Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS, kao što je najavljeno, biće protiv Predloga zakona o izboru poslanika Skupštine Srbije i Crne Gore. Da je Savezna Republika Jugoslavija, makar bi Azerbejdžan pobedila.
Mi smo protiv ovog zakona iz nekoliko razloga. Prvi je taj što se postupa suprotno narodnoj volji, kreira se narodna volja. U ime naroda se određuju predstavnici naroda i građana Srbije, makar ovih 91 koje mi treba da delegiramo, kako vi kažete po evropskim standardima, ne znam gde to još u Evropi ima; pokušavate na svaki način i po svaku cenu da u tu Skupštinu ubacite vaše poslušnike, ljude koji ni po kom osnovu i ni na koji način nisu zaslužili da se u toj skupštini nađu.
Čuli smo argument šefa poslaničke grupe DOS Čedomira Jovanovića, predlagača zakona, koji kaže - svi ljudi koji će se naći u Skupštini državne zajednice, to više nije ni država, to je neka zajednica, neko svetsko čudo, učestvovali su u izbornoj kampanji. Pa, kakav je to, gospodine Šabiću, vi ste ministar u Vladi Srbije, kakav je to argument - učestvovali su u izbornoj kampanji.
U kom to zakonu piše - učestvovali su u izbornoj kampanji; pa će da napišu: jedan je lepio plakate, drugi je trčao od lokalne televizije do lokalnog radija i on je zato zaslužio da se nađe u Skupštini državne zajednice Srbije i Crne Gore. To je smešan argument. To nema nigde u pravnom poretku Srbije i Savezne Republike Jugoslavije do juče i danas neke nove državne zajednice. To nigde ne piše, to ne može da bude pravni osnov.
Izmislili ste zato što druge argumentacije nema. Zato što DOS mora da obezbedi većinu, na bilo koji način, onda će da se bavi ovde otimačinom mandata poslaničkim grupama i onda njima daje još pravo da se pojave tamo. Imam ovde jedan od amandmana narodnih poslanika. Hoće li se u državnoj zajednici Srbije i Crne Gore pojaviti Laburistička partija. I da sada narod ne bi mislio da sam lud ili da nešto izmišljam, još nisam poludeo, izvesni Bratislav Đurić je poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, evo ga čovek, ako može to kamera da uhvati, stavio pečat Laburističke partije.
Hoćemo li u zajednici Srbije i Crne Gore imati poslanike Laburističke partije? Koja je to partija? Gde se to nekad glasalo za njih? Ko je glasao za narodne socijaliste, nenarodne socijaliste, ko je za to glasao? (Glasovi: Narod.) Ko je glasao za ne znam ni koga ćete još da stavite u Skupštinu. Narod nije za njih glasao. Narod je glasao: za zbirne izborne liste DOS, SRS, SPS i SSJ. Ama baš nikog više. (Žagor u sali.)
Ovo su, izgleda, ovacije, geni u čoveku koji je učestvovao u rastakanju države i stvaranju zajednice. Šta da radite, takva su vremena došla.
Što se tiče SRS, da bi ljudi razumeli, govorim pre svega običnom narodu Srbije, mi nemamo ne znam kakvih posebnih razloga ili naročitih interesa da se žestoko suprotstavljamo, jer ćem mi tobož nešto izgubiti. Kod nas nema izdajnika ni u Republičkoj skupštini, ni u Saveznoj skupštini nije bilo. Nema ih nigde. Nama niste uspeli da otmete, čini mi se jedinoj od opozicionih poslaničkih grupa, ni jedan jedini mandat. Nećete u tome ni uspeti zato što se držimo čvrsto, hrabro.
Ali, sada želim da vam ukažem na ono što je problem, prosto znam da će neko pročitati ovo što smo govorili u Skupštini Srbije: zašto vlast u Srbiji, zašto vladajuća većina - u trenucima kada država ima mnogo problema, kada nam nestaje država, stvara se zajednica, kad imamo probleme u tri opštine na jugu Srbije, Preševu, Bujanovcu i Medveđi, kada imamo mnogo problema na Kosovu i Metohiji kao država, kada pokušavaju da nam nametnu probleme u Vojvodini, kada imamo probleme sa tužbama pošto država neće da reaguje povodom onoga što se dešavalo nekada na prostoru bivše Bosne i Hercegovine - zašto država samo želi da se obračunava sa svojim političkim protivnicima?
Doneću zakon gde će se u državnoj zajednici pojaviti oni koji nikada nisu bili poslanici, pa kada mi ni to ne bude dovoljno onda ću odavde da poizbacujem političke protivnike, jer mi se ne sviđaju. Na svakojake moguće načina. Prvo ćemo zakon o izboru poslanika, onda zakon o lusterisanju, ali posle tih lustera morate da znate da garantovano dolazi zakon o banderisanju, a budite uvereni da će na banderama da budu i oni koji su smišljali lustere, zato što se to na takav način vraća.
Zatvorite tu Pandorinu kutiju, pokušajte da napravite da u Srbiji funkcioniše normalan politički sistem, da demokratskim putem, neposrednim izborima odlučujemo, dakle da narod odlučuje o svojim predstavnicima, o onome ko će ga zastupati u narodnim predstavništvima, a ne na ovakav način, samo otimačina i samo političke protivnike skloniti, uništiti, ubiti, o lustere okačiti ili ne znam ni šta im uraditi. Zato vas pozivam da ovakav zakon ne prihvatite, a siguran sam da ćete sve ono što vam govore poslanici Srpske radikalne stranke, nemamo mnogo vremena i zato završavam, a mislim da neće biti kasno, jednoga dana shvatiti.

Dame i gospodo narodni poslanici, predložio sam da se briše član 5. predloženog zakona. Ukoliko se prihvati taj amandman, koji sam u ime poslaničke grupe Srpske radikalne stranke podneo, izbrisali smo postojanje jedne pravne institucije, koja bi trebalo da se zove - agencija, kao i mnoge druge pre ove, čije delovanje, a posebno plaćanje njenog delovanja, nije predviđeno u budžetskoj projekciji za 2003. godinu, ako se ne varam. Dakle, nigde u budžetu nemamo predviđena finansijska sredstva za osnivanje i rad ove agencije.
U članu 7, ako se ne varam, kaže se da će se iz budžeta Republike Srbije isplaćivati sredstva za rad ove agencije, pa mi se postavlja pitanje - da li je to onako transparentno i onako reformski, kako ste nas to učili do pre nekoliko dana? Posebno zato što je nemoguće da ste na ovako genijalnu reformsku ideju došli pre neki dan, kada ste dali ovaj predlog zakona u skupštinsku proceduru, nego pretpostavljam da je do toga moralo da dođe znatno ranije, u vreme kada ste nam davali ovde Zakon o budžetu na usvajanje, za koji takođe znamo na koji način je usvojen.
Poslanička grupa SRS smatra da ovaj predlog ne treba da bude prihvaćen, predlog Vlade Srbije, zato što se samo pravi dalja birokratizacija državnog aparata. Jer, ako se ovde kaže, a posebno u obrazloženju Vlade zašto odbija ovaj moj amandman, da je pravi razlog stavljanje ukupne proizvodnje, prometa duvana i duvanskih proizvoda u legalne okvire, onda nam cela priča ministra Đelića i svih ostalih predstavnika Vlade, koji su rekli da su to već stavili u legalne okvire, pokazuje da ovo nije dovoljan razlog ili nije pravi razlog.
Mi smo čuli da je sada već sve pod legalnim okvirom, da je sve jasno, transparentno, da nema više šverca ili da je sveden na najmanju moguću meru. Stanko Subotić - Cane Žabac, ovaj Petar Matić, ovaj Peconi itd, oni su slučajno, oni tu služe samo da se prosto pojavi neko njihovo ime, inače oni nemaju nekog većeg značaja, tako bi rekla Vlada.
Ali, u svakom slučaju, nemamo jasan razlog šta će da radi ova agencija i zašto je ona uopšte potrebna državi, šta će da rade ministri u ovoj agenciji? Kaže - neće oni imati nikakvu materijalnu nadoknadu. A šta će onda da radi ministar Veselinov u toj agenciji? Da li vi verujete da će Dragan Veselinov da sedi u toj agenciji, da ne prima nikakvu nadoknadu i da nema nikav interes?
Ne verujete ni vi, niti bilo ko drugi, zato što dolazi do sukoba interesa, i to je čisto i prosto kao pasulj. Nema velike filozofije, to je jasno kao dan, i niko ne veruje. I on zna da to neće da radi, nego će da razmišlja da li mu je povoljniji "BAT" Stanka Subotića Caneta, ili Pera Matić "Filipa Morisa", ili će da bude Peconi, sa ne znam ni ja kojom ponudom, pa ko da više.
A vi, ministre, znate dobro (pošto sam upoznat, znate da sve saznamo šta se u Vladi dešava, sa svim problemima koje ste imali oko "Tobaka" i mnogih drugih stvari) da tu ne idu pokloni od 100.000 maraka ili 100.000 evra, nego tu idu pokloni od milion, dva, tri miliona evra itd, pa baš nije slučajno da na čelu upravnog odbora, od tih 11, budu sve ministri, odnosno članovi Vlade. Vlada još jednu stratešku granu stavlja pod svoju potpunu kontrolu i pitanje je da li će time moći da suzbije šverc ili će se upravo ono suprotno od šverca dešavati.
Na taj način se vrši još jednom monopolizacija, potpuna monopolizacija. Vlada bi da sve stavi pod svoju kontrolu, administrativno upravljanje, a ne vidimo nikakvu čistu dobit i šta je ono jasno što će građani moći da imaju, što će građani moći da dobiju, ukoliko se prihvati osnivanje i rad ovakve agencije. Imate obavezu da nam kažete koliko će to koštati, koliko sredstava iz budžeta mora da se izdvoji, a toga nema u Predlogu ovog zakona; niste nas ni usmeno obavestili koliko novca mora država da izdvoji, koliko poreski obveznici da izdvoje?
Evo, danas smo saznali, možda je za građane zanimljivo, a molio bih i vas, ministre, da obratite na to pažnju - umesto oduzimanja para od građana za osnivanje ovakve agencije, bolje da se ne daje pravo Šiptarima na jugu Srbije da ne plaćaju struju, jer srpske izbeglice plaćaju struju.

Evo završavam, budite strpljivi.

Srpske izbeglice plaćaju struju. Naši najsiromašniji slojevi stanovništva plaćaju struju, a vi znate, gospodine ministre, da vam odozdo Čović i drugi šalju svakodnevno nekakve specijalne dopise, kojima se  Šiptari iz Bujanovca, Preševa i Medveđe oslobađaju plaćanja električne energije, da bi se, tobože, sačuvao mir.
I još jedno pitanje, transparentno - vidim da ovde dobijamo neke amandmane, gde piše Labour party of Serbia, a gore iznad, slabije se vidi: Laburistička partija Srbije. Ja nisam čuo da je ta partija na izborima učestvovala, ali svakojakih čuda u Srbiji ima, pa ni ovo više nije nemoguće. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto ste juče ukinuli državu u kojoj smo toliko godina bili, Đinđić i Koštunica pre svih, danas nam dajete neke međureformske zakone, kako to kaže ministar finansija Božidar Đelić. Sve reformski zakoni, sve čudo do čuda, narodu sve teže i sve lošije, ali se oni zbog toga mnogo ne sekiraju.
Danas je ministar Đelić govorio o tome kako je postojala neka mafija, neki koji su radili sa cigaretama u bivšoj vlasti, pa da se to ne bi odnosilo na bilo koga iz SRS pozivam ga da kaže ko su ti ljudi. Znam imena i prezimena tih ljudi i neka ću pomenuti sada, a ako je neko od nas u to umešan, neka izađe i neka to kaže u lice, a ne da neko može da pomisli kako se to i na časne ljude odnosi, iako znamo da sa tim nikakve veze nismo imali.
Što se tiče zakona koji mi danas treba da donesemo mogao bi da se zove ne zakon o duvanu, već zakon o agenciji. Još jedna agencija se osniva pod patronatom Vlade Republike Srbije. Vlada Republike Srbije grabi svu moć u svoje ruke. Posle uzimanja monopola nad trgovinom nafte i naftnim derivatima, sada isti slučaj imamo i sa duvanom i agencija se osniva ne zbog organizovanja i sprovođenja tendera za obavljanje proizvodnje duvanskih proizvoda, već pre svega zbog drugog dela, a to je utvrđivanje ispunjenosti uslova za obavljanje trgovine duvanskim proizvodima. To je suština.
Kada ministar Đelić kaže - imamo neuporedivo manji šverc nego u prethodnim godinama, ispada da su oni tačno u procenat izračunali koliko ima švercovanih cigareta; ako to znaju onda se postavlja pitanje - pa kako ne znaju ko su ti koji švercuju cigarete danas, ko su ti koji danas švercuju duvan. Ministar Đelić danas, hvaleći "fast" cigarete, kaže da su one napravile jedan prodar na tržište; inače sam nepušač, ali sam doneo kutiju tih cigareta: na kutiji nema - ko ih proizvodi; nema - gde se prerađuju.

Nemojte, ne reklamiram proizvod, govorim najgore o ovom proizvodu, za razliku od vašeg ministra koji je reklamirao taj proizvoda. Na ovoj cigareti ne piše ko proizvodi ovu cigaretu, ne piše gde se prerađuje. Prerađuje se u DIN-u i DIV-u ...

Molim vas da budete korektni i da mi ovaj minut ne računate u vreme za diskusiju, ovaj minut ćete mi oduzeti, govorim o nečemu što je vrlo ozbiljno a ne reklamiram proizvod.
Dakle, ovde nema, nigde ne piše ko ga proizvodi. A zašto sam to rekao? Proizvodi ga DIN i DIV, a doći ćemo do Peconija i do toga koga sve Peconi finansira. Proizvode prerađuju i pakuju DIV i DIN i to rade u dva puta većim količinama nego sve ostale cigarete na kojima piše da su oni proizvođači tih cigareta, DIV-a i DIN-a. Dva do tri dinara naplaćuju preradu onoga što dođe u jednu paklu cigareta, a pakovanje tih cigareta prodaje se po 30 dinara.
Taj duvan se uvozi iz Južne Amerike i Azije. Peconi ga uvozi budzašto - ako se dva i po miliona pakli dnevno potroši, ne značajno manje ovih cigareta o kojima govorimo - računajte koliki profit ide tom Peconiju i drugim ljudima iz vrha vlasti koji sa njim rade taj posao. Jer, nije reč ni o kakvom tržištu, nije reč ni o kakvom ozbiljnom poslu, nego je reč o monopolskom položaju, reč je o banditizmu, o tome da udarne televizije reklamiraju te cigarete po ceo bogovetni dan, a da se taj novc sliva bez ikakve kontrole u privatne džepove.
E, sad da vidimo koga finansira Peconi. Neka izađe ministar i neka kaže koga finansira. Znam da SRS ne finansira, a vi znate da neke stranke iz vlasti, kao i neke druge očigledno, finansira. Pa da vidimo koga i na koji način on to finansira. Da vidimo šta radi Petar Matić. Znate li ko je on? Ne znate?
Znate Onda, gospodine ministre, izađite pa kažite kakve probleme ste imali posle sukoba BAT-a i Japan Tabaka, kada su dolazili državni funkcioneri nekih stranih zemalja i tražili prijeme, pa jedne niste hteli da primite, pa ste drugog puta morali da ih primite zbog mnogo problema koje ste imali da objasnite svoje postupke, omogućavajući BAT-u Caneta Subotića, Stanka Subotića, Caneta Žapca - kada on ne zna šta da radi podnosi tužbe protiv srpskih radikala, a pre svega Vojislava Šešelja - monopol.
Ništa drugo tu nema, nego što više državnog aparata, što više birokratije, 11 članova upravnog odbora, sedam članova sa predsednikom nadzornog odbora, direktor agencije - to je najunosniji posao danas u Srbiji. Unosnije mu je da bude direktor agencije nego da bude, recimo, ono što je bio Vojislav Koštunica do juče.
On o svemu odlučuje: koliko će BAT da dobije, Di trejd, Dalvič, kako god hoćete, ali u svakom slučaju su preduzeća Stanka Subotića Caneta. Zato to neće doći ni pod čiju kontrolu, nego će predstavnici vlasti, oni koje Vlada odredi, da kažu - ti imaš pravo da trguješ, a ti nemaš pravo da trguješ; pa ćete onda da imate dozvoljenu reklamu, celodnevnu reklamu na svim televizijama za ove cigarete, a mene će predsednik Narodne skupštine ili predsedavajući Narodne skupština da opominje zato što tobož te i takve cigarete reklamiram.
Osim jačanja birokratskog aparata, osim uzimanja još sredstava iz budžeta, ne vidim kako će se na ovaj način, stvaranjem agencije, doprineti da više finansijskih sredstava dođe u budžet Srbije. Nadam se i voleo bih da nisam u pravu, ali nažalost dosadašnje iskustvo i delatnost DOS-ovske vlasti to pokazuje, pa čak i današnje reči ministra Đelića, koji je hvalio ovu vrstu kampanje i takvu vrstu prodora na celokupno srpsko tržište.
Još jednom se zahvaljujem, a za one koji ne znaju šta se zbiva na tržištu duvana, šta se sve događa u našoj zemlji, neka pročitaju knjigu dr Vojislava Šešelja "Stanko Subotić Cane-Žabac, kralj duvanke mafije". Ne biste se smejali, bilo bi poučno za vas ministre.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 7, u kome tražim da umesto iznosa od 261.501.819.000, stoji iznos 192.732.942.522 dinara. To je u skladu sa politikom SRS i sa onim što smo zahtevali juče u načelnoj raspravi, a to je restriktivniji budžet. Mi nismo tražili da se prebacuju posebna novčana sredstva, posebno pare da se daju ovome ili onome fudbalskom klubu, ovoj ili onoj organizaciji, udruženju itd. Mi tražimo restriktivniji budžet, jer smatramo da je to uslov bez koga Srbija ne može da napreduje.
To smo tražili posebno, a nadam se da će biti prihvaćeni amandmani i na član 4. i 6. kojima se smanjuje ukupan budžetski rashod, te će ovaj moj amandman i te kako imati smisla.
Vlada je odgovorila na ovaj amandman i rekla da je struktura izdataka budžeta u direktnoj funkciji ekonomski reformi i oporavka privrede, pa se sada pitam - da li su u funkciji ekonomskih reformi, oporavka naše privrede, i ti troškovi, a malo pre nam je ministar Đelić rekao da su troškovi unutar Ministarstva finansija, troškovi za putovanja, troškovi cele Vlade, članova Vlade.
Kakvi su to troškovi Ministarstva za ekonosmke veze sa inostranstvom, za putovanja, od 28.500.000? Koji su to troškovi? Pa gde ti ljudi idu? Šta ti ljudi rade, ko su ti ljudi, odakle toliki troškovi? Šta će ovom ministru, koji je radnička zakletva, kako to reče predsednik Šešelj juče, radnička zakletva, troškovi putovanja 5.200.000, odakle to sve?
Da je to za inspekciju - kakva je inspekcija Ministarstva za ekonomske veze sa inostranstvom, 28.500.000, odakle ljudi, pa to svakoga dana da ide u Toronto i Sidnej, pa ne može toliko da iazđe. Odakle te pare? Izađite, gospodine Đliću, pa mi kažite - to je za to i to. Ja tvrdim da nema odgovora. Zato je išao onaj amandman Nataše Jovanović, kojim smo tražili da dođe više novca poljoprivredi, zato što nema odgovora na pitanje - zašto 28,5 miliona za putne troškove.
Što se tiče privatizacije, zahvaljujući Stevi Kesejiću, koji mi je doneo ovo, ovo je set materijala krivičnih prijava, tužbi u upravnom sporu, zbog načina na koji pokušavate da privatizujete šećeranu u Crvenki. Jedan jedini ponuđač na tenderu. Slučajno, dobro se znaju sa ministrom za privatizaciju, Aleksandrom Vlahovićem. Mislim da se zove (strani naziv - ne razume se). Oni traže da ono što za četiri dana proizvodnje napravi Šećerana u Crvenki, oni dobiju celu fabriku, da oni dobiju većinski paket akcija i da mogu da rade šta hoće i kako hoće, a vi niste umeli i uspeli dovoljno dobro da izračunate koliko i na koji način će od privatizacije novca da dođe i koliko bi moglo da se usmeri na drugačiji način.
Nema usmeravanja u razvojne investicije, čak se ni ne zna, i ne moguće je izračunati koliko će toga biti, jer, ako bude više tih prijatelja, i više ovakvih troškova, onda će od privatizacije sigurno doći još mnogo manje novca.
Prihvatanjem ovog amandmana, u stvari bismo oborili ovaj nerealni budžet, a ja pozivam ministra finansija da izađe i da kaže koji su to troškovi od 28,5 miliona, a za troškove putovanja Ministarstva za ekonomske veze sa inostranstvom?
Ako su putovanja članova Vlade, već u okviru Ministarstva za finansije, ko to putuje, gde putuje i zarad čega putuje? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, smešno mi je, naravno, sve ono o čemu je govorio ministar Đelić, njegovi hipomanični istupi, ali ću prvo da kažem o čemu je ovde reč i šta sam tražio predloženim amandmanom.
Naime, u članu 14. stav 1. alineji 1. iznos "1.370.000.000" zamenjuje se iznosom do "180.000 dinara".
Reč je o novcu koji pripada tzv. Koordinacionom telu, koje je formirala Vlada Srbije, učestvovala je nešto i Savezna vlada, malo se ljutili, pa zatim učestvovali. Bog će znati ko sve stoji iza toga. U svakom slučaju, to smo tražili zato što ni u ovom novom, dodatnom izveštaju, nismo dobili nikakve informacije kako će se taj novac trošiti.
Niko nam nije rekao gde će te pare da idu, da li će se plaćati određene organizacije, udruženja, da li će se davati i isplaćivati plate Srbima na Kosovu i Metohiji, ili će taj novac onako kako želi i onako kako to on samo zna, onako kako to samo on hoće, trošiti Nebojša Čović. Nigde nikvakve garancije za način trošenja tog novca apsolutno u budžetu ne postoje, to ne postoji ni u svim drugim propratnim aktima, koje nam je ministar doneo, koje nam je Vlada dostavila.
Zato smo mi tražili, i nije slučajan ovaj iznos, jer smo tražili da se otprilike na ovakav način, po ceni po kojoj Vlada prodaje srpske šećerane, da se na taj način i po toj ceni izgrade nove šećerane na Kosovu i Metohiji i na taj način će se najbolje finansirati narod na Kosovu i Metohiji, mnogo bolje, jer od ovoga teško da će išta videti.
Teško da će išta videti, zato što se ne zna ni ko, ni kako će taj novac da troši, a davati to u ruke Nebojši Čoviću, bez ikakve provere, zaista je krajnje neodgovorno. Ja bih molio ministra pošto znam da čak i on, kakav je da je, a o njemu mislim sve najgore, verovatno i on o meni. Hvala mu na tome. Ali, mislim da bi bilo dobro da još jedanput odgovori i za ovo - gde će da idu tačno pare, i da ne priča te priče za koje možete da se snalazite - na šta se troši 28,5 miliona, nego da nam kažete konkretno na šta se troši tih 28,5 miliona, jer znate da ni sami ne znate našta će to tačno da ode.
To vam je dostavio ministar, onako je tražio, kao što je i ovo ovaj dostavio - dajte mi 1.370.000.000, a našta će da se troši, to Bog otac ne zna, i nikome živome nije jasno.
Ja vas pozivam da prihvatite ovaj amandman. Kad se radi o raspoređivanju tih finansijskih sredstava, koja bi se na takav način uštedela, bilo bi dobro, ali da to ide onako kako biste vi rekli, u transparentne programe za srpski narod na Kosovu i Metohiji, za one koji žele da opstanu na svojim vekovnim ognjištima, za one koji žele da žive životom dostojnim čoveka, ali da znamo da taj novac tamo ide.
Još bih samo želeo da kažem...

 Ja sam prekoračio vreme, a viste prekardašili u tome, ali završavam.
Naravno, glasanje o budžetu svaki put je glasanje o Vladi Republike Srbije, glasanje kojim se pokazuje ko je vlast, a ko je opozicija. Oni koji na bilo koji način podrže budžet, a ima raznih načina za podršku budžetu, definitivno će javnosti i građanima Srbije pokazati da su za Zorana Đinđića i njegovu Vladu.
Naravno, mi srpski radikali ćemo jasno staviti do znanja da smo i protiv budžeta, i protiv Vlade Republike Srbije.
I na kraju, samo bih reklamirao novu knjigu dr Vojislava Šešelja.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne znam zašto nas je Vlada naterala da radimo do 23,00 sata, zašto ovo nije obavljeno mnogo ranije, kada je bilo vreme? (Dobacivanje iz sale.)
Nemojte vi da se mešate u ono što govorim, niti vam je to pravo, niti smete to da činite i niste vi tu da dajete odgovore, a kada vas budem pitao onda vi izađite pa kažite. Ali, izgleda da vam se usladilo to da dobijate funkcije protivzakonito, pa ste rešili i funkciju predsednika Vlade da dobijete.
Za razliku od drugih poslaničkih grupa, koje su govorile i o tome kako je potrebno prebaciti nešto novca, odnosno više novca u različite pozicije i različite razdele, mi iz poslaničke grupe SRS to nismo činili. Mi smo, rekao bih, bez ikakve demagogije tražili jedan restriktivni budžet, tražili smo, dakle, smanjenje potrošnje, štednju, tražili smo da se smanji, odnosno da ne postoji budžetski deficit od 46 milijardi i 900 miliona dinara.
Tražili smo to zato što smatramo da je to jedina šansa i jedina mogućnost da Srbija krene putem napred, ali smo videli i nekoliko stvari koje su morale da budu promenjene u ovom budžetu - prostom analizom, postoje stvari na koje niko nije pružio odgovor, niti pokušao da to učini.
Pogledajte samo razdeo predsednika Republike, u kome se govori o nekih 90 miliona za mašine i opremu. Ne znam da li je za Koštunicu, ili za koga drugog, izračunajte da je to 360 automobila "Jugo" na godišnjem nivou. Znam da će predsednik Srbije postati gospodin Šešelj, ali ne verujem da ste ovo njemu namenili i da znate zašto to treba da se uradi.
A onda bih vam ukazao na nekoliko neverovatnih nelogičnosti, a to su putni troškovi predviđeni za pojedina ministarstva. Pogledajte Ministarstvo za ekonomske veze sa inostranstvom, ako sam dobro zapamtio, a mislim da jesam, 28,5 miliona je predviđeno samo za putne troškove. Gde idu ti ljudi?
Nedeljno tri puta da putuju u Sidnej i da plaćaju povratnu kartu, ne može toliko da izađe na godišnjem nivou. Uzeo sam grad za koji je najskuplja avionska karta. Gde ti ljudi toliko idu?
Ako je za Ministarstvo vera 350.000, ako je za Ministarstvo za nauku i tehnologiju 580.000, gde ide taj čovek, šta taj radi, da li na Mars putuje? Gde idu ti ljudi sa 28,5 miliona? To je moglo da se prebaci u onih sedam milijardi i 530 hiljada za poljoprivredu, da se te subvencije povećaju. Imamo taj amandman da se poveća do devet milijardi, različitim uštedama je to moglo da se uradi, a ne da je danas neophodno 30 vagona za jedan kombajn pšenice itd.
Mi smo tražili ozbiljnije objašnjenje za priču o ugovorima za usluge - ko to pruža tolike usluge? Kao nekada što smo imali da je pod onim - ostalo, moglo svašta da se vodi, e tako i sada - ugovori po usluzi i za usluge. Kakve to usluge ko pruža pojedinim agencijama, kakve to usluge pruža pojedinim ministarstvima - objašnjenja nema.
Naravno, mi se ne radujemo nikakvim štrajkovima, to ste vi radili, na takav način ste, a kasnije i nasiljem na vlast došli. Mi to nikada nismo činili, ali je normalno da imate štrajkove kada imate lažnu sliku realnosti, kada vi kažete da je sve mnogo bolje, a narod živi sve teže, narod ne može da plaća toliku cenu električne energije, a mi vidimo da Vlada daje pozajmice, od kojih ne naplati kasnije kamate, sindikatu EPS-a, PIU i još nekim drugim organizacijama, udruženjima i agencijama.
E, to je nešto što ne sme da bude dopustivo i što ne sme da se čini. Ovde smo imali jednu interesantnu raspravu o tome. Verovatno to gospodin Đinđić, da mu neko ne bi zamerao neoanarholiberalističke ili ne znam ni ja kakve stavove, ali nema potrebe za tim. Nigde više nema divljeg liberalizma u svetu, nema ni jedne ozbiljne zemlje koja takvu tezu zastupa. Ne znam šta traži neko drugi, ali nema ni jedne zemlje koja to zastupa i nemojte sa tim tezama da opovrgavate činjenice koje su narodni poslanici ovde iznosili.
Neka dođe ministar, gde je taj ministar? Neka kaže za šta će 28,5 miliona, gde taj čovek putuje, gde taj čovek ide? Kažete - deficit će se nadoknaditi, između ostalog, privatizacijom. Nema ulaganja u razvojne investicije posle toga, od novca za privatizaciju. A kako teče ta privatizacija?
Gde je ministar za privatizaciju? Nema ni njega. Teče tako što, recimo, šećerana u Crvenki, zato je podneta krivična prijava protiv Dragana Veselinova, Petra Munćana i Miodraga Vukotića, podnela je ta šećerana, zato što hoće za ono što ta šećerana može za četiri dana da zaradi za toliko da je prodaju, baš za toliko, i naravno da posle toga nema za razvojne investicije, naravno da država Srbija od toga ne može da ima novca.
Takođe, mogao bih, naravno, da govorim i o donacijama, o ovim kreditima i ostalim zaduženjima, ali znam da vi nemate vremena ni da slušate, niti bilo šta drugo.
Zahvaljujem se na pažnji, a nadam se da će jedna drugačija, jedna bolja Vlada, posle ubrzo održanih parlamentarnih izbora, na drugačiji način pripremati zakon o budžetu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, slušali smo ne juče, već dve godine napade na sve one koji drugačije misle, bez naročitih obrazloženja, sa malo ili nimalo dokaza, a danas, odnosno sinoć nam je predstavljen završni račun za 2001. godinu kao bogom dani papir, kao nešto što nismo ni sanjali da ćemo tako dobro urađeno da dobijemo i za to sve pohvale zaslužuje Vlada Republike Srbije.
U samom završnom računu, odnosno u analizi rada budžetske inspekcije možete da ustanovite brojne nepravilnosti, o kojima ću govoriti kasnije, ali bez obzira na to moram da ukažem na neke stvari koje bi trebalo da predstavljaju činjenicu, a koje su sve samo ne činjenice i argumenti. Naime, Vlada Republike Srbije kaže da je u sprovođenju ekonomske politike za 2001. godinu imala projekciju društvenog proizvoda sa realnim rastom od 5%. Moram da vas podsetim, a onda kasnije navodi da je nominalni rast bio 81,5% itd, da je to rast u odnosu na 2000. godinu, prvu posleratnu godinu, ali ona tri meseca vladavine DOS-a, odnosno tzv. Prelazne vlade, ali tada su vladali DOS i njegovi krizni štabovi, kada su ono otimali sve što su stigli, upadali gde su stigli i kada je spuštena proizvodnja, razume se u našoj zemlji, za ogroman procenat. Ni u odnosu na sve to DOS nije uspeo da obezbedi veći društveni proizvod od onoga koji ovde navodi.
Moram da primetim jednu stvar, da je dosmanlijski režim gde govori o sadržini zakona, kaže "u strukturi ukupnih rashoda sredstava za subvenciju u privredi učestvuju sa 17,53% i to programi u soabraćaju izvršeni su u ukupnom iznosu od 38,10% više od plana". Postavlja se pitanje ko je to odobrio, gde odoše tolike milijarde. Ne desetine hiljada dinara, kao što su neki govorili, milijarde. Juče smo saznali za milijardu 544 miliona od G-17. Da li je bilo G-17 ili GEJ-17 plus, ja to već ne znam, milijardu i 544 miliona. Danas imamo rupu od 400 miliona maraka, od 11-12 milijardi i ne zna se gde je. Ja ću da vam kažem gde je. Eno ga kod Čumeta u firmi "Difens", da vam to jasno stavimo do znanja. Oni su radili te puteve, oni su te pare dobijali i sada se pita kako to ovde nema u Izveštaju, kako se u Izveštaju kaže šverc od 50%, cigareta je smanjena, šverc od 15 do 20%. Ako se zna gde je šverc zašto se taj šverc ne zaustavi?
Kako je moguće da niko ne zaustavlja taj tok, a ima evidenciju da je 15 do 20% cigareta prošvercovano. Znate li ko švercuje? Stanko Subotić-Cane, najveći bandit u Srbiji, Žabac mu je još jedan nadimak i on se valjda time ponosi.

Da li ima negde u Poslovniku i zakonu da ne smem da pomenem Caneta Žapca?

Ja iznosim istinite činjenice i zbog toga postoji i knjiga "Kralj duvanske mafije Cane Žabac" koju je napisao dr Vojislav Šešelj, a vi izađite pa branite Caneta Subotića. Vi gospođo Čomić izađite pa kažite da li je to gospodin Cane  i gospodin Čume, nekada nešto dobro uradili za državu.

Ja vas samo molim da mi ovo vreme ne računate, ovih 30-tak sekundi.