Dame i gospodo narodni poslanici, ne bih reagovao na sve netačnosti u izlaganju prethodnika da nije bilo one najveće, a to je da se SRS plaši političke volje, glasova ili izbora. Spominjali ste stranku direktno na drugim mestima, a ovde je dovoljno jasno svakome da ste govorili o SRS, ako se ne varam, a vi me ispravite. Dakle, da se plašimo glasova naših ljudi u dijaspori.
Ne plašimo se uopšte i to smo desetinama puta sa ove govornice izrekli. Dakle, ne da se ne plašimo, već sa nestrpljenjem očekujemo rezultate glasanja, ali se nadamo da će to glasanje proteći na fer i korektan način i da te glasove neće brojati ni Vuk Drašković, ni Goran Svilanović, ni bilo ko drugi, već da će političke stranke imati svoje kontrolore na svakom biračkom mestu.
Ako političke stranke budu imale svoje kontrolore na svakom biračkom mestu i ako prihvatite naš amandman da na svakih 100 kilometara imate po jedno biračko mesto, da se time omogući ljudima na najbolji mogući način da glasaju, da suštinski glasaju, da im se tako olakša pravo izbora, pravo da pruže svoj glas, podršku i političko poverenje nekom od kandidata za predsednika Republike ili nekoj od političkih stranaka, ukoliko budu raspisani parlamentarni izbori, budite sigurni da neće biti ni jedno jedino biračko mesto u svetu, ni jedno jedino biračko mesto na kugli zemaljskoj, na kojem neće pobediti, i to ubedljivo, SRS. Nigde ga nećete naći, ni u Africi, ni u Aziji, ni u Evropi, ni u Severnoj, ni u Južnoj Americi. Ako negde budete otvarali, i na Antarktiku ćemo vas pobediti. Što se toga tiče, uopšte ne morate da brinete.
(Dobacivanje iz sale.)
Ne, pingvini će za vas, ali to su nevažeći listići, a pobedićemo i nevažeće listiće.
Na još jednu stvar bih želeo da ukažem. Pošto govorite o stalnom otklanjanju onoga što su prethodnici uradili, slažem se, a i desetinama puta su poslanici srpskih radikala sa ove govornice izrekli i pokazali svoj odnos prema lopovluku u Skupštini Srbije. Ali, mislim da se nezakonito ponašanje ili direktno suprotstavljanje pojedinih akata Ustavu i zakonu ne može pravdati nečijom ranijom krađom.
Još jedanput vas pozivam da razmislite, posebno zbog onoga što se događalo u prethodnom periodu i zbog činjenica koje smo saznali, a vezano za kriminal ove organizovane mafijaške grupe Vuka Hamovića, Vojina Lazarevića i ostalih, ali i zbog svega protivzakonitog i nezakonitog u delovanju Radovana Jelašića i ljudi iz G17, da se upravo to ne prihvati, da bismo zajedno poštovali zakon i da bismo zajednički mogli da im ukažemo na to da njihova politička volja ne može da bude jača od pravnih akata koji čine pravni poredak Republike Srbije. To je važnije i od vas i od nas i od svake druge političke stranke.

Dame i gospodo narodni poslanici, tačno je sve što je izgovorio Vojislav Šešelj, i sve što je rekao je složio i na CD i ostalo je zapisano u njegovim knjigama, te će tako i oni koji ga progone u Haškom tribunalu imati veliki problem da dokažu ono što su neistinito zapisali u svojoj prilično glupoj optužnici, tako da ne treba da brinu oni koji se pozivaju na gospodina Šešelja.
Gospodin Šešelj je to rekao u jednom trenutku, kada se dogodilo da prvi put nismo dobili predsednika Republike, zahvaljujući činjenici da nismo imali dovoljan broj izašlih, kada su ostali u trci gospodin Labus i gospodin Koštunica. Tada smo imali tri jaka politička suparnika: Koštunicu, Labusa i Šešelja. Imali smo, otprilike, nerešenu utakmicu. Sva trojica su imala 25-30% glasova. Pokazalo se da je Srbija podeljena na tri dela, da odustankom jednog od njih nije u stanju da izabere predsednika uz procenat veći od 50% izlaznosti.
Postavlja se pitanje šta nam je danas činiti? Naravno, osim onog pravnog aspekta da li je ustavno ili nije ustavno ono što smo predložili u ovom aktu, a ustanovili smo da jeste u skladu sa najvišim pravnim aktom ove zemlje, drugo pitanje je pitanje političkog oportuniteta, pitanje šta mi usvajanjem ovog akta želimo. Da li želimo da pobedimo? Da, naravno da želimo da pobedimo. Prirodno je i normalno da želimo da pobedimo. Ne želimo valjda da idemo na izbore i da izgubimo. Još ne znam nikoga ko želi da ide na izbore, a na izborima ne očekuje dobar rezultat, nego želi da izgubi. Sa tim čovekom ili sa tom političkom strankom nešto nije u redu. Prema tome, mi naravno želimo da pobedimo, hoćemo da pobedimo, to ćemo i učiniti.
Što se tiče konsultacija sa gospodinom Šešeljem, mi smo razočarani i nesrećni što ne možemo da čujemo našeg predsednika i našeg prijatelja, posebno zbog činjenice što on ne može da dobije ni posetu svoje porodice, što ne može da razgovara sa svojom decom, da se čuje sa svojim unukom.
Ne može da sazna šta mu čine i kako se pripremaju za neku novu izbornu kampanju njegove stranačke kolege.
Mi se našeg predsednika, za razliku od nekih drugih, nikada nismo i nećemo odreći, nećemo mu spuštati slušalicu kada zove iz Haga. Naprotiv, slušaćemo i uvažavati sve ono što Vojislav Šešelj bude govorio. U tome je razlika između vas i nas. Mi Boga molimo da se čujemo sa njim, a vi Boga molite da se telefonske veze nikada ne uspostave.

Dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se da sve što više predstavnici SRS-a kritikuju predloge zakona ili odluka koje na dnevni red iznosi DSS, to je veća nervoza u njihovim redovima, iz meni nepoznatih razloga, te zato nije slučajna činjenica da se pojavljuju  poslanici koji kritikuju Tomislava Nikolića ne znajući za šta ga kritikuju. Jedan od njih, rekao bih, na prilično besan način je pokušao da iskali svoje emocije, pokušavajući da napadne Tomislava Nikolića samo zato što mu je odgovorio na njegovu nepristojnost.
Pri svemu tome, ono stalno pozivanje na Administrativni odbor podseća na neka davna vremena za koja smo mislili da su prošla i da ćete prekinuti sa kažnjavanjem poslanika ili traženjem navodnih razloga da nekome zalepite etiketu krivice i više ništa od toga.
Naime, svako ko dobacuje sa mesta, a i ja sam spreman da prihvatim istu takvu vrstu odgovornosti, pa kada god to učinim nikada posle toga ne odgovaram onome ko mi je sa govornice uzvratio. Dakle, čini mi se da je to neka vrsta nepristojne utakmice u kojoj svi s vremena na vreme učestvujemo, a čije rezultate, na kraju krajeva, moramo da prihvatimo.
Što se tiče zaključaka samog Administrativnog odbora, mnogo bolje od uspaljenog govora gospodina Ristivojevića bilo bi da smo čuli jedan racionalan zahtev, sasvim racionalan, da čujemo kome je palo na pamet da falsifikuje izveštaj Administrativnog odbora, a na kom insistiram već tri dana. Već tri dana, naime, molim, tri dana skupštinske sednice, ne mislim u fizičkom smislu, kome je palo na pamet, da li gospodinu Cvetkoviću ili nekom drugom, da falsifikuje odluku Administrativnog odbora koji je doneo jednu odluku, a onda je gospodin Cvetković dopisao ono što mu se svidelo, jer nije mogao i nije smeo da napiše nešto što bi bilo uvredljivo ili nedovoljno dobro za njegove šefove. Mislim da je to nešto što je neuporedivo ozbiljnije i nešto čime bi ova skupština morala na mnogo validniji način da se bavi.
S druge strane, gospodin Ristivojević prosipa znanje ovde o gradovima širom sveta. Nisam znao da će nam najvažniji izbori biti u Monroviji, Harareu, Katmanduu ili nekim sličnim mestima. Nisam znao da tamo imamo veliki broj srpskih iseljenika, ili je možda to gospodin Ristivojević želeo da nas zaseni svojim znanjem. Spreman sam, pošto o tome govori, da izađe i da postavi deset zemalja da li znam ili ne znam glavne gradove, pa ja njemu, pa ko manje zna da prestane da se bavi politikom, i to sa ove skupštinske govornice.
S druge strane, pošto gospodin Ristivojević....
(Predsednik: Vreme. Ovo nije kviz "Milioner", ovo je Narodna skupština.)
... govori o tome ko je koliko knjiga pročitao, pa bi da se takmiči sa gospodinom Nikolićem, parafraziraću gospodina Ristivojevića koji je rekao da on ima i da može da poređa ovde na police knjige koje je on pročitao, knjige koje je pročitao gospodin Nikolić. Poznavajući gospodina Nikolića, znam da bi se teško setio najvećeg dela tih knjiga ili da bi mogao da se tačno seti koliko ih je tačno pročitao, a nisam siguran da je baš veliki broj knjiga koje ste pročitali, ako biste tačno znali kako po redu i na koje police da ih poređate. Hvala najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, zanimljivo je ovo što smo sada čuli. Pozivam se na član 100. stav 1. Poslovnika o radu Narodne skupštine. Prolazio sam pored Pravnog fakulteta, izvedem Milicu i Danila u šetnju u Tašmajdanski park, ali mi nije ni to bilo potrebno, gospodine Cvetkoviću, da znam da ste falsifikovali izveštaj o radu Odbora. Falsifikovali ste ga na brutalan način, a sve što ste rekli sa ove govornice niste smeli da izgovorite.
Trebalo je da iznesete šta je odluka Administrativnog odbora i ne tiče se vas, osim u privatnoj komunikaciji ili negde na televiziji, a ne kao predsednika ili zamenika predsednika Odbora. Mogli ste da imate izdvojeno mišljenje, pa kao takav da se ovde pojavite i to govorite, a ne da o stavu Odbora govorite na takav način.
Vaše je bilo (a to se nauči u Tašmajdanskom parku, kad šetate) da izađete za govornicu i kažete kakav je stav Administrativnog odbora, da li je predsednik Narodne skupštine prekršio Poslovnik ili nije, i šta smo mi tim povodom rekli, šta smo tim povodom doneli. To je bila vaša obaveza, a ne da na kraju izveštaja napišete: budući da ta odluka nije uticala na tok rasprave. Ko ste vi da kažete da ta odluka nije uticala na tok rasprave, kad mi kažemo da ta odluka jeste uticala na tok rasprave?
Vi ovde učite narodne poslanike i celu javnost da je to bilo silovanje ili ne znam ni ja šta već sve. Kakvo crno silovanje, Administrativni odbor je doneo takvu odluku i to je za vas svetinja. Vi morate da se pridržavate i samo kao kurir da izađete za ovu govornicu i da kažete šta je to Administrativni odbor doneo kao odgovor i ništa drugo da ne uradite.
Izašli ste ovde da nam držite političke pridike i da nas podučavate jesmo li prošli pored Pravnog fakulteta. Evo, jesmo, šetamo po Tašmajdanskom parku. A, gde vi šetate? Gde vam je taj pravni fakultet koji ste završili; izlazite kao zamenik predsednika Administrativnog odbora sa svojim stavom, a niste izdvojili mišljenje i mislite da tako možete da podučavate narodne poslanike.
Nemojte da vređate na taj način ni Administrativni odbor, ni Narodnu skupštinu Republike Srbije, jer to nije vaš posao, nego je vaš posao da, u skladu sa Poslovnikom, sa onim što je doneo Administrativni odbor upoznate poslanike u Narodnoj skupštini.
Jedino što je tačno, tačno je da nismo mogli da nađemo pravnu posledicu, iz prostog razloga što Poslovnik takvu situaciju ne predviđa, jer nikome nije padalo na pamet da ćete onakav galimatijas i onakvo čudo da napravite oko izbora guvernera, odnosno oko nepostojanja razrešenja, oko poništenja odluke itd.
(Predsednik: Vreme.)
Pošto to niko nije mogao da shvati, onda nije bilo moguće da se predvidi na koji način takve štetne posledice da se otklone. Takođe, nismo mi krivi, već vi zbog toga u koje vreme je ta sednica zakazana i kada su potencijalne odluke mogle da budu donošene, a kada ne.
Molio bih vas da ubuduće ne razmišljate o tome ko prolazi, ko ne prolazi. Možda svi prolazimo, možda ne prolazimo, ali to nije vaš posao. Držite se vašeg posla, držite se vaših obaveza, biće bolje i za vas i za nas.

Dame i gospodo poslanici Narodne skupštine, mi u SRS, a, čini mi se, i celokupna javnost Srbije došla je do nekih novih podataka koji bacaju drugačije svetlo i na Predlog ovog zakona, ali i na sve ono što se događa danas u našoj zemlji. Naravno, sačekaćemo i zvaničnu informaciju sa sednice Administrativnog odbora, ali da znate da smo mi iz SRS, ali očigledno i većina u Administrativnom odboru, bili u pravu kada smo juče ukazivali na povredu Poslovnika, kada nije povučena sa dnevnog reda druga tačka, koja govori o izboru guvernera i članova Saveta Narodne banke Srbije.

Dobro je da je to uradio Administrativni odbor. Sada bih samo rekao da je očigledno da postoje brojni motivi zašto neko po svaku cenu pokušava da se izbegne hitno raspisivanje predsedničkih izbora. Nije to, što bi neko rekao, samo zbog političke konkurencije ili samo zbog pobede Tomislava Nikolića. To jeste ključni razlog, ali ključni razlog je sledeći: jeste pobeda Tomislava Nikolića u pitanju, ali zbog činjenice da bi kao predsednik Republike imao i značajne ingerencije, posebno kao kontrolor delovanja Vlade Republike Srbije, mogućnost postavljanja pitanja, pozivanja ministara u Vladi Republike Srbije, a zbog uspostavljanja nove i do sada u ovom delu Evrope nezapamćene organizovane mafijaške grupe.

O čemu je reč? U Srbiji se uspostavlja i očigledno je da pokušava na vlast da dođe najveća organizovana mafijaška banda, koju predvode Vuk Hamović, Vojin Lazarević. To su ljudi koji su opljačkali državu Srbiju, ogroman novac. Tu se postavlja nekoliko pitanja, pre svega ministru Đeliću i onima koji su do danas radili u Vladi Republike Srbije: kako je moguće da su se setili tih stvari tek kada odlaze sa vlasti, tek kada je jasno da više ne mogu da upravljaju državom Srbijom; kako su se setili da javnost obaveste, odnosno da oznaku "strogo poverljivo" skinu sa pojedinih dokumenata u trenutku kada napuštaju svoje funkcije i zašto o tome nisu govorili ranije, kada smo ih mi na to upozoravali?

Naime, ova mafijaška organizacija međunarodnih razmera, najveća mafijaška banda u ovom delu Evrope opljačkala je državu Srbiju za više od 150 miliona dolara. Ta mafijaška banda pomaže političke stranke, deo političkih stranaka koje dolaze na vlast u Republici Srbiji. Oni po svaku cenu moraju da uspostave takvu vlast, da bi ostali na slobodi i da bi i dalje mogli da pljačkaju Srbiju.

O čemu je reč? Taj Vuk Hamović, preko firme "EFT" u Londonu, samo u poslednje dve godine opljačkao je državni budžet Republike Srbije na posredan način, preko Elektroprivrede Srbije, za više od 100 miliona dolara. Na stranu što nekada tenderi nisu raspisivani, ali je rađena najveća prevara u ovom delu Evrope, koja je nekome mogla da padne na pamet. Naime, raspiše tender Elektroprivreda Srbije, ali tu nema ponude, odnosno ima ponude, ali nema garancije da će to biti plaćeno.

Naravno, nijedna solidna, nijedna normalna firma se ne javlja na tender, osim jedne, koja zna da će joj sve biti plaćeno, i to po znatno višim cenama. To je firma velikog mafijaša Vuka Hamovića. Svaki put mu je sve plaćeno, a namerno ne postoje takve garancije da niko drugi u nečemu sličnom ne bi učestvovao i onda se on pojavljuje kao spasilac, kao neko ko pomaže Srbiji u tobože sumnjivim poslovima, u teškim poslovima. U svemu tome učestvuje i Vojin Lazarević, vlasnik firme "Skvadra i Pima", ali i vlasnik još mnogih drugih firmi. Posle ćemo govoriti o tome kako su i ko je tu sa kim sarađivao, od kojih biznismena koji podržavaju koje političke stranke, kako su te firme nastajale, kako se "Ju point" izdelio na "Ist point", "Hem point", ne znam ni ja koje već pointe.

Ta međunarodna mafijaška organizacija rešila je da uspostavi vlast u Srbiji. Očigledno je da joj i do juče nije smetalo, i da je do juče u značajnoj meri upravljala Srbijom, a onda je nešto puklo, nešto se dogodilo između njihovih partnera u vlasti i njih, pa su naglo počele da se skidaju oznake "strogo poverljivo", sa najznačajnijih pljački u poslednjoj deceniji u Srbiji. Sada da se podsetimo, pre dve i tri godine podnošene su krivične prijave protiv ljudi, što su delili radnicima bonove, što su ... Gospodine Markoviću, lepa i šarmantna dama vam dobacuje za temu, ali nemojte da potcenjujete gospodina Markovića, zna on kako da se ponaša.

(Predsedavajući: Molim vas, gospodine Vučiću, vi imate svojih deset minuta, nezavisno od teme imate pravo da iskoristite svojih deset minuta.)

Hvala. Ovo je prava tema. Dakle, SRS će već danas, mislim za jedno sat vremena najkasnije, podneti predlog Skupštini Srbije za formiranje anketnog odbora o ispitivanju najvećih pljački, koje je učinila ova organizovana mafijaška grupa, na čelu sa Vukom Hamovićem i Vojinom Lazarevićem. Njihova umešanost u Nacionalnu štedionicu, kako je taj finansijski kapital od električne energije uspeo kriminalnim vezama i na kriminalan način da ne dođe, a u stvari fiktivno dođe u Nacionalnu štedionicu, kako i na koji način su građani Srbije pljačkani, sve pod plaštom demokratije, velike borbe protiv kriminala, velike borbe za poštenu, dobru i organizovanu vlast.

Zato je potrebno, dame i gospodo, da se prihvati i ovakav predlog zakona, da gospodin Tomislav Nikolić još najmanje 120 dana ne bi mogao da pobedi na predsedničkim izborima, da se još 120 dana to prolongira, kako ne bi mogao na ozbiljniji način sa mesta predsednika Republike da utiče na uništenje organizovane mafijaške grupe, koja pokušava da upravlja životima u Srbiji. Ta organizovana mafijaška grupa u Srbiji je veoma opasna i to vi dobro znate. To su veoma opasni ljudi i gotovo niko se u Srbiji do sada nije usudio da krene ozbiljnije na njih.

Mi u Srpskoj radikalnoj stranci se ne plašimo njihove reakcije, njihovih napada ili nečega drugog, važno je da građani Srbije ovo znaju, ali ćemo tražiti formiranje anketnog odbora na pošten način. Ne u skladu sa reprezentovanjem ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, nego onako kako smo to uvek tražili - iz svake poslaničke grupe po jedan čovek. Znači, nećemo ići na varijantu onoliko koliko mi imamo poslanika, a to je trećina, znači dva iz Srpske radikalne stranke, četiri iz ostalih. Ne, onako kako se pravi anketni odbor, po jedan iz svake poslaničke grupe.

Neka bude šest članova anketnog odbora, da ti ljudi utvrde i ustanove šta radi ta organizovana mafijaška grupa, koga ona pomaže na političkoj sceni Srbije, kakvu to vladu ona danas uspostavlja, kakvu vladu hoće i želi da uspostavi, zašto hoće da je uspostavi, koga će da progone, a ko će da bude i na koji način zaštićen.

(Predsedavajući: Vaše vreme je isteklo, gospodine Vučiću, molim vas završite.)

Naše vreme, gospodine Markoviću, za razliku od vašeg, tek dolazi, a isteklo je vreme Vuku Hamoviću, Vojinu Lazareviću i organizovanim mafijaškim grupama. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi se naravno ne bunimo kada govore predstavnici nove vlasti na ovakav način, ne bunimo se, ne tražimo da ih upozoravate na temu, bez obzira što to nema nikakve veze sa Predlogom zakona. Nisam shvatio da je Predlog zakona kako pokušati da pobedimo Srpsku radikalnu stranku, nisam shvatio da je to suština Predloga zakona, možda i jeste, ali evo sada nam je to kao suštinski motiv i nameru pokazao gospodin Kojčić za ovom govornicom. On je govorio o motivima onih koji su glasali za SRS. U pravu ste, gospodine Kojčiću, to su časni ljudi, dobri ljudi, najvećim delom nažalost siromašni ljudi koji žele da žive bolje, koji žele da budu svoj na svome i ništa više od toga. To je tačno.
Ima nešto što nije tačno, a to je, vi ste rekli, gospodine Kojčiću, da su njihovi glasovi neupotrebljeni. Glasovi tih dobrih ljudi, hrabrih ljudi (kada kažem hrabrih, mislim na one koji su smeli da glasaju za SRS pored sve hajke i harange koja je protiv nje, čak i u ovoj kampanji, a posebno preko B92 vođena) nisu upotrebljeni kada napravite koaliciju s koca i konopca samo da bi se dočepali fotelja i vlasti, već su glasovi tih ljudi upotrebljeni kada njihove interese zastupate časno, pošteno, odgovorno, kada se zalažete da se izborite za ono za šta su ti ljudi glasali.
U tome je suštinska razlika između vas i nas. Nije nama važan predstavljački kapacitet, pa da istovremeno možemo da predstavljamo i G17 i SPS i SPO i DSS i Nebojšu Čovića i Slobodana Orlića i ne znam ni ja još koju političku stranku. Nama je, za razliku od vas, važno da predstavljamo narod i građane Srbije. To nam je, gospodine Kojčiću, najvažnije i to je najvažnije za građane Srbije. To ćemo raditi i ubuduće.
Kažete - vi u Srpskoj radikalnoj stranci, a to ste čuli od predstavnika jedne političke organizacije u ovoj skupštini, za koje ni majka rođena više neće da glasa pošto im je to jasno, da ne bi nikada više ušli u parlament, a mi smo (to je sledeća tačka dnevnog reda) predložili ovaj cenzus od 3%, da se mnogim strankama koje se nalaze na vašoj strani da kapacitet da bi možda i mogle da se bore za taj cenzus na sledećim izborima, da nemaju baš preveliki i nerešiv zadatak kakav je cenzus od 5% biračkog tela.
Moram da vam ukažem na još jednu činjenicu, možete sto puta da ponavljate ljudima - glasali ste za SRS, a niste dobili Vladu. Nisu dobili Vladu zato što mi nismo hteli na nečastan način da idemo u tu Vladu i sa nečasnim ljudima da učestvujemo; zato što nismo hteli da učestvujemo u toj Vladi sa onima sa kojima vi učestvujete; zato što nismo hteli da štitimo ni Vuka Hamovića, ni Vojina Lazarevića, niti bilo koga drugog; zato što nećemo da štitimo nijednog kriminalca i da ulazimo u Vladu sa onima koji su to optuživali na najgori mogući način, ali i zato što nismo hteli...
(Predsedavajući: Molim vas, gospodine Vučiću, da poštujete vreme.)
... i što nećemo građanima Srbije da objašnjavamo kako to mi u nekoj Vladi sa DSS-om, kako to sa SPO-om, kako mi to sa nekim drugim političkim strankama. Građanima Srbije koji su glasali za SRS.
(Predsedavajući: Gospodine Vučiću, opominjem vas još jednom, poštovaćete vreme, nadam se, koje je isteklo pre minut.)
Završavam za desetak sekundi.
Dakle, gospodine Kojčiću, nemojte da brinete za glasače SRS, bez obzira na činjenicu što je oteta pobeda SRS, ne u legalnom smislu, ali u smislu legaliteta svakako. Moram da vam kažem nešto, ti glasači su ljuti, ali ne na nas, nego na one koji su tu pobedu oteli.
Zato će na prvim sledećim izborima, očekujemo da to budu predsednički, lokalni i pokrajinski, ta pobeda biti mnogo ubedljivija, a sve da bi vam pokazali šta su ljudi zaista hteli, šta su zaista mislili i koga hoće na vlasti, a budite sigurni da vas ne žele, nego baš SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Ristivojević je rekao kako se ovim obezbeđuje da ne bude više u bilo kojem budućem vremenu odlaganja raspisivanja predsedničkih izbora. I da čak prihvatite svu spornu pravnu argumentaciju da kažete da sve što smo rekli nije istina, a sve što ste vi rekli istina je, postoji jedna stvar koja vas odaje i koja pokazuje da su srpski radikali bili u pravu. Zašto, sada ćete da čujete.
Zašto je ostavljen rok od 60 dana, zašto taj rok nije tri dana, sedam dana ili neki manji vremenski rok, da bude jasno svima da se odmah raspisuju izbori, jer jedino ustavno stanje je ili da imamo predsednika Republike ili izbore za predsednika Republike.
Tada bi to bilo neuporedivo razumljivije i onda bi neko mogao da kaže da vaša namera nije da se izbori odlažu unedogled, da po svaku cenu pokušavate da se u ovom trenutku izbori izbegnu zbog političkog trenutka, posebno zbog činjenice da vam je potpuno jasno da bi gospodin Nikolić pobedio.
Nisam odgovorio u prethodnoj replici, sada ću imati priliku da to dodam, oko predstavljanja zemlje u svetu. Nemojte da brinete za predstavljanje zemlje u svetu. Na najbolji mogući način će je reprezentovati gospodin Nikolić. Reprezentovaće je tako što će sarađivati sa svima, ali istovremeno štititi državne i nacionalne interese.
Što se tiče onih koji su pominjali Irak, BAAS partiju Sadama Huseina itd, moram samo da im kažem - da ne govorimo o drugima, posebno da oni ne govore o gospodinu Šešelju, koji nije u prilici da im odgovori, zato što su ga oterali u Hag uz izmišljenu optužnicu - bio sam u Iraku dva puta, govorio na Bagdadskoj konferenciji, govorio ono što sam mislio, ono što i danas mislim i ni jedne jedine svoje reči se ne stidim, ali tamo nisam bio sam. Zajedno sa mnom su bili oni za koje danas kažete da su evropejci, da su dobri, a mi crni i loši. Zajedno sa mnom, u istom hotelu, u hotelu "Mansur melia", bio je i predstavnik DSS i predstavnik SPS. U istom smo hotelu bili, na istoj konferenciji govorili. Neki od njih su dobili gromoglasniji aplauz, da vam iskreno kažem, što mi je bilo veoma žao.
Nemojte da izmišljotinama i netačnim informacijama optužujete SRS, jer, za razliku od drugih, mi se ne stidimo onoga što smo radili. Naprotiv, ponosimo se i uvek smo podržavali slobodu, slobodarski duh i mislimo da važnije i preče stvari od slobode nema.

Dame i gospodo narodni poslanici, molio bih gospodina Karaičića da češće izlazi za govornicu. Već za dva meseca imaćemo 150 poslanika, a ne 90. Postoji, međutim, jedna ozbiljna stvar, jedna izjava  koju bi neki  uporedili, ja ne želim to da radim, zato što ne mislim da je gospodin Karaičić, možda je malo preterao, možda mu se nešto dogodilo, nije on baš to tako mislio - izjava je fašističke sadržine, ali ne mislim da je on to tako hteo. Nešto se zbilo sa njim dok je bio za govornicom, a to je činjenica da je optužio, napao i vređao poslanike Srpske radikalne stranke, na posredan način, nazivajući ih glupim, ovakvim ili onakvim, nesposobnim da svojevoljno izađu za govornicu, i to dve trećine poslanika Srpske radikalne stranke; time je uvredio 800.000 birača u Srbiji, ali pokazao da nije čovek pre svega. Ovde sede poslanici svih zanimanja.
(Predsedavajući: Gospodine Vučiću, i na vas se odnosi isto pravilo.)
Kada sam rekao, gospodine Markoviću, da nije čovek, znate na šta sam mislio. Ne u smislu da nije ljudsko biće, već da nema takve osobine. Te dve trećine ili svi poslanici SRS-a su različitih zanimanja, starosnog doba, polne strukture, socijalne strukture. U našem poslaničkom klubu je zastupljena Srbija, od radnika do profesora, lekara, pravnika, ekonomista i svih drugih, i ovo je najbolje što je SRS imala, ovo je ono za šta je narod Srbije glasao i nemojte da vređate narod Srbije nikada više.
Kaže gospodin Karaičić da smo mi dobili ovoliko poslanika zato što nas on i njegovi nisu napadali. Evo koliko smo se uplašili – već smo naručili 10 kila ovih antidepresiv pilula. Ne znamo šta da radimo u narednom periodu od straha. Ne znamo šta ćemo sa sobom, toliko nam je teško, kako se plašimo napada gospodina Karaičića i ljudi iz DSS-a. E, za svašta ćete moći da nas napadnete, gospodine Karaičiću, da izmišljate, da govorite gluposti, da govorite neistine, da govorite šta god vam padne na pamet, ali nikada nećete moći da nas napadnete za Vuka Hamovića, Vojina Lazarevića, za organizovane mafijaše, a mi vas hoćemo, gospodine Karaičiću. Mi vas i vašu političku stranku hoćemo, i ne brinite, gospodine Karaičiću, na tim izborima...
(Predsedavajući: Gospodine Vučiću, isteklo vam je vreme, budite ljubazni, ispoštujte reč.)
Završavam, gospodine Markoviću. Ne brinite, što nas više budete napadali i što češće za govornicu budete izlazili, i što vam češći predlozi zakona budu, SRS... Nije slučajno to da ste za 3. mart naložili pojedinima da izvedu iseljenje srpskih radikala iz prostorija. Nova vlast je kao svoj prvi potez rešila da izbaci radikale iz prostorija. Izbacujte, ali ćemo vas pobediti još ubedljivije nego što ste se ikada nadali.

Prvo bih zamolio vas, gospodine Markoviću, da ne koristite govornicu kada govorite o nekim kompenzacionim poslovima, jer ja nisam nikoga uvredio, rekao sam samo da nije dobar čovek i da ne može čovek tako nešto da izgovori.

Želeo bih na nekoliko stvari da ukažem. Prvo ću govoriti malo o onome o čemu je govorio gospodin Proroković, a onda ću vas pozvati da uradimo nešto što je trebalo da uradimo i sa čime je trebalo da upoznamo i Narodnu skupštinu Republike Srbije, ali i javnost Republike Srbije.
Naime, gospodine Prorokoviću, mi možemo da postignemo ovde samo jedan politički dogovor i mi vam ga nudimo sa ove govornice. Ono što smo nudili, nudili smo samo vama, nikome više u ovoj sali, vi ste odbili; to je suprotno želji i volji građana Srbije, to je bilo već prošlo, ali mi mislimo da smo predstavnici građana Srbije koji očigledno... Dakle, mi sa jedne strane, DB plus SPS sa druge strane i da napravimo tu utakmicu, politički dogovor, Tomislav Nikolić protiv Vojislava Koštunice. Nemojte nekog drugog, istaknite najjačeg, da napravimo takav džentlmenski dogovor, znači, Tomislav Nikolić protiv Vojislava Koštunice koga će da podrže sve vaše snage, Tomislava Nikolića će podržati SRS, da idemo sa tim.
Bilo je izbora tih 2000. godine, pa je najbolje da ustanovite koliko se to sve promenilo. Sada ne bi bila petostruka razlika za Tomislava Nikolića, ali verujem da bi negde dva do dva i po puta glasova više dobio Tomislav Nikolić.
Mi vam nudimo, da ne bismo licitirali sada, da ne bismo govorili rezultate umesto građana Srbije, mislim da je najpoštenija jedna iskrena i fer ponuda, naime, da napravimo dogovor i da se sa tim slože, a složili bi se, građani Srbije. Znali bi da biraju između dva puta, znali bi da biraju put nade i budućnosti, a sa druge strane put DB-a. Neka se narod i građani Srbije izjasne, i to je najbolje rešenje.
Izađite posle mene, pronađite poslovničku mogućnost, izađite i samo kažite - prihvatamo ili ne prihvatamo takvu ponudu SRS. Nemojte da izlazite sa slabijim kandidatom, jer ćete nam posle toga reći - Tomislav Nikolić je pobedio nekoga ko nije Vojislav Koštunica. Ne, mi hoćemo da Toma Nikolić pobedi vašeg najjačeg kandidata, da pobedi Vojislava Koštunicu, i to hoće narod i građani Srbije. Da li će to biti ovako kako ja mislim, ostaje da se vidi.
Nemojte da govorite o tome da su nama razlozi sujete nametali protivljenje ovom vašem zakonskom projektu. Nije sujeta razlog što mi danas (možda i jeste) ne raspravljamo i ne govorimo o našem tekstu rezolucije o Kosovu i Metohiji, jer smo mi obećali, posebno kao neko ko je dobio ogromnu podršku na Kosovu i Metohiji kod srpskog stanovništva.
(Predsedavajući: Gospodine Vučiću, tema replike i vreme vam je prošlo. Budite ljubazni, već zloupotrebljavate. Prošlo je tri minuta.)
Završiću. Dakle, danas je ubijeno dvoje ljudi u Lipljanu na Kosovu i Metohiji; trebalo je o tome da raspravljamo i to bi više ljude zanimalo nego izbor Radovana Jelašića na protivzakonit način ili ne znam ni ja šta. Predložili smo čak i predlog zakona o legalizaciji, privatizaciji i o tome je trebalo da se govori.
Ja samo želim da vam ukažem na ono što je veoma važno, gospodine Markoviću. Molio bih da pozovete zamenika predsednika Administrativnog odbora gospodina Cvetkovića, da upozna Skupštinu Srbije sa odlukom Administrativnog odbora od juče, koja značajno utiče na tok ove sednice, pri čemu bih rekao da je ovde došlo do falsifikovanja volje u materijalu Administrativnog odbora koji smo dobili.
Naime, unapred ću reći, pošto je gospodin Cvetković potpisao nešto u čemu je rekao – Odbor nije odlučio o načinu na koji bi ta povreda bila ispravljena, odnosno otklonjena, budući da nije uticala na tok rasprave. To Administrativni odbor nije rekao. To Administrativni odbor nije odlučio juče, te vas molim da se ovaj falsifikat ispravi, da se to promeni.
Ako to nije moguće ili ako neko kaže da to nije tačno, da nije istina ovo što sam ja rekao, tražićemo zapisnik sa same sednice, da vidimo ko je u pravu, ko govori istinu, a ko ne, ali mi insistiramo na ovome. Važno je da se zna da je juče povređen Poslovnik i da je Administrativni odbor takvu odluku doneo.

Dame i gospodo narodni poslanici, slušali smo, rekao bih, ceo dan kako su poslanici DSS-a odgovarali na primedbe srpskih radikala i evo, tek na kraju, u izlaganju predstavnika predlagača čuli smo pravu informaciju i nešto na šta su srpski radikali ukazivali, a to jeste, ako već određujete takav rok, zašto taj rok nije tri dana ili sedam dana, zašto je 60 dana. Ni od koga drugog  do sada nismo čuli zašto bi taj rok bio 60 dana, zašto bi se prolongiralo.
Sada, da vidimo šta je rekao gospodin Aligrudić. To je zbog činjenice da moramo da napravimo posebnu evidenciju, spiskove birača u inostranstvu i da vidimo gde, kako i drugi tehnički poslovi da budu obavljeni oko glasanja onih koji žive u dijaspori. O tome ćemo govoriti povodom Zakona o izboru narodnih poslanika.
Prvo, otkud znate kako, na koji način i koliko vremena je potrebno da se naprave ti birački spiskovi; kako i na koji način će da se reši kontrola? Kažite mi ko će da kontroliše to, ako se glasa isključivo na onim mestima i uz kontrolu diplomatsko-konzularnih predstavnika itd. Ako to bude sve tako, ako mislite da vam Goran Svilanović, Vuk Drašković ili bilo ko drugi šalje te spiskove ili koverte, onako kako su nekada stizale iz kasarni i iz zatvora, onda to nećemo i ne možemo da prihvatimo ni na koji način. Zato mislimo da ovaj rok nije trebalo prolongirati, pa neka se predsednički izbori održe po ovakvim pravilima, uz smanjeni cenzus. Bilo bi mnogo logičnije i pokazalo bi kako i na koji način možemo da uspostavimo institucije u Republici Srbiji i kako to može da funkcioniše neuporedivo bolje nego što je do sada bilo.
Još jednu stvar da vam kažem, stalno govorite o poslanicima SRS kao o nekome ko vodi izbornu kampanju za svog predsedničkog kandidata. Da, tačno je, mi imamo predsedničkog kandidata od kojeg očekujemo pobedu. Naravno, očekujemo to poverenje od građana Srbije i to ne krijemo. Ali, sve vreme su i vaši poslanici vodili kampanju za svog predsednika stranke, ili ne znam šta će biti mandatar ili predsednički kandidat, mi se nadamo, i sve vreme nisu govorili o Predlogu zakona, nego su sve vreme govorili o SRS. To im je bila jedina meta i jedina tema. Mi nemamo ništa protiv toga. Nama se jasno pokazuje i jasno vidimo ko je vaš politički problem, sa čim ćete se sučeljavati i sa kim ćete se sukobljavati u političkom smislu i ne bežimo od toga.
Nemojte da zamerate opoziciji, a očigledno je da ste formirali vladajuću većinu u ovoj skupštini od DSS, G17 plus, SPO-NS i SPS, a za ovaj zakon i DS.
(Predsedavajući: Gospodine Vučiću, možemo li da se držimo vremena?)
Završavam. Dakle, možete to da radite, ali nama nemojte da zabranjujete da ovo koristimo i kao govornicu za političke istupe. To je naš posao, ljudi. Mi se time bavimo. Izbori su završeni, spremamo se za sledeće izbore; naš program, naše zakonske projekte, naše amandmane, sve to objašnjavamo sa ove govornice. To nam je posao, to smo radili i to ćemo uvek da radimo.
Mi vas pozivamo da ovaj zakonski projekat ne bude prihvaćen. Žao mi je što nam je gospodin Marković uskratio pravo da koristimo ostatak našeg vremena, zato što nam je to juče dozvoljeno. To nam je dozvoljavala čak i Nataša Mićić, ali šta da radimo, takva su vremena došla, demokratija izgleda pobeđuje na različite načine. Svejedno, želim još jedanput da pozovem sve poslanike u Skupštini Srbije da glasaju protiv ovog predloga, jer onda bismo valjda naterali gospodina Maršićanina da raspiše izbore, a i Srbija bi konačno dobila domaćina na njenom čelu, koji bi je predstavljao i u zemlji i u svetu i, naravno, gospodine Prorokoviću, biće to Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, tema je vrlo ozbiljna. Naime, da pokušam da odgovorim na ovo što je izrekao gospodin Mihajlov, demagoški pokušavajući da kaže kako oni tobož vole naš narod i naše ljude koji žive i rade u inostranstvu, a mi tobož ne volimo ili ne znam ni ja šta.
Naime, SRS smatra da kada bi postojalo dobro rešenje i kada bi mogao da se kontroliše sam izborni proces, kada bi to moglo da se uredi na pravni i demokratski način, ne da ne bi bilo problema, bilo bi poželjno da naši ljudi u inostranstvu glasaju. Ovde ima desetine problema koje ćemo veoma teško rešiti, jer je to nemoguće. Kaže gospodin Mihajlov - neće na prvim izborima biti sve idealno. Ako ne bude sve idealno, onda nismo imali demokratske, valjane izbore. Valjda mora da bude sve idealno po tom pitanju, posebno je tu poštovanje biračke volje, urednih spiskova, jasne i tačne evidencije.
Ovde se radi, pre svega, o nečemu drugom, a onda i o kontroli samog postupka, što nije predviđeno vašim predlogom zakona. Ovde se radi o nečemu drugom, a to je, sastajali ste se sa predstavnicima naše dijaspore, sastajali smo se i mi, ali za razliku od vas koji ste licemerje pretočili u zakonski projekat, mi nismo obećavali ono što je nemoguće da se uradi. Rekli smo - voleli bismo da se integrišete u naš socijalni život, voleli bismo ako postoji način ili mogućnost i da izađete na izbore, pa da vidimo kako da obezbedimo kontrolu.
Ako mislite da ćemo da dozvolimo da izbori budu valjani ili da ih proglasite za uspešne na taj način što će se u diplomatsko-konzularnim predstavništvima glasati uz kontrolu ambasadora, konzula ili bilo koga, tako što će on moći da ubacuje svoje koverte koliko hoće i kako hoće, pa će vaš Glišić u Australiji da donese stotine koverata ili hiljade koverata za DSS, pa makar ne dobili nijedan glas to nećemo da dopustimo.
Kako ćemo da obezbedimo to da ljudi mogu da glasaju u Brizbejnu, Pertu, kao i u Melburnu i Sidneju? Kako i na koji način? Da li je neko razmišljao o tome? Kako i na koji način ćete da obezbedite da se glasa u Štutgartu, Dortmundu, Kelnu i Berlinu, zato što ako mu ne dozvolite da glasa ... Ako možete malo da ih umirite i da mi ovo vreme ne računate.
Dakle, ako postoji ta mogućnosti da glasaju samo u Berlinu ili u još jednom ili dva grada, onda ćemo imati još veći problem, lakše će im biti da dođu do Beograda.
Dakle, to nije pitanje nečije volje da li ti ljudi da glasaju ili ne, kako ste vi to želeli da predstavite, jer mi želimo da ti ljudi glasaju, i zahvaljujući njihovim glasovima, zahvaljujući njihovoj izbornoj volji, jer najveći deo tih ljudi je stigao na parlamentarne izbore u Srbiju, zbog velikog interesovanja, SRS jeste dobila najveće poverenje. I ne brinite, pobeđivaćemo vas ne samo u Beogradu, Pirotu, Novom Sadu, pobeđivaćemo vas i u Minhenu, Adelejdu, Brizbejnu i u svakom drugom mestu na svetu, ali za to moramo da obezbedimo jasan postupak kontrole, na zakonu zasnovan i da tu ne bude nikakvih problema.
Još nešto, povodom onoga što je prebačeno gospođi Pop-Lazić, a nije istinito.
Završavam, gospodine potpredsedniče.
(Predsedavajući: Vi imate svojih 20 minuta, pošto govorite kao šef poslaničke grupe. Nije bilo replike. Tražili ste na intervenciju gospođe Pop-Lazić kao predstavnik poslaničke grupe. Imate još 16 minuta.)
Imam još šest minuta. Ovde je istaknuto kako mi imamo predsednički sistem. Nemamo predsednički sistem, to je čista izmišljotina nekadašnjih političkih protivnika vlasti. Nijedan teoretičar u Srbiji vam neće reći da imamo predsednički, čak ni polupredsednički sistem, jer šta su ingerencije predsednika Republike koje su predviđene od člana 82. do 89. Ustava Republike Srbije.
Ovlašćenja predsednika Republike su posebna u odnosu na Vladu Republike Srbije, kao drugi organ izvršne vlasti, izuzetno mala. On čak ne može na drugačiji način da utiče na rad Vlade Republike Srbije, osim da poziva pojedine ministre, članove Vlade, i to je više uticaj na javnost i građane Srbije nego što je suštinski uticaj na rad Vlade. On tim pozivima, tim razgovorima, tim apelima može pre svega da utiče na taj način da govori javnosti i ljudima ko loše obavlja svoj posao, ko ga ne obavlja, ko ga obavlja na protivzakonit i kriminalan način itd. Suštinski, on tu nema značajnija ovlašćenja. On ima pravo suspenzivnog veta u vidu njegove kontrole nad radom Skupštine, ali ako Skupština ponovi svoju odluku i ponovo donese isti zakon predsednik Republike Srbije je primoran da taj zakon ukazom proglasi, odnosno da ga potpiše. Dakle, tu je veoma ograničen predsednik Republike.
Sada pogledajte kakva je to vrsta kontradiktornosti. Mi nemamo izborni cenzus za parlamentarne izbore. Dakle, moglo je da izađe 100.000 birača na izbore i da izaberete vladu koja će da ima neuporedivo veća ovlašćenja nego što ima predsednik Republike u skladu sa pozitivnim Ustavom Republike Srbije, a cenzus za predsednika Republike bi nam ostao. Mislim da je to nesalomiva logika i da je to potpuno jasno svakome. Zato je neophodno da se donese ovakav zakon i zato sam uveren i očigledno je da ćemo za to imati poslaničku većinu.
Postoji nekoliko razloga zašto smo mi tu imali probleme sa izborom predsednika Republike, faktičke i pravne. Faktički problem imamo i danas. Da napravimo jednu simulaciju: da sutra raspišete izbore i da kaže npr. Srpska radikalna stranka (iako mi to nikada nismo učinili, hoću da kažem kakva je politička situacija u Srbiji, kakva bipolarnost postoji u gotovo svakom trenutku) da neće da učestvuje na predsedničkim izborima, niko živi ne bi mogao da dovede do 30% izašlih, a ne do 50%; ili da kaže ceo jedan blok ovih ostalih stranaka koje su protiv SRS - nećemo da učestvujemo, mi ne možemo da izvedemo naravno 50% ljudi na izbore i to uopšte ne krijemo, tu nema spora. Znači, mi imamo jednu tešku političku situaciju, značajnu podeljenost i, naravno, mislimo da imamo veći broj pristalica i simpatizera, ali ta značajna podeljenost je nesporna.
Sa druge strane, imamo pravno pitanje da li nam je potrebno i da li moramo da imamo predsednika Republike. Moramo da imamo predsednika Republike ili da imamo izbore, ali je bolje da imamo izabranog predsednika, jer ćemo time motivisati sve one da uđu u tu vrstu političke utakmice.
Kada se ukine cenzus neće moći da kaže ni DB takozvani, niti će moći da kaže SRS, niti bilo ko drugi – izvinite, prepuštam ovom drugom pobedu na tim izborima.
Pobeda na tim izborima je od suštinskog značaja, ne samo zbog činjenice što će imati neka ovlašćenja da bude član Vrhovnog saveta odbrane, da predlaže predsednika i sudije Ustavnog suda Srbije i ova koja sam naveo, da ne govorim o odlikovanjima i pomilovanjima koja su nešto manje značajna ovlašćenja predsednika Republike. On ima suštinski značaj zbog jedne stvari: izabran je neposredno izraženom voljom građana Srbije. U tome leži njegova ogromna snaga koja nije zasnovana na ustavnim ovlašćenjima i prerogativima vlasti, već na ogromnom uticaju koji ima kod građana Srbije. Odatle potiče njegova ogromna politička moć.
Dakle, ukoliko bi se to dogodilo i na takav način, pod ovim uslovima se raspišu predsednički izbori, onda se jasno može sagledati promena biračke volje, promena raspoloženja građana Srbije i onda je jasno da bismo morali da idemo na nove parlamentarne izbore ili da vidimo kako i na koji način da se drugačije ustanovi nova većina u Skupštini Srbije.
Dakle, mislim da su to dva ključna razloga zbog kojih bi ovakav predlog, koji je podnela SRS, trebalo da prihvate sve poslaničke grupe u Skupštini Srbije. Jasno je da ćemo imati većinu zato što su neke druge političke stranke to tražile ranije, ali ono što je važno to je da se postigne politički konsenzus i da ovo prihvate sve političke snage.
Imali smo problema i ranije. Nije tačno da je lako biran predsednik u prethodnom periodu. U stvari, kada je Vojislav Šešelj pobeđivao onda je nedostajalo 0,02 pa su vađeni glasovi tamo gde nismo imali kontrolora, a nije nam dozvoljeno da na svakom mestu na Kosovu i Metohiji u tom trenutku imamo kontrolore. Onda smo u ponovljenom izbornom turnusu imali slučajeve da u Glogovcu kandidat Socijalističke partije Srbije ima 19.000 glasova, a mi da imamo četiri glasa.
U Donjem Prekazu njihov kandidat ima 642 glasa, a mi nula glasova. Tamo, znamo da su srpski policijski tenkovi 1999. godine uspeli da uđu u Donje Prekaze, a nikada pre toga, od 1945. godine srpska noga kročila nije, ali je neko rekao da su otvorena biračka mesta i Savezni ustavni sud kaže – šta nas briga, nemate dokaz da nije. Vi mu kažete – čoveče božiji, tamo nikada niko živ nije došao, a kamoli da su izbori održani, i on nas ubedi da je Adem Jašari glasao za Milana Milutinovića. Znači, sve je bilo moguće, ali je ispunjavano na takav način.
Ovo je konačno rešenje kojim možemo da pokažemo da treba da imamo predsednika, da uđemo u otvorenu političku utakmicu, u bespoštednu, ali korektnu i fer političku borbu, da dobijemo najboljeg među nama. Ako to bude srpski radikal, biće to značajna promena za Srbiju, a ako pobedi neki vaš kandidat, mislimo da će to biti loše za Srbiju, vi mislite da će biti dobro. Naravno, kao što ste vi rekli, mi vam kažemo i znate da smo uvek priznavali volju građana, uvek prvi saopštavali izborne rezultate, nikada nismo lagali, nikada nismo krali i to nećemo činiti nikada u budućnosti.

Dame i gospodo, nemojte profesore Anđelkoviću da se srdite i ljutite, direktno je pomenuo SRS. Malopre smo se pomalo osmehivali i smejali kada smo čuli jednu tvrdnju gospodina Obradovića, ali smo shvatili da je više tragično, ali ja moram da je objasnim zbog građana Srbije.
Naime, gospodin Obradović je, pošto je teško braniti politiku njegove političke stranke danas, izašao pa kaže – radikali su u koaliciji sa DSS-om, glasaće za jedan zakon zajedno. Dakle, što se tiče SRS-a i odnosa koalicije i konsenzusa po određenim pitanjima, koalicija se pravi po ključnim političkim pitanjima, pre svega formiranja, podržavanja i održavanja vlade. U tome se sastoji koalicija, ili u formiranju i podržavanju zajedničkog kandidata za predsednika Republike ili zajedničku parlamentarnu listu. To su koalicije.
Da li ćemo mi glasati za odluku DSS-a po kojoj je danas petak ili ne, to nije koalicija, to se podrazumeva da ćemo učiniti, a oni bi teško mogli da objasne svojim biračima i građanima Srbije zašto su protiv radikalskog predloga zakona za koji su se toliko zalagali. Meni je veoma stalo da i poslanička grupa SPS glasa za predlog SRS-a. Voleo bih da svi u ovoj skupštini glasaju za ovaj predlog, pa smo spremni tu, ako hoćete metaforične ustupke da učinite. Kada kaže gospodin Obradović – sve je u redu sa zakonom, problem je u kandidatima, evo, ako njihov kandidat dođe do 3%, neka on bude predsednik Republike. Spremni smo i tako nešto da prihvatimo, ne bismo nikakav problem sa tim imali. Naravno, ovo sam se šalio, ali kako je nemoguće da taj kandidat dobije 3%, tako je nemoguće prihvatiti i ovakvu vrstu primedbi.
Dakle, SRS vas još jedanput podseća na činjenicu da Skupštinu Srbije biramo bez ikakvog cenzusa, a skupštinska većina formira vladu Republike Srbije. Vlada Republike Srbije je organ sa najvećim ovlašćenjima u Republici. Ako je to moguće da se uradi bez cenzusa, podrazumeva se da je moguće i da je normalno i da to bude i sa predsednikom Republike, koji ima neuporedivo manje prerogativa vlasti, neuporedivo niže ingerencije.
Dakle, to je što se toga tiče, a naravno ne brinite za građane Srbije, oni će dobro umeti da procene i ko je sa kim u koaliciji, ko je na koji način i zbog čega pravio koalicione sporazume, ko je odbijao neke koji su bili vrlo logični i jedino prihvatljivi za građane Srbije, i zato mi od tih izbora ne bežimo, a neka narod kaže ko mu je najprihvatljiviji. Može to da bude i kandidat SPS-a, a može da bude kandidat i Demokratskog centra, ne ulazimo u to; a ako kažu da je to kandidat SRS-a, a mi verujemo da hoće, očekujemo da ostali to prihvate, podrže i da opet ne nalaze nekakve falinke i mane, samo zato što je u pitanju srpski radikal i zato što ne mogu da podnesu takav izborni poraz.

Dame i gospodo narodni poslanici, prosto ne volim ovakvu vrstu rasprave zato što morate da polazite u otvoreni politički obračun sa neravnopravnim protivnikom, koji je mnogo, mnogo jači od nas, mnogo, mnogo veći od nas, jer tako misli, zato što mu je to tako ostalo još od pre 10 ili 15 godina i misli da se ništa u Srbiji nije promenilo.
Naime, što se tiče činjenice da je Milan Milutinović nekome davao mandat, nije Milan Milutinović davao mandat nikome iz SRS, čak ni godinu dana posle toga Vojislav Šešelj, kao potpredsednik Vlade, nije hteo da razgovara sa Milanom Milutinovićem i nije ni razgovarao. I niko iz Srpske radikalne stranke.
A što se tiče njegovog odnosa prema toj vladi, u tu vladu je ušao sa željom da zaštiti Kosovo i Metohiju i da Kosovo i Metohija ostanu u državno-pravnom sistemu Republike Srbije. Na našu žalost u tome nismo do kraja uspeli, opet ne zahvaljujući SRS, već zahvaljujući nekoj novoj koaliciji koju je jednokratno u Skupštini Srbije napravila SPS sa SPO-om.
Dakle, to je što se našeg ključnog cilja i zadatka tiče. Ta Vlada je imala mnogo loših, mnogo dobrih strana, i ovakvih i onakvih. Mi smo na svoja pleća primali najgore i najteže udarce i nije slučajna bila činjenica da je izmišljena priča o Šešeljevoj taksi na sve i svašta, iako to nije bila Šešeljeva taksa. Nisu to slučajno radili službenici DB-a i preko medija i na sve druge načine, nego da bi se za to okrivili srpski radikali.
Za ono za šta smo mi krivi, mi smo pretrpeli političku odgovornost. Postavlja se pitanje da li smo mi u Srpskoj radikalnoj stranci kršili zakon, da li smo krali i otimali. Političke konsekvence loše vladavine ili ne najbolje vladavine doživeli smo u septembru mesecu 2000. godine i nismo hteli da idemo ni u prelaznu Vladu, ni u kakvu drugu Vladu sa DOS-om; nismo imali šta da krijemo, ni račune, ni bilo šta drugo, odmah smo ušli u žestok obračun sa njima, sukobili se sa njima i svoju priču tu završili.
Da li su srpski radikali krali, otimali ili ubijali? Niko u SRS nije ubijao, krao i otimao, i time se ponosimo i nikome iz SRS, ni vi, za taj period, ni ovi danas koji još vladaju, ni ovi koji dolaze ne mogu da kažu ime ni jednog jedinog člana da je ubijao, krao i otimao.
U tome je razlika između srpskih radikala i naših protivnika, zato vas pobeđujemo, zato, ma kako vi umišljali sopstvenu veličinu, vi ste danas mali, mnogo mali, a mi smo sve veći i veći, toliko veći da ćemo biti veći od svih ostalih zajedno.

Dame i gospodo, zahvaljujem se, ali ovo je čisto pravo na repliku i nemojte to da nam, nemojte molim vas, sve vreme govori o našoj stranci...
(Predsedavajući: Gospodine Vučiću, budite korektni, dobili ste reč, izvolite.)
Dame i gospodo, gospodin Mihajlov nije slušao gospođu Pop-Lazić. Gospođa Pop-Lazić je malopre, dakle pre pet minuta, rekla da nema ništa protiv, kao što smo svi to rekli, da naši državljani koji imaju boravište u inostranstvu izađu i glasaju. Imamo problem zbog samog postupka, načina kontrole, metoda glasanja. Čak sam čuo da ćete i vi neke naše amandmane da prihvatite. U tome je problem. Pitanje je da li taj problem možemo da rešimo.
Mi hoćemo da oni glasaju, jer svaki njihov glas je mnogo više glasova za Srpsku radikalnu stranku nego za bilo koga drugog. Zašto brinete o tome? Nemojte da se sekirate. Meni je drago da vi vodite računa o interesima SRS, ali ste malopre rekli, vaš predstavnik ovde je rekao – nećemo moći da obezbedimo da se glasa u Australiji za prve izbore ili nećemo moći možda u Americi, ali ćemo moći ovde u bliskom okruženju. To je nemoguće. Ne možemo mi da pravimo takvu vrstu diskriminacije. Ili imamo opšte biračko pravo ili nemamo.
Takvu vrstu diskriminacije ne možemo da imamo, ali ne brinite, ako to uspete da uradite i ako uspeju da se poštuju ovi elementarni uslovi na kojima insistira SRS, onda ćete videti kako to lepo izgleda: u Los Anđelesu Srpska radikalna stranka 90%, u Brizbejnu 90%, u Johanesburgu 90%, u Minhenu i Berlinu 90%, a u Ševeningenu kod srpskih patriota 100%, i to će nam biti najdraža pobeda.
Što se tiče priča o vojvodi Đujiću, on je samo jednog vojvodu izabrao u Srbiji, gospodina Šešelja. Nije više njih nego jednog jedinog. To je što se toga tiče, gospodine Mihajlov, da znate.
Svuda tamo gde žive naši ljudi moramo da nađemo ozbiljna rešenja kojima možemo da garantujemo ozbiljan, ispravan, logičan i normalan izborni postupak. Ako to uspemo, bio bi to veliki pomak napred, ali se plašim da u tome nećemo uspeti. Plašim se da će biti mnogo nedostataka, da će biti ostavljanja brojnih mogućnosti za zloupotrebe, mahinacije, izborne krađe.
Tih smo slučajeva u prethodnom periodu imali mnogo, znate kako je to bilo ranije u kasarnama, pa oni koji su direktno postavljani od strane režima ...
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Vučiću, po ko zna koji put danas.)
Hvala vam po ko zna koji put gospodine Markoviću, ne morate baš na mom primeru da budete tako revnosni.
(Predsedavajući: Puštao sam vas po dva minuta duže na repliku od tri minuta. Budite tolerantni prema drugima, pre svega prema poslaniku Srpske radikalne stranke koji već pola sata čeka da dođe na red.)
Gospođa Radeta sa velikim strpljenjem čeka i ona će vrlo mudro i pametno da govori, kao i svi radikali. Dakle, gospodine Mihajlov, organizujte gde hoćete i kako hoćete, ali da to bude u skladu sa zakonom i da može da se kontroliše. Onda uopšte nemojte da berete brigu, uputićemo vam posle izbora pravu, veliku zahvalnicu, znate kakvu mi u Srpskoj radikalnoj stranci pravimo, za to što nam je doprinelo da umesto 130 imamo 140 poslanika i na tome ćemo vam biti izuzetno zahvalni.
Predsedavajući: Gospođo Radeta, imate reč. Još jednom molim, koliko god tolerisali, kradete vreme svim poslanicima. Molim vas, svaki put najmanje dva minuta produžetka. Budite ljubazni, poštujte, barem u toku replike.
(Igor Mirović, sa mesta: Kakva je to reč – krademo? Vi ste potpredsednik Skupštine. Meni to nemojte da kažete ni slučajno.)
Gospodine Miroviću, molim vas ne dobacujte.
Reč ima gospođa Radeta.