Dame i gospodo narodni poslanici, zaslužio sam uvrede a ne znam zbog čega. Ne znam koju sam to tešku reč upotrebio govoreći o G17. Samo sam odgovarao na njihove optužbe. Ne želim na takav način, gospodine Paunoviću, da vam odgovaram. Znate, naravno, da vas se ne plašim, ali ne pada mi na pamet, ne zbog vas, već zbog ovog visokog doma i građana Srbije, ali moram da vam kažem, gospodine Paunoviću, da mi jasno sve kažemo. I, za razliku od vas, koji ste hvalili krađu u ovom parlamentu, hvalili ste je povodom Zakona o radu i rekli da nije važno što je bilo krađe, već je važno da se donese jedan reformski zakon, mi smo napali tu i krađu povodom zakona o lustraciji i povodom izbora Kori Udovički. Svaki put su poslanici SRS bili i najjasniji i najglasniji.
Mi i danas osuđujemo takvu vrstu krađe, ali je problem, gospodine Paunoviću, u tome što vi želite da kažete – samo ste vi protiv toga, a ostali sad podržavaju tu krađu. Ne, mi smo jasno protiv te krađe, ali smo protiv revolucionarne pravde. U tome je razlika između vas i nas, i mi znamo da je važno da to bude pravno perfektno; za razliku od vas kojima to nije, nama je to veoma važno.
Što se tiče perioda o kome ste govorili, da li se građani sećaju ili ne, mi smo bili manjinski partner u Vladi Republike Srbije nešto više od dve godine. Da smo imali grešaka, sigurno je da smo imali, svoje greške smo priznali. Prošlo je od tada tri i po godine. Narod je čuo i za naše i za vaše greške. Mnogo češće su slušali o našim greškama. Mnogo češće su slušali vaše izmišljotine o našim greškama nego što su slušali o onome što ste vi radili.
Bez obzira na sve to, vrhovni sudija, narod, dao je tri puta veće poverenje SRS nego vašoj stranci, gospodine Paunoviću. Tri puta veće poverenje, uz 300 puta manje para, pa onda gledajte kakva je razlika između vas i nas. I, gospodine Paunoviću, kada govorite o lažima, o izmišljotinama, a ne znam koju sam to izrekao, voleo bih da ste mi neku rekli, ne želim da vam na taj način odgovorim, uvek povedite računa o tome da svakoj vlasti dođe kraj.
Mi smo to naučili. Bili smo najžešća opozicija. Kratko vreme vlast, pa smo videli kako to izgleda. Pa, izdržali, istrpeli sve progone, sve hajke i harange. Vi još niste videli. Vama je sve bilo umešeno pa obešeno. Neki drugi vas doveli. Sve vreme vladate na ovaj ili onaj način. Još niste videli kako je to kad se padne sa vlasti.
(Predsednik: Vreme.)
Ali, tada ćete videti kako je to teško i sa koliko muka ćete kroz to da prolazite. A, onda ćete da vodite računa o svojim političkim protivnicima, da im se ne obraćate na takav način, zato što ćete da sazrete u međuvremenu, da shvatite da morate da poštujete, posebno one koji su mnogo bolji od vas, a mnogo bolji su od vas ne zato što su u ogledalu lepši sebi od vas, nego zato što je narod Srbije za njih a ne za vas, gospodine Paunoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, intervenišem u skladu sa članom 100. Poslovnika o radu Narodne skupštine, u kome se kaže da su narodni poslanici dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine, i da se, naravno, svojim kolegama obraćaju sa dužnim poštovanjem. Gospodin Rafailović je uvredio sve ljude  tog zanimanja, pravnike, u ovom trenutku, zato što on valjda ne zna o tome dovoljno ili ne zna mnogo.
Hoću da kažem gospodinu Rafailoviću - onim što je govorio upravo je pokazao da ne zna o čemu danas donosi odluku i da oni koji su mu rekli da izađe i da tako saopšti javnosti ne znaju šta su mu rekli. Naime, sami ste rekli da Kori Udovički nije izabrana. To bi značilo da se donosi odluka sa retroaktivnim dejstvom, da nema pravnih posledica, i da nema pravnog dejstva njenog rada, ali vi upravo saopštavate obrnuto da biste imali snagu opšteg pravnog akta u stavu 2. tačka 2), da će vaš novi guverner ili Savet Narodne banke Srbije ili bilo koji drugi organ doneti odluku šta jeste imalo pravnu snagu, odnosno pravno dejstvo a šta nije.
Može da vam se sviđa to da li ima pravnika ili nema pravnika, ali dobro je dok postoje oni koji mogu da vas upute na Ustav i zakone, gospodine Rafailoviću, ma koliko vam se svidela vaša priča.
I na kraju, negde pre tri godine lepu smo priču od gospodina Rafailovića slušali. Mislim da je bila žetva ili setva. Lepo je govorio gospodin Rafailović o žetvi, govorio je o tome šta bi Skupština Srbije trebalo da uradi po tom pitanju, ali je govorio tada kao poslanik DHSS-a i ubeđivao nas da je to najbolji program na svetu, da ne možemo da zamislimo bolji program. Sada nas ubeđuje da je najbolji program na svetu u proteklih godinu, dve ili tri, program G17. Samo čekamo da za dve ili tri godine kažete kako će setvu ili žetvu najbolje da uređuje DS ili SPO, gospodine Rafailoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde imamo jednu neverovatnu stvar. Mi nismo izvršili razrešenje guvernera. Mi imamo guvernera živog, jer niste čak ni doneli odluku o poništaju. Imamo guvernera, nemate odluku o razrešenju, biramo novog guvernera. To je zaista skandalozno! Da ste bar sačekali da se izglasa prva tačka dnevnog reda, da vam se izglasa ova odluka o kojoj je ovde bilo reči, pa da za sledeću sednicu pripremite predlog o novom guverneru, Savetu Narodne  banke Srbije, ne bi bilo sjajno, ali bi bilo bar delimično u skladu sa zakonom. Ovde nema ni "z" od zakona. Nema ničega.
Kako možete, ljudi, da na mesto nekoga koga niste razrešili postavljate nekog novog? Imaćemo dva guvernera. Kako je to moguće? Može sve, kod vas svakako, nije važno, rešila je revolucija da to uradi na takav način i baš vas briga. Može nova vladina većina da donese odluku kakvu hoće, ne sekirate se, šta vas briga za pravo, šta vas briga za Ustav i zakone, vi ste tako rešili i niko živ vam ništa ne može. Ovo je najvažnije pitanje. Ovako ne može i ne sme niko ozbiljan i odgovoran u Srbiji da se ponaša.
U ovom predlogu data su kadrovska rešenja za ona mesta koja su već popunjena. Nećemo posebno da ulazimo u kadrovska pitanja predloženih članova Saveta Narodne banke Srbije, da li su članovi ove ili one političke stranke. Očigledno je da je pripadnost političkim strankama bila rukovodeći činilac za postavljanje na mesto članova Saveta. Prema tome, ne mislim da sporim nekima od njih znanje i stručnost; nekima da, nekima ne. Ali, da li je to ono nezavisno ekspertsko telo koje treba da deluje potpuno suprotno od svih stranačkih politika, ili ako ne suprotno, onda u svakom slučaju nezavisno i samostalno u odnosu na sve njih.
U potpunoj suprotnosti sa članom 28. stavom 1. Zakona o Narodnoj banci Srbije... Znam da vas ni taj zakon, kao ni ovi drugi, ni Ustav Republike Srbije, govorim o ovoj novoj vladajućoj većini, ne interesuje, ne zanima, ovo govorim pre svega zbog građana Srbije. Dakle, u članu 28, gde se govori o nespojivosti funkcija, sukobu interesa i prestanku funkcija, regulisano je kako prestaje funkcija guvernera Narodne banke. Tako nije prestala funkcija guverneru Narodne banke Kori Udovički u ovom trenutku.
Još jednu stvar da razjasnimo, koju vam malopre nisam rekao. Govorite – nije legalno izabrana. Nije, ali jeste a posteriori stekla legalitet takva odluka. Takva odluka je stekla legalitet objavljivanjem u "Službenom glasniku Republike Srbije" i to je ono što svi pravnici u ovoj zemlji znaju. To je ono što svi pravnici u ovoj sali znaju. Vi sad hoćete bez razrešenja da izaberemo nekog drugog pored živog guvernera. Svašta ima u ovoj zemlji!
Ali sada se pozivam na član 2. koji nema veze sa tim; ko ne može biti guverner, viceguverner i član Saveta Narodne banke Srbije. Guverner, viceguverner i član Saveta Narodne banke Srbije ne može biti neko ko je poslanik u Narodnoj skupštini (nisu), član Vlade (nisu), fukcioner političkih organizacija (jesu). Doduše, kažu – Jelašić nije baš neki funkcioner, on je tamo predsednik Ekonomskog saveta ili član Ekonomskog saveta ... nije više. Ima tu nešto drugo na šta sam ja posebno hteo da ukažem. Nije ni sindikalnih organizacija, sindikati bi ga običnom motkom najurili, posebno radnici onih banaka koje su oni otpuštali u prethodnom periodu i koje su uništavali.
Tu ima nešto drugo. Ne mogu biti čak ni spoljni saradnici banaka, a gospodin Jelašić ne da nije spoljni saradnik neke banke, već smo obavešteni u udarnoj informativnoj emisiji na državnoj televiziji u "Dnevniku" u 19,30 i u svim ostalim informativnim emisijama da je gospodin Jelašić pre nekoliko dana postavljen za zamenika direktora HVB banke. To je ona banka koja je po još koječemu poznata, ali o tome ćemo u drugom javljanju da pričamo, po čemu je poznata i zašto je značajna, posebno njena mađarska ekspozitura, a ima i Devičanska ostrva, Maršalska i mnoga druga.
Postavlja se pitanje, i ako sada gospodin Jelašić kaže – izvinite, podneo sam ostavku, ili – nisam više zamenik direktora HVB banke, ne obavljam više taj posao od trenutka kada me vi izaberete na mesto na kome je već neko ko obavlja tu funkciju, ne znam kako ćete to da izvedete, kako ćete da ga uvedete u posed, osim ako opet ne budete išli onim svojim herojskim sredstvima kako ste to obavljali 5. i 6. oktobra i još neki dan iza tih datuma.
Dakle, postavlja se pitanje u kakvom će položaju da bude ta banka čiji je on zamenik direktora bio do juče, koja mu je dala visoku funkciju u trenutku kada je on ostao bez državne funkcije viceguvernera. Da li će ona biti povlašćena? Da li će prema njoj postojati drugačiji odnos nego prema nekim drugim bankama? Zašto je do sada postojao drugačiji odnos prema nekim drugim bankama, kao što je, recimo, Hipo banka. Zbog čega?
Kako je moguće da se neko takav, sa tog mesta, sa tog položaja, direktno dovodi na mesto guvernera Narodne banke Srbije, suprotno članu 28. Zakona o Narodnoj banci Srbije? Vi morate ovaj zakon na ovakav način da tumačite. Dakle, u trenutku podnošenja vašeg predloga, protivposlovničkog, kako je rekao gospodin Arsić, nismo uopšte obavešteni da on više nije zamenik direktora HVB banke; to bi bila valjda značajna informacija, kao što je bila izuzetno značajna da je na to mesto izabran, odnosno postavljen.
Dakle, on će to da uradi tek ako kojim slučajem dobije ovu funkciju. To je klasičan sukob interesa. Ne možete naći bolji primer konflikta interesa. Nemoguće je naći bolji primer. Ne samo što je u suprotnosti sa ovim zakonom, nego je i u suprotnosti sa onim zakonom koji vi nameravate da donesete, bar ste se tako hvalili u izbornoj kampanji, ili ste zaboravili na svoja izborna obećanja.
Mi imamo potpuni pravni haos u Srbiji, krivicom mnogih. Pozivate se, i Odbor za finansije predlaže, iako u Poslovniku nema odredbe da to radi Odbor za finansije, pa se poziva na član 86. koji opet pozivajući se na član 53. do toga ne može da dođe, pa onda idemo na direktno pozivanje na zakon. Dajte, ljudi, da to uredimo. Dajte, uredite taj pravni haos.
Mogli smo da donesemo novi poslovnik, koji je predložila poslanička grupa SRS, da to bude prva tačka dnevnog reda, da tu materiju uredimo na najbolji mogući način i da onda, u skladu sa zakonima i Poslovnikom, možemo da donosimo različita akta. Pa, da onda idemo na ono što je najvažnije za narod – zakon o legalizaciji, zakon o privatizaciji itd. o čemu takođe postoje predlozi u skupštinskoj proceduri.
To je ono što građane Srbije najviše zanima, a ne ovo – kako da izvedete i kome da objasnite. Evo, ja molim da izađe neko od pravnika iz poslaničke grupe koja je ovo predložila i da mi objasnite samo kako je moguće da ne izvršite razrešenje. Dakle, imamo guvernera. Niste doneli ni odluku o poništenju, ma kako bila protivzakonita i protivustavna. Nismo glasali, ljudi, nije objavljeno u "Službenom glasniku", znači nema pravnu snagu ta odluka, nije punovažna.
Kažite mi kako mislite da donesete odluku i da ovde ubeđujete poslanike da glasaju za izbor novog rukovodstva kada imamo postojeće rukovodstvo, kada imamo i guvernera i Savet NBS. Pa, to je potpuno neverovatno. To je pravno apsolutno nemoguće. Molim poslaničku većinu i one koji su se zaklinjali u legalizam, iz DSS, i ove ostale, da suštinski počnu da se zalažu za poštovanje...
(Predsednik: Vreme.)
Evo završavam... za poštovanje principa legalnosti, da usklađujemo zakone i druge opšte akte, pa i podzakonske pravne akte sa višim zakonima u hijerarhiji pravnih normi ili Ustavom, kao leks superiorom, kao najvišim pravnim aktom, jer ćemo drugačije imati potpuno nesređenu situaciju i potpuni haos.
Jedini politički motiv za ovo je, dakle - ucenjujemo pre rasprave i dogovora oko Vlade, mi hoćemo da postavimo svoje ljude i ništa drugo, da zauzmemo finansijske institucije i organizacije. Pravno uređene materije ovde nema. Na pravu zasnovanog zahteva ili predloga odluke nema. I nema tog koji u ovoj skupštini može da objasni i obrazloži. Pozivam vas da povučete ovaj predlog, jer je to jedini mogući način da se Skupština vrati pravu, zakonima i poštovanju Ustava Republike Srbije. Hvala.

Javio sam se, gospodine predsedniče, zbog načina na koji ste mi se obratili, u suprotnosti sa stavom 2. člana 100. Poslovnika o radu Narodne skupštine. Kada već govorite, tačno je da se vi starate o mnogim stvarima i zato me čudi da se u skladu sa članom 78. Poslovnika o radu Narodne skupštine niste postarali za drugačiji dnevni red ove sednice. Vi dobro znate na šta sam ja mislio i možda nisam naročite pameti, ali sam svakako znao, i ne treba biti naročito pametan da to znate, da nećemo odmah glasati za drugu tačku dnevnog reda, pa za tri dana glasati za prvu tačku dnevnog reda.
Mislim da nije korektno da se na takav način obraćate bilo kom narodnom poslaniku, pa čak ni onim građanima koji ne znaju ništa o funkcionisanju Narodne skupštine, jer čak i oni to dovoljno dobro razumeju.
Ja mislim da vam ovog puta kažem još jednom koliko sam bio u pravu za to o čemu sam govorio. Mi sada imamo ovu tačku na dnevnom redu, a ne znamo hoćemo li uopšte usvojiti prvu, ma kako bila protivzakonita. Niste vi valjda ovde baba Vange da pogađate da li će postojati skupštinska većina za to ili neće. Ako ne postoji skupštinska većina za to, a može da se promeni ta skupštinska većina sve do dana glasanja, zbog čega onda o ovome razgovaramo? Zbog čega raspravljamo? Zbog čega ćemo voditi petosatnu raspravu, plus sve ono što ide sa replikama, šefovima poslaničkih grupa itd., ako takve odluke ne bude bilo? O tome sam govorio, gospodine predsedniče Skupštine, i dobro ste me razumeli, dobro su me razumeli građani Srbije.
Znači, ako ne bude izglasana prva tačka – odluka o stavljanju van snage, ma kakva ona bila, ako ta odluka ne bude izglasana, kako onda možemo da idemo na izbor guvernera i članova Narodne banke Srbije? Pitam pravnike u ovoj sali koji su to predložili, da mi to objasne. Neka izađe jedan da mi to kaže. Pitam gospodina Mihajlova, on je pravnik i znam da se slaže sa mnom samo ne sme da kaže, ali znam da se slaže. Znam da to misli svaki pravnik u ovoj sali i svi znaju, ali svi sada kažu – šta nas briga, imamo većinu, mi smo vlast, mi možemo sve što hoćemo i šta nas briga za pravo, zakone i Ustav. Nema tog koji će u ovoj sali da izađe i da kaže da ovo nije istina. Slične smo primere imali u prošlom mandatu. Ne baš ovakve, ali slične. Isto smo to tada ukazivali DOS-ovoj vlasti i isto su nas gledali, smejali se. Kažu – vi mali, ima vas 23, šta hoćete, šta sada tu govorite. Zato nas sada ima 82, a posle sledećih izbora biće 132.

Dame i gospodo narodni poslanici, tačno je da SRS ne smatra da je trenutno najvažnije pitanje u Srbiji pitanje našeg ulaska u Partnerstvo za mir. Drago mi je da ne možete da okrivite SRS zbog zastanka u našem ulasku u evropske integracione tokove. Drago mi je da za to morate jedni druge da optužujete, ali hoću da vam kažem šta za nas jeste najvažnije i zašto smo to, možda malo i neprimereno, dobacili prethodnom govorniku gospodinu Petroviću.
Naime, mi smatramo da jeste krivica predsednika Narodne skupštine, koji se po članu 78. stara o dnevnom redu, što ključne stvari od najvećeg interesa za narod i građane Srbije nisu stavljene na dnevni red. Predložili smo raspravu i Nacrt rezolucije o Kosovu i Metohiji. Obećanje svih političkih stranaka, izuzev možda jedne političke stranke u ovom parlamentu, bilo je da ćemo brinuti i da ćemo voditi računa o interesima našeg naroda na Kosovu i Metohiji. To nije na dnevnom redu, iako je podneto više od nedelju dana pre nego što je stigao Predlog zakona o izboru predsednika i Zakon o izboru narodnih poslanika od strane DSS-a.
Na dnevom redu nije ni naš zakon o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji; ni naš zakon o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji. Ključni zakoni, ono što zanima građane Srbije, ono od čega ljudi žive, ono što narod najviše interesuje, to je moralo da se nađe na dnevnom redu, a podneto je nedavno i dovoljno pre nego što su poslanici DSS ili neke druge stranke sada vladajuće većine svoje predloge podnosili.
Sa druge strane, moram sada da iskoristim, dozvoliće mi predsedavajući, nadam se da će biti toliko tolerantan, da postavim jedno pitanje gospođici Milivojević. Dakle, dajem joj priliku i za repliku, da mi objasni kada kaže – ne bi da prejudicira ishod glasanja, da li će neko biti izabran za guvernera ili ne. Kako, gospođice Milivojević, onda znate kako će da se završi glasanje po pitanju odluke o stavljanju van snage odluke o izboru prethodnog guvernera? Kako tu prejudicirate? Imate intuiciju ili neke sposobnosti vračare ili ne znam koga?
Pa, znate da ćete to da izglasate pa onda možemo uopšte da pređemo na ovu tačku dnevnog reda. Molim vas, i vas gospodine Markoviću, i vas gospodine Paunoviću, povucite ovu tačku sa dnevnog reda. Biće bolje za vas. Napravićete poene svojoj političkoj stranci. Videće ljudi u Srbiji da ste ozbiljni, u stanju ste, pa makar i posle kritike vaših političkih protivnika, da nešto što je protivpravno povučete sa dnevnog reda.
Ne može da se govori o izboru guvernera i Saveta Narodne banke Srbije kada imamo živog guvernera. Niste doneli odluku o poništenju. Nema razrešenja guvernera, a ne želite da prejudicirate kakav će ishod glasanja biti. I ko, u krajnjoj liniji, zna kakav će ishod glasanja biti? Sutra se pokarabasi opet malo Vuk Drašković ili možda neko iz SPS, ili ne znam ni ja ko, i ne možete to da izglasate.
Znači, pozivam vas da u skladu sa pravom - a ne možete mi reći da ovo nije istina, nema nikog u sali ko može da kaže da nije istina, nikog, kao što ste videli ni gospodin Mihajlov to nije hteo da kaže zato što zna da smo u pravu - povučete ovo sa dnevnog reda, da raspravljamo i o Zakonu o izboru predsednika i o Zakonu o izboru narodnih poslanika, da brzo zakazujemo novu vanrednu sednicu, gde ćete da uredite, pa ako hoćete izglasajte poništenje, posle ove sednice, u danu za glasanje, a onda idite sa izborom guvernera i Saveta NBS, pa da vam ništa ne kažemo posle toga.
Mislim da je to jedino razumno, jedino racionalno i jedino prihvatljivo. Hvala vam na strpljenju.

Prvo, narodni poslanici, zanimljivo je ovo što je rekla gospođica Milivojević, sada koristim, onima koji ne znaju da bi sve bilo jasno, dva plus osam minuta, što nam je još preostalo.
Gospođice Milivojević, ne možete da kažete – sada idemo po tačkama dnevnog reda, pa ćemo glasati u posebnom danu za glasanje, prvo za prvu tačku, pa onda za drugu tačku dnevnog reda, jer izglasavanje prve tačke dnevnog reda je kondicio sine kva non (conditio sine ljua non) za raspravu o drugoj tački dnevnog reda. Ne možemo, ljudi moji, pa mi ovde raspravljamo o nečemu o čemu možda nećemo glasati! Pa, mi gubimo vreme, trošimo pare poreskih obveznika. Pa mi zamajavamo javnost, nerviramo građane Srbije međusobnim svađama, raspravama i ne znam čime, a da uopšte ova tačka dnevnog reda možda neće biti na glasanju, samo zato što ste vi nestrpljivi. Samo zato što vam je teško da sačekate sledeću vanrednu sednicu. Zato što vam se žuri.
Pa, ljudi, izglasajte prvu tačku dnevnog reda, pa da idemo na drugu tačku dnevnog reda, dakle posle prve tačke dnevnog reda možemo da raspravljamo o tome. Niste izglasali prvu tačku dnevnog reda, niste doneli tu odluku. Nema rasprave o drugoj tački dnevnog reda. Zato vas pozivam i znam da razumete. Znam da znate o čemu govorim, jer ovo razume malo dete, svako dete u Srbiji ovo razume – povucite tu odluku, uradite jedan razuman potez. Nema čoveka u Srbiji koji ovo ne shvata. Pokažite i svoju ljudsku i političku veličinu, pokažite da niste onakvi kakvima vas pokazuju vaši politički protivnici.
Ostalih osam minuta nastaviću posle pauze. Hvala vam najlepše.

Zahvaljujem se gospodinu Mihailoviću. Ja sam zamenik predsednika poslaničke grupe. Želeo bih sada, pošto se nadam da sam uz dovoljno argumenata uputio apel i poziv poslaničkoj grupi G17 plus da povuče ovaj predlog sa dnevnog reda, sačeka prvu narednu sednicu i da ga onda stavi na dnevni red, jer onda će postojati kakav - takav pravni osnov za izglasavanje ljudi na rukovodećim mestima u Narodnoj banci Srbije.
Ja sam ovde doneo izvod iz intervjua gospodina Jelašića, i to nedavni izvod, da bih vas vraćao u političku istoriju Srbije. Doneo sam izvod od iz njegovog intervjua datog radiju B92 17. februara 2004. godine. Evo šta kaže gospodin Jelašić, a onda ću vam precizno pročitati, tačnije citirati ono što piše u članu 28. Zakona o Narodnoj banci Srbije.
Na pitanje novinara – vi ste trenutno direktor banke HVB za Srbiju, gospodin Jelašić odgovara: "Ne, ja jesam trenutno zaposlen u banci, ali što se tiče direktorskog mesta to naravno zavisi od ishoda izbora za guvernera".
Čekajte, ljudi, da li se on to igra, da li se šali sa narodom, sa građanima Srbije? Da li on, da ne kažem zavitlava, zamajava celokupan srpski narod i sve građane ove zemlje? U zavisnosti od toga hoće li da bude izabran, biće ili neće biti direktor, a ostaće zaposlen svakako, i sada da ne pravimo analogiju između njegovog zaposlenja u HVB banci i članstva u političkoj stranci G17 plus.
Ako je moguće, dakle, ako se kaže u zakonu i jasno stoji da morate da budete funkcioner G17 plus, pa nas njegove partijske kolege eto ubede i kažu da nije funkcioner, on je samo član, mi možemo da kažemo jeste ili nije, slažemo se ili se ne slažemo, ali ovde nema da se slažemo ili ne slažemo, jer zakon kaže da guverner ne može biti član upravnog ili nadzornog odbora, spoljni saradnik banaka, drugih finansijskih organizacija i revizorskih organizacija. Čak ni spoljni saradnik banke ne može da bude. On otvoreno kaže – da, ja sam zaposlen. To mu ne pada na pamet, i to u trenutku kada je već na izvestan način proglašen za kandidata za guvernera Narodne banke Srbije.
Znači, on nipodaštava i čak svojim ponašanjem pokušava da ponizi svakog građanina Srbije i da mu kaže – da, ja sam taj koji može da radi šta hoće, mogu da radim kako hoću, a vi ste ti koji mi ne možete ništa. Takvo ponašanje ne može da se dozvoli. Ovo je nešto što je potpuno protivzakonito, ali potpuno protivzakonito.
Kaže gospodin Jelašić, slušajte opravdanje da li tu ima konflikta interesa. Citiram njegove reči, da ne bude zabune. Vrlo precizan transkript skinut je sa sajta B92: "Da sam ove dve nedelje, koliko sam bio u banci HVB, ja sam proveo više dana u Beču nego u Beogradu. Dakle, što se tiče konkretnog posla ja za ove dve nedelje kod jednog komintenta, kod jednog klijenta nisam bio". To je stvarno neverovatno. Smeju se ljudi, a mnogi bi od muke plakali i taj čovek....
Nadam se da niste čuli, gospodine predsedavajući, jer verujem da bi ste reagovali na ovu zastrašujuću upadicu poslanika Demokratske stranke Srbije. Neću da stičem poene i da ponavljam to što ste rekli, zato što se nadam da nikada više to nećete izgovoriti.
Što se tiče usklađenosti sa zakonom ili ne, poslanici G17 plus očigledno o tome ne vode naročitu brigu, a ni kandidat za guvernera Narodne banke Srbije se mnogo zbog toga ne sekira. Znate li koji su ključni razlozi zbog kojih se on prihvata te funkcije? Ponovo čovek sam kaže, ne izmišljam ja. Kaže da je prvi razlog taj što je ostao dužan, da pročitam, da ne bude da sam izmišljao: "Imam moralnu obavezu prema svim onim ljudima koji su zajedno sa mnom napustili Narodnu banku". To je prvi razlog. Drugi razlog je obaveza prema njegovim kolegama, prema Mlađanu Dinkiću, profesoru Labusu i drugim ljudima koji će raditi na tim reformama. To su njegova dva razloga. Gde je razlog da se pomogne građanima Srbije, da se uradi nešto za ovu zemlju? To ne postoji, to njega ne interesuje. On ima privatne razloge i ne brine mnogo o tome.
Nećemo da vas napadamo i da ga napadamo sa argumentacijom da li mu je ime Markije Lasit ili Radovan Jelašić, jer znam da ćete mi reći – od kad ti, Vučiću, nisi za to da dođe Srbin iz Mađarske ili iz bilo kog drugog dela u našu zemlju, ali je zanimljivo da je posle dobijanja državljanstva gospodin Jelašić, 6. decembra 2000. godine, potpisao je tadašnji savezni ministar unutrašnjih poslova gospodin Živković, dakle samo 13 dana posle toga taj čovek je postao viceguverner Narodne banke.
Hajde da vidimo šta piše u biografiji gospodina Jelašića, osim fantastičnih podataka o tome gde je radio i kako se školovao, a svi imaju takav kurikulum vite (curriculum vitae). Moram da kažem da je zanimljivo da nismo pročitali kako su i zašto uništene četiri najveće srpske banke i ko je doneo takvu političku odluku.
Kako i na koji način je formirana i sa kojim kapitalom i na koji način su vršene dokapitalizacije u Nacionalnoj štedionici. Šta ga to preporučuje za takvo mesto? Ništa.
Ono što je zanimljivo, takođe, u Zakonu o Narodnoj banci Srbije se jasno kaže kada govorimo o ljudima iz Saveta Narodne banke Srbije da ne mogu biti funkcioneri političkih organizacija. Hoćete li mi reći ili kako ćete tumačiti član zakona po kome ćete mi reći da ministar finansija u vladi u senci nije funkcioner političke stranke? Ako možete i takvo tumačenje da mi izvedete, bilo bi dobro.
Dakle, lično poštujem gospodin Cvjetićanina, nemam ništa protiv njega, nikada nije napao niti loše rekao nešto o SRS. Ne razumem samo šta je smešno u svemu tome, ali, ne brinite, sledeći put ćete se još više smejati posle izbora, ali ćete to sa balkona da gledate, a ne odavde iz skupštinske sale, pa ne brinite za to.
Problem kod gospodina Cvjetićanina je taj što je on funkcioner Demokratske stranke Srbije i ne može kao funkcioner DSS-a, kao i još neki koji su funkcioneri G17, poput gospodina Dobromirova, dakle, pa će opet reći, nije funkcioner, možda je član ili nije član. Tumačite kako hoćete. Važno je da građani Srbije to čuju i konačno saznaju, pa ih možda ubedite da i Radovan Jelašić nije blizak G17 ili nije član ili nije možda jedan od najboljih prijatelja najužeg rukovodstva G17. Dakle, to je direktno kršenje zakona. To je najdirektnije kršenje zakona, pa to neko mora da sankcioniše, ko će drugi ako neće poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Pozivam i poslanike, neka zaborave na vladajuću većinu, neka sada razmišljaju o poštovanju zakona. Pozivam i poslanike SPS-a da ovog puta ne misle na svoja obećanja o formiranju Vlade i na ono što su se unapred dogovarali, kao i neke druge poslanike u Skupštini Srbije, da glasaju po svojoj savesti i da glasaju po pravu i pravdi, pa će im biti jasno da svideo im se ili ne gospodin Jelašić, ili bi ko od predstavnika Saveta Narodne banke Srbije, ne može i ne sme da dobije zeleno svetlo od Narodne skupštine, iz prostog razloga što je to suprotno Zakonu...
(Predsedavajući: Molim vas, vreme.)
... o Narodnoj banci Srbije. Zahvaljujem se, gospodine Mihailoviću, na vašem strpljenju, samo bih voleo da su ovi iz vlasti imali više poverenja i da su dopustili Gordani Pop-Lazić da vodi sednicu, a mislim da i elementarni red, čak i skupštinska logika to nalaže. Ona predstavlja 82 poslanika, a vi samo 22. To govori o tome koliko poverenja nova vladajuća većina ima u svoje političke protivnike i u svoju opoziciju. Hvala najlepše.

Ne bih vas ja slagao, gospodine predsedavajući, kada sam vam rekao da imam pravo na repliku. Mi znamo Poslovnik dobro, na nama je najviše isprobavan u prethodnom periodu, tako da smo ga dobro izučili.
Najpre što se tiče ovoga o čemu je govorio gospodin Mihajlov i neke vrste prebacivanja Srpskoj radikalnoj stranci, možda odgovornosti, ako sam ja to tako shvatio, za nešto što se zbivalo na prostoru Republike Srpske Krajine ili Republike Srpske. Što se tiče Republike Srpske Krajine, borbu tog naroda, srpskog naroda, Srpska radikalna stranka je podržavala i bila druga po snazi politička stranka u parlamentu Republike Srpske Krajine u trenutku kada je on raspušten, iza Srpske demokratske stranke srpskih zemalja; oni su imali 31 poslanika, a mi 16, i to govori o volji srpskog naroda Republike Srpske Krajine. U trenutku kada je Krajina padala lideri Srpske radikalne stranke, gospodin Šešelj i gospodin Nikolić, bili su u zatvoru, kao najveći protivnici aktuelne vlasti u tom trenutku, oni koji bi mogli da izvedu narod na ulice zbog pada Republike Srpske Krajine.
Što se tiče Republike Srpske, još uvek postojeće, mi smo bili jedina politička organizacija i mislim čak, ne mogu sada da tvrdim, ne bih da pogrešim, delimično možda Demokratska stranka Srbije, u trenutku kada je donošen Vens - Ovenov plan, koja je bila protiv Vens - Ovenovog plana, koji je bio kriminalan i nudio je Srbima 42%, sa tri dela koja nisu bila spojena i čak nismo imali otvoren put prema tada postojećoj Republici Srpskoj Krajini, dakle ni prema delu Bosanske krajine, celom banjalučkom regionu. Bili smo jedini u Srbiji protiv toga, a onda su neke neznalice govorile kako je to najbolji mogući plan i kako ni na koji način nismo smeli to da odbijemo, jer, tobož, dobijaćemo samo lošije planove sa Zapada. To je svojevremeno govorio gospodin Milan Komnenić, ako se sećate, i na tome insistirao. To je bilo toliko glupo da ne možete da objašnjavate nekome ko ništa o tome ne zna.
Iza toga usledio je plan kontakt grupe, koji je, uzgred, deset puta bolji od Vens-Ovenovog plana. Dobili smo 49% teritorije, dobili smo povezanu teritoriju, makar i kroz uzak koridor koji je postojao, ali smo dobili ogroman broj gradova i sela koje inače nismo imali po Vens - Ovenovom planu.
Ne znam šta biste drugo mogli da zamerite Srpskoj radikalnoj stranci, osim što je ona čak i posle otimanja njenog imena i prezimena u Republici Srpskoj ponovo parlamentarna stranka pod imenom Srpski radikalni savez, dakle u jedinstvenoj političkoj stranci. Potpredsednik centralne otadžbinske uprave Radislav Kanjarić je i predsednik naše stranke za Republiku Srpsku, Srpskog radikalnog saveza, i mi time jasno pokazujemo, kao jedina politička stranka na srpskom političkom prostoru, da smo za jedinstvo srpskog naroda i čini mi se da to nikada nije bilo dovođeno u pitanje.
Što se tiče problema oko Saveta Narodne banke Srbije i onoga o čemu je govorio gospodin Mihajlov, tu postoji jedan ključni problem. Sa svim da se složimo, da kažemo da ste u pravu za sve što ste danas govorili u ime ove vladajuće većine, postoje dva ključna problema, dva problema koja su nerešiva za vas. Jedan je problem člana 28. Zakona o Narodnoj banci Srbije. Taj problem mora da se reši, jer ne može da bude izabran ni guverner, ni članovi Saveta Narodne banke Srbije, jer bi njihov izbor bio direktno suprotan toj zakonskoj normi. Drugo je ovo što mi raspravljamo o nečemu što možda neće doći na glasanje i što gubimo i trošimo narodne pare.
Kada sam pomenuo pare, gospodine Mihajlov, vidite ko, kako i na koji način treba i kako može. Ako ne možete drugačije i ako nemate nekakve zakonske ingerencije, a mislim da nemate...
(Predsedavajući: Molim vas, vreme.)
Završavam gospodine Mihajloviću, završavam istog trenutka. Dakle, pozovite ovog Đelića. Nije ovo njegova skupština, nije Srbija njegova prćija. Neka neko kaže tom Đeliću da ne može da ucenjuje Narodnu skupštinu, ne može da maltretira Narodnu skupštinu, da on kaže - neću da plaćam Narodnu skupštinu. Šta sutra, treba da ne radi Narodna skupština, zato što je njemu palo na pamet i zato što se tako ponaša. Neće. Ima poslanika iz unutrašnjosti koji nemaju gde da prespavaju zato što je Đelić tako rešio i zato što je on pametan. Nama iz Beograda nije ništa ni važno, 500 dinara da li ćemo da dobijemo ili nećemo da dobijemo. Šta da rade oni koji nemaju gde da prenoće, oni koji su mnogo siromašniji od Đelića i njemu sličnih. I tu vas pozivam na neuporedivo veću ozbiljnost i apelujem i na ljude iz Demokratske stranke da upozore tog čoveka da se ponaša u skladu sa Ustavom i zakonom i da zna šta radi.
Vas, gospodine Mihajlov, kao pravnika pozivam poslednji put u toku današnjeg dana, utičite na svoje koalicione partnere, neka povuku ovaj predlog odluke. Ovakva odluka ne može da bude usvojena, ovakav izbor ne može da bude prihvaćen zato što je direktno suprotan zakonu. Sam Jelašić se hvali da je funkcioner...
(Predsedavajući: Molim vas, gospodine Vučiću...)
Završavam... visoki funkcioner HVB banke. Takav čovek ne može da bude guverner Narodne banke Srbije. Hvala.

Gospodine potpredsedniče Narodne skupštine, povređen je član 100, i to na brutalan način, st. 1. i 2. Gospodin koji je govorio ovde najtežim rečima i kvalifikacijama se obraćao svojim političkim protivnicima, ne trudeći se da kaže gotovo ništa i da na takav način doprinese argumentaciji u korist njegovog kandidata; ili je možda on ovo zamislio kao tačku za neku kandidacionu komisiju, ili ne znam ni ja za šta već, a ne za izbor guvernera i Saveta Narodne banke Srbije.
Uzgred, samo da postavim jedno zanimljivo pitanje, a čudi me da niko nije primetio, ali toga se sad drže kao pijani plota, to im je palo na pamet negde u pauzi, makar to bila onako notorna glupost koju nigde niko nije izgovorio, valjda niko nije tako glup da tako nešto pomisli, s ovom pričom da će Mlađan Dinkić da bude guverner, jer, tobože, Kori Udovički nije izabrana, pa sad ako se to ne donese opet bi Mlađan Dinkić mogao da bude guverner. Šta vam to pada na pamet? Gde to ima? Svakojakih gluposti sam se naslušao, ovako nešto nisam čuo.
Ljudi moji, danas sam vam ponovio, ali ponavljali su to svi poslanici SRS: pa sve protivzakonito urađeno u izboru Kori Udovički, onog trenutka kada je odluka o njenom postavljenju objavljena u "Službenom glasniku", dakle, a posteriori je postala legalna. Kakav Mlađan Dinkić?! Možda bi ponovo mogao da bude guverner, opet sa nekim puškama da upadne negde, nije nemoguće. Drugačije ne može.
Na kraju, što se tiče te priče o lekarima i agronomima, možda može, možda ne može, ne bi trebalo, tačno je. Ne znam šta bi trebalo, ali jedno što znam - ne sme (a vi baš to hoćete, što ne sme) da bude direktor HVB banke, jer tako piše u Zakonu, a vi baš to hoćete. E to trebalo ili ne trebalo, ne sme. To je suštinska razlika između vas i nas. Možete da nalazite hiljadu primera, da pričate o zločinačkom, ne bivšem nego onom bivšem, bivšem, bivšem režimu ili ne znam ni ja čemu, da pričate šta god hoćete, kako god hoćete, ali to, ljudi, jednostavno ne može.
I to što vi govorite, a ne želim da vam kažem nijednu ružnu reč, ne želim da se negativno izrazim o svojim političkim protivnicima, ali vi govorite, napadate nas, vaše političke protivnike, da govorimo nebuloze. Vi nemate pojma šta govorite. Govorite nešto što ne da nema veze sa istinom, vi ne znate razliku između opoziva, razrešenja, smene, ne znate ništa o tome i ponovićete to po pet ili deset puta sa ove govornice zato što mislite da možete da govorite, jer govorite neukim ljudima. Ne, ovde je veliki broj veoma stručnih ljudi, koji su prošli stotine zakona, koji znaju svaku sitnicu o tome, ne možete da im pričate to što biste ispričali svom komšiji. Ti ljudi to odlično znaju. Ne potcenjujte parlament i ne vređajte svoje političke protivnike. Nastavite li to, odgovaraćemo vam, a onda znate kako prolazite. Nekako uvek dobijete po nosu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, iskoristio bih priliku da pozovem građane Srbije da upravo gledaju izjašnjenje predsednika SRS dr Vojislava Šešelja, na TV B92. Siguran sam i nadam se da će uspeti da rasturi taj antisrpski tribunal.
Što se tiče predložene Povelje, moram da kažem da se donosi ponovo pod političkim pritiskom, a da ne znamo čemu služi, da ne znamo zašto je donosimo, jer ništa novo ne štiti ova povelja, nema prava, tzv. prava, ljudska prava najnovijih generacija, nema ničega što već nemamo deklarativnim normama zaštićeno u Ustavu Republike Srbije kao najvišem pravnom aktu naše zemlje i u drugim nižim pravnim aktima i ono što je zaštićeno Ustavom SRJ.
Dakle, puko ponavljanje praznih fraza iz kojih bi neko trebalo da kaže kako se mnogo brine za ljudska prava i slobode, posebno za manjinska prava, kako to tobož ranije ničim nije bilo zaštićeno, pa sada su došli neki novi koji će to neuporedivo lepše i bolje i drugačije uspeti i umeti da učine.
Osim ponavljanja normi koje već postoje u Ustavu Republike Srbije, u Ustavu SRJ, imamo i nekoliko ciničnih normi. Ciničnih, imajući u vidu našu svakodnevicu, našu pravnu praksu. Jedan od osnovnih pravnih instituta, kakav je pretpostavka nevinosti, po kojoj je svako nevin dok se njegova krivica za krivično delo ne utvrdi pravosnažnom odlukom suda, vidimo kako se izvrgava ruglu u običnom životu, u onome što radi DOS-manlijski režim.
Svakoga dana se nađe neki pametnjaković koji će da soli pamet sudijama kako moraju da presude, kako moraju da deluju i šta da čine u određenom postupku, gde hoće a gde neće da isključe javnost sa sednice, kolika presuda mora da bude itd.
Da vam ne pričam sada o čuvenom slučaju optužnica, a kasnije i pravosnažnih presuda protiv Radomira Markovića i nekih drugih ljudi iz Službe državne bezbednosti, gde se pod pritiskom javnosti prave tzv. kompromisne presude, gde se krše elementarna ljudska prava i slobode ljudi, gde kako ko vikne i rikne na televiziji i kako ko šta kaže, e, tako i takva presuda mora da bude, pa makar to sa pravom nemalo nikakve veze; pa se pojave geniji koji kažu da to može da bude i 40 godina, i smrtna kazna, iako u vreme izvršenja tog dela nije postojala ta kazna od 40 godina. Sve je moguće kada su DOS-manlije na vlasti, kada oni to na takav način shvataju.
Govorite ovde o pravu na sklapanje braka, a nigde se ne kaže da je reč o muškarcu i ženi, već brak može da sklopi izgleda svako, i dve žene, i dva muškarca, reč je samo o supružnicima. To su neke nove demokratske tekovine.
Zanimljiv vam je član 28. ovaj prigovor savesti, žurim pošto malo vremena imamo, gde se kaže da niko nije dužan da, protivno svojoj veri ili ubeđenju, ispunjava vojnu obavezu; dakle, ne mora to da bude iz verskih razloga, nego ima čovek ubeđenje, ne voli da nosi pušku, ne mora čovek da ispunjava vojnu obavezu; šta će nam vojska, šta će nam država, šta će nam bilo šta, kako kome padne na pamet, tako može i tako mora da se ponaša.
Onda se kaže o slobodi mišljenja i izražavanja, to je takođe jedna deklarativna norma koja postoji i u Ustavu i u svim drugim zakonskim aktima - svako ima pravo na slobodu mišljenja i izražavanja, a ovo pravo uključuje slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na bilo koji drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje.
Preksinoć, posle veličanstvenog mitinga koji je organizovan kao ispraćaj dr Vojislava Šešelja u Hag .....

Ja pričam o temi, nego vi mene pažljivo slušajte. Dogodilo se to da je svim televizijama, privatnim i državnim, naređeno da posle 19,00 časova izbace to iz glavnih vesti ili onoga, kako se to kaže, heda, i naređeno je da ne ide tonski Vojislav Šešelj.
Ako kažete da to nije tačno, ja ću vam reći tačno na kojim televizijama i koji se urednici ispod svojih vesti nisu potpisivali, a mnogi se nisu potpisivali te večeri, jer su dobili tu naredbu.

To ima veze, nego vi to ne razumete ili nije tačno, ako vi kažete, ali sve može kod vas. Ovde zaposleni imaju pravo na štrajk, u skladu sa zakonom, osim ako Gašo Knežević ne kaže ništa. Ili ćuti ili izađi za govornicu, pa kaži šta imaš da kažeš, ali ćuti, ćuti dok ne izađeš za govornicu.
(Borivoje Katić, sa mesta: Reći ću.)
(Milka Marinković, sa mesta: Nemoj da ti ja dođem tamo.)
Kaže se - unapređenje uslova života, a u stavu 2: "Mere iz stava 1. ovog člana, kada to bude potrebno, predviđaju uklanjanje izrazito nepovoljnih uslova života koji posebno pogađaju pripadnike određene nacionalne manjine". Šta to posebno pogađa pripadnika određene nacionalne manjine? Šta to lošije živi Jožef Kasa nego što živi bilo ko drugi ko je pripadnik srpskog roda, ovde u ovoj sali? Šta to lošije živi? Šta to njemu fali? To što je on belosvetska lopuža i kriminalac i sada zbog toga treba svi ostali...

Što mi izričete opomenu? Što sam rekao istinu?
Sada je Jožef Kasa ugrožen zbog ne znam ni ja čega. Šta je to njemu bilo kada falilo ili bilo kome drugom? Kažite konkretno, da vidimo. Na ovaj način se srpski narod srozava na nivo nacionalne manjine, ispod nacionalnih manjina, ispod prava nacionalnih manjina, da nismo isti. Njima će posebno da se poboljšavaju uslovi života. Zbog čega? Ceo narod živi loše, ceo narod živi u siromaštvu, ceo narod živi bedno i šta je to posebno što tu treba da se uradi.
Moram da kažem da svašta što smo doživeli u ovoj državi pokazuje kako se vodi računa o ljudskim pravima i slobodama. Posebno donošenjem protivustavnih uredbi, zakona kojima se izručuju Srbi Haškom tribunalu. Još jednom pozivam, završavajući, sve one koji su gledali ovo da okrenu na B92 i gledaju izjašnjenje Vojislava Šešelja. Siguran sam da će imati mnogo toga da vide, kako se srpstvo brani i kako se hrabro i junački ponaša.

Dame i gospodo narodni poslanici, Skupština Srbije bi trebalo da donese odluku o obrazovanju komisije za pripremu zakona o načinu i postupku promene Ustava Republike Srbije, a to pitanje je već regulisano najvišim pravnim aktom naše zemlje, ledž superior-om, Ustavom Republike Srbije, u članu 132. i 133, gde se jasno kaže na koji način se ustav može promeniti - dvotrećinskom većinom u republičkom parlamentu, a zatim to ide na potvrđivanje na referendum.
Ne možemo mi nekim drugim aktom manje pravne snage, nižim od Ustava i na nepropisan način da menjamo najviši pravni akt u zemlji, ali očigledno je da je vlast to rešila. Rešila je na jedan nemušt, neozbiljan i neodgovoran način. Čak su nam ovde napisali ko sve i kako može da bude član komisije, pa rekli - može da bude predstavnik Vrhovnog suda, predstavnik Ustavnog suda Srbije, može da bude predstavnik čak i Koalicije "Povratak".
Postavlja se pitanje - a koga bi, recimo, neko iz Koalicije "Povratak" mogao da predstavlja, koga, kada na izborima koje priznaju sve političke stranke u Srbiji, na srpskim izborima, na izborima za predsednika Republike Srbije, oni koje je podržavala Koalicija "Povratak" nisu dobili ni 4% srpskog biračkog tela.
Sada će oni nekoga u svemu tome da predstavljaju, a oni koji su dobili najviše glasova, e, oni predstavnika ne mogu da imaju, oni koji su dobili 65%, koliko li je već predsednik SRS dole dobio; to ne može da se predvidi, nego su važni Štajnerovi izbori. Kaže gospodin Jovanović - pa, neće valjda Solana? Pa to su bili Solanini izbori, Štajnerovi izbori, kada su doduše i Koštunica, i Đinđić i svi ostali pozivali Srbe, što je bila najveća greška, da se na te i takve izbore izađe.
O čemu ima tu da odlučuje predstavnik Vrhovnog suda Srbije, o čemu, šta je tu njegovo pitanje, kao ekspert da odlučuje? Vi kažete u trećem članu, ako se ne varam, a ne varam se, da će komisija angažovati stručnjake za ustavno pravo i ostvariti saradnju sa međunarodnim organizacijama. Koji su to stručnjaci? Da li oni u nekim drugim, redovnim sudovima, poput Zorana Ivoševića, onoga koji menja već donetu presudu Veća Vrhovnog suda Srbije svojim pritiscima, zato što ih donosi iz kabineta Vilijema Montgomerija, ili nekog drugog kabineta; hoće li taj da nas podučava šta je to stručno, šta je to ekspertsko? Ili će to da radi Slobodan Vučetić, ili neko od drugih sličnih nesrećnika, koje ste svojevremeno proglasili za eksperte, ili bilo ko drugi?
Mi imamo jasan način promene Ustava. Nema tu kompromisa. Kakva je to prazna priča, neverovatna priča, kada neko kaže - pa, da vidimo, da napravimo tu kompromis. Pa, nema kompromisa sa Ustavom, ne može se praviti kompromis sa Ustavom, ne može se rušiti država zato što je to neko zamislio, na ovakav ili onakav način, da izvede do kraja.
I šta se onda predviđa - kaže se: to je komisija, pa će ona da donese odluku na koji način će da se menja Ustav. Znači, i to da bude u suprotnosti sa postojećim Ustavom, kao što je i Ustavna povelja donošena na način nepropisan procedurom, suprotno takođe najvišem pravnom aktu ove zemlje.
Pa, ko to više može da prihvati, kako možemo posle toga da kažemo da imamo uređen pravni poredak? Govorite o tome da treba da se donese tobože novi demokratski ustav, ovaj prethodni je delo autokratskog, diktatorskog, totalitarnog, autoritarnog i ne znam ni ja kakvog već sve ne režima, a da pri tom nismo čuli nijednu suštinsku primedbu na taj Ustav.
Možete da kažete - pominje se društvena svojina, treba to izbaciti iz Ustava, i odmah ćemo da se složimo, ali dajte, kažite još nekoliko stvari koje ne valjaju, a ne da dolaze genijalna rešenja a u tim genijalnim rešenjima će biti potpuni obračun sa političkim protivnicima i ništa drugo, i samo ćete time da se bavite.
Govorilo se o najširem društvenom konsenzusu, a kakav je to konsenzus postignut da se na ovakav način menja, ruši i krši najviši pravni akt? I to je nešto što niko u SRS ni na koji način ne može da prihvati. Zato je i logično, a to ste čuli danas, da se pre odlaska u Hag poslednji put Narodnoj skupštini obratio dr Vojislav Šešelj i rekao zašto naša poslanička grupa neće glasati za Predlog ove odluke, a ja pozivam sve one časne Srbe, sve ostale građane Srbije, iskrene srpske rodoljube i patriote, da u nedelju u 18,00 časova dođu na Trg Republike, na miting ispraćaja dr Vojislavu Šešelju, da najvećem Srbinu poželimo srećan put i dobro zdravlje pred put u Hag.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 3. Predloga zakona o izboru poslanika Skupštine Srbije i Crne Gore, tražeći da se stav 2. menja. Inače se u njemu kaže da kandidat za poslanika može biti narodni poslanik, a na prvim izborima za poslanike Skupštine i savezni poslanik Veća građana i Veća republika Savezne skupštine.
Ovim amandmanom, u ime poslaničke grupe SRS, tražim da se poslanici Skupštine Srbije i Crne Gore biraju sa zbirne izborne liste za izbore narodnih poslanika održane 23. decembra 2000. godine i 10. januara 2001. godine.
Zašto sam ovo tražio? Mislim da je ovo suštinski amandman kojim bismo najveći deo nelogičnosti i onoga što je loše u Predlogu ovog zakona uspeli da ispravimo i izbegnemo. Naime, mislim da je gospodin Pajtić odgovorio da ne može da se prihvati taj amandman zato što nije u skladu sa Ustavnom poveljom. Jednostavno, to nije tačno.
U članu 20. Ustavne povelje je rečeno da se poslanici biraju srazmerno zastupljenosti u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a ne ovako kako ste vi napisali - po poslaničkim grupama. Logičko tumačenje vam jasno govori da je to, kako ste vi želeli, potpuno nemoguće. Nisu poslaničke grupe učestvovale na izborima. Na taj način je prekrojena izborna volja naroda i građana Srbije.
Ako se već kaže - da bi se napravio takozvani kadrovski kompromis, verovatno računajući na svoje ljude - da može da bude poslanik iz Veća građana i Veća republika, kako onda da ne može učesnik na izborima za takvu državu? Kako onda ta zajednica Srbije i Crne Gore predstavlja nekoga ko nastavlja pravni kontinuitet Savezne Republike Jugoslavije? Oni ne mogu da budu poslanici, ali zato mogu oni koji ni na jednim od izbora nisu učestvovali, ni na saveznim izborima u septembru 2000, niti na izborima u decembru 2000. za republički parlament Srbije.
One političke stranke koje nisu učestvovale na izborima, nego dobile mandate kao deo nekih drugih zbirnih izbornih lista, ne mogu da imaju svoje posebne mandate, ne može njihova zasluga da bude to što su učestvovali u izbornoj kampanji. Da ne pričam o samom delegatskom sistemu za koji kažete da je na najvišim evropskim standardima, a taj delegatski sistem je primenjivan u Evropi u vreme Pariske komune, i to neuporedivo savršeniji nego ovaj koji ste vi danas nametnuli, i u vreme sovjetskih ustava iz 1918, 1924. i Brozovog Ustava iz 1974. Ne znate vi to.
Ti ljudi koji su na ovakav način izabrani, a nisu bili na toj zbirnoj izbornoj listi pod takvim imenom, ne mogu da budu zastupljeni u parlamentu državne zajednice zato što oni ne predstavljaju nikoga. To je nešto čime se prekraja izborna volja, na veštački način pravi većina. To predstavlja politički kriminal svoje vrste.
Mogu da imam i da nemam ništa protiv i Branislava Ivkovića i Marka Petrovića i ne znam koga, ali njihove stranke (ne znam ni kojim grupacijama pripadaju) nisu učestvovale u tim izborima. Oni tamo ne mogu da budu zastupljeni, oni ne predstavljaju nikoga. Tek kada narod za njih bude glasao, za njihovu izbornu listu, oni mogu da kažu - da, ovo je takva predstavnička, posredna demokratija, pa mi ćemo nekoga da predstavljamo. Oni danas ne predstavljaju ama baš nikoga. Sa tim mora da se prekine, sa tim moramo da stanemo, jer tu kraja neće biti.
Kažete - neće više poslanik biti odgovoran tome i tome. Ajde da se dogovorimo - može slobodni mandat, da ne bude vezan ili imperativni mandat, ali da budu jasna pravila, da budu jasne norme po kojima se mora postupati, a ne da imamo potpuno jasan zakon, a da nam opet vlast radi direktno suprotno svim tim normama i da kaže - sve to može, jednom ćemo da tumačimo na jedan način, kada isterujemo poslanike Vuka Obradovića, a kad nama zatreba, onda ćemo to da tumačimo na drugačiji način. Kako kome šta treba.
Takva vrsta arbitrarnosti u ponašanju, takva vrsta odnosa ne samo prema političkim protivnicima, nego prema građanima Srbije koji su birali svoje predstavnike u ovaj parlament, ne može da se toleriše. Jednostavno, ne može da se toleriše.
(Predsedavajuća: Pet minuta.)
Mislim da je najbolji način da prihvatanjem ovog amandmana rešimo najveći broj muka i problema u ovom zakonu. Ako se ovo prihvati, ovaj zakon neće biti tako neprihvatljiv, neće biti tako loš kao što inače jeste i neće nositi sa sobom tako teške posledice po celokupan pravno-politički život, kao što ga inače nosi. Uostalom, u svakom slučaju...
(Predsedavajuća: Šest minuta.)
Šest minuta jeste, a i 29. maj je bliži za tih šest minuta.