Moram, dame i gospodo narodni poslanici, pošto nemam svoje novine i nemam gde šta da objavim, a očigledno neke druge političke stranke imaju svoje novine i imaju mnogo toga da objavljuju, pojavljuje se danas u novinama neko zacrnjen, kaže  Trizon: nisam kriminalac, a nema fotografije, nema ničega. Liči na Borisa – lopova.

Taj kaže: nisam kriminalac, a odmah se pojavi jedna politička stranka koja kaže – Vučić masno laže. Kao da ima da presno lažete ili ne znam kako. Oni su valjda naučili presno i masno da kradu. "Finansijer srpskog kokusa u SAD-u odlučno demantuje optužbe Aleksandra Vučića".

Sve što sam rekao, zarad javnosti, apsolutna je istina, samo što je tamo davao pare u kešu, a ovde postoji trag pa je morao da prizna za kokus, a to nije srpski kokus, to je Tadićev kokus jer njihova prva tačka je kako Tadić da pobedi SRS, a ne da Kosovo ne može da bude nezavisno.

Dame i gospodo narodni poslanici, dužan sam to da vam kažem, dužan sam građanima Srbije da kažem, ali ne bih imao ništa protiv. Imam protiv toga što je oštećena Naftna industrija Srbije, kao zalog je data nafta da bi se povukao kredit od dve banke, mislim da je "Hipo banka" i "HVB", ali to ćete tek čuti, jer ja sam izašao da vam kažem da će povodom toga veoma ozbiljan materijal tek da se pojavi.

Dakle, ja imam neka saznanja koja su zastrašujuća po tom pitanju, ali ne želim još da ih iznesem u javnost, jer kao što znate, volim da proverim, da dobijem crno na belo, volim da dobijem papir, a onda ćemo se pojaviti i obelodaniti narodu šta se zaista dogodilo, ko je dao kredit, pod kakvim uslovima, na koji način, kako je nafta kao zalog nestala, šta se tu zaista dogodilo i koliko su građani Srbije oštećeni.

Nemam nikakav problem, samo neka napadaju Aleksandra Vučića, neka napadaju SRS, zna narod zašto nas napadaju i zašto su ovoliku hajku podigli oni koji Srbijom upravljaju sedam godina, koji je razaraju na svaki mogući način, pljačkaju građane Srbije, samo zato što znaju da se približilo raznim lopovima iz vrha vlasti i što znaju da će morati da završe iza rešetaka.

Neka prave dogovore kakve hoće, na način na koji hoće, više o imenima ne mogu i ne smem da govorim jer bi to bio pritisak na buduće pravosuđe, pritisak na neko buduće ministarstvo unutrašnjih poslova, ali vam je jasno o kojim ljudima je reč, pa neka razmisle da li je to istina ili nije istina, da li ovo precizno govori ili ne.

Oni koji su upućeni u posao neka se dobro raspitaju zašto je juče u jednoj banci bila potpuna pomama zbog onoga što sam govorio pa da se tačno proveri ko su ti koji su baš u tom trenutku određene kredite odobravali.

Još malo strpljenja i dobićete ozbiljne papire pa ćete videti o čemu je reč.

Zanimljivo mi je to "nisam kriminalac". Naravno da nije kriminalac dok se pravosnažnom presudom to ne dokaže, ima pravo da tako nešto izgovori, ali zanimljiv mi je i naslov ispod toga – Trizon pušten iz pritvora, pa vi sada gledajte o čemu je reč. U svakom slučaju, borićemo se protiv takvih.

Moram da obavestim javnost, dobio sam taj čuveni materijal iz ovog lopovskog bloka koji su predali povodom SRS, lopovski blok koji čine Demokratska stranka i još jedna stranka iz Vlade Srbije, strančica. Kažu: poslanik Aleksandar Vučić, to je dokaz kako smo mi valjda loša stranka. "I ta hladnjača o kojoj govorite je posebna prevara koja služi za satanizaciju celog srpskog naroda, a i da ne znate šta se desilo, a vi hoćete celokupan srpski narod da optužite za zločin i da svi Srbi moraju zbog toga da odgovaraju".

Videste li, gospodine predsedavajući, zločinačke rečenice? Još kažu: izvor – sednica Narodne skupštine od 28. maja 2001. godine. Ponosan sam na ovo što ste stavili, zaista ponosan, presrećan, hvala vam najlepše, da se vidi da sam razumeo koliku antisrpsku politiku vodite i šta ste sve spremni u ovoj zemlji da uradite.

Hvala vam na tome. I Nataša je tu. Zamislite šta je govorila o istinskoj nacionalnoj politici i o šiptarskim teroristima. Nisi smela Nataša o tome.

Trebalo je valjda da govoriš o srpskim teroristima, o srpskom teroristi Gavrilu Principu, Karađorđu, Milošu Obrenoviću.

Hvala vam gospodine Mihailoviću, samo da se zahvalim vašim koalicionim partnerima na tome, lepo su to uradili, kao i ovima iz lopovskog bloka koji predvodi Boris Tadić i Demokratska stranka, samo neka oni svoj posao rade i neka nas, kako kažu, pobeđuju, ali neka raspišu te izbore, da nas već jednom pobede pa da vidimo kako će to narodu da objasne i šta će narod da kaže, a narod misli ne malo nego mnogo drugačije.

Hvala vam, predsedniče Narodne skupštine. Želo bih da vas obavestim, dame i gospodo narodni poslanici, nisam znao da je u toku još jedna genijalna intelektualna akcija G17 plus i DS, takozvanog lopovskog bloka, kako se zajedno nazivaju te stranke; organizovali su akciju pod imenom "ručak za Tomislava Nikolića" i doneli su onu šaku jada potpisa i to ko zna koliko od onih upravnika carinarnica, domova zdravlja itd. Kažem im samo, nije baš pravo vreme za ručak, a pošto od toga ne može niko da se najede nek donesu negde uz jutarnju kafu da se to pojede u 8,00 ujutru za neki lagani doručak, jer mi njima kad budemo spremili ima da jedu godinama koliko potpisa će da bude protiv lopovskog bloka.

Narodni poslanici, zarad javnosti dužan sam da vam kažem šta se zbiva ispred Narodne skupštine Republike Srbije. Već sam najavio, nisam znao kako će to da bude organizovano; ovi što su skupljali potpise protiv naše stranke, jedine narodne stranke, SRS, doneli su potpise, onu šaku jada potpisa skupljajući u upravi carinarnica, preko direktora trezora, direktora apotekarskih ustanova, domova zdravlja itd. Dakle, što su terali ljude, doneli 70.000 potpisa i kaže, mnogo su skupili. Oni se još time hvale.
Skupili, doneli Tomi Nikoliću za ručak da pojede senf, kečap i ne znam ja šta. Ja moram da kažem, toliko su duhoviti bili, da mi to nije dovoljno ni za doručak. Znači, možda je za mog Danila dosta za ručak, ima osam godina, ali nemojte, ljudi, to za mene ni za doručak nije dovoljno. Čovek dva metra, 100 kila, mora nešto i da pojede. Nemojte, doneli ste 70.000 potpisa, nešto malo senfa, šaku jada i ajde to da jede čovek.
Daj, ako ste već toliko na vlasti, ako već Trizon ukrade 27 miliona evra, pa kupite onaj redovan senf od pola kila, kilo, da čovek ima da pojede nešto, malo više kečapa, neku kobasicu, a ne 70.000 potpisa, nešto malo papira doneli, hajde to čovek da pojede. Sramota treba da vas bude.
Evo da vas obavestim, uskoro će se narod na ovaj ili onaj način izjašnjavati protiv lopovskog bloka u Srbiji. Videćete, neće to da vam bude za ručak 70.000; to ima da jedete, da jedete i ne znam koliko će svi vaši članovi moći da pojedu, a bogami neće ni jedan stoti deo toga da pojedu. Hvala vama najlepše.
Nego, sledeći put malo više i malo bolju brigu o radikalima da vodite. Umesto senfa, molim vas, donesite majonez. Prave i "Vitalov" i "Zvezdin", kakav god hoćete, dobrih majoneza koliko god hoćete. Taj majonez nam donesite, a mi ćemo lepo da uhapsimo sve one koji su opljačkali ovaj narod i ove građane i da vam na najfiniji način pokažemo gde vam je mesto i da to ne radimo ispred Narodne skupštine, nego unutar Centralnog zatvora. Hvala vam najlepše.

Niste me razumeli. Govorio sam o sebi, gospodine predsedniče. Tačno je, nemam dva metra, imam 199, a imam i više od 100 kila, moram da priznam, da ne brinete; zato ja volim majonez, a ne ovaj senf, najjeftiniji. Toliko para pokrali, a štede i na senfu.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Mihajloviću, želeo bih, iako sam slušao Vjericu Radetu, da vas još jednom upozorim na kršenje člana 87. i to nije formalnost, da bi neko izašao za govornicu i rekao nešto protiv predstavnika vlasti, već je to zbog poštovanja Narodne skupštine, zbog poštovanja građana Srbije.

U tom članu se kaže: "Na sednicama Narodne skupštine, pored narodnih poslanika, učestvuju članovi Vlade, ovlašćeni predstavnici drugih predlagača zakona i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, kao i druga lica koja predsednik Narodne skupštine pozove".

Vi ste pozvali ovde predstavnika predlagača, ministra Mlađana Dinkića. Ministar, gospodine potpredsedniče Narodne skupštine, nije u ovoj sali. Ministar nije jutros bio na putu, nije se pojavio u Narodnoj skupštini Republike Srbije da kaže bilo koju reč i ukoliko vam je stalo, ukoliko držite do dostojanstva Narodne skupštine, vaše je da date pauzu dok se ne pojavi predstavnik predlagača. Šta nas briga da li putuje u Irsku ili u Švajcarsku ili bilo gde drugo, kad ima Narodna skupština. Narodna skupština mora da bude najvažnija i od najznačajnijeg službenog puta, iako ne znam da li je službeno ili privatno, sasvim je svejedno.

Ne može da bude značajnije od sednice Narodne skupštine i usvajanje zakona. Čak i ovako jednog značajnog zakona, pošto predlagač hoće da kaže da bi trebalo da se pospeši rad slobodnih zona, znam da je u ovoj zemlji sve moguće, da vodite hajku i kampanju, da ljudima izmišljate imena i prezimena, da ih nazivate na raznorazne načine, a da pri svemu tome govorite o sopstvenoj lažnoj ugroženosti. Ja to sve znam i sve to vidim, ali to ne može da se dešava u Narodnoj skupštini.

Video sam neke novine, misle na Tomu Nikolića, pa kaže – Toma grobar, valjda navijač Partizana, ne znam šta su hteli da kažu. Pri tome nema naslova, pa pozovem, pa pitam, izvini majstore, kako nema – Boris lopov. Ne, to nije tačno, da stoji bolje, to je ono što je istina i to je ono što narod precizno govori na svakom mestu. Ja pitam kako to u novinama nemaš – Boris lopov?

Sada vas pitam, gospodine potpredsedniče Narodne skupštine, da li ste vi čuli da je ovaj najveći finansijer srpskog "Kokusa" i najveći finansijer Borisa Tadića u prethodnoj kampanji, Zoran Trifunović - Trizon, pobegao sa 27 miliona koje je ukrao od NIS-a, pa ste zato morali da smenjujete sve ljude u NIS-u. Zašto o tome niko ne piše, gospodine potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, jer 27 miliona evra je čovek ukrao, direktno ukrao.

A sada ću da vam objasnim način na koji je ukrao i kako je pobegao iz sudnice. Taj Trizon, gospodine Mamula, trebalo bi da se pozabavite na tom Odboru za bezbednost, da vidite kako to funkcioniše, a čuli ste, pretpostavljam, čuli ste, vidim ...

Jesam, gospodine Mihailoviću, prekoračio sam, ali zbog velike društvene opasnosti dela koje je počinio najveći finansijer Borisa Tadića, a da nacija ne zna kako je to počinio. Ja želim to narodu da kažem i siguran sam da me u tome nećete sprečiti, bolje da kažem odjednom, nego da se ponovo javljam.

Biću, hvala vam. Vi ste uvek veoma ljubazni i sa razumevanjem gledate na potrebe građana Srbije.

Dakle, taj, kao što znate i kao što ste čuli gospodine Mamula, pojavio se na suđenju, i teče suđenje, a on je upravo u tom trenutku završio poslednju transakciju, tražio naftu, dobio naftu i rekao, to neće da prodaje, nego će da vraća pare 27 miliona. On uzeo, prodao sve, uzeo pare, nije podmirio sve što je dobio kao kredit, ništa NIS-u nije vratio, suđenje traje, počelo je, završava poslednju transakciju, pa kaže pozlilo mi, idem do WC, izašao čovek i nikada se više u zemlju nije vratio. Van zemlje je, van Srbije. Nema ga.

Najveći finansijer srpskog "Kokusa" u SAD, najveći finansijer najvećeg lopova Borisa Tadića. I sada mi vi kažite, gospodine Mamula, da to nije istina, kažite mi vi Jakšiću da to nije istina, da li ima nekoga od vas da mi kaže da to nije istina. Što ćutite svi, što je zabranjeno da se priča o Trizonu?!

Ja Vas pitam, gospodine potpredsedniče Narodne skupštine i Vas gospodine Mamula, pošto znam da znate ovo isto kao i ja, zašto je zabranjeno, zašto ne sme da se priča u ovoj zemlji o Trizonu? Taj je platio više od pola kampanje Borisa Tadića, poslednju. Nevezano za to, a žalio se Tadić u Kini ljudima, kaže, pa da li je moguće da baš Trizon mora sve da plati za naš srpski "Kokus". Dvadeset sedam miliona evra oteo i ukrao od građana Srbije, 27 miliona evra ukrao i nema ga u zemlji, ljubi ih majka, sve toliko pošteni.

Albijaniću, mene pitaj da li je sve u redu, jer nije ništa u redu. Trizon je pobegao iz zemlje, ovaj što je finansirao Borisa Tadića, 27 miliona evra je ukrao, ništa nije u redu!

Pogledajte sada, videli ste gospodine potpredsedniče Narodne skupštine, završavam, neću Vam više, poštujući Vaš autoritet i lični integritet, pa kaže, hajde da vidimo nešto po Zemunu, a kako se zove onaj, Gordana?

Nebojša Simonović, izvinjavam se, to su česta i časna srpska prezimena, a ovaj jedan je ovo jedno ukaljao, jer taj je u vreme najgore hajke i harange, da građani Srbije znaju od 5. oktobra naovamo pričao o kriminalu SRS, kaže, delili papuče radnicima, bonove, ne znam ni ja šta se priča, radna odela, zapošljavali ljude itd.

To je strašan kriminal kada zapošljavaš ljude i kada daš radnicima papuče, čudo jedno od kriminala. Šta se dogodilo dragi prijatelji u međuvremenu i poštovani građani Srbije i taj je van zemlje, ali nije jedan kofer, a on je predsednik opštinskog odbora Trizonove partije, gospodine Mamula, DS - Borisa Tadića, ovoga Boris - lopov, što ne sme nijedan novinar da objavi, on je bio njegov predsednik opštinskog odbora.

A zašto je van zemlje, gospodine Mamula? Čovek je uspeo pet puta da proda jedan stan, pet puta je uspeo da proda jedan stan, a kako je to uspeo, ja to ne znam. Na kraju se dogodilo da su došla petorica vlasnika, hoće da pucaju jedni u druge, misle da su oni krivi, a ovaj je pokupio pare i pobegao.

Nije ni to sve, jer ovo što sam vam rekao to je samo sitnica, uzeo je 500 ili 600 hiljada i to je za njih za usput, za sličice, na Terazijama da tapkaju, da razmenjuju sa decom, ali ozbiljnije, protiv njega ima, jedno, devet krivičnih prijava u opštini Zemun, ako se ne varam ...

Gospodine potpredsedniče hvala Vama, a ja tražim da me gospodin Mamula i Vi obavestite gde se sada nalazi gospodin Trizon, najveći finansijer najvećeg lopova u  Srbiji Borisa Tadića, gde se nalazi, šta radi, da li ga Interpol goni i za koliko para je gospodin Trizon opljačkao građane Srbije.

To je za mene od ključnog značaja, da vidimo mi koliko je gospodin Trizon ojadio građane Srbije, jer ako se vi slažete sa tim, ja se sa tim ne slažem, i mogu da kupuju po novinama koliko hoće tekstova, mogu da kupuju po televizijama priloge koliko hoće, mogu da rade i da izmišljaju šta hoće, ali istinu ne mogu da sakriju.

Znate, šta god dogovarali, sa bilo kim o bilo kakvim koalicijama posle izbora, kada neko ukrade 27 miliona evra i onaj koji žmuri na jedno oko, ne može a da ne vidi na drugo i zato će razni Trizoni i svi ostali lopovi iz najbližeg okruženja Borisa Tadića morati da završe iza rešetaka.

Složio bih se sa vašim tumačenjem, gospodine predsedavajući, posebno kada je u pitanju zahtev za smenu Vlade, koji nikada nije mogao da dođe na dnevni red, zato što ste ga skidali sa dnevnog reda, ali kada je to poslanička inicijativa i inicijativa Narodne skupštine, ali gospodine potpredsedniče Narodne skupštine, Vas, zaista, i srpski radikali i mnogi drugi cene i poštuju zbog Vaše objektivnosti, nepristrasnosti i korektnog rada, ali ja moram da Vam ukažem na jednu stvar.

Ovo je po zahtevu ministra Dinkića, po zahtevu Vlade Republike Srbije, ovo je njihov zahtev i valjda će imati svog predstavnika koji će nam objašnjavati o čemu je reč. Oni traže da se o ovome raspravlja, a mi tražimo da se raspravlja o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, Zakona o legalizaciji, odnosno o planiranju i izgradnji. Mi smo sve to tražili, ali to uopšte nije na dnevnom redu. Ovo je tražila Vlada, ali predstavnika Vlade nema.

Stvar dobrih običaja u ovoj skupštini je uvek bila da se ministar pojavi, da ministar odgovara kada je reč o zakonu, da on izlazi da objašnjava poslanicima šta je namera Vlade, šta će se time postići, da kaže kakvi su troškovi u budžetu, kakve ćemo probleme imati, a kakve ćemo rezultate postići itd.

Od koga mi to sada čujemo? Od predstavnika poslaničkih grupa vlasti onih koji podržavaju Vladu u Skupštini Srbije. Oni nisu predstavnici predlagača. Nisu i ne mogu u njihovo ime da govore. O tome je ovde reč. Vi tu čak kažete – oni učestvuju u Poslovniku koji ste sami kreirali, učestvuju na vaš poziv. Je l' dobio poziv? Dobio je poziv. Znači da učestvuju. Ali, evo, ne učestvuju. Tu nema dalje šta da se tumači.

Ja znam da je Vama neprijatno i ja znam da je svima neprijatno, zato što postoji neko ko je iznad svih i kome niko ništa ne sme da kaže. Ali, Vas molim da se zaista konsultujete i vidite, ako Vam je neprijatno drugačije da kažete, kažite – mi moramo da nastavimo, ovaj nas ne ferma dva posto, ja to mogu da razumem.

I da znaju građani Srbije, baš briga Dinkića za Narodnu skupštinu, baš briga Dinkića za građane Srbije i nema nikakvih problema. Ali da se to jasno kaže građanima Srbije. Ili, neću da gledam radikale, zato što ja hoću njih da zabranim, zato što su mi oni ovaki ili onakvi, nemamo mi nikakav problem sa tim. Zato će mnogi od njih da odgovaraju pred licem pravde, ali dok ne odgovaraju pred licem pravde, dok se ne promeni vlast mi moramo da poštujemo to što su neki od njih ministri.

Kada dođe do promene vlasti, kada se uspostavi poštena, odgovorna, ozbiljna vlast, onda će se stvari postavljati drugačije. Molim Vas, da nam precizno i jasno kažete da se ne razlikujemo u tumačenjima, jer sve da prihvatimo, vaše takvo tumačenje, ovo tumačenje da je predlagač Vlada, odnosno resorno ministarstvo, ne može se drugačije posmatrati nijednim, ni jezičkim, ni logičkim, ni bilo kakvim tumačenjem, nego ovako da je obavezno, ili ako hoćete uz podršku onoga što se nazivaju dobri običaji, da je neophodno prisustvo ministra.

Da li može rasprava bez toga? Nije prvi put. Ali dobro, onda da se jasno kaže građanima Srbije zašto se tako odigrava i da je to zbog oholosti ministra i predstavnika vlasti i ni zbog čega drugog. To je sve što sam imao da Vam kažem gospodine potpredsedniče.

Nije, gospodine Simonoviću, potpuno ste u pravu. Mi znamo da Vi nemate tri miliona evra, to ima ovaj Tadićevac, ali ja sam mislio da oni pucaju na mnogo više. Da vam kažem nešto.

Izašao sam zbog velike društvene opasnosti dela. Znam da gospodin Mamula to zna, trenutno nije ovde, ovaj čovek je u trenutku kada je trebalo da se završi suđenje samo išetao, rekao – idem do toaleta, i više ga nema u Srbiji. Nestao je! Sada vam to zvuči kao dobra krimi priča. Da li je neko izmislio?

Nema čoveka u Srbiji, nema tri zone u Srbiji. Niko nije prijavio da je negde nestao. Šta to može da bude? Sada vi govorite o pravosuđu. Vi govorite o državnim organima, o policiji. O čemu je ovde reč.

Nestao, ali njima je tri miliona evra sića. On je ukrao 27 miliona evra, ne dinara. Izračunajte, to su neke milijarde, ja to ne umem ni da izračunam, ne znam ko to može da sračuna, to su neke silne milijarde. Valjda ovi Tadićevci to mogu da sračunaju i niko više. Periću, to tvoj koalicioni partner Albijanić može? Matematičar.

Znači, onaj prepošteni što se uvek pojavi pred građanima Srbije kao malo izmučen, ali kaže – ja ću da ih pobedim. Nemoj ti nas da pobeđuješ.

Pobeđivao ili gubio, šta god hoćeš radi, ali prvo vrati pare narodu. Neka tvoj Trizon vrati 27 miliona evra, pa onda pobeđuj koga god hoćeš. To je suština stvar. Vrati majstore, ne pitamo te više za neke vile u kojima je po tri miliona evra ukradeno, ne pitamo te ništa, ali vrati 27 miliona evra, jer je to 2.500 traktora.

Taj, jedan Tadićevac što je ukrao u toj jednoj finansijskoj tranši to je 2.500 traktora za naše seljake i za naše domaćine. Čovek rekao da ide do toaleta i nestao. U svako selo u Srbiji bi mogli po jedan traktor da odnesemo za to što je jedan Tadićevac ukrao. Je l' sitno to Miko za njih? Koliko oni mogu, znam da je to sitno, ali pozivam državne organe da stanu na rep Tadićevim lopužama.

Dao sam vam informaciju koja je ovako provučena u jednim novinama, milimetar i po sa milimetar i po. Čovek otišao u toalet u sudnici i više ga nema. Ukrao "samo" 27 miliona evra. Stiže nam i ministar.

Zašto mene da molite? Molite ministra da dođe na vreme sledeći put.

Gospodine ministre, da li ste čuli za Trizona? Moram ministru da objasnim. To je jedan veliki Tadićev lopov, ne znam da li je i vaš prijatelj. To je onaj što je sada pobegao iz sudnice. Pojavio se u sudnici. Sada svi pripadaju tom jedinstvenom lopovskom bloku. Taj Trizon se pojavio u sudnici, odgovoran za pljačku i zbog toga ste vi posmenjivali sve u NIS-u, računam da niste znali kako će čovek to da opljačka i želim da pođem od toga da ste imali najbolju moguću nameru.

Taj je ukrao 27 miliona evra. Zoran Trifunović, zvani Trizon, najveći finansijer Borisa Tadića, lopova u kampanji izbornoj, taj koji finansira srpski "kokus" u američkom Kongresu, finansira Trizon koji je oteo 27 miliona evra od građana Srbije i u trenutku kada je bio na suđenju rekao je da mu je pozlilo i da ide do toaleta. Napustio je i nikada se u zemlju nije vratio. Država raspisala poternicu i njega u zemlji i dalje nema. Šta je sa Trizonovim parama? Kada će država da ga uhvati?

Još jedno pitanje, koje mislim da je ključno, kada će da prestane reklamiranje lopovskog bloka u Srbiji, one koji su najgori u Srbiji, kojima je to sitnica i zaslužuje milimetar i po prostora u novinama, jer niko ne sme da objavi ovo o čemu sam govorio, niko o tome neće da piše iako svi znaju da je to istina?! Kao što ste videli, zna Mamula, kao što ste videli znate i vi to dobro i to znaju svi u Srbiji, a o tome niko ne sme da piše i niko ne sme da kaže.

Pozivam Vas, ministra da se takođe po tom pitanju izjasnite, da nam kažete gde se nalazi Trizon, uz čiju podršku je prebegao i napustio granice naše zemlje, ko mu je omogućio logistiku da iz suda, u toku je proces, čuvaju ga stražari, on uspe da pobegne, da li kroz prozor od toaleta ili ne znam na koji način. Znao sam da je veliki lopov, ali nisam znao da je kaskader. Možda je i na vrata izašao, ko zna. To nam je strašno važno da znamo jer zbog njega je mnogo ljudi u NIS-u, sa pravom ili ne, smenjeno, zbog tog ugovora koji je napravljen, koji je on izigrao i zbog kojeg je opljačkao Srbiju.

Mene interesuje kako se Boris lopov, zašto se ne obrati naciji oko Trizona i zašto nam ne kaže šta je sa tim parama građana Srbije. Za to je moglo da se kupi 270.000 ovaca. Pogledajte ljudi, ako smo mogli 270.000 ovaca da kupimo za to, kako bi se i koliko stoke u našoj zemlji zapatilo i koliko bismo mogli da razmišljamo o razvoju poljoprivredne proizvodnje da jednog Tadićevog lopova, Trizona, nije bilo.

Molim vas da mi, gospodine ministre, odgovorite na to pitanje i da nam kažete da li je daleko ta Irska i kako ste uspeli brže-bolje da se vratite.

U Skupštinu dolazite kada predlažete zakone zato što nisu narodni poslanici vaši posilni, i nisu građani Srbije oni koji treba da čeku na vas, već vi treba da čekate građane Srbije i radite za građane Srbije, a ne obrnuto.

 Dame i gospodo narodni poslanici, podržavajući ovaj amandman poslanika Petronijevića želeo bih da kažem nešto što se danas u Srbiji dešava.
Šta je smešno? Nisam, poštovani narodni poslanici, ni prst pokazao da se smeje. Razumem da sam to uradio pa da se smeje, da ima nekog razloga. Možda je neko negde postavio brašno pa mu smešno, ko zna šta je u pitanju.
Inače, način korišćenja finansijskih sredstava od strane lokalne samouprave je delimično unapređen i dalje nije dovoljno dobro napravljen i ne zna se tačno ni koliki deo, ni šta, ni koje su sve obaveze lokalne samouprave, a koje republike i koliki deo od prihoda koji ostvaruju, ali istovremeno i od obaveza koje po tim osnovama treba da izvršavaju, na sebi nose lokalne samouprave, a šta nosi Republika Srbija.
Tačno je da se ovim amandmanom olakšava efikasnija naplata i obezbeđuje izvor prihoda, pre svega iz korišćenja prirodnog lekovitog faktora i kada govorimo o našim banjama moramo sve da imamo u sporednom zakonodavstvu, pa imamo po pet zakona koji regulišu istu materiju, ne znate da li ćete određeno rešenje da nađete u Zakonu o banjama, neko drugo u Zakonu o lokalnoj samoupravi i dok se izvrši usaglašavanje naših zakona, bilo bi nam potrebno još 10 godina. Postoje oblasti u kojima je to još teže i neuporedivo problematičnije nego što je danas slučaj.
Mi danas u Srbiji, posebno po prestanku postojanja državne zajednice Srbija i Crna Gora, moramo da vodimo računa o tome kako i na koji način, šta je to što Srbija može da ponudi, gde Srbija može da zarađuje, gde Srbija može da doprinosi razvoju svoje privrede i mislim da, osim onoga o čemu smo govorili, što jesu naše komparativne prednosti, bez obzira na nisku akumulativnost poljoprivrede, koju i dalje moramo da koristimo kao našu najznačajniju privrednu granu, ono na šta bi trebalo da se preorijentišemo u svakom slučaju u budućnosti jesu, pre svega, usluge, turizam i to je ono u čemu Srbija ima ogromno polje za napredovanje.
Naravno, pre svega moramo da radimo u Beogradu. Vi znate da Budimpešta ima dve milijarde evra ili dolara, čuo sam zvanično taj podatak baš u glavnom gradu Mađarske, čistog profita od turizma samo u Budimpešti.
Beograd možda nema, iako smo ponosni na svoju istoriju, iako smo ponosni na sve što imamo, ali da kažemo da možda nemamo građevine takvog tipa kao što je mađarski parlament, kao što je sve što imaju na Budimskoj tvrđavi.
Ali, mislim da imamo nešto veoma slično tome, nešto možda lepše i vrednije, čak i starije, kao što je Kalemegdan, a imamo nešto što nema niko, položaj na dve reke, to su Sava i Dunav i nadam se da se u budućnosti neće dešavati da "Dunavske dane" proslavljaju na Savi samo zato što nigde na Dunavu ne mogu da nađu opštinu koja nije radikalska, pa onda imaju veliki problem. Očekujem uskoro i na Đetini u Užicu, pošto su tamo izbori, da i tamo zakažu proslavu "Dunavskih dana" pa da neko troši pare od ministara ili ne znam šta da kažem, samo je važno da glasate za nas i ništa drugo.
Dakle, ulaganje u turizam i usluge je nešto što Srbiji može da donese posebno značajne prihode. O lekovitim banjama, o onome što ne znamo, a koristili bismo mnogo više, posebno moramo da vodimo računa i tu uloga lokalne samouprave mora da dođe naročito do izražaja.
Da li neko i koliko ljudi u Srbiji danas zna da u Ivanjici postoji najbolji centar za malokrvnost?
Slučajno znam, sin mi je tamo, ostalo dete sa ostalom decom, glume košarkaše sa osam godina, otišla deca tamo da se igraju, nisam pojma imao da od 1978. godine ništa nije ulagano, a ne postoji bolje mesto, bolji vazduh, ne postoje bolja rešenja za malokrvnost nego nekog tamo da odvedete.
Šta smo uradili na promociji toga? Može li lokalna samouprava to da napravi? Možemo li još u Vrnjačkoj Banji da popravimo i povećamo prihode, može li država da pomogne lokalnoj samoupravi? Pa može i na ovakav način, ali može i na mnoge druge načine kroz sve moguće promotivne aktivnosti.
Išao sam baš u zemlje EU, ne volim to pravo da vam kažem, proputovao sam celu Evropu i svet, najviše volim da budem u Srbiji, nisam od onih koji se hvale time kako svaki dan idu preko granice. Gledam spotove na CNN, nemam ovde vremena pravo da vam kažem, na SKY, na EURO-NEWS itd, svi su negde nešto platili, svi negde rade na promociji svoje zemlje.
Malo-malo pa gledam Montenegro – wild beauty, pa ne znam, gledam hrvate, gde god okrenete, kako god okrenete i ne spotovi od 20-30 sekundi, nego promo-filmovi od tri minuta. O Sloveniji i da ne pričamo.
Šta smo mi uradili? Pa nije suština odštampati knjigu na kojoj će neko da opere pare.
Hajde da uložimo novac da nam to bude prepuno, da nam sve banje budu prepune, ali da ti kapaciteti budu neuporedivo bolji i veći nego što su danas, da država pomogne lokalnoj samoupravi, da se ulaže novac u to jer će to da se vrati dvostruko i trostruko više.
Zašto smo nesposobni za to?
Ako ste u stanju da nađete najbolje ljude koji će da vam vode izborne kampanje, koji će na najbolji mogući način da vam dizajniraju plakate, spotove, da nađete urednike fotografija, a da ne pričamo o apsolutno najboljim profesionalcima za snimanje što filmskim, što video kamerama, što ne znam čim, pa hajde da to uradimo za Srbiju, hajde da to uradimo za našu zemlju.
Hajde da pokažemo šta sve imamo od Palića, Kanjiže, pa sve do Vlasinskog jezera i ne znam ni ja kojih mesta na jugu Srbije. Zato što to jeste blago Srbije. Vi mislite, neki kažu: da, Mađarska ima Balaton pa možeš da odeš tamo u Šiofok ili ne znam koje mesto. A mi imamo više jezera na kojima možemo da napravimo najbolja moguća lečilišta i banje i da država pomaže lokalnoj samoupravi, i da lokalna samouprava oseti to kao svoje, jer na taj način kad to date pod veću upravu lokalnoj samoupravi, na neki način će se ponašati kao privatnik. Želeće da to čuvaju što je moguće više i što je moguće bolje.
Ako su sve pare u Beogradu, pa ja sam rođen u Beogradu, volim Beograd više od svega, ali ne mogu sve pare da budu u Beogradu. Pa ti ljudi treba od nečega da žive. Danas imamo strašan problem depopulacije stanovništva u centralnoj Srbiji. Svi hoće u Beograd, sve pare u Beograd. Pa hajde da ostavimo, da napreduje da se razvija. Neka Vrnjačka Banja ima po glavi stanovnika veći dohodak nego Beograd, što da ne. Pa neka to bude i sa Soko Banjom i sa bilo kojom drugom.
Hajde da pokažemo da nije Srbija samo jedan centar, jedino mesto u ovoj zemlji, koje kažem naravno najviše volim zato što sam odavde, ovde sam rođen i ovde sam proveo ceo život, ali to nema veze sa razmišljanjem o državi. O državi mora da se razmišlja odgovorno i ozbiljno zato što jednu Srbiju imamo, nemamo rezervnu.
Jedanput sam rekao da je proizvodnja cementa na nivou Srbije 2.700.000 tona na godišnjem nivou. Dva miliona tona završi u Beogradu, 700.000 tona u ostatku Srbije, ne samo u centralnoj Srbiji da me neko pogrešno ne razume, i u Vojvodini. Gde ćemo da stignemo? Ulaganja najvećih banaka u Srbiji "Raiffeisen", "Hypo" banke, kad govorim o ulaganju o kreditiranju, podrazumeva se, kažu negde na nivou oko milijardu evra, preko 920 miliona evra Beograd i Vojvodina, 50 do 80 miliona evra centralna Srbija.
Hajde ljudi nešto od toga da promenimo. Ne mislim da će ovaj amandman ovo suštinski da promeni na takav način. Podržavajući ovaj amandman to je sitnica koju možemo da učinimo lokalnim samoupravama i da malo ovu naplatu učinimo efikasnijom, ništa više od toga. Ovo je jedna stvar o kojoj bi trebalo da razmišljamo.
Znači, postoji nešto oko čega mislim da ima saglasnosti, mislim da se niko u ovoj zemlji nikada ne bi bunio, ni vlast ni opozicija.
Hajde da taj posao radimo, da svi zajednički radimo, da razmišljamo kako i na koji način da promovišemo Srbiju, pokažemo ljudima da tamo gde tobož postoje mrtvi gradovi, za 100 evra kvadratni metar, kao što je Majdanpek, da možemo to da podignemo da bude jedan od značajnih centara, ili okolina, Borsko jezero itd, da to može da bude značajan turistički centar. Izgradimo infrastrukturu, ne treba nam dva sata do tamo. Hajde da popravimo to, dva sata od Beograda, kome bi to bio problem? Nikome.
To su stvari koje mislim da možemo, moramo da popravimo i uradimo. Ne možemo više da se oslanjamo na ono što imaju drugi, moramo da razmišljamo o onome što imamo mi. Ovaj seoski turizam o kome su mnogi posprdno govorili, pogledajte kako u Vojvodini uspeva. Svako od vas je čuo i za "Čardu" između Zrenjanina i Novog Sada i za "Salaš 84" i za "Salaš 37".
Uspeva, izvinjavam se nekima koje nisam pomenuo. Uspeva, i to ne samo da dolaze gosti iz Beograda, Novog Sada, ne samo iz Srbije, dolaze i iz Mađarske, Rumunije i iz drugih zemalja. Srbija mora da izvrši neku promociju, Srbija to mora da napravi. Nije promocija – ajde da uradim negde nešto pa da se ugradim u majicu, pa da se ugradim u kačket, u ne znam šta, u knjigu. Imamo jasno – idemo na reklamu na EURO-NEWS, ta reklama košta toliko i toliko, evo te pare na takav način pa ćete da vidite kako se popravlja dolazak gostiju, kako od ogromnog broja gostiju možete sledeće godine da izgradite dva nova hotela sa pet zvezdica i tri hotela sa četiri zvezdice.
Od kampanje, naravno to zavisi od prirodnih bogatstava kojima mi ne možemo u ovom trenutku da se pohvalimo, ali recimo, pre dve godine u Egiptu je u jednom trenutku bilo u izgradnji 9.000 hotela, a vi znate da Beogradu svake noći nedostaju tri hotela, što ekskluzivnih, što onih nivoa 100 evra prenoćište, znači na nivou "Holiday Inn-a", tri, četiri zvezdice. A da ne pričam šta sve imamo po Srbiji.
Evo, rekao sam da je ovo nešto uređenije, puno je ljudi koji se leče, koji su bolesni i starijih i mlađih, da je to još uređenije, mogli biste tu da dovedete ljude iz celog sveta. Izvanredna priroda, igrališta, izvanredni tereni.
Ništa, pozivam predstavnike vlasti da prihvate ovaj amandman. Nadam se da nam lokalna samouprava neće biti u ustima samo kada treba da se izvrši pritisak na građane da glasaju za nekog od kandidata i predstavnika vlasti, pošto samo kad su izbori onda krenu ovi, kao putujući cirkusi, kolone audija, ne može čovek da ide tim putem, samo neki sa rotacijama obilaze, sklanjaju u stranu, evo ovde će jedan put, ovde će drugi put, ovde treći, ovde će ne znam ni ja šta da se dogodi. Kad prođu i kako prođu izbori niko se tih građana nikada više ne seti.
Pozivam građane da na tim izborima, gde god i kad god da se održavaju, uvek misle svojom glavom. Znaju oni dobro, i nikada narod niko nije uspeo da prevari, pa neće ni ubuduće.
Hvala vam najlepše.

Svejedno, nije važno, ja uvek mislim da onaj ko želi da izađe za govornicu, treba i može da izađe, jer prirodno je pravo svakoga da izrazi svoje mišljenje, da iskoristi bilo koju poslovničku mogućnost.
Izašao sam zbog jedne rečenice koju je izrekao gospodin Kitanović, a to je – kritikujem nekoga, zato što je, u ovom slučaju gospodina Stevanovića, ako se ne varam, nedovoljno posvećen radu u stranci, a najviše radi u Kragujevcu. Hajde sada da vidimo kako se to državni funkcioneri danas, i ne možemo da govorimo o opoziciji, već o državnim funkcionerima, ponašaju, pa da vidimo onda i neke druge koji su danas u opoziciji, a funkcioneri su na nivou lokalne samouprave.
Državni funkcioneri u našoj zemlji bili su kritikovani svojevremeno, posebno iz redova SPS, dakle, da zloupotrebljavaju državne i stranačke funkcije.
Sećate se koliko je puta svojevremeno Slobodanu Miloševiću rečeno, o tome su rasprave vođene danima, nedeljama, godinama, kako može istovremeno da bude predsednik države, a da se zadrži, odnosno da zadrži funkciju predsednika SPS, pa je čak pod pritiskom nešto tu izmišljao, te zamrzava funkciju, pa ne znam ni ja šta sve, razdvajao funkcije predsednika Glavnog odbora od predsednika partije i ne znam ni ja šta sve.
Od 5. oktobra 2000. godine naovamo niko ne sme da pita – izvinite, jeste li vi predsednik Srbije, predsednik svih građana ove zemlje ili predsednik DS?
Svaka izjava Borisa Tadića, ali apsolutno svaka je stranačka. Da li ste vi, poštovani prijatelji, dame i gospodo narodni poslanici čuli predsednika ove zemlje pre dve večeri na crnogorskoj državnoj televiziji gde on kaže: ponosan sam što ću da budem na čelu bloka koji će da se bori protiv SRS.
Izvini majstore, ali kakve to veze ima sa državom Srbijom, kakve veze to ima sa našim narodom u Crnoj Gori? Napadaš one koji su najpopularniji kod našeg naroda u Crnoj Gori, koji su bili za opstanak državne zajednice i pred nekim drugima jasno govoriš da je tebi jedini cilj i smisao bavljenja politikom da ostaneš na vlasti i da sprovodiš stranačke interese, da deliš Srbiju na dva dela.
On jasno kaže: poštovani narodni poslanici, hoću da predvodim jedan blok, a onaj drugi deo, mi mislimo veći, a on misli manji, ali uopšte nije važno koliki deo Srbije, ne, to su neke tamo snage mraka, haosa, bezumlja, ne znam ni ja šta sve.
Onda vam državni funkcioneri, oni ovde što treba da dođu, Dinkić ili kako se već zove, kaže: hajde da zabranimo najveću stranku u Srbiji.
O tome vi pričate, o tome govorite kako se zloupotrebljavaju političke stranke, da li rade stranački ili državni posao, a mi se noćima tresemo od straha kakva je sila na nas udarila, koliko ono beše, 28 dana, skupiše 70.000 potpisa sve sa upravama carinarnica, direktorima apotekarskih ustanova, direktorima domova zdravlja, pod pretnjom otkaza.
Poštovani građani Srbije, juče sam šetao po tržnom centru i jedan čovek kaže – hajde, napravite jednu akciju tako da napravimo kontraakciju da skupimo jedno dva miliona i 700.000 da pokažemo šta o njima mislimo. Ja pitam: kada državni funkcioneri kažu – e nećeš ti, da vam mi preregistrujemo vozila, a zašto nećete, jesu li ti ljudi krivi što nema državne zajednice Srbija i Crna Gora više? A onda on kaže – nema motor euro 3. Ma nemoj, da nam ne zagadi vazduh, inače je sve milina kod nas, čudo jedno kako funkcioniše, pa da nam ne zagadi vazduh. Ljudi nemaju hleba da jedu, pa da nam ne zagade vazduh. Ne, nego treba da budu svi automobili tamo gde je ono staro gvožđe, bačeni.

Znam, gospodine Mihailoviću i zahvaljujem se na ljubaznosti što me puštate da završim.
Morate, neka dozvole preregistraciju vozila tim ljudima, em će nešto malo para da uzmu za državnu kasu, ljudi će sa tim da se slože, em će ljudima da omoguće da voze svoje automobile i da time poprave socijalno stanje u Srbiji. U čemu je problem sa tim? Da li je to logična računica za svakog normalnog i racionalnog u ovoj zemlji? Nama ne smeta, jer ja nemam takav automobil, ne smeta mi i neću se osećati ugroženim ni najmanje ako tim ljudima to dopuste.
Da vidimo šta govore ostali državni funkcioneri, još malo ću gospodine Mihailoviću, izvinite što sam oduzeo ovoliko vremena, postavlja mi se sledeće pitanje, šta rade neki drugi funkcioneri o kojima je govorila gospođica Jovanović, oni ne rade ništa, sem što se bave stranačkim poslom. Dobili su zadatak, ideš majstore na Kopaonik, malo ćeš da se skijaš, da se zajapuriš, da ti obraščići budu rumeni i svaki dan sa Kopaonika na izbore u Kraljevo, svaki dan od sela do sela, u jedno selo obećaš aerodrom, na nekom drugom mestu obećaš puteve za formulu jedan, tri-četiri mosta su do sada obećana za Kraljevo, još nijedan nisam video da je izgrađen i ničim drugim se ne bave.
Hajde ljudi, radite nešto za građane Srbije. Ne znam da li ste primetili, gospodine potpredsedniče Narodne Skupštine, ja gledam televiziju Srbije, ali na TV Pinku ima ona emisija – Stanje na putevima, pa onda kaže, popravlja se tu, radovi na mostu, rekonstrukcija ovog puta ovde, onog puta onde, vidim četiri-pet mesta da je pomenuto i tačno znam da se tamo održavaju lokalni izbori.
Nigde gde nema lokalnih izbora niko ništa ne radi, samo tamo gde su lokalni izbori, samo tamo se pojave mašine. Oni misle da je narod glup, blesav, da narod ništa ne zna. Ali znaju građani Srbije.
Bez obzira što smo politički protivnici, gospodine Kitanoviću, voleo bih da gospodin Stevanović i bolje i uspešnije radi u Kragujevcu, a koliko je to uspešno, mi mislimo nedovoljno, a vi mislite veoma, ali će to pokazati građani na izborima, kao što su izabrali gospodina Stevanovića, možda ga sledeći put neće ili će možda biti reizabran, ali u svakom slučaju, narod je taj koji će najbolje da procenjuje, a siguran sam da je Kragujevac zaslužio više i da Kragujevčani zaslužuju mnogo bolje i drugačije da žive nego što danas žive, a ne mislim da je to krivica Verka Stevanovića ili ne prevashodno njegova krivica.
Nažalost, mislim da država Srbija mora mnogo više da brine o svojim građanima, a naročito u onom smislu o kom sam malopre govorio u onim delovima koji su danas neuporedivo slabije razvijeni, gde ljudi jedva krpe kraj sa krajem. Ja se suočavam sa jednim problemom gde god da odem. Hoću ljudima da kažem da ja, i ne samo ja, nego bilo ko iz SRS, nije takav i to jasno sa skupštinske govornice govorim.
Kaže mi žena, ne znam koje je selo u pitanju, da li Čubitkovica ili Dudovica, nije važno, pripada još Beogradu, lazarevačkoj opštini, a blizu je Ljiga: znaš Vučiću, sve pare odoše u Beograd. Ja kažem: i vi ste Beograd, a ona kaže: jeste, ali mi nismo onaj Beograd. Pitam: koji ste Beograd, a ona mi kaže: onaj što nema pare, jer sve pare odoše u centar, tamo ne znaju šta će sa parama, a nama ovde nema ništa i samo oni u Beogradu otimaju pare.
Ljudi, ta priča koja nije do kraja neistinita, samo će da pravi nove antagonizme u Srbiji ako se nešto po tom pitanju ne promeni. Zato je strahovito važno da vodimo računa da sprečavamo dalju depopulaciju stanovništva iz unutrašnjosti i da pomažemo najsiromašnijim krajevima.