika sa Kosova i Metohije nikada nije dovedeno u pitanje. I pored određenih problema, oko naplata, usluga, Srbi sa Kosova i Metohije zahvalni su svim zdravstvenim institucijama i zdravstvenim radnicima na nesebičnoj pomoći, koju su dobijali u proteklom periodu, a nadam se da će tako biti i ubuduće.
Nažalost, međunarodna zajednica, koja bi mogla pomoći, nije u stanju da taj problem reši, adekvatno potrebama, a institucije UNMIK i KFOR, sem određenih uslova i pritisaka koje vrše na zdravstvene institucije i zdravstvene radnike, imaju za cilj jedino da pripreme novi egzodus srpskog naroda. Drugo ništa ne nude da se stanje u zdravstvu dovede u nekakvu normalu.
Nadam se da će nove izmene i dopune Zakona o zdravstvenom osiguranju naći primenu i na Kosovu i Metohiji, mada će to doduše biti veoma teško sprovesti zbog minimalnih uslova koji tamo postoje za tako nešto sada. Prvo, zato što je privreda u katastrofalnom stanju, a i mali je broj preduzeća koja mogu da uplaćuju i isplaćuju predviđenu osnovicu koja se obračunava i da plaćaju doprinos.
Drugo, nadležne službe platnog prometa i poreski organi nisu u stanju da prinudnim putem tu naplatu izvrše, jer ne poseduju izvršnu moć, koja je neophodna za sprovođenje zakonom predviđenih obaveza. I naplata doprinosa mogla bi delimično biti primenjena, nažalost, samo na delu teritorije i nad populacijom koja poštuje zakone Republike Srbije, a to su samo srpske sredine, gde je situacija u privredi najteža, dok se na većem prostoru teritorije ove zakonom predviđene izmene i dopune ne mogu sprovesti, jer se zakoni Srbije tamo ne sprovode.
Zato bi jedno od pitanja Vladi bilo - šta može da uradi po tom pitanju? Zato je potrebno da što pre državni organi, u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244, o kojoj smo i govorili na prošloj, vanrednoj sednici, sprovedu da se pre svega vojska i policija što pre vrate na Kosovu i Metohiju, kako bi pravni sistem mogao da funkcioniše u Pokrajini, jer u suprotnom, svi zakoni koji se donose u Republici Srbiji, biće "mrtvo slovo na papiru", za staru Srbiju, tj. za pokrajinu Kosovo i Metohiju.
I treće pitanje - nažalost, ministar nije ovde - uslov svega je proizvodnja, pa me interesuje: kako će se obezbediti sredstva za normalno funkcionisanje zdravstva, ako znamo da je veliki pad industrijske proizvodnje, u odnosu na prošlu godinu. Hvala.

Uvaženi predsedniče, gospodine predsedniče Vlade, poštovane kolege narodni poslanici, na početku svog izlaganja želeo bih da istaknem da je Narodna skupština Republike Srbije po važećem Ustavu naše države najviši zakonodavni organ. Poslanici su ovlašćeni da govore u ime naroda koji ih je izabrao. Zbog toga bi bilo nedopustivo da mi danas u ovom domu usvojimo bilo koji dokument koji je u direktnoj suprotnosti sa važećim republičkim Ustavom i interesom našeg naroda u celini. Podsećam da je prema našem Ustavu Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije i da srpski narod tamo, kao i na ostalom delu državne teritorije Republike Srbije, je deo većinskog naroda, a ne nacionalna manjina, kao što se u predlogu amandmana na Hakerupov tekst navodi. Srbi neće da budu na Kosovu nacionalna manjina i nacionalna zajednica.
Poštovane kolege i koleginice, smatram da je ovo ključni momenat u celom tekstu koji nam se vešto podmeće u ovim teškim trenucima za naš narod, jer ako sada ovo prihvatimo kao što je dato u rezoluciji i formulaciji njenoj, da su Srbi nacionalna manjina na Kosovu, nekakva nacionalna zajednica kojoj se daje samo 10 do ukupno 120 poslanika u predstavničkom telu pokrajine Kosova i Metohije, to više nikada u budućnosti nećemo moći da ispravimo. Kao Srbin sa Kosova, iz Kosovske Mitrovice, nemam ni moralno pravo ni bilo koje drugo pravo da glasam za ovo. Prema tome, ne znam kako bih branio te stavove pred svojim biračima, kada se budem vratio na Kosovo i Metohiju, ni ja ni bilo koji drugi poslanik iz bilo koje političke partije. Umesto da obezbedi multietničnost na Kosovu i Metohiji, a to je predstavljeno 1999. godine kao glavni razlog za posedanje Kosova i Metohije od strane međunarodnih snaga po Rezoluciji Saveta bezbednosti 1244, ovde se nama faktički nudi rešenje kojim Narodna skupština Republike Srbije verifikuje krupne ustupke o albanskim nacionalistima.
Zbog toga mislim da je neprihvatljivo da mi ovde verifikujemo kao naš stav nekakve amandmane za koje ne znamo ni ko ih je sastavljao ni gde su pisani, a sve u ime srpskog naroda, za šta ih nije ovlastila ni ova skupština, ni Vlada Srbije, niti Srbi sa Kosova i Metohije. Iz teksta koji je ponuđen stoji naš cilj koji je ovim povodom dvostruk. Prvo, da obezbedimo način izbora i pravila funkcionisanja privremenih organa vlasti tako da interesi srpske zajednice budu garantovani, zaštićeni. Drugo, da paralelno sa ovim ostvarimo legalno i legitimno prisustvo naših državnih organa u AP Kosovo i Metohija, pa primenu naših zakona bar u oblastima u kojima žive Srbi. Ko ima pravo, pitam se i pitam vas, da se odriče bilo kog dela teritorije Kosova i Metohije? Kosovo i Metohija je celina i zakoni i prisustvo državnih organa treba da bude na celoj teritoriji Kosova i Metohije.
Takođe, ukazujem na činjenicu koja je ponuđena u tekstu amandmana da se nigde ne pominje ni Republika Srbija ni SRJ. Nije li skrivena namera naših protivnika da nas svojom taktikom, tako da kažem, prevedu žedne preko vode. Celinu teksta ne znamo, niko ga nikada nije video kao kompletan dokument, a raspravljamo o pravnom okviru samouprave na Kosovu i Metohiji. Sa ove govornice smo u proteklom periodu čuli dosta optužbi o nekakvim tajnim dejtonskim sporazumima i nekim drugim dokumentima koji apsolutno ne postoje. Danas odlučujemo o pravnom okviru samouprave na Kosovu i Metohiji, a da niko od nas nije video niti imao u rukama taj pravni okvir. Ovako, čitajući ove amandmane, mi kao da se obmanjujemo da prihvatamo ono što inače u normalnoj raspravi u ovoj skupštini nikada ne bi prošlo, bez obzira, ubeđen sam, ko činio većinu u njoj.
A da ovo nije samo partijska stvar, želim da vam ukažem na već doneti tekst Deklaracije o principima zaštite nacionalnog i državnog interesa SRJ povodom eskalacije albanskog terorizma na Kosovu i Metohiji i u Kopnenoj zoni bezbednosti, koji je usvojila Savezna skupština na svojoj sednici 29.12.2000. godine. Nasuprot tome, predloženi amandmani na Hakerupov tekst napominju faktički tretnutno stanje na Kosovu i Metohiji i oni su u suprotnosti sa usvojenom deklaracijom u Saveznoj skupštini. Treba da budemo svesni, takođe, istorijskog trenutka u kojem se nalazimo, a činjenica je da od odluke koju treba da donesemo zavisi da li ćemo sačuvati zavet kosovskih junaka ili ćemo ga se odreći u ime neke, po svemu sudeći, zagrobne tišine.
A da moramo da budemo oprezni, poučnih primera ima zaista dosta. Najnoviji primer su događaji u Makedoniji. Zar Makedonija nije prihvatala sve što joj je međunarodna zajednica ponudila? Trenutno, kako sada stoje stvari i kako će se izgleda odvijati, nalazi se na ivici građanskog rata. Ili, još bolji primer, primer Republike Srpske, gde jedan stranac odlučuje u ime celog srpskog naroda, smenjujući legalno izabrana rukovodstva i time dovodeći u pitanje Dejtonski sporazum. Tamo je na žalost Volfgang Petrič, a ovde Hans Hakerup.
Mislim da je Kosmet naša svetinja i ne smemo ga dati ni po koju cenu, ako hoćemo da ostanemo kao samostalna država. Hakerupov prethodnik Bernar Kušner sproveo je na Kosovu nekakve njegove lokalne izbore, a ja vas pitam, šta su to Srbi dobili tim njegovim lokalnim izborima, šta su dobili Srbi iz Peći, Đakovice, Prištine, Prizrena ili Kosovske Mitrovice, da li su se posle tih izbora vratili na svoja ognjišta, da li se stvaraju uslovi za njihov povratak na njihova ognjišta? Pre neki dan u Leposaviću gospodin Dan Evers kaže - samo vi izađite na izbore i sve će biti lako, a na pitanje šta će to biti lako, kada će se Srbi vratiti i kada će se Srbima obezbediti osnovno pravo, pravo na slobodu kretanja, njegovi odgovori su bili - ne znam, videćemo, o tome ćemo da razmislimo itd.
Da li je izvršena delimitarizacija Oslobodilačke vojske Kosova u protekle dve godine? Promenili su samo uniformu i promenili naziv. Umesto tzv. Oslobodilačke vojske Kosova sada su Kosovski zaštitni korpus. Zar zaista smatrate da možemo da im verujemo da će se sada demilitarizovati i ko će to da uđe u tu njihovu policiju, kako stoji ovde u dokumentu?
Konačno, kada će se po Rezoluciji Saveta bezbednosti 1244 na prostor Kosova i Metohije vratiti naša vojska i policija, vratiti osoblje granične jedinice, čuvari naših baština? Čini mi se i plašim se da Kušnerovim lokalnim izborima Srbi nisu dobili ništa. Hans Hakerup nudi sada, posle usvajanja ovog dokumenta, opšte izbore na Kosovu i Metohiji i zato se plašim da posle ovih opštih izbora ne dobije etnički čisto Kosovo. Zbog svega toga predlažem i, zbog ove ukupne ozbiljne situacije u kojoj smo se našli, da se posle obavljenih konsultacija sa parlamentarnim strankama imenuje se višestranačka delegacija koja će u ime naše države razgovarati sa ovlašećnim predstavnicima međunarodne zajednice o pravnom okviru, o sprovođenju Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, koje će nas upoznati o onome šta razgovara, dati nam dokumenta o kojima se vodi reč i da tako i mi budemo uključeni u sve to. Hvala vam.

Uvaženi predsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, moram da istaknem da Srbi sa Kosova i Metohije, isto kao i Srbi prognani sa Kosova i Metohije, sa pažnjom i strepnjom prate donošenje svih zakonskih rešenja u srpskom parlamentu, a posebno rekao bih, da je njihovo interesovanje vezano za donošenje zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica jer se ovim zakonskim projektom smanjuju sada njihova prava u ovoj oblasti. U protekle dve godine, zbog nesposobnosti svetskih vidovnjaka, nepoštovanja Rezolucije Saveta bezbednosti 1244 i delovanja albanskih terorista, uništeni su brojni kapaciteti na Kosovu i Metohiji, privredni giganti, a bez posla, ne svojom voljom ostalo je skoro 100.000 radnika.
Pred naletom albanskih terorističkih bandi, uništene su mnoge fabrike, zapaljena je "Metalurgija cinka" u Kosovskom Mitrovici, zapaljen je deo "Fabrike akumulatora" u Kosovskoj Mitrovici, potpljeni su brojni rudinici na Kosovu i Metohiji, a deo fabrika prenet i odent u Albaniju. Materijalna šteta je ogromna i meri se stotinama miliona dolara. Na severu Kosova i Metohije, trenutno radi jedan mali broj privrednih kapaciteta koji će, čini mi se sada, zbog ovih predloženih zakonskih odredaba, doći u tešku situaciju i to, 1) zbog isplate, prvo doprinosa, nije sporno da treba isplatiti doprinose i zaradu. Međutim, ukoliko poslodavac nema sredstava za isplatu zarada zaposlenima, neće imati ni sredstava za uplatu doprinosa, te je predloženo zakonsko rešenje i ono znači - plati obavezno državi, a zaposlenom - ako možeš. Šta to znači za preostale Srbe na Kosovu i Metohiji, o tome da ne govorim, i zato je trebalo predložiti da u toj situaciji kada nema sredstava i za zaradu i za doprinos, treba naći neko kompromisno i razumno rešenje, a to je da deo sredstava koji preostaje, bude podeljen i za zaradu i za doprinos; 2) prema dosadašnjim zakonskim rešenjima, nezaposleno lice koje je imalo penzijskog staža 30 i više godina, ostvarivalo je pravo na novčanu nadoknadu, preko tržišta rada za zaposlene, odnosno do sticanja prava na penziju. Sada je to pravo na novčanu naknadu, ostvaruje se najduže do 24 meseca. Šta da rade Srbi prognani sa Kosova i Metohije, posle 24 meseca? Ostali su bez kućnog praga, ostali bez svoje zemlje, a sada i bez nadoknade. Šta da rade lica sa preko 30 godina staža, ko će njih ponovo da primi u ovako teškoj ekonomskoj situaciji? Svi su oni stimulisani da rade i nisu krivi što su ostali bez posla. Ko je to od njih, ko ne želi da radi? Da li je humano te ljude ostaviti bez nadoknade, ukoliko im Zavod za tržište rada ne ponudi posao. Sa Kosova i Metohije je otišao veliki broj mladih i obrazovanih kadrova, a na Kosovu i Metohiji je ostao jedan broj, takođe veliki, obrazovanih kadrova. I njih bi trebalo uklopiti u predviđena zakonska rešenja. Mislim da bi to bilo humano, ekonomski i socijalno opravdano, i prema Srbima na Kosovu i Metohiji, i prema onima koji su prognani sa svojih vekovnih ognjišta. Budite sigurni da ovakva zakonska rešenja neće naići na podršku i razumevanje kod Srba na Kosovu i Metohiji, kako su data.
Jedno pitanje za ministra: da li će i dalje Vlada Republike Srbije i drugi nadležni organi poštovati odluku Jugoslovenskog komiteta da se prognanima sa Kosova i Metohije, koji su bili u radnom odnosu, isplaćuje i dalje 80% ličnog dohotka, onima koji su na Kosovu i Metohiji a ne rade, ne svojom krivicom 100%, a onima koji rade stimulacija i plus lični dohodak? Hvala.

Poštovani predsedniče,  poštovane kolege narodni poslanici, ja bih zamolio sve prisutne da ubuduće kada se govori o Kosovu i Metohiji govori se sa jednim posebnim uvažavanjem, ako ništa drugo ono zbog 120 hiljada preostalih Srba koji su ostali da žive na teritorij Kosova i Metohije, jer u ovim teškim i sudbonosnim danima vezanim za opstanak naše države sve oči Srba sa Kosova i Metohije i ne samo Srba, nego i Crnogoraca i drugog nealbanskog življa, sve oči porodica kidnapovanih lica, a kojih ima oko 1.300 i sve oči prognanih sa Kosova i Metohije, kojih ima skoro oko 300 hiljada, uprte su u rad ovog Parlamenta i budite sigurni da se rad ovog Parlamenta sa izuzetnom pažnjom prati.
Situacija na Kosovu i Metohiji je izuzetno alarmantna i veoma teška. Pritisci na nas koji smo ostali da živimo na Kosovu i Metohiji su svakodnevni i sve žešći. Uostalom, u prilog tome govori i najnoviji zločin koji se desio u Prištini kada nije poginuo samo Srbin, već Srbin i najveći državni činovnik na teritoriji Kosova i Metohije koji je radio, pukovnik policije Aleksandar Petrović.
Posebno je alarmantno stanje na severnom delu Kosova i Metohije, jer UNMIK donosi nerazumnu odluku, odluku koja nije u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244 o uvođenju carina na teritoriji administrativne granice Kosova i Metohije sa centralnom Srbijom. Još uvek u svežem sećanju nam je uvođenje carina u Sloveniji, koje je prethodilo preuzimanju graničnih punktova i carina od strane slovenačkih separatista.
Narod na Kosovu i Metohiji zbog toga gleda u državu Srbiju, koja treba zajedno u razgovorima sa UNMIK-om i KFOROM dosledno da sprovodi poštovanje Rezolucije Saveta bezbednosti 1244. U javnosti je takođe prisutna teza o smirivanju situacije na jugu Srbije. Međutim, svakodnevno smo svedoci svega onoga što se zbiva na jugu Srbije gde albanski ekstremisti, kako se sada popularno nazivaju, svakodnevno snajperskom vatrom i minobacačkom vatrom gađaju pripadnike policiije i pripadnike Vojske Jugoslavije.
Meni zaista nije jasno zašto je prisutan izraz ekstremisti, a ne izraz teroristi. Zar je moguće da oni koji su klali i ubijali našu nejač, spaljivali u Klečki naše ljude, mogu da budu ekstremisti. Jednostavno radi se o najcrnjoj kategoriji ljudi, radi se o zlikovcima za koje i reći terorista zvuči izuzetno blago.
Mi smo juče imali sednicu Odbora za prosvetu a jedna tačka dnevnog reda je bila razmatranje položaja i šta dalje sa Univerzitetom u Prištini. Meni je zaista dužnost da vas upoznam da u dokumentu koji smo dobili od strane Ministarstva prosvete stoji da se nastava ni na jednom od fakulteta prištinskog Univerziteta ne odvija regularno, što apsolutno nije tačno, a o tome govore i studenti koji redovno idu na vežbe u Kruševc, Kosovskoj Mitrovici i drugim gradovima širom Srbije.
Takođe, u dokumentu koji smo dobili stoji, citiram "u skladu sa opredeljenjem Vlade Republike Srbije potrebno je ostvariti saradnju sa UNMIK-om i njima prepustiti finansiranje svih visokoškolskih institucija". Pitam se da li je moguće da je Vlada Republike Srbije razmatrala i dala ovakav jedan predlog, jer moramo znati da su i prosveta i zdravstvo bili i ostali faktor ostanka i opstanka srpskog naroda na parostoru Kosova i Metohije.
Međutim, zahvaljujući jedinstvu koje je postignuto juče na Odboru za prosvetu, jedinstvo predstavnika svih političkih partija, doneta je odluka o tome da Univerzitet u Prištini ostane.
Takođe smo danas ovde, sa govornice čuli, postavilo se pitanje gde su drugi poslanici sa Kosova i Metohiije. Ja sam jedan od poslanika sa Kosova i Metohije, ovde sam za ovom govornicom, zajedno sa vama. Predstavnici drugih političkih partija, tačno, njih troje, danas se nalaze u Kosovskoj Mitrovici, gde će posle podne da vode razgovore sa predstavnicima UNMIK-a oko postavljanja carina. Molim vas da ubuduće kada su u pitanju poslanici sa Kosova i Metohije, molio bih sve bez obzira iz koje su političke partije, ne postavljaju pitanje gde smo mi poslanici sa Kosova i Metohije, jer čini mi se da bi se na taj način doprinelo nejedinstvu srpskog naroda dole, koje nam nije potrebno.
Mi poslanici sa Kosova i Metohije, bez obzira kojoj političkoj partiji pripadamo, nalazimo se tamo gde smo i potrebni. Mi smo, bez obzira u kojoj političkoj partiji, po drugi put ponavljam, bili u proteklom periodu, u protekle dve godine, sa svojim narodom i zahvaljujući i nama i drugima ostalo je i opstalo 120 hiljada Srba i Crnogoraca na prostoru Kosova i Metohije.
Na kraju, samo da kažem da i ova današnja rasprava i pokretanje svih ovih pitanja o Kosovu i Metohiji pokazuju da je tema o stanju na Kosovu i Metohiji trebalo da se nađe na dnevnom redu još ranije. Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije u republičkom Parlamentu je podnela zahtev još 12. 2. 2001. godine, inicijativu da se za ovom skupštinskom govornicom i u ovoj Skupštini raspravlja o Kosovu i Metohiji i o jugu Srbije. Prema tome, smatram da ovaj predlog što pre treba uvrstiti u dnevni red kao jedna od gorućih tema, tema koja je nacionalni interes svih nas.
Mi drugi viši nacionalni interes nemamo i zbog toga, apelujem da se pitanje Kosova i Metohije, što pre nađe na dnevnom redu i da se strogo poštuje Rezolucija Saveta bezbednosti, 1244.