Pomoći ću vam, gospodine Mihailoviću.
(Predsedavajući: Hvala vam.)
Zaista sam se malo uplašio. Prošli su me žmarci, moram da vam priznam. Em Dinkić kaže "svim sredstvima", znam koliko je opasan još od onih mašinki i kalašnjikova, računam sad će i haubice i topove da upotrebljava, to je jedino više od toga, ne znam šta drugo, i minobacače možda; pa vi sad pretite, a još presudu ne pokazaste. Pričaste nešto o ne znam čemu, a presudu ne pokazaste. Gde vam je ta presuda? Kako vas nije sramota.
Napali ste ovde ljude, kažete nemaju svoje zanimanje, ne znaju šta rade. Šta mašete rukama, šta hoćete time da kažete. Ovde su ljudi domaćini. Ovde je mnogo časnih ljudi, od poljoprivrednika do pravnika, ekonomista, lekara, univerzitetskih profesora. Vi kažete da nemaju struku.
Na mene ste mislili? Završio sam pravni fakultet, pa imam struku. O čemu je reč? Šta je vaš problem? Hoćete da vam kažem šta je vaš problem? Vaš je problem taj što vi večeras morate svi da izađete za ovu govornicu jer više nikad nećete da se pojavite za ovom govornicom. To
je vaš ključni problem. Samo na fotografijama imate da gledate i da pričate svojoj deci, e, vidite, i ujka da priča sestričini, kako ste nekada govorili sa ove govornice, dok se niste posvađali sa radikalima. Onda vas više nije bilo u Skupštini. Onda su neke druge institucije bile napunjene članovima G17 plus.
Ne znam što svaki put vičete kada izađete za govornicu. Ko god da se pojavi od vas, ko da ste na nekim, neću da kažem, da mi ne kažete nešto opet o srpskom jeziku. Kao da je ružna reč kad vam neko kaže za najstrašniju optužbu koju ovde iznesete. Nije postupak obustavljen zbog imuniteta, nego zbog nedostatka dokaza, kako se kaže, zbog toga što nema krivičnog dela. Nema bića krivičnog dela, ako vi to razumete šta znači, pravnici razumeju. Ali to eksperti, računam, razumeju.
Svejedno, da vam kažem, samo vi svoj posao, biće krivičnih prijava koje će tužioci da usvajaju u Leskovcu ubuduće, o kojima će se takođe raspravljati, razgovarati. Polako, ljudi, vi sedam godina otvarate sve što vam padne na pamet, i lažete i izmišljate pri tome. Čekajte, nama treba samo mesec dana da donesemo red u Srbiju, pa da vidite kako ste, šta sve i na koji način pljačkali Srbiju. Pa da vidite i papire i presude.
Zato što sudstvo neće da bude pod paskom politike, nego će sudije imati nalog da sude po zakonu, pošteno, pravično, po načelima pravde i kriminalce da strpaju iza rešetaka.
(Aplauz radikala.)
Zahvaljujem što ste nam dali ovoliko prilika da večeras kažemo šta sve mislimo o vlasti u Srbiji i o onima koji su najgori u Srbiji.
Dobro je da ste pokazali svoje lice loših ljudi, koji pokušavaju da običnim i časnim ljudima unište živote; i rekli ovde ovim ljudima da nemaju zvanje, znanje i zanimanje; što ste uvredili najveći deo građana Srbije.
Zato pozivam građane Srbije, one zbog kojih se bavimo ovim poslom, jer se mi, za razliku od vas, ne bavimo ovim poslom da bismo bili ministri, direktori i guverneri, nego da bismo doneli neke promene građanima Srbije i našoj Srbiji, da 21. januara samo kažu šta misle, da im to ne bude teško, i o vama i o nama.
Oni će vam pokazati čije su krivične prijave i sve drugo bili ispravni, ko su, ako budete hteli da čujete glas naroda, povrh svega, i bolji ljudi. Jer i to ljudi mogu da vide i po onome kako govorite, i po onome kako se ljudima obraćate, sa koliko pažnje brinete o njihovim interesima.
Još jednom da podsetim ujku i sestričinu, „Zaru“ u Novom Sadu otvorili su radikali, a nećemo dati da je G17 plus zatvori. Hvala najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, izašao sam za govornicu iz nekoliko razloga načelne prirode. U redu je da se političke stranke sukobljavaju, normalno je i razumljivo je u svakoj demokratskoj državi da se to dešava i da razmenjujemo argumente kojima ćemo pokušati jedni drugima da umanjimo političku popularnost, odnosno sebi da povećamo cenu na političkom tržištu.
Ono što nije normalno i ono što ne mogu da razumem ni na koji način, to je da neko pet ili šest godina istu priču prodaje građanima Srbije ili pokušava da proda.
Kao da smo mi svi otprilike blesavi. Nigde u Ustavu ne piše ni 2007, ni 2012, ni 2057. ulazak u Evropsku uniju ili ne znam gde, jer ne znamo ni kako ćemo ni šta da bude. Niko neće da govori o razvoju Srbije nego tačno kao dagmu.
Pričali ste 2000. godine da ćemo 2003. godine, sada mi ne dajte da lažem, da uđemo u Evropsku uniju. Potom 2003. i 2004. godine ste pravili promociju za 2006. godinu i 2007. godinu da ulazimo u Evropsku uniju. Sada nam predsednik kaže da ulazimo 2012. godine. Koliko to izbornih ciklusa će da ide ista vrsta kampanje, kao da su građani blesavi u ovoj zemlji. Nas interesuje da Srbija bude bogata i da građani Srbije budu bogatiji, a gde ćemo da budemo i ko zna šta će u svetu da se zbiva za pet godina. Ko zna šta će sve da se događa.
Nisu ljudi ludi. Postoji dogma, kao nekad što je bio komunizam, e sad eumenizam, i najveći titoisti i komunisti, evo ih sada u redovima eumunista, od Ratka Božovića do ne znam koga, do Gordane Suše itd, ali apsolutno najgori i najveći. Evo i danas nam tu ideju propagiraju.
Nas to ne interesuje, nas interesuje država Srbija. I još jedan stvar oko koje je ovde govoreno, javljao sam se za repliku, ne bi bila suštinska replika, ali bih se nadovezao i rekao nešto o onome o čemu je govorio gospodin Dačić. Ovde neko govori o prekidu ili diskontinuitetu sa Miloševićevim režimom. Milošević nije bio predsednik partije kojoj pripadam. Ali, moram samo još jednu stvar da kažem i završavam za minut.
Vi ste, ljudi, insistirali na prepisivanju svih odredbi koje govore o sistemu podele vlasti iz Miloševićevog ustava. Mi smo tražili neke promene, a vi ste iz samoproklamovanog demokratskog bloka insistirali da se apsolutno ništa ne menja. Ništa se ne menja.
Sistem Checks and Balances, kočnica i ravnoteža u odnosu zakonodavne sudske i bicefalne izvršne vlasti, jeste apsolutno nepromenjena. Apsolutni kontinuitet u odnosu na Miloševićev ustav, ako ga nazivate Miloševićev, a ne mislim da je Miloševićev nego je srpski ustav iz 90-te godine, kao što ovo nije ni Koštuničin ni Tadićev, pa nije ni radikalski, makar radikali njemu najviše doprineli, nego je Mitrovdanski i srpski Ustav.
Jednom sa tim da prekinemo. Šta je to različito, to što više nema društvene svojine. To što se kaže koja je himna, grb i državni simbol. Što smo već imali po zakonu doneto.
Šta je to drugačije, to što se kaže silom prilika, što više ne živimo zajedno sa Crnom Gorom. Pa se kaže, sada imamo predsednika koji komanduje vojskom. Ništa više od nadležnosti niti je dodato niti oduzeto.
Ovo sam ispričao da bi ljudi u Srbiji čuli jednom zaista šta je prava istina, jer vi kada slušate B92 i neke lažne analitičare na RTS-u u ono vreme referendumske noći, naslušasmo se takvih priča, da niko živi nije mogao da poveruje, od ljudi koji su obrazovani, koji su čitali Ustav, u ono što su mogli da čuju.
Kakav je ovo diskontinuitet. Najveća prednost ovoga što mi ovde večeras radimo je to što nema diskontinuiteta i to što nema 6. oktobra. To što nema linča.
To što se pokazuje da smo živeli u tom sistemu, nastavili smo da živimo normalno, nema prekida, nema ničega i neće biti takvih odnosa između političkih stranaka.
Da, odlično. Mi ovde možemo da se sukobljavamo i možemo jedni drugima da kažemo sve što mislimo, ali država je jedna. Imamo, tu ponavljam još jedanput, i samo oko tih načelnih stvari, inače se ne bi ni javljao zaista.
Imamo jednu Srbiju, hajde bar da nam ta Srbija bude nešto oko čega u nekim situacijama možemo da se ujedinimo i da pričamo o Srbiji, a ne o onome što su politički programi stranaka, vezani za neka internacionalna uređenja ili organizacije ili za bilo šta drugo. Građani Srbije su doneli Ustavi Republike Srbije. Ne ustav ni Bugarske, ni Rumunije, ni Evropske unije, niti ih je to zanimalo.
Doneli su Ustav zato što očekuju da oni žive bolje, da se njima nešto uradi zbog čega bi moglo da im bude neuporedivo lakše. Kada neki govore o velikim uspesima svojih vlada, svaka vlada ima svoje uspehe i svoje loše strane, ali moram da vas podsetim da su to one vlade koje su Čumetu dale da kolko ono hiljada kilometara asfaltira po Srbiji.
Ali, ne za Srbiju, nego zna se za čije džepove. To su one vlade koje su fikuse kupovale po 45.000 dinara, ima li domaćice, ima li te žene u Srbiji koja je, ne danas, to danas znači negde oko 70.000 dinara, za 70.000 dinara kupila fikus ili nešto.
(Nataša Jovanović, sa mesta: 2.000 dinara.)
Najskuplji je 2.000 dinara, ne znam stvarno.
Da ne pričamo o "Sartidu" za 21 milion, a neki danas kažu da je moglo da se dobije 450. Nije odgovor na to i danas radi Smederevo, super su im plate i veliki su izvoznici. Pa jeste, koga god da postavite tu ili u cementaru ili u bilo koju monopolsku proizvodnju taj će da radi neuporedivo bolje.
Još nešto, gospodine predsedavajući, za kraj negde kad nam ostane malo vremena, ostavićete mi prostora, jer je na prljav način pokušano da se ukalja čast poslanika Srpske radikalne stranke, gospodinu Todoroviću.
Mi smo doneli papire.
Dakle, presuđena stvar, res iudikata, pa bih vas molio da mi tada dozvolite da pročitam tih nekoliko redova, da vidite kako se neki nečasni ljudi nečasnim radnjama služe, ali zato su tu izbori 21. januara dobro došli.
Hvala vam najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, iako me nije direktno pomenuo, prepoznao sam se, doduše u manjem delu priče gospodina Vlahovića, i zato želim da odgovorim, posebno na onaj deo oko stanja u društvu.

Naime, ta vrsta argumentacije, onih samoproklamovanih demokratskih snaga koji stalno koriste i kažu, nekada je plata bila 40 evra, a danas je 240, pa to je otprilike 1:6 ili 6:1, kako stvari postavite, pa vi gledajte ko je bolje živeo i kako je živeo. To bi možda bilo tačno kada bi sve okolnosti i kada bi svi imputi bili isti, ali nisu ni slučajno isti. Električna energija nije poskupela šest puta nego 14 puta. Mnogi drugi osnovni životni troškovi su desetrostruko uvećani u odnosu na to ranije. Pri tome, nisam neko ko će da vam kaže da, nekada je bilo sve dobro i sjajno, a sada je sve katastrofalno. To mogu da govore samo neozbiljni ljudi.

Govorim vam drugu stvar, to vaše poređenje mi liči na ono, kao kada bih se hvalio, pa rekao, mnogo mi je sin napredovao, pre četiri godine, vidite, uopšte nije umeo da otvori knjigu, a danas čita ćirilicu, latinicu, zna sve glavne gradove sveta. Pa napreduje čovečanstvo, šta to znači, pre 100 godina niko nije znao šta je televizor.

Vi ćete tako i za 20 godina da nam kažete šta je bilo 1990. godine ili 1995. Podrazumeva se da moramo da napredujemo i da je to nešto što je normalno i razumno.

Naprotiv, mi imamo i te kako razvijene procese koje stvari vuku unazad. Zašto ne kažete ljudima koje su firme prikazale najveći gubitak u Republici Srbiji? Naši najveći izvoznici. Četiri najveća izvoznika u Srbiji, dakle, US Stell, Filip Moris, Seval Impol D.O.O, i ova druga valjaonica, uz činjenicu da su najveći izvoznici, to su i najveći gubitaši.

Zbog čega? Zbog čega su prikazali najveći gubitak? Reći ću vam zašto, da bi izbegli plaćanje svih neophodnih dažbina i poreskih obaveza državi Srbiji, a istovremeno novac izlazi bez ikakve kontrole. Nemam ništa protiv da su platili onu cenu koja je bila potrebna da se plati, a nisu je platili, kao što znate, gospodine Vlahoviću. Nisu je platili, a posebno ne u smederevskom "Sartidu". To znaju svi.

Znam nešto o ljudima koji su raidli na tom slučaju. Neki od njih su vrhusnki pravnici. Bili su među najboljim studentima Pravnog fakulteta, studirali su u vreme kada sam studirao i ja. Znam koliko su umešni, koliko dobro poznaju privredno pravi i kako su zagazili u celu priču o "Sartidu". Naravno, reč je o policajcima, o ljudima koji danas ispituju taj slučaj.

Ti ljudi su došli do toga da je apsolutno nemoguće da se taj posao završio, a da nije bilo velike korupcije. Čak su došli do nečega što su poludokazi, ali nedovoljno, naravno, za tužioca i za sud kasnije, podrazumeva se, da najviše predstavnike vlasti optuže za najvišu korupciju.

Pri tome neću da zaključujem ništa, jer ta stvar nije došla do okončanja sudskog postupka. Nema pravnosnažne presude. Hoću da vam kažem da stvari nisu tako jednostavne kako neko hoće da ih predstavi i nisu tako jednoznačne kako neko želi da ih predstavi.

U Srbiji se, ljudi, danas živi užasno teško. Kažete da je sve vojnim invalidima, penzionerima isplaćeno. Dobili smo dve poruke iz Kraljeva i Kragujevca da ratnim vojnim invalidima nisu isplaćene prinadležnosti iz 1999. godine. Nisam ni znao, ni ja, ni vi, siguran sam, nego ste smislili priču, ajde da vam govorimo kako je sve završeno dobro, kako je sve urađeno dobro.

Mi smo, to je super demokratska vlada ili ne znam šta sve. Nije tačno. Nije tačno. Kažete 45 najuspešnijih privatizacija, to su najuspešniji kolektivi. Koji su nam bili u prethodnom sistemu? Pa iste te cementare, samo što smo Lafarž mogli da prodamo za 35 miliona evra više, i to u vreme sankcija, ako se ne varam. Za 132 miliona, kaže gospodin Anđelković, mislim da je malo preterao, ali svejedno. To je zaista gotovo neverovatno.

Pitam, naravno da radi Cementara u Popovcu, naravno, cement je monopolska roba. Postavljam pitanje - a protiv koga je podignuta optužnica za krađu tri miliona evra u toj istoj cementari. To je ono što su im našli preko računa, a ono što je išlo u kešu, to nisu ni našli. To je suštinsko pitanje.

Da li će NIS da bude sutra uspešan kada ga razdvojite na TNG za jednog biznismena koji je blizak Vladi, i na druge delove za nekog drugog. Pa hoće. Da li je EPS genijalno preduzeće. Jeste. Kada bude privatno, još će bolje da radi, nema nikakve sumnje. Kakve to veze ima?

(Predsedavajući: Gospodine Vučiću, vreme.)

Završavam, gospodine Mihajloviću.

Za to vreme će radnici samo da bivaju otpušteni. Koliko je, Nataša, pre neki dan ljudi u Kragujevcu palo u nesvest zato što su dobili otkaz? Hiljadu i sto radnika je ostalo bez posla u Kragujevcu.

Nemojte da se sprdate sa tim. Ne znam šta vam je tu smešno. Ne znam da li padaju baš tako kako ste vi pokazali ili ne, ali to je zaista istina. Pozivam vas da stvari ne posmatrate ovako, a da ne postoji neka širina, kao što ne želim da prihvatim od ljudi koji će da kažu, sada ama baš ništa, nigde, ni u jednoj sferi nije dobro, a sve je ranije bilo idealno.

Stvari su prilično ne u takvim kontrastima, već, rekao bih, u sivim nijansama, a naš narod mora da živi bolje i država Srbija mora da se obračuna sa korupcijom, kriminalom i da se obračuna sa pljačkašima. To je naš prioritetni zadatak, nevezano za to u kojem su režimu bili i u kojem su režimu bili i ministri i direktori i predsednici upravnih odbora i bilo šta drugo, jer će tek tada Sribja postati pravna dražva. Hvala vam.

 

Dame i gospodo poslanici, na ono što je gospodin Albijanić govorio odgovorio bih da će ići na fakultet gde je predavao, da li ste zadovoljni tim?
Što se tiče teme o kojoj govorimo – Ustav Republike Srbije – dopunio bih ono o čemu sam malopre govorio, a to su prerogativi vlasti, nadležnosti predsednika Republike, predsednika Vlade i Narodne skupštine Republike Srbije.
Naime, podsetio bih vas na okrugle stolove koji su se održavali 1990. godine povodom donošenja Ustava Republike Srbije, na kojima su predstavnici različitih političkih stranaka pokušavali na svaki način da govore kako je Milošević napravio ustav za sebe i kako je to diktatorski ustav, a u pravu se to naziva cezaristički ustav. Ako ste čitali Ustav, to nigde ne može da se primeti; onome ko je pažljivo pročitao taj akt jasno je bilo da najvišu moć u državi ima Vlada Republike Srbije, a ne predsednik Republike Srbije.
Tu nisu bile u pitanju neznalice, tu greši gospodin Dačić, jer su to radili smišljeno. Nije da nisu znali, jer je tu bilo vrhunskih pravnika. Nije vrhunski pravnik Stevan Lilić, koji je lopov i sudski plagijator, koji je uzeo knjigu Laze Kostića koju je celu prepisao, jer je mislio da se neće saznati, a sada je valja u Demokratskoj stranci u nekom udruženju demokratskih pravnika. Čovek ukrao celu knjigu i prepisao, misleći da niko neće pronaći tu knjigu, "Administrativno pravo" Laze M. Kostića, našeg istaknutog emigrantskog pisca.
Dakle, svi oni su nešto tako govorili i lagali su. Ali, ovi danas su prepisali apsolutno sve norme koje se tiču sistema podele vlasti iz Ustava 1990. godine, sem što su pojačali ovlašćenja predsednika Republike. Ako je ono bio cezaristički ustav, onda bi ovaj bio cezaristički na kub. Na sreću nije, niti je ono bio cezaristički ustav, sa takvim ovlašćenjima predsednika Republike. Tu je bila jedna laž u nizu laži, mislim da je to nekog Studija B, B92 i pojedinih političara, i ništa više. To je ono od čega treba da se čuvamo i o čemu smo govorili.
Malopre se pričalo o ulozi u privatizaciji, kako se ona odvijala; možda naša privatizacija nije bila brza i uspešna, ali je bila veoma pažljivo vođena.
Znam kako je to rađeno, mučili smo se oko pojedinih sportskih centara, i kroz koliko muka i ruku je prošlo sve to. To je prolazilo takve stravične kontrole da nigde ne bude pljačke i otimačine, provizije i bilo čega drugog.
Ovo sve je išlo navrat-nanos, što kaže naš narod, iako je to besmisleno i jezički neispravno, brzom brzinom, da bi se neki obogatili i dobili što više.
Ljudi, mi danas govorimo o stečajnoj mafiji kao posebnom vidu i obliku mafije, mafijaškog organizovanja. Šta znači kada kažemo "mafijaško organizovanje"? To znači da je najviši organizovani kriminal u sprezi sa državom i državnim organima.
Treba sada da vidimo ko je taj ko je bio u sprezi sa gospodinom Kljajevićem i ko ga je postavio na to mesto, odnosno sa gospodinom Čumetom koga je oslobodio Trgovinski sud i slično. Dakle, ko su ti ljudi? Da li smo to mi? Nismo. Vidimo to iz pisma gospodina Kljajevića gospodinu Tadiću, jer on navodi ljude, sve ministar do ministra iz Vlade od 2000. do 2004. godine. Ne znam koje su to dve vlade, ali naređao ih je sve jednog do drugog i rekao da je bio samo pion koji je ispunjavao te naloge, pa sada on nagrabusio, a oni svi ostali fini i neće da ga se sete.
Naravno, građani Srbije će dati svoju procenu stanja u zemlji, ali smatram da je neophodan objektivniji i ozbiljniji pristup. Uvek možete stvari da posmatrate samo iz jednog ugla, ali to nije dovoljno dobro, jer će drugi deo Srbije i drugi ljudi u Srbiji reći – ej, pa nisi govorio ništa o onome što se događa sa druge strane. Mnogo toga moramo da menjamo i popravimo u Srbiji da bi građani Srbije živeli bolje, i mislim da je to interes svih.
Nadam se da je zbog interesa građana Beograda gospodin Bogdanović upalio večeras svetla na onom nevidljivom mostu koji je reklamirao po svim novinama. Računam da je zbog toga bio odsutan iz sale i da će svi koji budu večeras prelazili preko Save videti taj most. Nisam vas razumeo, gospodine Bogdanoviću, ali pitao bih kada će konačno taj nevidljivi most ugledati Beograđani, jer ga obećavate šest godina i nikada da ga vide. Hvala vam najlepše.

Gospodine Todoroviću, ja ću za kraj tek dokumentovano da prikažem kako su lagali večeras, pobegli su u većini slučajeva.
Dakle, što se tiče, rekao bih, ovih kompleksa i ovakvih frustracija koje se prikazuju prema Srpskoj radikalnoj stranci, ja stvarno ne mogu da vam pomognem. Ne mogu, verujte mi. Završio sam Pravni fakultet u Beogradu, treba neko ko je završio neki fakultet neki kilometar dalje od pravnog, stvarno nisam u situaciji i ne znam šta da vam kažem na sve ovo što radite večeras. A i doktor Paja Momčilov je otišao u Singapur na neko stručno usavršavanje, pa vam se izvinjavam zbog toga.
Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, znam da je mržnja ta koja kod nekoga stvara ovakve osobine koje upravo na ovakav način prikazuju i koje se na ovakav način manifestuju. Pogledajte dokle ide moral tih ljudi. Oni su, naravno, opsednuti Srpskom radikalnom strankom, zato što smo im mi danas najozbiljniji protivnik ili najjača stranka u Srbiji, odmah iza G17.
Nevezano za sve to, kako ih nije sramota, do danas su bili u vladi koju je podržavala Socijalistička partija Srbije, koju su tobože kritikovali, i to je sad sve super i sve je u redu, samo smo im mi krivi, valjda zato što ih nismo podržavali. Tu vrstu nemorala, beščašća da slušamo, to nema nikakvog smisla.
Evo, u redu je, mi smo za sve na kugli zemaljskoj krivi; i za to što je Leman prvi golman Nemačke, a ne Oliver Kan, kriva je Srpska radikalna stranka. Očekujem da sutra Branislav Rankić, koji je malopre govorio o RTB Bor, bude optužen pred Haškim tribunalom zbog toga što Kan nije branio na Svetskom prvenstvu.
Nemam ništa protiv, ali, gospodine Bogdanoviću, sad su mi javili ljudi, ima nešto što je vrlo važno, da nigde nisu videli svetla, a nisu ni most uspeli da pronađu, pa je bolje da idete da tražite taj most, koji ste lažno nacrtali građanima Beograda i građanima Srbije, nego što nešto dobacujete.
Drugo, samo vas molim, ako postoji mogućnost, gospodine Markoviću, pošto smo svi na neki način odustali od diskusije, a neki od replike, ako ovi ljudi imaju nešto drugo da kažu sem "ja mrzim Srpsku radikalnu stranku", bilo bi dobro da kažu. Ako ne, ajde neka pričaju onda i to, ali neka nam kažu koliko će to još da traje pa da se vratimo u salu, da nastavimo raspravu o bilo kojem pitanju, jer ovo nema nikakvog smisla.
Moram samo jednu stvar da vam kažem, i time završavam. Što više pokazujete da mrzite Srpsku radikalnu stranku, jer to je jedino što se vidi iz svih vaših izlaganja, to nas građani Srbije više vole, jer to je odnos građana Srbije prema vama, a naravno i prema nama. Nama to u političkom smislu odgovara.
Da, mi smo jedini koji vam se suprotstavljamo, i vama, i ovim žutima, i ovima iz DSS-a i svima. Nemamo nikakav problem sa tim, ali to možete malo da spustite na neki niži nivo, da ne bude svim sredstvima protiv radikala, da ne bude da smo neprijatelji, nego da budemo politički protivnici, da to bude neka rasprava, politička svađa između nas, ali da to ne ide dalje od toga. Ovako, čini mi se, to samo vama šteti. Evo, čim je od ovakve mržnje ovako kipteo gospodin Homan, pozlilo mu je i izašao je napolje; kad neko toliko mrzi ne može drugačije da se desi.
Zahvaljujem se, gospodine Markoviću. Pozivam vas, i dalje napadajte Srpsku radikalnu stranku. Svaka vaša reč protiv srpskih radikala nama je glas više, ali slobodno spustite malo, malo manje mržnje i biće bolje za vas. Molim vas da vodite računa o građanima Srbije, o našoj Srbiji, o našoj deci, o njihovoj budućnosti, jer ovde smo zbog njih, a ne zbog nas. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto sam se malopre javio za repliku povodom priče o crveno - crnoj koaliciji i ne znam još o kakvoj, priča o šovinizmu i ne znam o čemu još, rekao bih sledeće. Verovatno većinu naših ljudi, članova i simpatizera Srpske radikalne stranke, to više ne pogađa, jer su na to već navikli.
Predlažem predsedavajućem da bi možda mogao uvesti balon u koji se duva da se vidi ko je u kakvom stanju posle izvesnog vremena zasedanja. Vi znate da sam u pravu i da vas nisam slučajno pitao za tako nešto.
Povodom priče o crveno - crnoj koaliciji neću govoriti o delu koji se odnosi na Socijalističku partiju Srbije, jer oni imaju svoje predstavnike, hoću da zamolim one koji misle da su mnogo pametni sledeće: da ne govore to "crni", jer u našem narodu kada to kažete podseća na one koji su najviše zla učinili srpskom rodu, obično podseća na ustaše koji su u crnim uniformama učinili najteže zločine protiv našeg naroda.
Molim vas da to ne činite, slučajno pripadam porodici koja je najteže stradala od ustaškog noža, pa ne volim da mi još neko govori da smo isti kao oni. Znam i mnoge druge, i u redovima Srpske radikalne stranke i drugih političkih partija, koji imaju slično iskustvo i to nije ništa smešno, gospodine Albijaniću, ali izgleda da ni balon više ne radi.
Dame i gospodo narodni poslanici, hteo sam još da kažem povodom same priče G17 plus večeras nekoliko reči...

Dame i gospodo... Gospodine predsedavajući, privodim kraju, nemam šta na sve ovo da kažem, a vas zaista molim da za sve popodnevne sednice ubuduće, u nekom budućem parlamentu, imamo taj balon, biće mnogo manje problema u raspravi u Skupštini.

Dame i gospodo narodni poslanici, šokirani smo vešću da ostavke onih koji su govorili narodu da su ostavke podneli u stvari ne postoje. Zanimljivo, igrala se deca, lagala narod, pričala narodu da su ostavke podnosili i svi mi nešto kao komentarisali ostavke, a ostavki nema.
Nemam ništa protiv, dame i gospodo narodni poslanici, što se, kako vi kažete, demokratski blok ujedinio pa daje kvorum, što bismo mi nazvali lopovski blok, kako god hoćete zovite se, kako vam je milije, ali moram samo da vam pokažem jednu stvar. Kako to vi tumačite, gospodine predsedavajući?
Ovde kaže: "Poštovani gospodine predsedniče, ovim Vas obaveštavam da sam podneo ostavku na dužnost ministra finansija u Vladi. U prilogu Vam dostavljam kopiju ostavke koju sam 1. 10. 2006. godine predao i predsedniku Vlade. Molim Vas da Skupština moju ostavku konstatuje tako i tako". Nema on šta dalje da moli, on je dakle ostavku podneo. To šta on moli nikoga ne interesuje.
Ovaj zahvaljuje na velikoj podršci i ne znam kakvom sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, takođe podnosi ostavku Predragu Markoviću, predsedniku Narodne skupštine. Kako to ljudi ne važi, da li sam ovo ja falsifikovao ili vi? Ili je ovo ne znam šta u pitanju?
Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, hvala vam što ste nas obavestili da je javnost obmanuta, da ste lagali građane Srbije o tome da ste ostavke podneli, shvatili smo da suštinski, formalno i materijalno-pravno u Skupštini Srbije ne postoje ostavke bilo kojih članova Vlade, tako nam je saopštio predsedavajući Narodne skupštine Republike Srbije.
Građani Srbije neka razmisle koliko su im govorili istinu, a koliko su ovi papiri služili samo za zamazivanje očiju i za zamajavanje javnosti. Građani ne služe za igru, građani Srbije su ozbiljni ljudi koji žele promene, koji žele drugačiju Srbiju, koji žele da se drugačije i bolje živi, i ne služe za to da ih neko na ovakav način obmanjuje i da ih neko na ovakav način laže. Zato smo mi sinoć insistirali na tome da vi nama izreknete tu vrstu deklaracije, konstatacije da su podneli ostavke, jer smo znali da će se na kraju završiti na taj način da ostavke nisu podneli.
Hvala vam još jedanput na tome, a građani Srbije će, očigledno je, i te kako brzo imati priliku da procene ko ih je zamajavao, ko im je govorio neistine i laži, a ko ih nikada nije lagao. Ponosan sam što pripadam SRS, koja ih nije lagala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je bilo veoma zanimljivo.
Gospodine predsedavajući, samo sam ja u ovom sazivu Narodne skupštine novčano kažnjavan svojevremeno, jednom ispravno, jednom neispravno. Mislim da više niko nije dobio novčanu kaznu. Sad bi gospodin Albijanić morao da dobije novčanu kaznu jer vam je otvoreno rekao da ste slagali. Rekao vam je da nije istina, da oni u stvari jesu podneli ostavke, a vi ste nam saopštili da oni nisu.

Hvala vam, gospodine Mihailoviću. To sam razumeo kao nešto da ste vi govorili istinu. Zahvaljujem svima. Jasno je da onda laže i G17 plus i celokupna Vlada, koja nas je obmanjivala da su ostavke podneli, jer ove njihove ostavke sa nekakvim uslovnim rokovima ne znači ništa.
Dame i gospodo, da biste znali gospodine Aligrudiću, pokušaću, ne stručno, ali rekao bih onako kako priliči narodnom poslaniku, da vam objasnim zašto je ovo moralo sinoć da bude na dnevnom redu, iako vi ne vidite razlog za to.
Naime, gospodine Aligrudiću, u Zakonu o Vladi piše da ministar, između ostalog, obavlja sve funkcije itd, ali da Narodna skupština Republike Srbije mora, na prvoj narednoj sednici od dana podnošenja ostavke, evo vam ga Zakon o Vladi i svi članovi koji to regulišu, jasno kaže na prvoj narednoj sednici, mora da konstatuje te ostavke.
Dakle, gospodine Aligrudiću, to je moralo da bude sinoć. Prva stvar koja će da se uradi, a koju niste planirali da uradite nijednog trenutka, zato što ste svo vreme govorili da vam ne pada na pamet da saopštavate da oni u stvari nisu podneli ostavke, kao što ste to danas saopštili.
S druge strane, gospodine Aligrudiću, vi kažete ovde - pa neko je hteo da zaštiti kriminalca. Vi ste ti koji apsolutno štitite kriminalce sve vreme. Dve i po godine ne može da dođe na dnevni red izveštaj o radu Anketnog odbora. Dve godine ga nema na dnevnom redu iako je morao da dođe, zato što vašim kriminalcima ne sme da se kaže nijedna reč sa skupštinske govornice.
Vi ćete da mi pričate. Štitite nekog. Pojma nemam ni ko vam je ovaj ni koji vam je onaj. Možda ga gonite zato što je učestvovao u tome, odnosno rekao ne možete da zabranjujete Srpsku radikalnu stranku - pa vam je i to razlog možda. Da li vam je to razlog? U kojoj stečajnoj mafiji? Je l' Radulović bio potpredsednik Srpske radikalne stranke ili neke stranke iz demokratskog bloka, kako vi kažete. Demokratske stranke, ako se ne varam. Nije nikad bio u Srpskoj radikalnoj stranci. Koga mi to štitimo? Na koji način mi to nekoga štitimo?
Vi radite svoj posao, hapsite koga hoćete, pretite kome hoćete, ali nemojte da hapsite po nalogu jednog biznismena koji je to naložio jednom ministru, i svi po nalogu tog ministra, neprijatelji tog biznismena, moraju da budu pohapšeni u ovoj zemlji. Svi znate o čemu se radi.
Šta ste nam pokazali ko je kriminalac, na koji način. Ja ću da vam dam pedeset težih krivičnih dela.
Kaže: nije podneo vanredni pravni lek i time sprečio "Merkator" da kupi nešto. Jednu mafiju ćete da napadate štiteći drugu mafiju. Pa ćete da štitite slovenačko-hrvatsko-mafijaški lobi ovde u Srbiji napadajući drugi mafijaški lobi. Pa, hapsite i jedne i druge. Takva vlast treba, koja će da hapsi i jednu i drugu mafiju, a ne da jednu mafiju štiti na uštrb duge mafije.
Što se nas tiče, vi svoj posao radite. Mi nikada nikome nećemo biti smetnja u obračunu sa kriminalom, ali nemojte da taj kriminal ima jednu stranu. Nemojte da taj kriminal bude samo onaj koji vama smeta, a da kriminal onih koji su bliski vlasti, da taj kriminal bude dozvoljen.
Istovremeno, mi smo na svakom mestu govorili šta su naše stvari o kojima želimo da razgovaramo. Mi smo uvek bili korektni u opoziciji u Narodnoj skupštini Srbije. Uvek smo vam davali kvorum i na Administrativnom odboru, i u Skupštini Srbije, kad god je bilo potrebno da se za nešto, gde nam donesete ozbiljan papir, neko goni.
Moram da vam kažem da za mene, evo da bi građani čuli, nabavio korist organizovanoj kriminalnoj grupi Gorana Kljajevića i Nemanje Jolovića, sprečivši u postupku otkupa akcija "C marketa" ponuđača firmu "Merkator" iz Ljubljane da se pojavi kao kupac akcija preduzeća "C market". Verovatno je ozbiljno, samo morate da mi kažete šta je tu i ko je uzeo tolike pare, koja mafija je to uzela. Ko su ti koji su uzeli te pare?

Završavam sada. Sud treba da utvrdi, a vi ste već rekli da su kriminalci. Poštovani građani Srbije, ustanovili smo jednu važnu stvar, predstavnici G17 plus Narodnoj skupštini Republike Srbije nisu podneli ostavke. Lagali su. Nije prvi put, već ko zna koji put. Lagaće i dalje predstavnici vlasti u Srbiji.
Kada vam dođe ova tačka na dnevni red imaću šta da vam kažem po tom pitanju, ali nemojte jednu mafiju da pretpostavljate drugoj mafiji, nego sve mafijaše i sve mafije u zatvor, onda ćete imati podršku srpskih radikala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne razumem zašto ste se toliko uznemirili. Naime, predsedavajući je samo konstatovao da ste vi i dalje ministri, zašto se vi sekirate dalje. Nastavićete dalje ono što ste i do sada radili. Ono što je narod ustanovio, to je da su u ''laži kratke noge''. To je stara poslovica i sada su ljudi videli kako to izgleda, i tu velike filozofije nema.
Sa druge strane, vi nama kažete, ajde Ustav nam je najvažniji zadatak, ajde svi da se bavimo Ustavom, a nemojte stranačkim stvarima. Nisam video sliku Tomislava Nikolića na autoputu i na ulicama Beograda nego sam video sliku Mlađana Dinkića, gde se Ustav ne pominje. Prvo je svoju sliku napravio, pa će onda da misli o Ustavu. Pa vi nekome govorite, sram vas bilo, o brizi za ustav i za državu. Moram da priznam da baš nešto i ne lečim na sebe, mnogo su radili u foto-šopu, ali to sada nije važno. Ustav nisam video da vi negde pominjete.
Pitam predstavnike vlasti u Srbiji, kažete to je moglo sinoć. Sednica je zakazana za 18,00 časova, u 21,00 časova se predsednik dogovarao kako i na koji način da odštampa papire i da ih podeli narodnim poslanicima, tek su u pola deset stavljeni na klupe.
Vi nama prebacujete bilo šta, vi ste većina ljudi, to govorite narodu i svima da imate većinu, vi obezbedite sve, mi nećemo ništa da vam obezbedimo. Mi smo opozicija, mi nećemo ništa da vam obezbeđujemo, gonite kriminal, druge puštajte, ili gonite i radite šta god hoćete, naše je da vam kažem šta o tome mislimo.
Hoćete da vas pitam, šta je sa aferom aerodrom. Bili su uhapšeni, sada ćete da čujete kako su bili uhapšeni. Bili su uhapšeni, posle 24 sata - svih 12 uhapšenih su pušteni. Zašto? Zato što su bliski i nekadašnjim i nekima u današnjim političkom establišmentu, krađa od 18 miliona evra, kako su u krivičnoj prijavi ustanovili policajci, nije dinara ljudi nego evra. Niko nije bio u pritvoru, proces da se završi na ''sveti nikad''.
Šta je sa Janjuševićem i Kolesarom? Onaj Kolesar mislim da nema nijedne stvari u kojoj nije bio umešan. Otvori se bilo koja cementara, njemu išle pare. To je ono što se vidi preko računa, to je ono što nije bilo u kešu, to se ne vidi. Država tu nema interes da se obračunava sa kriminalom.
Šta je, dame i gospodo, sa koferašima?
Je l' vi znate da je Dejan Simić, savetnik u Narodnoj banci Srbije, u avgustu službenim automobilom, jednim od najskupljih službenih automobila, otišao na Sveti Stefan, kockao se celu noć i sutradan ujutru se vratio nazad. Pitam vas, da li je to moguće, dame i gospodo?
Nemam ništa protiv. Samo bih voleo da zajedno sa ovim što je sprečio da Merkator kupi, da zajedno sa njim apsite i ove što su uzimali od Merkatora. To sam metaforično rekao, pošto nemam pojma ko je tu šta od koga uzimao.
Još nešto da vam kažem, ni jednog od ovih ljudi, od Gorana Kljajevića, do ne znam koga, nikad u životu video i čuo nisam, što se može lako proveriti. Vi razmislite kome ste i šta govorili na bilo koji način, ali nemojte da postoji dobra mafija, mafija koja nam odgovara i koja nam prija, posebno ona koja ima mnogo para kada se izbori približavaju, pa da nešto daju, a da postoji loša mafija, koja bi mogla da nam služi u predizbornu svrhu, da kažemo - evo kako se sa njima obračunavamo.
(Predsedavajući: Vreme.)
Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, kod mene su osećanja pomešana. S jedne strane, dobro je da smo isterali na čistinu da vlast ne govori istinu, da su nas lagali predstavnici vlasti, da su lagali o svojim ostavkama. S druge strane, tužan sam što će kao ministri još jedno vreme da maltretiraju građane Srbije, ali slede izbori i posle izbora više nikada to neće moći da čine. Hvala najlepše.

Snežana Lakićević-Stojačić mora da ispravi svoj zahtev, mora odavde sa ove govornice da traži da se izjasni da bi bilo po Poslovniku. Ako je tražila sa govornice, onda morate da stavite, ali ako je tražila sa govornice, pažljivo sam slušao, voleo bih da jeste, nisam siguran, svejedno, mi ćemo glasati za to.
Ali, za nas je važna jedna stvar, gospodine Mihailoviću. Ako ste vi ovo rekli, dakle, da stvari stoje ovako, da ne postoje nikakvi uslovi, zato što nije u skladu sa zakonom i pozitivnim pravnim propisima predat akt ostavke Narodnoj skupštini Republike Srbije, što nas onda sprečavate ili bilo ko drugi što nas sprečava da ovima kažemo da su lažovi.
Da li to znači da su sve vreme obmanjivali javnost? Da li to znači da ste vi sve vreme u stvari znali da nikakve ostavke ne postoje? To znači da ste vi sve vreme znali, Vlada nastavlja da vlada, a narode, mi vas lažemo. Nije narod lud, što ste nam davali te ostavke sinoć, ako kažete da ostavke ne postoje. Što ste nam davali na papiru ostavke, a kažete da ostavke ne postoje, ljudi moji. Pa jesmo li mi ludi ovde svi?
Kažete da ne postoje ostavke, a malopre kažete, dostavili smo vam ih sinoć u 21,30.
Ako ne postoje, u redu je, znamo, imamo lažove, a ako je sporno da li su u pitanju lažovi ili je u pitanju da laže zakon i skupštinska većina, da vidimo ko laže, stavite na glasanje ovaj predlog, pa neka dođu i neka se izjasne ministri.
Ali, neka narod zna konačno, ili laže onaj ko je navodno podnosio ostavke ili laže onaj ko mu je štampao te ostavke, pa podelio poslanicima.
Svejedno, vlast laže, kako god da okrenete i to je ono što je narod mogao da zaključi.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto neko hoće s jedne strane da kaže kako ovo pitanje nije važno, a drugo pitanje je najvažnije na kugli zemaljskoj. Ljudi, ovo o čemu mi pričamo sada je organizovani kriminal najvišeg stepena, u kojem se nalaze najviši predstavnici organa vlasti.
Pitam vas, kako može televizija i jedna i druga da napiše ministar ako nije ministar, pa da troši pare ministarske, a nije ministar? To je valjda kriminal koliko sam naučio i koliko mi se čini. Mi smo ušli u neku vrstu političke ludnice ovde. Oni koji su na zajedničkoj listi ulazili u parlament jedni druge najžešće napadaju, svakojaka čuda se dešavaju. Mislim da građanima ništa nije jasno.
Da bi ljudi razumeli o čemu se ovde radi, jer besmisleno je da očekujete nastavak, jer oni sa kojima treba bilo šta da izglasavate napustili su skupštinsku salu, valjda uvređeni što su provaljeni da su lagali. Ne znam koji je dodatni razlog. Valjda oni koji nam najviše pričaju i sole pamet o državnim interesima prvi su okačili svoje slike - joj što sam lep, pa još malo i kosu zafarbali da budu još lepši.
Mi, dame i gospodo, odmah da vam kažem, u referendumskoj kampanji bavićemo se referendumom jer je to državno pitanje. Mi se bavimo našom državom, jer za srpske radikale Srbija pre svega je najvažnija i nemamo drugu temu.
Ali, to ne znači da ćemo da pristanemo na to da metodama organizovanog kriminala prihvatamo - e, ajde sada nije važno, a jesu, a nisu ostavke. Pa, ili jesu ili nisu?
Dok to ne raspravimo, predlažem vam, gospodine predsedavajući, jer ovo zaista nije više ni cirkus, kad je cirkus bezopasno je i zabavno za narod, ovo liči na pomalo političku ludnicu, jer svi znaju da slede izbori i sad može mimo zakona da se radi šta hoće, ko kako hoće, samo je važno koliko će mandata da imaju.
Molim vas, gospodine predsedavajući, da napravite pauzu, da se vidi postoji li mogućnost da se izađe iz ovog ćorsokaka, hoće li nešto da kaže njegovo veličanstvo ministar Dinkić i njeno veličanstvo ministarka Dulić, pa da nam na bilo koji način saopštite kako da nastavimo ovu sednicu. Jer, da me ubedite da je ovo manji kriminal ili manje opasna stvar od onoga što je ovaj sprečio "Merkator" da uzme on, pa uzeo neki drugi kriminalac ili ne znam ko, teško. I teško bilo koga u Srbiji da uverite.
Rešimo ovaj problem, da idemo na pauzu, da vidimo kako taj problem može da se reši, pa da nastavimo u toku dana. Neće poslanici ići nigde, niko od nas nema preča ni pametnija posla od ovoga. Za nas je Narodna skupština i interes građana Srbije najpreči interes, a to treba da shvate svi. I oni koji su napustili sednicu naljutivši se na ne znam koga moraju da znaju, možda su podneli ostavku, stvarno ne znam šta su uradili, niko živ ne zna šta su oni uradili.
Molim vas samo da mi pokažemo veću ozbiljnost i odgovornost prema građanima Srbije, zato što građani Srbije ovo gledaju, oni traže ozbiljan odgovor na ono što se danas događa ovde. Mi nemamo prava da ih zamajavamo dalje, nemamo prava ni da jedni drugima spočitavamo jednu ili drugu stvar, da se ovo razvlači unedogled, nego da vidimo - ili jesu ministri ili nisu, ili jesu poslanici ili nisu.
Ovo sam vam rekao, gospodine Mihailoviću, zato što ovaj parlament, ionako ne sa previše ugleda, i to malo ugleda što ima izgubiće ga. Ne brinem za to, znam da će sledeći parlament biti ugledniji, između ostalog, i zbog toga što će biti još veći broj poslanika SRS, u šta sam uveren, ali vas molim da nivo našeg parlamentarnog života ne spuštamo baš na najnižu moguću lestvicu.
Sazovite šefove poslaničkih grupa ili predstavnike da vidimo može li iz ovoga da se izađe, jer čini mi se da je ovo kraj i ove skupštine, i kraj Vlade Republike Srbije, i da već danas možemo da raspisujemo izbore. Zato ste dužni razjašnjenje i objašnjenje i narodnim poslanicima, i građanima Srbije, i ne toliko zbog nas ovde u ovoj sali, već pre svega zbog Srbije i onih koji žive u Srbiji, a čekaju naša rešenja. Hvala vam najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče Narodne skupštine, da nije tužno, zaista bi bilo smešno. Ovo što ste nam ispričali, na koje utakmice ćete da idete i kada neko treba da vam se javi, a kada ne, to nema nikakve veze sa pravom i pravnim aktima.
Gospodine predsedniče Narodne skupštine, kada neko podnese ostavku predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije, ta ostavka proizvodi pravne posledice trenutkom predaje, odnosno zavođenjem, time što postoji organizacioni, delovodni broj i sve drugo. To ne zavisi od toga da li ste vi na utakmici sa Jermenijom ili ste u Mađarskoj, Hondurasu ili bilo gde drugde. To je nešto što je trebalo da vam kažu danas na proslavi 160 godina vladavine prava, koje ste danas uništili i razorili, gospodine predsedniče.
Moram da vam kažem, rekli su nam da ćete reći nešto drugo. Vi ste izašli i iznenadili nas. Ni to nije bilo mnogo pametno, a ovo je gore od toga. Dakle, izašli ste i rekli da to nisu formalno-pravne ostavke. Doneo sam zbog građana Srbije: Vlada, gospodin Vojislav Koštunica, 29.9.2006. godine, Ivana Dulić-Marković – obaveštavam vas da podnosim ostavku.
Sa sve suzama u očima, 2.10.2006. godine – poštovani gospodine predsedniče, ovim vas obaveštavam da sam podnela ostavku na dužnost potpredsednika Vlade.
Dakle, nije vaše da ulazite u to šta su oni još pisali kao svoje želje, jer institut kovertiranih ostavki ne postoji u srpskom pravnom sistemu.
Onog trenutka kada su oni podneli ostavku, za vas je to, gospodine predsedniče, bezuslovna ostavka, za vas, za Narodnu skupštinu Republike Srbije, za svakog od nas. Ovo se tiče zakona, ovo nema veze sa tim kada kome odgovaraju izbori, da li neko voli referendum ili ga ne voli, ili bilo šta drugo. Ovo je čista zakonska stvar, kao sunce! Tu nema nikakve filozofije.
Jutros ste nam rekli – nisu podneli ostavke. Ne vi, nego potpredsednik Narodne skupštine. Onda su izašli ljudi iz G17 plus i rekli – pa jeste, mi smo podneli ostavke; e sada ste opet izašli vi iz G17 – pa mi nismo podneli ostavke.
Šta će ljudi u Srbiji da pomisle? Ne znam, možda vi mislite da je ovo nešto što je dobro, da je samo važno da prođe, pa ćete preko medija uspeti da upravljate time na način na koji hoćete. Pa će najstrašniji organizovani kriminal da vam bude ovaj što ga hapsite, što "Merkatoru" nije dao. Pitam vas da li znate da je ovo ozbiljniji organizovani kriminal, nego bilo šta drugo. Da li razumete to?
Da li razumete, pošto ste spominjali Mađarsku, gospodine predsedniče, da je ovo što ste uradili, ovo što je uradila jedna poslanička grupa, Vlada, vlast u celini, gore od onoga što je Đurčanji uradio u Mađarskoj?
On je rekao – lagali smo narod, a vi ne samo da ste rekli – lagali smo narod, nego ste rekli – lagali smo, lažemo, a možda ćemo i ponovo da lažemo. E, utoliko je gore. Ne, zna narod da će sigurno, nego su oni rekli – možda ćemo i ponovo.
Ljudi, o čemu je ovde reč? Vi ste nacrtali ljudima – da, mi smo lažovi; da, narode, mi se igramo sa vama, baš nas briga za to što vi mislite i za to što ste vi čuli da smo mi podnosili ostavke, kada ostavke nisu ni bile podnete. Tako je.
Gospodine predsedniče, ako je to tako, a ovo je neko onda falsifikovao, gospodine predsedniče, onda je neko ovo falsifikovao, neko za takav falsifikat mora da odgovara. U pitanju je ozbiljan organizovan kriminal. Ne znam zašto onda takvima danas ne ukidate imunitet i ne hapsite ih.
To je ključno pitanje, gospodine predsedniče Narodne skupštine. Ovo je ne samo potpuni pravni i politički haos, već potpuni kolaps institucija Republike Srbije, kojem ste, nažalost, i vi doprineli, a naravno i skupštinska većina.
Pošto znam vašu nameru, znam nameru vlasti da kažu – aha, vi hoćete da sprečite tamo ne znam koga, da se uhapsi, ili ne znam šta, jer vi imate neke veze sa njima, ja vas podsećam još jednom i završiću i neću vam više oduzimati vreme, da ne brinete.
Sad ću da vas podsetim na to da Slobodan Radulović nikada nije bio potpredsednik Srpske radikalne stranke – to je taj, valjda, glavni iz te stečajne mafije, tako piše u novinama, ja stvarno ne znam – nego je bio potpredsednik Demokratske stranke, pa ću da vas podsetim da nikada nikakve veze ni sa jednim od tih ljudi nismo imali.
Da nam ne biste to spočitavali, na veoma perfidan način, mi u ovakvom pravno-političkom haosu, koji ste kreirali i stvorili, koji ste apsolutno napravili na najgori mogući način, u tome da vam stranka izađe malo iz skupštinske sale, pa vam se stranka malo vraća u skupštinsku salu, jer su se dogovorili – da jeste, mi smo podneli ostavke, ali ipak nismo doneli ostavke, pa ćemo da se vratimo...
Da vam kažem, ovo je zaista kao u zemlji čuda. To ne mogu građani Srbije da trpe.
U znak protesta, pošto vidimo da ste rešeni da nastavite, a da nikome ne objasnite ko je kriv i odgovoran za najtežu pravno-političku blamažu na nivou Srbije, da i danas nikome nije jasno jesu li ili nisu podneli ostavke i da ni posle vašeg govora to nikome nije jasno, osim što smo ustanovili da su svi lažovi, sem te činjenice, mi nemamo više šta da vam kažemo, hvala vam na svemu tome što ste uradili, hvala vam na svemu što ste pokazali, jer ste pokazali da ne poštujete građane Srbije.
Pokazali ste i dnevnim redom. Nećemo mi krivične postupke, nego ćemo...
Doduše, piše u Poslovniku, neću tu da pogrešim, i za određivanje pritvora i za ne znam ni ja šta. To je vaša stvar, ali kako to da niste primetili za neke druge, i to za mnogo ozbiljniju stvar?
Kako to da nam niste rekli da su pre tri dana uzeta tri vozila sa carine, Ivana Dulić je potpisala da se daju Mlađanu Dinkiću, Ministarstvu finansija: "bora", "pasat" i ne znam koje je treće vozilo. I to pod ostavkom, dame i gospodo.
E pošto je to – data ostavka, pa nije data ostavka, pa jeste data ostavka, pa opet nije data ostavka, pa smo lagali, ali smo onda rešili da lažemo još više, pa ćemo onda da lažemo najviše, Srpska radikalna strana u tome neće da učestvuje, hvala vam najlepše, mi izlazimo iz Skupštine, a vi sa svim vašim lažima, koferima laži, ostanite u Narodnoj skupštini i varajte narod i dalje.
Hvala vam najlepše.