Neće se ljutiti gospoda Čume i Cane, samo će neke nove tužbe da podignu, ali nema veze. Što se tiče donacija, o kojima je rečeno da je sve transparentno dobijeno, ja postavljam tu nekoliko pitanja. Mi smo u ovom prvom izveštaju, bez ovog naknadnog, a kasnije ću reći nešto i o naknadnom izveštaju, dobili informaciju koliko je dobijeno od 3.366.000.000 i šest ili sedam stavki na koje je to potrošeno i kako je raspolagano.
Za šta je potrošeno 547 miliona koje je dobilo Ministarstvo za ekonomske veze sa inostranstvom? Da ne pričamo o tome da nas onda laže ili televizija ako je samo ovoliko donacija ili nas laže završni račun. Niste mogli oka da otvorite od silnih donacija koje smo dobijali svakog dana, sve su bili iznosi, što milioni, što milijarde. Sad vidimo da to i nije baš bog zna šta. Ovo što ima u dodatnom objašnjenju, lepo je ovo što je davano za socijalnu pomoć, za penzije poljoprivrednim proizvođačima itd, ali da vidimo zašta je trošeno, recimo, iz oblasti obrazovanja i sporta, pre svega obrazovanja? Vi mislite sad da naša deca nešto lakše mogu da nauče, da neki bolji program nauče, da nešto bolje savladaju. Ne, tu se pare troše na Nataše Kandić, Sonje Biserko, fondove za otvorena društva, za njihove seminare o reformama itd. Da znate, građani Srbije, da na to idu pare, za njihove okrugle stolove o reformama, pa im onda pogrešno uplate sredstva i to dva puta im pogrešno uplate sredstva. Pa, Američka ambasada, projekat gađanskog vaspitanja, itd. Lepo, da znaju ljudi da nisu te pare dobijene onako da bi narod imao da jede ili da popravlja mostove koje su oni porušili. Što nema ovde - popravljen je most u Novom Sadu, koji je srušen pre tri ipo godine. Nema nijednog novog mosta, nema nijedne crvene vrpce, nema nigde ničega. Govorili su neki ovde o troškovima Privremene Vlade Kosova i Metohije, nekada. 40 godina smo mogli da finansiramo privremenu vladu, koliko samo fali iz ovoga za Ministarstvo saobraćaja. Da li je tako, gospodine Anđelkoviću?
(Zoran Anđelković: 400 godina.)
400 godina, samo za ovo što je Čume uzeo. Samo što je gospodin Čume dobio, toliko smo mogli.
Što se tiče nekih koji su govorili ko je za koga glasao, mi kao srpski radikali, kao neko ko je za nacionalnu toleranciju, ne merimo i ne gledamo ko je koje nacionalne pripadnosti i za koga glasa. U Leposaviću i Zvečanu gotovo da nema Albanaca, sve su Srbi glasali za gospodina Šešelja.
Što se tiče potpredsednika Vlade Nebojše Čovića, on je rekao za Ridvana Ćazimija. Za one koji ne znaju ko je, reč o o tzv. "komandatu Lešiju". Nebojša Čović 2001. godine kaže: "Svi oni koji se raduju pogibiji Ridvana Ćazimija su zlonamerni, jer Ridvan Ćazimi - komandant Leši, šiptarski komandatn, je mnogo doprineo uspostavljanju mira na Jugu Srbije." Toliko, dame i gospodo, o tome ko štiti srpske nacionalne interese, ko ne. Srpski radikali su jedini od svih na srpskoj političkoj sceni bili protiv Plana Ahtisari - Černomidin i uvek ćemo moći lepo i jednostavno da govorimo i protiv svih onih koji rade u vladei i protiv gospodina Čumeta i gospodina Caneta. Zato se približava dan kada ćemo konačno pobediti.

Dame i gospodo narodni poslanici, od oktobra 2000. godine, kada je pučem, revolucijom, nasiljem (kako god okrenete), spaljivanjem televizije i Savezne skupštine, DOS zauzeo vlast,  krenula je politička hajka i haranga na sve one koji drugačije misle, na sve one koji su im se suprotstavili, da neko ne bi možda pomislio da se u narednom periodu vlasti, režimu ne suprotstavi, da im ne kaže neku drugačiju reč, ne izrazi različito mišljenje, a posebno ne kaže neku težu.
Moram da kažem da je izveštaj koji smo dobili na gotovo 300 strana je iscrpan, obiman, ali je zanimljivo da za 2001. godinu takav izveštaj nismo dobili. Izgleda da je bilo mnogo važnije da se takav izveštaj pripremi za 2000. godinu, kao sredstvo političkog obračuna sa onima koji ne misle isto kao režimske političke stranke, nego da se to uradi za 2001. godinu.
Kada je reč o završnom računu za 2000, godinu ovo je drugi ili treći put da se ovo nalazi na dnevnom redu. Svaki put je korišćeno kao političko sredstvo u obračunu sa političkim protivnicima. Svaki put su novine desetinama dana i nedelja pisale najgore moguće stvari koje su mogle o opozicionim strankama, njihovim predstavnicima, njihovim predsednicima, a najmanje su htele da pišu o onome šta se tu zaista dešava.
Na kraju smo doživeli i to da pojedini službenici Vlade Republike Srbije (službenici, ne čak ni funkcioneri) napadaju tužilaštva i sudije što nisu doveli do određenog dela postupka njihove krivične prijave. Zarad javnosti, krivična prijava ne znači ništa. Krivičnu prijavu može da podnese svako. Svako je ovlašćen da tu prijavu podnese. Nego, da vidimo gde su pravosnažne presude protiv koga i kada će da dođu, a da na tome ne insistiraju pojedini službenici, a pomenuo sam - ne ni funkcioneri. To mnogo više govori o vlasti, o režimu, nego bilo šta drugo. Mnogo više, zato što vlast, režim na taj način pokazuju da žele da pod potpunom, apsolutnom kontrolom drže pravosuđe, da drže tužilaštvo kao nezavisnu funkciju, nezavisnu čak i od pravosuđa, da žele i da mogu da podjarme sve one, pa i u medijskoj sferi, koji će u svakom trenutku da obavljaju taj prljavi posao.
Navešću jedan primer. Pre samo tri ili pet dana pojavio se u dnevnim novinama naslov, neposredno pred predsedničke izbore (na kojima je ponovo najveći rast pokazao dr Vojislav Šešelj, kandidat srpskih opozicionih stranaka), kažu - krivična prijava. Šta je krivična prijava? Danas smo videli - to što je prebacio pare, odnosno Vlada donela odluku da te pare idu za poplavljena područja Jagodine, Rače i Batočine. Ali, nigde nije pisalo objašnjenje, nigde obrazloženje. Nisu hteli da kažu konkretno o čemu je reč nego je samo važno - napadnite čoveka, kažite sve najgore o bilo kom, posebno o onome o kome drugačije mislite, o onome ko je sebi dozvolio taj luksuz da u vreme vaše "demokratije" drugačije misli, e, taj mora da bude stavljen na stub srama.
Naravno, ima onih, ne bih rekao zloupotreba, već najtežih mogućih stvari koje moraju da se sankcionišu, posebno kada je reč o držanju novca i uzimanju kamata od poslovnih banaka i slično, ali i za to postoje pravosudni organi. Kada dođe pravosnažna presuda o tome može da se govori, a ne ovde da neko maše krivičnom prijavom kao pravosnažnom presudom. Ima stotine krivičnih prijava protiv mnogih ljudi i ništa sa tim krivičnim prijavama nemaju.
To jedino služi - hajde da zamajavamo malo javnost, sada ćemo da im pričamo kakvi su ovi, da se ne bi pričalo o tome kakav je posao za autoput dobio Čume iz surčinske mafije, kako su neke druge poslove neki drugi dobijali i ko i šta danas u Srbiji radi. Kao i to da se priča o tome, jeste nenamenski potrošeno time što je dato u tu i tu fabriku, socijalni mir se sačuvao, a danas se socijalni mir čuva tako što se šećerane prodaju za tri evra ili za jedan evro, koliko već, tri evra, preterao sam. Sve će da bankrotira dok ne dođe do tri evra za koje za to treba da se da; nisam ja to za tri evra kupio, kupio je Miodrag Kostić, jedan poznati kriminalac iz Novog Sada. Ne znam za druge, a za njega znam da je jednu kupio sigurno, za ostale ne znam ko je kupio....

Samo vas molim da mi ne računate ovo vreme, da ne računate poslaničkoj grupi SRS.
Dakle, želeo sam da kažem jednu stvar. Mi smo ovde u Skupštini na početku rada od januara meseca 2001. godine, imali jedan, rekao bih, težak period ne samo neslaganja nego žestokih političkih obračuna. Uvek je bolje da je to u Skupštini, nego da je to na srpskim ulicama. Posle toga čini mi se da smo ušli u jedan mirniji period, jedan period normalnijih odnosa, rekao bih kolegijalnih, političkih protivnika, ali bez onoliko žuči i jeda koliko je bilo ranije.
Ovo što pokušavate da radite i ovo što rade pojedini službenici i pojedini funkcioneri vlasti neće na dobro odvesti, zato što će ponovo doći do tih sukoba. Nas nećete uplašiti time, niti krivičnim prijavama, niti pretnjama, niti bilo čim drugim. Mi se spremamo, i time završavam, da i na sledećim izborima dobijemo još više glasova, spremamo se da pobedimo i onda ćemo da pravimo završne račune.
Samo bih vas pitao, dobili smo sada saopštenje zaposlenih u Kolubari u vezi štrajka najavljenog za 11, za sutra, pa bi bilo dobro da neko i o ovome nešto kaže građanima i narodu Srbije, zašto žive svakoga dana sve teže; samo im na televiziji predstavljaju neko bajkoliko društvo, kako nam je mnogo bolje, mnogo lepše, a narod hleba nema više da jede. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, predložio sam da se u članu 9. stavu 1. tačka 12) menja, a reč je o članu koji govori o neplaćanju poreza na dohodak građana, na primanja ostvarena po različitim osnovima, u stavu 12. se kaže "stipendije i krediti učenika u mesečnom iznosu do 3.000 dinara", a predlog poslaničke grupe SRS, koji sam ja potpisao, glasi: "stipendije i krediti učenika i studenata u mesečnom iznosu od jedne prosečne zarade koja je ostvarena na teritoriji Republike prema izveštaju republičkog organa nadležnog za poslove statistike za prethodni mesec".
Dakle, mi smatramo da kategoriju studenata i učenika u svakom slučaju treba osloboditi plaćanja poreza. Mislimo da su to bila i predizborna obećanja vladajuće koalicije i svih onih koji su to nudili najmlađe radno sposobnoj populaciji, odnosno obećavali kule i gradove i govorili kako će živeti mnogo bolje, školarine nikada neće plaćati a stipendija će biti u izbilju, te smatramo da nikakvo oštećenje za naš budžet ne bi bilo da se ovako nešto ne plaća. U krajnjoj liniji, moram da ukažem na mnogo važnije izvore prihoda države. Ti javni prihodi bi trebalo da budu ostvareni po osnovu plaćanja poreza, ali nekih drugih obveznika koji imaju mnogo više finansijskih sredstava nego što su to studenti i učenici srednjih škola, koji primaju stipendiju za razvoj naučnog podmlatka ili neku drugu. Dovoljno za one koji nisu videli ili slušali malopre Tomislava Nikolića, doneo sam da pokažem knjigu - "Stanko Subotić-Cane, Žabac", tako ga valjda zovu, "kralj duvanske mafije".
Dakle, ako biste njega oporezovali onako kako je potrebno, onoliko koliko je potrebno, ako bi Stanko Subotić - Cane uplatio jedan promil onoga što je stekao mafijaškim poslovanjem i delovanjem na teritoriji Republike Srpske i SRJ, siguran sam da bi svim našim građanima bilo neuporedivo bolje, a u svakom slučaju, mogli bismo da garantujemo da za narednih 100 godina ne bi morao ovaj član, odnosno ovaj stav člana 9. da se menja, nikakve obaveze za studente i učenike srednjih škola ne bi morale da postoje ni u kom slučaju.
Dakle, dovoljno je da se ovo učini, država bi tu pre svega morala da dela, država bi tu pre svega morala da učini, i onda bi, siguran sam, beležila neuporedivo bolji rezultat i imala veće prihoda u stavki budžetskih razdela.
U svakom slučaju, pozivam vas da prihvatite ovaj amandman Poslaničke grupe SRS. Time će se i brojna obećanja, koja su davana studentima i učenicima, konačno, makar neka, ostvariti. Time ćemo pokazati da želimo da brinemo i o mlađoj generaciji, da ne želimo samo da ih koristimo za izbore.

Da izađu da glasaju, ali pošto me upozoravaju na prekoračenje vremena, iskoristio bih samo priliku, jer nam sutra neće ograničavati vreme na centralnom gradskom trgu u Novom Sadu, Trgu slobode, u 17 časova; govoriće predsednički kandidat jedinstvene srpske opozicije, dr Vojislav Šešelj. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, zanimljivo je nešto: od kada su potpisali sporazum sa Vladom Zorana Đinđića ovi iz DSS-a samo gledaju priliku da napuste salu.
Što se tiče ovog amandmana, podneo sam amandman na Predlog zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. U članu 3. Predloga zakona briše se stav 1. u kome se kaže: "Ako je drugim zakonom pitanje iz oblasti koju uređuje ovaj zakon uređena na drugačiji način, primenjuju se odredbe ovog zakona". Zakonom moraju taksativno da se navedu odredbe drugih zakona koje prestaju da važe njegovim stupanjem na snagu. Zakoni se donose na isti način, ravnopravni su i ovakvom opštom odredbom jednog zakona ne može da se derogira nepoznata odredba drugog.
Naime, ovde se postavlja jedno sasvim logično pitanje. Mi smo inače poznati, kao zemlja, i ne samo u ovom periodu u poslednje dve godine, od kada DOS vlada, već i u prethodnom periodu smo donosili mnoge zakone koji su dopunjavali osnovne zakone koji su postojali u određenim oblastima, te imamo najrasprostranjenije tzv. sporedno zakonodavstvo i nije ni slučajno, nije ni teško pretpostaviti što niko živ ne može da se snađe danas u pravnim normama, koje sadrže različiti zakoni, različiti čak i po svojoj prirodi, a tretiraju istu materiju.
Tako nam se čak događa da imamo krivično-pravne norme, ne u jednom krivično-pravnom zakoniku, već u čak više od 30 pojedinačnih zakona. Ovde se postavlja pitanje koji će se zakon smatrati generalnim ili opštim zakonom, a koji će se smatrati tzv. specijalnim ili posebnim, pa da možete da primenjujete čuveno pravilo ledž specialis derogat legi generali, jer u ovom slučaju ne možete da kažete da je reč o nekom ledž specialis-u, kojim ćete moći da derogirate, ukinete, proglasite nevažećim norme nekih drugih zakona, koji su manje opšti, odnosno koji se posebno odnose na određenu materiju.
Zato bi bilo, a pre svega zbog činjenice da je neophodno da se takve norme ukidaju, da konačno znamo da imamo sve u jednom zakonu, što se tiče poreske administracije, što se tiče poreske uprave, u Krivičnom zakonu, u krivičnom zakonodavstvu da imamo sve ono što se tiče krivično- pravnih normi, njegovih sankcija, da i ovde vrlo jasno i precizno znamo koje to norme važe, koje to norme ne važe. Ako to ne budemo učinili, čini mi se da ćemo nastaviti samo sa gomilanjem pravnih normi i da će ih svako tumačiti na način na koji želi i da nikada do kraja nećemo moći da znamo šta istinski važi, a šta je ono što može da se primenjuje kako to kome i na koji način odgovara.

Dame i gospodo narodni poslanici,  ovo koliko nas je ostalo, pošto nas je, siguran sam, manje od trećine u sali, znači nije dovoljno ni to kada se pomire Koštunica i Đinđić, da u sali bude dovoljno ljudi.
Na osnovu člana 141. Poslovnika predložio sam da se briše član 67. koji govori o privremenim merama obezbeđenja naplate poreza. Naime, ovim što je Vlada predvidela dogodilo bi se nešto što do sada nismo imali ni u teoriji, ni u praksi. Imali smo neku vrstu sličnog instituta, ali ne sa ovako diskrecionim pravima i ovlašćenjima, koja se koriste po ovom zakonu.
Za one koji ne znaju šta piše u članu 67. i nemaju zakon ispred sebe, reći ću najvažnije delove. Tu se kaže da "radi obezbeđenja naplate poreza koji nije dospeo za naplatu ili, "pazite "koji nije ni utvrđen, ali je pokrenut postupak utvrđivanja ili kontrole, postoji opasnost da poreski obveznik osujeti, onemogući, odnosno učini neefikasnim njegovu naplatu, poreska uprava može rešenjem ustanoviti privremene mere za obezbeđenje naplate", što znači da onda može da se stavi hipoteka na kuću, založna prava na pokretne stvari itd, pa se postavlja pitanje - a kako kada porez nije ni utvrđen, kako kada u članu 8. ovog zakona kaže da će svi odnosi biti u skladu sa normama bona fide, odnosno u dobroj veri će biti pravljeni između strana u poreskom postupku.
Šta ovo znači? Znači - nama se učinilo da neko prosto hoće da izbegne, mi nemamo nikakvo rešenje, nemamo nikakav papir o naplati poreza, čak se ne zna ni da li je ni koje je to lice, jer se ovde kaže - može da se desi da neko pobegne, pa će čovek pre nego što dobije bilo kakav papir o naplati poreza morati da brine o tome da li će neko da mu bane u kuću, finansijski policajac, poreska uprava, da li će neko da mu dođe da ga uhapsi tek onako reda radi, jer je neko smislio da bi on mogao da izbegne nešto slično, pa da mu uvedu založna prava na nepokretnim ili pokretnim stvarima.
Potpuno je nepotreban član. Omogućava apsolutnu arbitrarnost poreske uprave i mislim da se to ne sme prihvatiti, posebno zbog poslednjeg stava ovog člana u kome se kaže da žalba iz ovog člana ne zadržava izvršenje. Znači, moguće je da se radi kako hoće i šta hoće.
Zanim ljivo je, i ja sam to dao u svom obrazloženju i rekao, kako može da bude onemogućena naplata uopšte neutvrđenog poreza. Dakle, vi ovde nemate utvrđen porez, a onda kažete i nekoga unapred optužujete da je onemogućio naplatu poreza koji ne postoji, koji uopšte nije utvrđen. Ovo liči zaista na ozbiljne pripreme za obračun sa svima onima koji nisu bliski režimu Koštunice i Đinđića. Moram da kažem da i u odgovoru Vlade na moj amandman, osim činjenice da se kaže da postoji privremena mera radi obezbeđenja naplate i sada, da takav pravni institut postoji, ništa ne piše i da je ovo jedna rigorozna mera koja nikome neće ići u korist, koja nikome neće služiti, a samo će dovoditi do daljih i sve većih podela u samom društvu.
Na kraju bih iskoristio priliku, pošto druge nemamo....

Završavam upravo, gospođo Mićić, budite strpljivi još 10 sekundi.....

Završavam za 10 sekundi, imajte strpljenja, neću ništa uvredljivo reći na vaš račun. Dakle, pozvao bih samo sve građane srpske Vojvodine da u petak u 17 časova na Trgu slobode dođu na veliki miting jedinstvenog kandidata srpske opozicije dr Vojislava Šešelja. Vidimo se u Novom Sadu. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, dobili smo još jedan predlog zakona vladajuće većine, mada je danas teško znati ko je sve u toj vladajućoj većini. Možda će od danas i mnoge stvari biti jasne, pa će se sve to  vratiti negde na 5. oktobar i na one koji su tada dolazili na vlast paleći federalnu Skupštinu i zgradu RTS-a.
Moram da ukažem na nekoliko formalno-pravnih nelogičnosti prilikom predlaganja ovakvog zakona, a to je da se zakon predlaže u trenutku kada izborni postupak već traje, kada je izborni postupak u toku, kada imamo samo ponovljene izbore. Ne smeju se menjati pravna pravila i pravna procedura u toku samog postupka. To nalaže elementarni princip pravne sigurnosti, princip koji je, inače, ova Narodna skupština, a da ne govorim o Vladi Republike Srbije kao izvršnom organu vlasti, desetinama ili stotinama puta već pogazila. To je nešto što bi trebalo da predstavlja ključnu primedbu. Ne bi bilo ili bi bilo mnogo manje problema da je ovakav zakon predložen tri, četiri, pet ili šest meseci pre početka izbornog postupka, ali vaša muka vas je naterala dakle, razlozi oportuniteta, da pribegnete, ovakvim izmenama Zakona o izboru predsednika Republike.
Nije slučajno, pre svega zato što je vladajuća većina izgubila poverenje većine naroda u Srbiji i nije u stanju, obe frakcije vlasti u Srbiji nisu bile u stanju da izvedu više od 45% birača u drugom krugu. Moram da kažem da smo mi iz poslaničke grupe SRS podneli nekoliko amandmana, a zarad javnosti je potrebno reći da je reč o vrlo malim izmenama i vrlo malom broju članova, na one članove za koje smatramo da u potpunosti krše ustavna prava građana, pa čak i onih koji se kandiduju za predsednika Republike. Tako, na primer, Čedomir Jovanović razlozima oportuniteta objašnjava smanjenje iznosa koji treba da dobiju predsednički kandidati. Dakle, dvostruko manje u ponovljenom izbornom postupku, iako je reč o istom procesu, iako je reč o nečemu što bi moralo da bude potpuno jednako i u čemu bi predsednički kandidati morali da imaju ista prava.
Da sad uzmemo, rekao bih, nešto što je logično ponašanje. Ako je svima jasno da ćemo sada na predsedničkim izborima u Srbiji imati, najverovatnije, dva ozbiljna kandidata, jednog kandidata vlasti - pošto vidim da ste se lepo danas dogovorili, vi Đinđićevci i vi Koštuničini, da će sve da funkcioniše, da se zaboravilo na odluku Administrativnog odbora o oduzimanju mandata, o svemu drugom; rekao je Montgomeri juče da morate da se dogovorite, kao što gospodin Bogdanović kaže - lepo je družiti se, da budu fleksibilni; dve, dve i po godine ste zamajavali i zavitlavali narod, ništa nam od svega toga ne smeta, drago nam je da to konačno građani Srbije vide, drago nam je da to građani Srbije shvataju - i, tu je drugi, opozicioni kandidat. Sigurni smo, posebno posle rezultata prvog izbornog kruga, kada više neće moći da bude onih laži navodnih agencija za javno mnjenje, koje opozicionom kandidatu daju tri, četiri, pet procenata, pa dobije 24%, da će se svi glasovi sliti na ta mesta i da će tu biti vođena odlučujuća bitka.
Sada se postavlja pitanje da li su ti koji su bolje prošli krivi, pa će ići na te izbore, pa sad treba da budu kažnjeni, da ne dobiju ni onoliko finansijskih sredstava kojima mogu da plate potpise koje će ponovo morati da skupe. Nemojte da zaboravite, svi predsednički kandidati će ponovo morati da skupe 10.000 potpisa, sudski overenih, a to je taman onoliko koliko će sada, po vašem Predlogu zakona, moći da dobiju. Za kampanju ništa.
Mi u prethodnoj kampanji za našeg predsedničkog kandidata nismo plaćali ni jednoj lokalnoj televiziji, osim, eventualno neki naš odbor po jednu ili dve emisije, ali ništa nismo plaćali iz centrale. Nismo plaćali spotove ni na jednoj televiziji, nismo želeli da ih emitujemo na Televiziji Pink zato što niko od srpskih radikala nije mogao da gostuje godinama na toj televiziji i na mnogim drugim televizijama.
Moram da kažem jednu stvar, zašto izmenama ovog zakona neko nije rekao - ajde da napravimo ravnopravne uslove; a ne Labus nam je izlazio, samo što nam iz šporeta još nije izašao i iz frižidera kad ga otvorite, kao i u drugom krugu Koštunica, nikakve razlike nema, ali zato pojedinih predsedničkih kandidata nigde nije bilo. Sada će da vam bude samo jedan. Neka vam bude samo jedan predsednički kandidat. Baš je lepo da naš predsednički kandidat, opozicioni predsednički kandidat, do nogu potuče jednog kandidata režima i da to bude jasno. Da li će da bude tako ili ne, to ćemo da vidimo. Mi se tome nadamo, mi to očekujemo, a, naravno, volju birača, volju naroda ćemo u svakom slučaju poštovati.
Ono što predstavlja ključni problem jeste centralni, jedinstveni birački spisak, o kojem smo stalno govorili. Navešću vam jedan neverovatan primer. Sin Tomislava Nikolića, pošto znam da on o tome neće da govori, koji je dva puta glasao na istom biračkom mestu, sada ga više nema u biračkom spisku, verovali ili ne. Zašto ga nema u biračkom spisku? Nema ga u biračkom spisku samo zato što taj čovek, znali su, glasa za opozicionog kandidata, ne za kandidata vlasti. To nije beznačajno. Objasniću vam zašto.
Tu je u pitanju igra velikih brojeva, nije u pitanju jedan čovek na jednom biračkom mestu, nego po 30 ljudi na svakom biračkom mestu. Pomnožite to sa 10.000 biračkih mesta u Srbiji. Tu je reč o igri velikih brojeva i to je mnogo ozbiljnije nego što biste vi to želeli da predstavite javnosti. Svuda se izbace oni za koje ste sigurni da neće glasati za režim, da neće glasati za vlast ili bilo kojeg od kandidata vlasti, a onda, naravno, bez jedinstvenog biračkog spiska mi ne možemo i ne kontrolišemo ko sve glasa. O tome nema ni jedne jedine reči, o tome nikome ovde ne pada na pamet da govori, niti predstavnici vlasti, odnosno, kako se već zove ova nova poslanička grupa - DOS - Reforma Srbije ili Reforme Srbije, kako su oni to predložili.
Dakle, poslanička grupa SRS insistira na tome. Ne može se u toku izbornog postupka skraćivati vreme za izbornu kampanju. Kako ćemo za 30 dana, kad sutra Nataša Mićić, ako joj još objasne da će biti još koji dan predsednik Skupštine, dok ovaj dogovor u potpunosti ne isposlujete, zakaže izbore za 8. decembar i mi unapred znamo da nas nema nigde, ni na jednoj televiziji, osim onoga što će biti 45 minuta na RTS-u, osim ako se neki genije ne doseti da i to vreme skrati na pola sata, da obiđemo sve gradove u Srbiji, a posebno kako da obiđemo veći deo sela u Srbiji?
Mi nemamo televizije kao što ih vi imate, u tome je ogromna razlika. Ali, bez obzira na sve to, siguran sam da sve ovo što činite, sve ovo što pokušavate neće vam uroditi plodom, da će narod znati to da oceni na najbolji mogući način, da će ljudi umeti da kazne i sva ta zamajavanja, i sve te prevare koje su trajale već više od dve godine, gde ste glumili jedni drugima vlast; i opoziciju, pa na kraju se posle dve godine ponovo dogovorili da ste svi vlast; čestitam vam na tome, hvala vam, ali bih voleo da vam kažem još jednu stvar.
Moram da kažem hvala, jer sad ću da vam kažem zašto, kažu neki, a poslednjih dana je to u novinama učestalo, kažu - Šešelj sluga novog gospodara, glavna meta mu je Koštunica.
Sada moram da vam kažem nešto, hvala Bogu da se sada vidi da mi imamo gospodara, jednog jedinog, to nam je srpski narod, a vidi se da i Koštunica i Đinđić imaju istog gospodara, a zove se Vilijem Montgomeri i nikakve razlike između Đinđića i Koštunice nema i zato će na predstojećim predsedničkim izborima pobediti Vojislav Šešelj. Hvala vam najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, molio bih za malo pažnje, a i gledaoci da znaju, građani Srbije da znaju, da je delimično svečarska atmosfera i kakvo je vaše, veliko, raspoloženje zbog činjenice da posle dve godine zamajavanja i maltretiranja naroda lažnim sukobima između Đinđića i Koštunice, da ste danas konačno ponovo sklopili mir i da se ponovo volite onako kako ste se voleli nekada. Upravo zbog toga će građani Srbije poverenje ukazati onima koji su jednako i protiv jednih i protiv drugih.
U ovom amandmanu predložio sam da se briše stav 2, u kome se kaže: "U slučaju neuspelih izbora, u ponovljenom izbornom postupku za predsednika Republike za finansiranje izborne kampanje kandidata za predsednika Republike, obezbeđuju se sredstva u iznosu 500 prosečnih neto zarada isplaćenih u privredi Republike Srbije". To je upravo dvostruko manje od onoga što se dobija, ukoliko nije reč o ponovljenim izborima. To sam tražio, zato što je to kršenje Ustavom zagarantovanih prava i onih koji se kandiduju za predsednika Republike Srbije, da imaju ravnopravne uslove, da imaju objektivno koliko je moguće približno iste uslove.
Postavlja se pitanje, kako to neko ko se sada bude kandidovao, a recimo nije bio u prvom izbornom krugu, može da ima jednak tretman kao oni koji su se kandidovali u prvom izbornom krugu? Istovremeno, postavlja se pitanje, ako je to novca što se dobija, dovoljno samo da se pokriju troškovi overavanja potpisa u sudu i ni za šta drugo, onda da vidimo od čega da vodimo te izborne kampanje?
Naš predsednički kandidat ni u prvom izbornom krugu nije imao one slike od 20 h 10 metara kakve su imali Vojislav Koštunica i kandidat Zorana Đinđića Miroljub Labus; nije imao ni postere, plakate; nije imao ni one skupe spotove; niti bilo šta drugo. Mi nemamo i ne možemo taj novac da nađemo. Od čega da finansiramo kampanju, kako i na koji način oni koji su ozbiljni protivnici režimu mogu da se suprotstave stotinama spotova koji se emituju na svim televizijama, pa je recimo, jednog dana, četiri dana pred izbore, odnosno na dan izborne tišine, samo na TV Pink emitovano 60 spotova Miroljuba Labusa! Kako to da se pokrije? Od kojih troškova? A, da ne pričamo o tome kako će oni drugi koji imaju još manje, ako bude isti broj kandidata. Dobro bi bilo da vi, gospođo predsedniče Narodne skupštine, date ovde i šampanjac vašim poslanicima. Vidim da se mnogo raduju što su se ponovo pomirili, da se izljube ovde pred kamerama, a ne samo da daju zajednička saopštenja. Nemamo ništa protiv da narod i građani Srbije vide da nikakve razlike nema između Zorana Đinđića i Vojislava Koštunice, da narod Srbije vidi da je jedina alternativa režimu Srbije....

Meni je zanimljivo, gospođo predsedniče, kako vidite da meni treba da govorite o temi, a ja govorim o predsedničkim izborima, o ovom amandmanu. Ne opominjete ovo veselo društvo ovde, koje je još veselije nego u prepodnevnim satima. Vi verovatno znate razloge zbog čega je to tako. Molio bih vas i predlagača, a i ostale narodne poslanike da na vrlo ozbiljan način razmotrite ovaj naš predlog i ovaj naš amandman, iz prostog razloga što se predsednički kandidati i oni koji podržavaju predsedničke kandidate dovode u neravnopravan položaj. Moram još jednu stvar da kažem: tu postoji jedan demagoški odgovor. Taj demagoški odgovor mogao bi da bude - da, ali tih 500 plata uzima se od građana Srbije! To bi mogao da bude eventualni odgovor. Na taj odgovor ima drugi kontraodgovor koji znači, glasi - a šta smo to do sada uradili i zašto građani Srbije žive sve teže, zašto u Srbiji nema hleba, mnogi nemaju hleba da jedu, mnogi nemaju da plate struju i mnogi žive sve teže! Ono malo što su imali, sada troše i sada su potrošili.
Pozivam vas da takva vrsta demagoških razloga ne bude korišćena u ove svrhe, već da zaista dovedete sve predsedničke kandidate u
ravnopravan položaj; da svi imaju objektivno jednake uslove i da imaju, koliko je moguće, finansijskih sredstava da naprave spotove, da naprave neku vrstu pomocije i da predstave svoje politike programe. Ako to ne budu u mogućnosti, onda će ponovo jedinstveni kandidat vlasti, a da li će to bili Vojislav Koštunica ili Dragoljub Mićunović ili neki treći, to ne znam, Velimir Ilić, imati ogromnu prednost, ali što se medija tiče. Naravno, on će i ovako i onako izgubiti.
Ali da bi sve bilo čisto, da bi u prvom izbornom krugu pobedio predsednički kandidat dr Vojislav Šešelj, opozicioni predsednički kandidat, potrebno je da se omoguće ravnopravni uslovi. Kada to učinite onda će narod zaista moći da bira, onda će narod zaista moći da izabere najbolje moguće rešenje, najbolju moguću alternativu ovom režimu. Još jedanput vam čestitam vaš ponovo uspostavljeni brak ....

... Lepo ga proslavite. Hvala najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne razumem čemu ovolika nervoza kod predsednika parlamenta. Moram da vam ukažem na nekoliko grubih povreda Poslovnika, kao podzakonskog pravnog akta, ali pravnog akta koji je veoma značajan za nas jer uređuje tok sednice, između ostalog, način na koji se donose najviši pravni akti u ovoj zemlji i zato bih vas molio da ga ne povređujete na takav način. Da bih vam ukazao na tu činjenicu, a verujem da ćete shvatiti...

A za šta sada da mi oduzmete reč, ne znate ni sami zašto; nisam ništa rekao, ni loše, ni uvredljivo ni bilo šta.