Zahvaljujem se, gospodine Anđelkoviću. Ne znam čime je bila isprovocirana ova diskusija, ali pokušaću da odgovorim.
Pomenuste neke tuče po kafanama i ne znam šta još. Govorite o nepoznavanju tehnologije izgradnje putne infrastrukture. Možda Nataša Jovanović ne ume da napravi asfalt, možda ne ume da umeša ni malter, ni beton, ali sam siguran da svi građani Srbije znaju koliko kradete na asfaltu i koliko otimate.
E, u te cifre se razumeju svi građani Srbije i to svi i te kako dobro razumeju. Sada ću ja to da vam kažem, jer sam počeo u to da se razumem, pošto su stručni ljudi počeli da mi govore kako se to krade.
Na sto metara, ono što presvlače na autoputu, pa stave onih pet milimetara, pa na jednom santimetru sa strane stave, a to je ovolicno (pokazuje rukom), što im komisija odobri – na tome strpaju u svoje džepove 10.000 evra para građana Srbije.
To je računica, a ne znam kako su beton zamešali i ne znam šta je onaj valjak radio. Ne znam šta je bilo ko tu pravio, ali znam da ste vi ukrali pare i to je ono što najviše volite da radite – da kradete i da pljačkate građane Srbije.
Ovde je čovek nešto govorio za Jezdu i Dafinu. Ko se od radikala slikao ikada sa Jezdom i Dafinom, kažite mi ko je to imenom i prezimenom. Vi izmišljate, gospodine, da vam ne kažem, kao pristojan čovek nikada to neću da vam kažem, da lažete, ali vi izmišljate. (Aplauz radikala.) Nađite mi bilo koga od radikala ko se slikao sa Jezdom i Dafinom. Kako vas nije stid i sramota, to su radili vaši koalicioni partneri, koji sa vama danas vladaju, čoveče božji, o čemu vi pričate!
Preksinoć u Leskovcu se dogodilo nešto. Bio sam tamo i obećao sam građanima Leskovca da ću odgovoriti na neka pitanja, a Mlađan Dinkić čeka u studiju da završi svoje izlaganje pa da uđe u studio, gde je rekao – ne može Vučić da voli Leskovac kao ja, jer je on Hercegovac. Nisam ni znao da sam Hercegovac. Dva puta sam bio u Hercegovini u svom životu, a niko od mojih nije bio tamo nikada. Ja mnogo volim srpsku Hercegovinu, Poljice, Sedlare, Diklić, Marevo, Ljut, Trebinje, Bileću, Gacko i Nevesinje, ali slučajno sa tim nemam nikakve veze, a bio bih ponosan da imam.
Mogu da kažem da i Leskovac i Hercegovinu mnogo volim, više od vas, i mnogo više od onih vaših drugih žutih lopova i svih drugih koje vi nazivate demokratskim blokom. Dakle, ako ih je narod prostim rečnikom nazvao, kao što vam je poznato, gospodine Anđelkoviću, lopovskim blokom, mislim da ćete mi to potvrditi, onda smo mi spremni da kažemo narodu sledeću stvar.
Ovde je takođe nešto rečeno, pominjao se general Mladić – il ga ne date... Nit ga damo, nit ga ne damo, ali ga mi ne bismo hapsili.
Takođe, ne bismo radili ono što vi sada radite, odnosno vratio bih se na nešto ozbiljnije teme i više neću odgovarati ovom čoveku, jer mi je to besmisleno.
Pogledajte u kakvoj zemlji živimo. Pre neko veče na državnoj televiziji se pojavio ministar Dinkić i rekao – mi iz lopovskog bloka, pardon, demokratskog bloka, dogovorili smo se da ćemo ići svi zajedno protiv radikala. Ne znam šta je sve još rekao, rekao je da sa radikalima ne mogu da sarađuju zato što su oni šovinisti.
Evo, da vidimo ko je šovinista. U Srpskoj radikalnoj stranci mi poštujemo i volimo pripadnike svih nacionalnosti i svima želimo da imaju jednaka prava, jednak pravni status pred nadležnim državnim organima Srbije.
Ali, izgleda da mi u Srpskoj radikalnoj stranci imamo neki problem, jer niko od nas se nije sastajao sa Antom Đapićem, predsednikom Ustaške stranke prava, čovekom koji otvoreno kaže da je sledbenik Ante Pavelića, da su ustaše malo Srba pobile u Drugom svetskom ratu.
Nismo mi to uradili, nego vi, gospodo iz G17 plus, iz DSS-a i iz Demokratske stranke. Vi se sastajete sa ustaškim čelnicima koji to otvoreno govore.
Pa, vi ste najgori šovinisti, jer se sa ustašama sastajete, rukujete, pijete piće, a radikale biste da zabranjujete. Vi ste šovinisti, a mi smo kosmopolite u odnosu na vas i u odnosu na sve druge, čini mi se, u ovoj zemlji.
Naravno, mi smo srpski nacionalisti u najboljem smislu reči, jer volimo svoj rod, volimo svoju Srbiju, volimo svoj narod poštujući sve druge i samo želimo da budemo svoj na svome i u tome se verovatno razlikujemo.
Dozvolićete mi, gospodine Anđelkoviću, da zloupotrebim jedan minut govornicu, neću duže, da kažem sledeće. Pre neki dan je objavljena slika u "Glasu javnosti" kako je neki momak salutirao slici generala Mladića.
Gledao sam jedne vesti, druge vesti i to je ispao najstrašniji problem u državi. Zašto? Zato što nije salutirao onima koji su ubili Milicu Rakić, onima koji su ubili malu Sanju u Varvarinu, onima koji su pogodili voz u Grdeličkoj klisuri.
Samo zato što je čovek salutirao srpskom generalu, a ne srpskim ubicama, on je ocrnjen. Da je salutirao srpskim ubicama dobio bi nagradu i odlikovanje. (Aplauz radikala.) U takvoj zemlji licemerja mi živimo.
Ovde nam govorite o tome kakav će biti investicioni plan, ovakav ili onakav, a ljudi u Leskovcu ili gde hoćete u selima, od Nakrivnja do Pečenjevca i Brestovca – a što mi to moramo, jer smo 30 godina radili, a otpustili nas iz fabrika. To su te investicije o kojima vi govorite, jer kada vi otpustite ljude i kada nešto prodajete, onda su to za vas investicije.
E, kada ste tako investirali u ljude da oni dobiju otkaz posle 30 godina radnog staža, ljudi da bi overili knjižicu za svoje dete, da bi dete primilo injekciju, da bi mogli da se leče, treba da daju 18.000 dinara. Pa, odakle im to?
Eno, jedan Rom je, kažu, stradao u Nakrivnju zbog toga što nije mogao da dobije lekarsku pomoć, zato što nije imao 12.000 dinara da plati i na taj način da dobije overenu knjižicu.
Da li je to Vlada Republike Srbije, da li je to ono za šta se vi zalažete i da li su to te investicije o kojima nam govorite svakoga dana, kojima preplavljujete Srbiju?
Govorite samo o tome kako ćete da se zadužujete, ceo budžetski sistem i ceo nacionalni plan govori o tome.
Radi vašeg znanja, poštovani radikali i svi ostali narodni poslanici, urednicima su naredili da svaka televizija, kada drži konferencije za novinare, mora da im slika onu tablu – Nacionalni investicioni plan. Teško onome kamermanu ili novinaru koji prilog nije izmontirao tako da piše – Nacionalni investicioni plan.
Govori se o 7.427 kilometara. Pa, kako krade Vlada Srbije, neće da bude ni 402 kilometra, jer su to sve pare građana Srbije. Čuj, 7.420 kilometara! Eno tamo u vučjanskom kraju uzmu i poseku drveće sa strane, a nisu ga ni sklonili, dok 2. oktobra, čim se završe izbori, odoše sve mašine i niko ih nikada više ne vide. To je isto u svakom delu Srbije gde su se odigravale takve stvari, na svaki način.
Evo, pozivamo vas iz vlasti da dođete, ako imate vremena, jer imamo više mitinga i skupova ovih dana. Danas je skup u Barajevu u 18 sati, na Ubu u 20, a sutra ste dobrodošli, i posebno vas sa velikim nestrpljenjem očekuje narod, u Leskovcu u 18 sati. Tu će biti veliki skup naroda sa juga Srbije i hoće ljudi da čuju šta će buduća vlada da radi.
Mi se zahvaljujemo gospodinu Dinkiću što je dobro predvideo da dolazi nova vlast, da dolazi nova vlada. Hvala mu. Preuzećemo brige, preuzećemo muke, ali ćemo gledati da Srbiju razdužujemo, a ne da je zadužujemo. Hvala vam najlepše.

Pokušaću na najkorektniji način da odgovorim gospodinu Subotičkom. Mogu da se složim sa vama, kao pravnik, da niko nije kriv dok se to pravosnažnom sudskom presudom ne potvrdi, u to nema nikakve sumnje.
Samo bih vas podsetio, kada o tome govorite, šta ste radili od 5. oktobra 2000. godine do danas. Vi, dame i gospodo, danas na stub srama stavljate svakoga dana, ne govorim vama lično, čak ne govorim ni vašoj stranci, ali preko vaših medija, od B92 do RTS-a, za sve je kriva Srpska radikalna stranka. Za šta smo mi krivi? Specijalne emisije prave. Za šta smo mi to danas krivi, kada nismo uopšte na vlasti, ni na jednom nivou, za šta smo krivi? Ni za šta, i ja ću vam to reći.
Reći ću vam za šta smo krivi, jer nije tu stvar interesa, da li vaših pojedinačnih ili bilo čijih drugih pojedinačnih. Stvar je u tome da se ti koji to rade nečega plaše. Čega se plaše? Plaše se da izgube vlast, zato što znaju da će njihov lopovski kriminalni lanac jednom da bude prekinut, ne postoji drugo objašnjenje. Ja tu vrstu ludila ne mogu da razumem, apsolutno mi je to nerazumljivo, dakle, to što se dešava svaki dan, na način kako se dešava, a vi kažete da smo mi kao Haški tribunal. Vi, a vi ne znate za šta ste sve podnosili krivične prijave. Za ono za šta ja tvrdim spreman sam da snosim i konsekvence.
Dakle, za to postoji i rad tužioca, ukoliko sam preterao i povredio državne organe, za to postoje privatne tužbe i to je suština stvari. Jesam li se ja video sa Antom Đapićem ili vi? U čemu je razlika? Ko se rukovao sa njim, vi ili ja? Mislim da tu velika razlika postoji.
Kažem da imamo lopovsku Vladu, neka me goni neko iz Vlade. Kažem da imamo ponošaj, videli ste ga, ovaj v.d. načelnik Generalštaba, hoda kao mister Bin, postrojava vojsku, a nije hteo ni svoju Krajinu da brani, ni bilo šta, samo zato što je bio u Garmišpartenkirhenu u centru CIA. Zašto me ne gone, najavili su da će da me gone, da će da podnesu i nadležnom tužilaštvu i svima drugima. Pa, zato što je to istina, zato što govorim istinu.
Možda ste u pravu, možda postoji, mada je to veoma nekorektno, kako god hoćete, ali prihvatam svaku vrstu političke kritike, naučio sam na mnogo gore, i da nam kažete, fatalna privlačnost između ovoga i onoga, to je prilično nekorektno, imajući u vidu situaciju u kojoj se nalazi Vojislav Šešelj, a i sama SRS, čiji je predsednik dr Vojislav Šešelj, kojem, kao što znate, zabranjuju da se brani, a kažu, zamislite, imaće pravo na uvodnu reč. To je da čovek ne poveruje.
Ja vama kažem, između najvećeg broja ljudi u Vladi Srbije i inače u našoj vlasti, u gradu Beogradu, o kojem tako lepo pričamo, to svi Beograđani znaju, oni koji nas vole i oni koji nas ne vole, takođe postoji fatalna privlačnost. Samo, ta fatalna privlačnost nije između Haškog tribunala i njih, nego je fatalna privlačnost između Zabele i njih i to će se uskoro dogoditi. Hvala najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da vam kažem da mi je sad jasno zašto je Srpska radikalna stranka najpopularnija, a zašto neki ne mogu bez cenzusa.
Da, Gojko Radić nas je obavestio šta se zbivalo na toj velikoj svetkovini i on, kao i svi srpski radikali, poštuje i Mađare, i Bunjevce, i Rusine, i Ukrajince, i Rumune, i Hrvate i sve druge koji žive bilo gde u Vojvodini, naravno i u Subotici.
Gojko Radić je bio na svetkovini, ali se on rukovao sa običnim ljudima, a ne sa Antom Đapićem, kao što vi jeste. U tome je razlika. Gojko Radić se rukovao sa građanima Subotice, sa onima koji su tu veličanstvenu svetkovinu napravili, koji u njoj učestvuju, ali se nije rukovao sa sledbenicima Ante Pavelića. Izvinite, u tome se razlikujemo.
Kažete, mi smo krivi i izazivamo građanski rat. Izvinite, kakav građanski rat? Nisam znao da je bio građanski rat u Srbiji. Gde je bio građanski rat?
(Nadica Momirov, sa mesta: Na Kosovu je bio građanski rat.)
Na Kosovu je bio građanski rat?
Dame i gospodo narodni poslanici, čuli ste sad! Na Kosovu je bio građanski rat. Genijalna rečenica poslanika DB-a, odnosno demokratskog bloka. Dakle, na Kosovu je bio građanski rat? Pa, je l' su nas bombardovali zbog građanskog rata? Slušajte, zaista ne bih ni pomislio da je neko u stanju ovako nešto da kaže.
Na Kosovu i Metohiji mi smo se borili protiv terorista, protiv onih koji su razarali državu Srbiju, protiv onih koji su hteli da otmu deo teritorije Republike Srbije, borili smo se za slobodu svog naroda i samo da budemo svoj na svome. Hvala vama što svoju državu optužujete da je izazvala sukob na Kosovu. Onda da se i ne čudimo što neki hoće da nam otmu Kosovo kad u vama imaju najveću moguću podršku.
Još nešto, mi u Srbiji nikada nigde nismo hteli nekakve nemire. U SRS se nikada nije dogodilo da bilo ko bilo kada organizuje neki skup da negde neko strada. Nikada to nismo radili. Na našim skupovima nikada nije bilo mrtvih, ranjenih, povređenih. Na vašim skupovima jeste. U tome se razlikujemo.
Bez obzira na sve, mi vama želimo sve najbolje, poštujući sve građane, čuvaćemo sve građane. Čuvaćemo vas kao malo vode na dlanu i kao vanparlamentarnoj opoziciji obezbeđivaćemo vam solidan tretman na javnom servisu. Neko ko dobije između tri i četiri posto biće i više od toga zastupljen, obećavam vam.
Mi ćemo to istinski demokratski da radimo, a ne ovako, jer danas kad gledate RTS ljudi me pitaju da li mi živimo u Švajcarskoj ili u Nemačkoj. Nisu baš načisto, pošto samo teče med i mleko, cveće cveta na sve strane, niko nema problema. Kakva zemlja Dembelija, ovo nema ni u bajkama šta mi u Srbiji preživljavamo.
Za to su krivi i odgovorni neki drugi, narod će reći svoje. I ono što ste vi zamerali Srpskoj radikalnoj stranci siguran sam da ćete posle izvesnog vremena naše vladavine prihvatiti i priznati da je mnogo bolje sa nama, jer ćemo mi uraditi sve da i vi živite bolje, i vaša deca i svako dete sutra u Srbiji. Hvala vam najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je da je gospodin Albijanić ispravio svoju koleginicu. Zarad gledalaca, ja nisam ništa dobacio gospodinu Albijaniću, sem što sam rekao da je u pravu što se tiče Rezolucije i Odluke Skupštine Srbije. Ako sam bilo šta drugo rekao, izađite pa kažite, da ne misli narod nepristojno rekao ili bilo šta drugo uradio. Sa govornice govorim ono što mislim.
Dakle, kaže gospodin Albijanić – postoje prazne priče. A vi verovatno imate pune priče? Ne znam šta vam to znači – prazne priče. Sveli ste radikale na pravu meru. Slažem se sa tim. Sveli ste nas, prema onome što kaže onaj što radi za vas, gospodin Branković, na 35 posto. Nemam ništa protiv, 34,9 posto je poslednje, gospodine Albijaniću. Dobro, nije 35 posto. Izvinjavam se, poštovani građani Srbije, izvinjavam se i vama poštovani narodni poslanici, što nisam rekao istinu, nije 35 posto već je 34,9. Oprostite, molim vas, gospodine Albijaniću. Gospodin Albijanić je na 3,9 posto, tako da mu to dođe otprilike to.
Toliko, što se tiče svođenja na pravu meru, a što se tiče CESID-a, a mislim da će se složiti sa mnom gospodin Albijanić, oni su kada su završeni lokalni izbori u Beogradu imali svoje stratume sa izlaznošću, koji su naši stratumi jači, koji su žuti stratumi jači, i po tome su u 8,15 rekli da je Bogdanović pobedio za 14 posto razlike. U 8,15 uveče završeni izbori, ne mesec dana ranije nego te večeri. Bila je razlika 1,2% i to je samo za oko 1.300 % omanuto, nije strašno. Nemam ja nikakav problem sa tim. Evo mi imamo 0,1%, vi svi imate 375%. Prihvatam to unapred, nego da idemo na izbore.
Druga stvar, koja je vrlo važna, pričate o praznim pričama, i sada ću da vam ispričam jednu punu priču, kako biste vi rekli, ma kako to nepravilno bilo. Vidite, danas je počelo suđenje ljudima koji su krivi zato što su nosili kupus i pasulj generalu Mladiću. Danas se sudi srpskim oficirima koji nose orden Karađorđeve zvezde za hrabrost zato što su branili Srbiju, zato što su branili Republiku Srpsku, a ne sudi se onima koji su uhvaćeni sa koferom od 100.000 evra.
Znate li da je jedan od tih, Simić, u avgustu mesecu državnim automobilom išao na Sveti Stefan u kockarnicu, sa službenim šoferom, i trošio verovatno privatne pare, ali pre toga uzete od naroda, i vratio se državnim automobilom. Još nisam video ko je u Milovim kockarnicama zaradio.
Sada da vas pitam, građani Srbije, da li je to pravda da su ljudi koji su ostali bez noge, koji su ratni vojni invalidi, nosioci ordena Karađorđeve zvezde za hrabrost, jer su branili Srbiju, u zatvoru, a lopovi na Svetom Stefanu u kockarnicama.
Još nešto, poštujem svakog člana i simpatizera svake stranke i svakog građanina Srbije. Čak sam rekao Dinkiću – čudi me odakle vam energije toliko posle svega, posle onoga kako i šta narod misli. Poštujem i to, između ostalog. Naravno da volim SRS. Imam decu, porodicu, otadžbinu ispred toga, a onda mi dođe SRS i onako kako se vi borite za G17 plus ja ću se uvek truditi da se do poslednje kapi znoja borim za SRS i sve ću dati za moju stranku.
Pošto sam čuo da su neki vaši predstavnici govorili loše o dvojici naših ljudi, a predstavnici vlasti su potezali pištolje na Ubu, samo zahvaljujući našoj smirenosti, činjenici da sam zamolio momke koji su ih razoružali, nije došlo do žestokog i velikog sukoba. Naime, zarad građana, Radoje Lukić, batinaš iz DSS-a, radi sa građevinskom mafijom na Ubu, potezao je pištolj na dečaka od 18 godina koji je delio propagandni materijal za Darka Glišića, budućeg predsednika opštine Ub, kandidata SRS. Srećom, pojavili su se ljudi koje sam telefonom urazumio i zamolio da ih smire. Mi čak te ljude nećemo krivično da gonimo. Samo molimo sve u Srbiji da se smire, jer nije vreme za bilo kakve sukobe. Nije vreme za prolivanje srpske krvi ni na jednom mestu.
Mogu da razumem, možda je bio u alkoholisanom stanju, možda su nervozni, uopšte nije bitno šta je. Samo zahvaljujući činjenici da su mu kroz prozor automobila oteli pištolj, i njega izvukao kroz prozor automobila i nije ga pipnuo posle toga... Molim da se to ne dešava nigde. Molim da u Leskovcu neki ne prete, nisu trenutno u sali, time da će nekoga da izbodu nožem samo zato što je Goran Cvetanović najbolji kandidat i zato što će da pobedi, pa im to smeta i teško im pada.
Vidite, mi smo pokušali, čak smo poslali saopštenje kada se ovo dogodilo na Ubu i zamolili ljude da se to više ne dešava. Znate li da nam niko, sem ovoliko u "Kuriru", nije objavio saopštenje, nijedna televizija. Imamo policijski zapisnik i sve, ali nikome ništa. Nema problema, ne zameramo mi tom čoveku, samo nemojte da se to ponavlja, samo nemojte da dalje širite mržnju prema SRS, jer ćemo mi naše ljude umeti da zaštitimo. Samo želimo da bude mir, da sve u miru, zdravlju i veselju prođe, a naše ljude ćemo, budite sigurni, uvek umeti i hteti da zaštitimo.

Znate, ljudska drskost ima granice, ali batinaša iz Vlade Srbije očigledno nema. Batinaš se zove Radoje Lukić, doneću vam zapisnik iz policije. Kako vas nije stid i sramota? Imate batinaše svuda po Srbiji, idu i pištoljima prete ljudima koji neće da glasaju za DSS i kandidate ne znam kojih još stranaka sa kojima ste u koaliciji.
Darko Glišić u sukobu sa porodicom? Sram vas bilo. Slučajno sam kum Darka Glišića pa mu znam i oca i majku, družim se sa njima, suprugu i sina. Vi ste zaslužili poverenje građana Srbije? Vi ne treba da dobijete nijedan glas u Srbiji, niko za vas ne treba da glasa nikada, jer osim što ste nesposobni, neobavešteni, osim što ste revolveraši i kriminalci, još ste i loši ljudi. Tako loši ljudi Srbijom ne treba da upravljaju.
Ja sam mu bio sa ocem i majkom i to nedavno, svaki dan sam na Ubu. Ja sam spasao te revolveraše od batina, zato što sam rekao da hoću da bude mir na Ubu, a ne zato što ih se plašim. Treba da se stidite.
Neće ući u drugi krug? Znate kako neće ući? Ući će i pobediće vas, bez obzira na to. Znate kako vode kampanju? Kao i svuda – ako ćeš da glasaš za mog kandidata, za mog batinaša i revolveraša, Zvonko Minić, a mi nismo delili nikakav propagandni materijal protiv njega, delili smo propagandni materijal u korist Darka Glišića, i to ste izmislili... Dobro se raspitajte ko je drugi delio. Dakle, taj kriminalac neće moći da pobedi nikada na Ubu, a kriminalac je veliki.
Bez obzira na sve to, znate kako oni rade – glasaj za mene pa ću da te zaposlim na kopovima, a ako glasaš za nekog drugog ne možeš da dobiješ posao na kopovima; glasaj za mene pa ću da ti uvedem vodu u selu. Vi nećete, srećom, više ništa da dajete, jer idu izbori, da li u decembru, januaru ili martu, i onda će narod da vas obriše sa političke mape Srbije, a obrisaće vas zato što ste loš čovek, zato što ste loši ljudi, u porodicu ste počeli da ulazite.
Ja sam član te porodice, vi niste, treba da vas je stid i sramota, a večeras će cela porodica Darka Glišića da se pojavi na mitingu i ceo Ub i ceo grad u osam sati, pa da vidite koga ćete da napadate. Neka vas je stid i sramota, a pitam se samo zašto vas predsedavajući nije opomenuo kad ste počeli da ulazite u porodicu ljudi. Kažete, nije istina, sada ću da vam donesem zapisnik, samo čekajte tu na mestu da vidite šta vaša policija kaže šta se na Ubu zbivalo.

Dame i gospodo poštovani poslanici, samo radi istine, doneo sam zapisnik, a vi, gospodine predsedavajući, možete da kažete da li sam slagao ili ne, jer je tu sve, sa pečatom i potpisom inspektora Miroslava Pantelića, ili kako se već zove, sve regularno overeno i slično. To je samo zato da bi ljudi shvatili da nisam ništa slagao i da sam govorio istinu.
Neki za nas iz Srpske radikalne stranke kažu da mi umemo samo da kritikujemo, a ništa ne umemo da kažemo šta bismo uradili kada se javi neki problem. Zbog toga ću reći sledeće.
Vlada se hvali velikim investicijama, a mi smatramo da to nisu prave investicije. Prave investicije su grinfild investicije, odnosno kada neko dođe, izgradi nešto, napravi nešto i zaposli ljude, a ne to – prodali smo još nešto što pripada društvu ili državi pa smo finansirali neku veliku investiciju. Na kraju ćemo doći do ključnog pitanja – kada odu i NIS i EPS, od čega će bilo koja vlada da se finansira, radikalska ili bilo čija u budućnosti?
S druge strane, šta bismo radili sa novcem koji je dobijen od prodaje "Mobtela", bilo je pitanje i odgovor da bismo štitili Karića i drugo, na šta je smešno da uopšte odgovorim i neću to da komentarišem.
Vidite, prvo, smatramo da se konceptualno razlikujemo od Vlade Republike Srbije.
Ona je napravila izborni investicioni plan. To nema veze sa Nacionalnim investicionim planom i sa nekim ozbiljnim ulaganjem u srpsku privredu, a ako hoćete, i u razvoj srpske države i srpskog društva.
Smatram da građani Srbije i te kako dobro vide i znaju jednu stvar, koja je potpuno nedopustiva, a to je da im stalno neko govori kako zahvaljujući toj vlasti oni nešto dobijaju.
Ne, to je sve uzeto od građana, na ovaj ili onaj način, i to su sve platili građani. Vlasti se razlikuju po tome ko će bolje i ko će suštinski, domaćinski, strateški, koncepcijski da osmisli kako da potroši narodni novac.
Ne treba da misle ljudi, to sam čuo milion puta, da im je neki ministar nešto doneo. Nije im doneo nijedan ministar ništa, to su sve građani Srbije sami sebi doneli i to je njihov novac. Ne treba da ih lažu razni ministri da im oni nešto daju i donose, posebno ne ovi aktuelni ministri, jer oni više neće biti ministri.
Želim da vam ukažem na ključne probleme srpske privrede i kako mi srpski radikali smatramo da je trebalo utrošiti ovaj novac koji vi koristite za tobožnji Nacionalni investicioni plan, odnosno izborni investicioni plan.
Pre svega, i mimo volje MMF-a i Svetske banke trebalo je vraćati dugove i nije trebalo ići na dalja zaduženja. Možete da pogledate zaduženja po udelima različitih gradova, verovali ili ne, za pojedine gradove u ukupnim prihodima zaduženja idu čak i na 40-45%. To je nešto što je apsolutno neprihvatljivo. Primer je takođe koliko dozvoljenih sredstava ima u udelu grada Kragujevca, a to iznosi 39,01, a Kragujevac je dužan 10 miliona evra, što u kamatama dođe oko 3,5 miliona evra, pa ukupno jeste 13,5 miliona evra. Ko će to, dame i gospodo, da vraća i kada?
Šta još treba da prodamo da bismo mogli u svakom gradu tolika zaduženja i tolike dugove da vratimo? Neću pričati koliki su državni dugovi.
Državni dugovi treba da se svedu na optimalan nivo. I, neki treba da razmišljaju ne o tome kako da dobiju izbore u budućnosti, nego šta će uraditi za našu decu, šta će uraditi za našu budućnost. O budućnosti Srbije i budućnosti naše dece gotovo niko danas ne razmišlja.
Zato je trebalo, pre svega, vraćati sve dugove, a zatim krenuti u izgradnju infrastrukture, a ne na način kako se danas radi: svaki ministar, u skladu sa snagom svoga resora, u skladu sa onim što su dobili iz budžeta, toliko para daju, pa da se to raspodeli i naravno daju preporuke da se to iskoristi prilikom izbora za stranke u izbornoj kampanji. To nije ozbiljan pristup i nije dovoljno odgovoran pristup. Mi moramo strateški da promenimo neke stvari.
Juče sam razgovarao sa domaćinima u leskovačkim selima i oni su mi rekli šta misle o tome, jer oni tamo imaju dobru jabuku, da je prodaju po bilo kojoj ceni, da bilo šta zarade, a mi kao država uvozimo oko 28.000 tona jabuke, mi naravno urušavamo domaćina, namerno urušavamo srpskog seljaka. To važi za sve. Isti je problem sa krompirom, jer mi i krompir uvozimo. Ne znam da li ste znali za taj podatak. Slab nam je krompir iz Pečenjevca, nego treba da ga uvezemo iz Holandije. Ne umeju da ga vade seljaci u Pečenjevcu i u celoj Vojvodini, nego nam treba da ga kupujemo iz Holandije, kao piletinu iz Brazila.
Ne treba da misle ljudi da sam ovim što sam rekao napravio neku lošu metaforu i da sam mislio nešto ružno, ali zaista uvozimo pileće meso iz Brazila. Poštujem Brazil i nemam ništa protiv Brazila, mnogo volim tu zemlju, ali stvarno mislim da Srbija jeste u stanju da proizvede piletinu, a ne da uvozi te stvari.
Šta ćete da radite, jer mi imamo mnogo takvih problema? Nama je stočni fond na nivou od 1910. godine, verovali to ili ne, stotinu godina unazad. Svi smo za to odgovorni, jer se kao država i društvo nismo suprotstavili svemu tome. Za nas je važnija vest da smo prodali neku firmu koja je velika, nego da je porasla proizvodnja u "Porečju" - Vučje, u "Takovu", u "Soko Štarku" i u bilo kojoj drugoj firmi, u Vršcu ili drugom gradu u Srbiji. To je naš strateški problem.
Pošto se govori o tim velikim investicijama, i dalje nam je od završenih investicija najveća investicija "Ball packaging" u Zemunu, u vrednosti od 50 miliona dolara. Mi i dalje nemamo ozbiljne grinfild investicije.
Ja sada znam jednu stvar, a ekonomski stručnjaci će nam kazati da sam u pravu – da dok se ne završi kompletna privatizacija neće biti moguće očekivati grinfild investicije, jer svi čekaju da love u mutnom, veća je zarada, veći je koeficijent obrta, ogroman profit i drugo. Kasnije će to biti ipak mučenički posao kada idete na ozbiljne grinfild investicije. To je sve tačno.
Onda nemojte narodu zamazivati oči i govoriti im kako živimo odlično, sve je idealno. Gde živimo odlično? Par sela sam obilazio prethodnih dana i čini mi se da nigde nikada nisam video toliko sirotinje i toliko ljudi koji teško žive, jedva krpe kraj s krajem. Nekad su domaćini u Srbiji imali 10, 15, 20 svinja, po tri-četiri krave, a danas poneko ima svinju, kravu, da bi mogao decu da prehrani i da ima mleka, sira, kajmaka, čvaraka i šunke. Nema više seljak, jer mu se ne isplati, mleko je 10 dinara po litru, dok je kisela voda 60 i 70 dinara.
Ne krivim samo vas za to. Neka kažu da smo svi krivi, ali ne treba da o tome ćutimo. Mi ovde razgovaramo o drugim stvarima – koji ministar će više da se slika, jer će jedan da poklanja tamo kompjutere, a uz to ide i ugovor za održavanje.
Danas mogu da kažem sa kojom firmom će biti sklopljen taj ugovor, iako tender još nije raspisan. To ću kazati, jer znam sa kim su u vezi, a takođe će dobiti i godišnje održavanje tih kompjutera po školama itd. Na taj način odoše pare.
Super, evo, i mi poklanjamo kompjutere; ako je iko za modernizaciju, mi u Srpskoj radikalnoj stranci smo za modernizaciju; ako ništa drugo, onda nosimo kompjutere u svaku školu od svojih para, a ne državnih, jer smatramo da je najvažnije da deca znaju da koriste računare, da poznaju savremenu tehnologiju. Ući ćemo u eru robotike iz ere kompjutera, a mi nismo spremni ni za eru kompjutera. To je sve tačno.
Ali, hajde da pogledamo kako i na koji način da zaštitimo naše selo i Srbiju. Ljudi, da li znate kakav priliv stanovnika imamo mi u Beogradu?
Znate li kakav je odliv seoskog stanovništva kod nas? To je zastrašujuće, čitava sela, zaseoci su prazni i za to nije kriva niti ova, niti prethodna ili druga vlada, jer je to dug proces. Ali taj proces se ne zaustavlja, samo se širi. Taj proces je sve jači i izraženiji i dolazi do potpune depopulacije seoskog življa.
Zato što nekome odgovora, da ne bude tu nikakve greške, neko misli da je najvažnije da njegov uvoznički lobi njemu da proviziju zbog toga što mu je on to dozvolio. To je nedopustivo. Ljudi to znaju. Zato što su pojedinci strpali u svoje džepove, napunili ih, a sada trpaju lopatama u kamione, zato trpi cela Srbija. Zato je trebalo – hajde ljudi da vraćamo dugove, jeste li videli predsednika Rusije Vladimira Putina? Ne možemo da se poredimo s njim. Ne možemo mi da damo...
(Predsedavajući: Vreme.)
Završavam, gospodine Mihailoviću. Izvinite što sam prekoračio vreme, neću se više javljati. Dakle, devet hiljada evra za svako rođeno dete, pa će da ima bejbi bum, a šta mi da radimo? Imamo 0,9 dece u Srbiji danas, a pričamo nešto o budućnosti i ne znam čemu.
Vladimir Putin je vratio sve dugove, mogao je da trpa u devizne rezerve, mogao je da trpa u svoj stabilizacioni fond, a to vam je nešto kao naš Fond za razvoj, gde ima već 600 milijardi dolara, ali kaže – vratio sam sve dugove i nema šta više da pozajmljujete Rusiji, nećemo da pozajmljujemo od vas pare, a sada vi dođite kod Rusije da pozajmljujete pare.
Mi ne možemo da budemo moćni i veliki jer nemamo gasa, nemamo nafte, nemamo sve to što ima Rusija. Mi smo mala i nedovoljno bogata zemlja, ali nismo toliko mali i nismo čak ni toliko jaki, ako hoćete, da budemo u stanju da uništimo svakog proizvođača jabuke, kruške, maline, kupine, krompira, paradajza i svega drugog.
Dakle, do toga da ćemo da uništimo proizvođače tikvica u Srbiji, jer i tikvice uvozimo.
Dakle, neka se zamisli neko nad tim, nije valjda najvažnije samo kako da se spremi neko za izbore, a već godinu dana se svi spremaju za izbore i za početne pozicije i niko ništa ne radi, već samo razmišlja kako će proći na izborima. A ko će 2010. godine da vraća dve milijarde duga, ja to ne znam, ali to vas pitam, narodni poslanici, ko će 2010. godine, kada prođe grejs-period za sve gluposti koje smo uzimali, ja vas pitam čija će deca da vrate dve milijarde evra, od čega ćemo to da vratimo 2010. godine? Kažu, biće reprogram, jeste, pa će 2013. godine da nam dođu tri milijarde.
Vama hvala na pažnji. Mislim da je trebalo ići, pre svega, na vraćanje duga, da se država vodi solidno onako kako se kuća vodi, a zatim da se ide na izgradnju putne i svake druge infrastrukture, ali očigledno je da neki nisu to razumeli; posebno treba obratiti pažnju na penzionere, ali niko nije hteo da obrati pažnju na penzionere. Ali, šta da radim, plašim se da se nalazimo u ćorsokaku, ali, kao što reče Dinkić, nadam se da ćemo moći bar deo od ovoga što sada usvajate da promenimo kada budemo formirali novu vladu. Hvala najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, čini se da smo u Narodnoj skupštini uspevali da postignemo konsenzus  jedino kada je bilo u pitanju Kosova i Metohija i uvek su naše rasprave u Narodnoj skupštini imale primese prebacivanja odgovornosti nekoj drugoj političkoj stranci za trenutno stanje na Kosovu i Metohiji.
Valjda, kada ne znaju šta drugo da kažu, predstavnici vlasti uvek nađu krivicu i odgovornost u nekima koji su pre njih obavljali državne funkcije.
Pretpostavljam da je to najlakše, pa šta god da se desi nismo mi krivi, kriv je Milošević, krivi su radikali, kriv je ko zna ko, samo oni ne snose nikakvu odgovornost, jer su oni najpametniji i najbolji na kugli zemaljskoj.
U ovom izveštaju koji smo dobili kao narodni poslanici mogli smo, otprilike, i sami da sastavimo u skladu sa onim što smo dobijali kao izveštaj iz medija, prepoznavajući volju Albanaca na Kosovu i Metohiji isključivo za nezavisnošću i isključivu volju srpskog naroda i građana Srbije da se sve drugo prihvati izuzev nezavisnosti.
Svi razgovori, i o decentralizaciji, o našoj kulturnoj baštini, tradiciji, i o svemu drugom, tiču se uvek osnovnog pitanja, hoće li Kosovo i Metohija dobiti nezavisnost, sa albanske strane, odnosno hoće li Kosovo i Metohija ostati deo Srbije, a to je pitanje koje postavljaju svi Srbi i svi građani Srbije, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost ili veroispovest.
Sada, kada smo do toga došli, a najavljuje se rešenje do kraja godine ili do proleća 2007. godine, nameće se pitanje – šta je naše da učinimo, šta je to što možemo da napravimo i šta je to što možemo da uradimo, a da sprečimo nezavisnost Kosova i Metohije.
Naše je da govorimo na svakom mestu da je to neprihvatljivo, da je to suprotno međunarodnim pravnim normama, što je apsolutno tačno.
Naše je da jasno stavimo do znanja svakome ko bi ucenjivao Srbiju i pravio pijacu time što će da kaže, sada ulazite u EU, pa i Kosovo ulazi u EU kao nezavisna država, pa ćete imati dobre međusobne odnose, lična karta je dovoljna da posetite Srbe na Kosovu i Metohiji, pa vi građani Srbije to prihvatajte, da je to neprihvatljivo. Samo čekajte trenutak kada će to kao konačna ponuda da se pojavi na meniju EU ili pregovarača o Kosovu i Metohiji.
Naše je da im danas kažemo da je to za Srbiju i građane Srbije apsolutno neprihvatljivo, jer mi nećemo, ne možemo i nikada nećemo pristati da se odreknemo dela naše teritorije.
Neka se oni odriču i dela Švajcarske, neka ide Lozana u jednu, neka ide Belincona u drugu, a Bazel u treću državu ako hoće, pošto nam je švajcarski ministar spoljnih poslova ovde lepo saopštila kako se ona zalaže za nezavisnost Kosova, neka svoju zemlju rasparčava, ali ne može da rasparčava našu zemlju.
Postavlja se pitanje, ukoliko zaista sve opstane onako kako se sada najavljuje, ukoliko Rusija bude na našoj strani i Putin naloži predstavnicima Rusije da stave veto u UN, znači ne može da dođe do multilateralnog priznanja nezavisnosti Kosova, šta su naši potezi i koji su postupci koje država Srbija preduzima ukoliko dođe do bilateralnog priznanja nezavisnosti, ukoliko pojedine države krenu u to, šta ćemo da radimo?
Hoćemo li se ponašati onako kako je to bilo vreme Adenauerove politike i onako kako glasi Halštajnova doktrina ili ne, šta ćemo da radimo? Nemačkoj kada je oduzet DDR, kako su oni smatrali, Nemačka je u svoj ustav zapisala da je Demokratska Republika Nemačka sastavni deo Savezne Republike Nemačke i da će to uvek biti. Nemci su čekali 40 godina da se promene okolnosti u svetu i da mogu da vrate svoju teritoriju.
Po Halštajnovoj doktrini, oni su prekidali diplomatske odnose sa svim zemljama koje bi tada, bilateralnim putem, priznavale Demokratsku Republiku Nemačku. Vas pitam, šta je naš potez, da li taj ili nešto drugo? Tada su prekinuli odnose i sa SFRJ. Kasnije su pravili nekakve baj-pasove, sedam godina kasnije, pa smo pravili konzulate, i posle 20 godina krenulo je novo uspostavljanje diplomatskih odnosa.
Šta su naši potezi u tom slučaju? Naš odgovor ne sme da bude onakav kakav je dao predsednik Srbije, Boris Tadić, u Americi, da, mi smo protiv nezavisnosti Kosova, i to je jedina rečenica koju svi ponavljaju, ali kaže, nama su najvažniji odnosi na svetu sa Amerikom, pa sada, ako priznate Kosovo, šta da radimo. To je loša poruka, zato što će oni da kažu, dobro, baš nas briga, uzećemo Kosovo, i posle toga kao da se ništa nije dogodilo.
Dobro, mi smo mali, ne možemo da se sukobimo sa njima, ali ne moramo da kažemo: izvinite, divno je to što ste nam uzeli teritoriju, jer nam je najvažnije u kakvim ćemo odnosima da budemo sa vama.
To znači da će sutradan da nam otmu neku drugu teritoriju, to znači da će sutra da kažu, sada povećajte autonomiju Vojvodine, a sledeći ustav će da bude prekretnica, kada ćemo da tražimo suštinsku autonomiju, što će reći punu zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast na teritoriji Vojvodine, pa onda isti postupak.
Onda će opet nešto da nam bude najvažnije, jer mi ne smemo to da radimo. Onda će odgovor da bude uvek politika realnosti. Na sve što se postavi kao pitanje za vas, odgovor je, to je politika realnosti.
Ako je politika realnosti, onda, lepo, ukinite izbore, ukinite Narodnu skupštinu Republike Srbije i saopštite nam da nam političke stranke nisu potrebne, zato što imamo gazdu koji će da nam određuje sve, a mi ni u čemu nećemo da se razlikujemo. Postavićemo okupacionog gaulajtera, koji može da se zove i onako i ovako, i nikakve razlike nema, jer je to politika realnosti.
Molim da građani Srbije više ne slušaju taj najgluplji mogući odgovor. Nemojte da vređate inteligenciju narodnih poslanika, jer ne postoji gluplji odgovor na bilo koje pitanje u Srbiji od tog – politika realnosti. Ne, mi smo mislili da skačemo do Marsa ili da se jurimo vrteškama oko Jupitera, pa ste sada vi mnogo pametni, pa nam ukazujete na to šta je politika realnosti.
Onda nam kažite lepo: ukinite državu, ne postoji više Srbija kao država, nema pravo na svoj opstanak, nema pravo na svoju teritoriju, uzeli su nam to, ali nama je najvažniji interes – evropske integracije.
Baš me briga za bilo kakve integracije ako će da nam uzmu Srbiju. Srbija je naš najvažniji interes, građani Srbije su naš najvažniji interes, kakve crne integracije. (Aplauz SRS.)
Ovde svaki dan slušamo kako neko kaže, ne smete, nemojte da kažete jednu, ili drugu, ili treću stvar o njima. Ahtisari se pojavi sa nacističkim sindromom i krene hajka državnih organa, odgovorićemo žestoko. Istog dana, ne dajte mi da lažem, pojavi se portparol Tužilaštva (da li je tu ministar pravde) za ratne zločine, mislim da je Vekarić, koji kaže, ova presuda je važna da bi se Srbi i Srbija suočili kao narod i država sa zločinima koji su činjeni u prethodnom periodu; ponovio, parafrazirao Ahtisarijevu izjavu.
Vaš predstavnik državnih organa, vaš čovek je to rekao, predstavnik vlasti je to rekao. I to je rekao da, druže Ahtisari, potpuno si u pravu. Za to vreme šaljete novinare, i hajde da nađemo da je Toma Nikolić negde za rat ili ne znam za šta. Pet puta ga pita i on kaže: borićemo se svim diplomatskim sredstvima i na sve moguće načine. I onda kaže, piše u Ustavu kako se brani zemlja, na sve moguće načine.
Sutradan se pojavljuju svi, od Borisa Tadića do ovog i onog, sa nameštenim pitanjima na konferencijama za novinare. I vi mislite da smo mi blesavi? A ovo pred put u Ameriku, sa celom farsom koju ste namestili sa B92? Mogu da vam kažem ko je od vaših savetnika zvao i kog urednika na B92. Pa, to ni maloj deci ne možete da prodajete više, a ne nama.
Sada, kao mi mnogo volimo mir, postoje neki ludaci koji bi da ratuju. Ne, svako od nas voli mir i svi mi imamo decu, većina imamo decu, a i da nemamo, normalno je da se zalažemo za mir.
Samo da znate još jednu stvar, svojevremeno je sin Tome Nikolića, kada je bio pozvan u armiju i kada su ovi vaši što ih sada pozivate na Beogradski aerodrom da dolaze i da se ismevaju sa nama, bombardovali Srbiju, služio armiju u Lađevcima i njegova jedinica je bila bombardovana skoro svake večeri.
U tome se razlikujemo. Naravno da svako hoće mir i podrazumeva se da svaki normalan čovek želi mir. Mi pitamo, da li imate državu ili ne? Kažu onda, oružane snage komanduju njima.
Ukinite vojsku, ne možemo da se suprotstavimo ni Šiptarima ako nas napadnu, ukinite armiju, ionako dobijate poklone da vojska sprečava poplave, da sprečava zemljotrese, da pomaže, ne znam, svinjokolje. Ukinite armiju, za šta ona služi drugo? Za šta to služi vojska, objasnite nam.
Vidim, sada će da dolaze neki drugi, Ohajo, Teksas, Kentaki, pa da zauzimaju Srbiju, i vi gledajte kako ćete i šta ćete. Neki novinari kažu, to je specijalni sporazum. Kakav crni specijalni, to je kao i za sve banana-republike, ovaj iz Ohaja i Kentakija može da radi šta hoće i kako hoće.
Šta će nam onda vojska, ljudi. Šta će nam vojska ako ćete vi svaki put da kažete da našoj vojsci nisu potrebne puške, da im ne treba ništa. Ne obučavamo je za rat, nego je obučavamo za poplave i zemljotrese. Sprdate se sa državom, ljudi. Dajte da imamo samo civilnu zaštitu, da ukinemo vojsku. Nemojte više da se sprdamo sa vojskom.
Imamo načelnika Generalštaba, koji je načelnik zato što je dobar drug Borisa Tadića i zato što nije hteo da brani svoju Krajinu, zato što je postrojavao maksimalno jedan vod od deset ljudi u svom životu, nikad četu postrojio nije. On je čovek za civilnu zaštitu!
Dame i gospodo, da, Ahtisari je na nacističkim osnovama napao Srbiju i građane Srbije i srpski narod. Zato vaš odgovor treba da bude - šta mi imamo dalje da razgovaramo s tobom. Ionako je važnije kako ćemo da se odnosimo prema Kontakt grupi, na koji način ćemo da šaljemo poruke velikim silama, pre svega onima za koje ste govorili da njihovi lekovi nisu dobri, pošto su pravljeni za male ljude.
Da li je tako? Kako je rekao onaj ministar DOS-a 2001. godine: "Nikada više nećemo da imamo ove loše kineske lekove zato što se oni prave za male žute ljude". Veselinov. Onda Kina kaže - šta vi očekujete od nas, vi vređate jednu od najmoćnijih medicina na svetu, vi vređate nas kao zemlju, kao narod, na sve moguće načine.
Sada "daj malo Rusija i Kina da pomognu". Protiv koga da nam pomažu? Vaših najvećih "prijatelja"? Mislio sam da će Rusija i Kina da nam odmažu, slušajući vas toliko da će vaši "veliki prijatelji" da nam pomažu. Ispostavilo se da nije baš tako.
Nevezano za sve to, mi ćemo podržati sve, i uvek kada je reč o opstanku Kosova i Metohije unutar Republike Srbije, nikada nikakav problem nećemo praviti, samo nemojte vi da nam govorite o danu pre i danu posle, zato što sa vama, od 2000. godine, svaki dan dođe kao sudnji dan za narod i građane Srbije, svaki dan mu dođe kao najteža i najgora muka.
Da vas pitam, ko će moći u pređašnje stanje da vrati sve lopovluke, kriminal, otimačinu i pljačku koja je u Srbiji napravljena. Pitam se ko će moći da vrati, ne daj bože, gubitak teritorija bilo kada, pa makar za 40 godina, ukoliko se to ostvari.
Nemojte da smetnete s uma da ste nasledili Rezoluciju 1244. Na opozicionim skupovima 99. i 2000. godine, kada su za Klintonov rođendan organizovali, negde u avgustu, pošto oni vole da se igraju tim simbolima, nije to naivno, veliki miting u Beogradu, rekli su: "Mi ćemo sa našim prijateljima sa Zapada lako da rešimo pitanje Kosova i Metohije".
(Glas iz sale: Gde to piše?)
Ne piše. Niste pisali nego ste govorili.
Gospodine predsedavajući, moram da vas zamolim da upristojite ove "žute" što su nervozni. Ne znam što su nervozni. Naučio sam da ih nema u ovoj sali, naučio sam samo da ih ima pri onim tenderskim privatizacijama, i ovamo i onamo, gde se pljačka. Ne znam šta će uopšte u ovoj sali uopšte. Računam, prekinuće čovek, ja ću da završim još malo.
Dame i gospodo, što se SRS tiče, tamo gde je državni interes uvek ćemo ga poštovati i uvek ćemo državu da štitimo i branimo. Samo vas podsećam na to da su neki bili pozvali i na izbore na Kosovu i Metohiji, a bio je dogovor i bila je skupštinska rezolucija, kao opšti pravni akt, po kojoj niko to nije smeo da učini. Obratite pažnju! Molim vas da se to ne desi ubuduće, zato što će od toga imati štetu država, građani Srbije i celokupan srpski narod.
Siguran sam da Srbiji niko ne može da otme Kosovo i Metohiju, ako oni ne nađu nekoga ko će da bude prilično značajan, a da postane njihov saradnik. Saradnika u razaranju srpske teritorije nikada neće imati u SRS. Zbog toga sam ponosan na to što sam član SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o radio-difuziji donosili smo i menjali više puta u Narodnoj skupštini Republike Srbije, svaki put prema potrebama vlasti, i od 2002. je taj postupak krenuo, i kada smo upozoravali režim DS-a i govorili o tome da je nemoguće da neko krene u emitovanje za 60 dana, a reč je o televizijskom emiteru, već da je potreban mnogo duži rok, tada su nam predstavnici vlasti Zorana Đinđića rekli da je moguće, zato što su izračunali da neki njihovi imaju dovoljno novca da to pokrenu i završe u najkraćem mogućem roku, bez obzira što je koncepcijski, produkcijski i emitorski, ako hoćete, sa svim predajnicima, antenskim sistemima itd. nemoguće to napraviti za tako kratko vreme.
Sada se postavlja pitanje da li mi ovde menjamo konkursne uslove ili ne, da li je ovo nešto čime se u potpunosti menja ono što je bio uslov zbog čega su se pojedini tadašnji ili budući emiteri pojavili na konkursu ili ne. Dakle, poštovanje principa pravne sigurnosti nije sprovedeno do kraja i za to je odgovorna Narodna skupština Republike Srbije.
Mi smo za to krivi, zato što je najveći deo tog postupka bio pod našom kontrolom, a mislim da se vladajuća većina uvek ponašala i propise menjala u skladu sa dnevno-političkim potrebama, a ne u skladu sa onim što bih rekao da je višegodišnja potreba našeg društva i naše države. To menjanje, ta vrsta promene, dakle, konkursnih uslova, može još više da doprinese da se u javnosti stvori utisak da su pojedini emiteri koji su konkurisali, a nisu prošli na konkursu, oštećeni, i tu će biti sasvim sigurno dodatnih muka i problema. U ovom predlogu ima nekih dobrih rešenja. Naime, počeću od njih, pa ću se vratiti na još neka loša rešenja.
Dakle, dobra stvar je ta što se naplata za emitovanje radio programa smanjuje na razumnih 5% od onoga što se uzima od televizije, odnosno 4 puta manje od onoga što je bilo predviđeno ranije, jer to je nešto što komercijalno može da bude pokriveno, a više od toga bi bilo nemoguće. Dobro je to što se menja član 68. stav 1. i kaže se da televizije „poštuju zabranu reklamiranja političkih organizacija van predizborne kampanje“ itd. I sada mene zanima da li će da poštuju televizije, jer jedini je problem što nema nikakve sankcije za to, osim što bismo mogli da se nadamo da će neko da postupa na isti način kao što je postupao u nekim drugim slučajevima, čini nam se preoštro, a plašim se da će biti blagonakloni prema nekim drugima.
Naime, u članu 68. se sada kaže – „poštuju zabranu reklamiranja političkih organizacija van predizborne kampanje, a u toku predizborne kampanje da registrovanim političkim strankama, koalicijama i kandidatima obezbede jednaku zastupljenost bez diskriminacije.“
Sada postavljam pitanje, da li neko gleda Televiziju Srbije, da li neko gleda B92, da li neko gleda Studio B, jer uopšte nije važno, možete da volite ili ne volite njih, možda vam odgovaraju, ali ne znam nijednog iz DS-a koji će da kaže da su to korektne televizije, da su to profesionalne i objektivne televizije, i njima se dešava da u prvim rečenicama imaju komentare protiv SRS.
Oni nemaju vest, oni kažu, ne znam, čak ni suze Ivane Dulić nisu bile dovoljne, a pitam vas, zašto nema komentara na izjavu da je deset milijardi dolara optimistična ponuda za Kosovo i Metohiju, pitam vas, predstavnike vlasti, jer je sinoć potpredsednik Vlade Srbije to izgovorila u jednoj emisiji.
Pitam vas, da li to naša država ima cenu, da li sve u ovoj zemlji ima cenu, da li naša teritorija ima cenu, poštovani prijatelji, jer ako ima otadžbina cenu, onda da pitamo kolika im je cena, mame, tate, brata, sestre, svih ostalih članova familije. Sada će neko da mi kaže, to je ružno, šta, otadžbina ima nižu cenu nego što ima cenu nečija mama i tata, ili ne znam ko, to je deset milijardi, dobra cena, hajde trange-frange sa otadžbinom.
To je nešto što niko normalan u ovoj zemlji ne može da razume. Nama su potrebni mediji koji će da dopuste ljudima da iskažu drugačije mišljenje, a ne mediji koji će da budu institucije za organizovani društveno-politički rad i za vođenje kampanje protiv pojedinih političkih stranaka.
Sada moram da postavim jedno pitanje, zašto se ta vrsta kampanje vodi protiv SRS, zašto više od šest godina, kako srpskih radikala nema ni u jednom forumu vlasti, vladate vi, razni žuti DOS-ovci, ovakvi ili onakvi, nije ni važno kojih sve boja i kojih sve nijansi iste boje, i nikako da shvatim, čekajte ljudi, vi upravljate ovom Srbijom, vi ste ti koji ste zaslužni i oni koji ste krivi za ono što je u Srbiji danas dobro ili nije dobro, zašto smeta SRS, zašto se to postiže na takav način, jedinstvo protiv jedne jedine opozicione stranke u Srbiji.
Hoćete da vam kažem zašto? Zašto to danas radi B92? Kažu, otišao je Koštunica u Brisel, ne pamti se da je bio ovako šarmantan, sladak ko bombona, samo što nije rekao onaj Jakša Šćekić, danas ide i Boris Tadić, to je da se napravi tandem Tadić-Koštunica, da ne bi pobedila SRS.
Zašto da ne pobedi SRS? Da li smo mi to krali nešto na izborima, otimali, da li smo mi najavili da će nešto loše da se dogodi po bilo koga u ovoj zemlji ili u nekoj drugoj zemlji. Ili im smeta nešto drugo, možda to što oni ne bi da postoji neka vlast koja će da odlučuje o svom narodu u interesu svog naroda i koja neće isključivo da služi nalozima pojedinih zemalja ili međunarodnih organizacija, da postoje oni koji se ne stide da kažu da Srbi nisu zločinci i da Srbi nisu krivi za rat na prostoru bivše Jugoslavije, i da hoćemo da se suočimo sa svima, ali posebno sa onima koji su ubijali Srbe i otimali naše teritorije.
Izvinite, takvi u Srbiji postoje. A da li to smeta, da li su za to potrebni poslušni mediji kojima niko ništa ne sme da kaže? Postavljam pitanje, kako to da niko ne interveniše, da svi ćute kada jedna televizijska stanica objavi da je Toma Nikolić ubijao babe i dede po Antinu, Toma Nikolić ima stan u Svetog Save, i to je bilo, ima Toma i neko dete od osam godina, ni krivo ni dužno, koje nema veze sa Tomislavom Nikolićem, predsednikom poslaničke grupe SRS.
Onda Gordana ima vile i dvorce, Vučić hteo da ubije rođenu majku, pa ne znam šta sve.
Pa onda Nataša radža i maharadža, žena tri puta prenoćila za 3.000 dinara u najjeftinijoj sobi. Nemoj da me vučeš za jezik, pa ćeš da čuješ oko toga, a oni koji prave krematorijume za Rome i Jevreje, ne, oni su dobri, oni su evropski orijentisani, samo radikali nisu dobri, samo oni ne valjaju.
Imam jednu političku poruku, pa ću da nastavim sa zakonom.
Dame i gospodo dragi prijatelji, samo vi nastavite i kako bi rekao naš narod - skupite se vi na jednom mestu. Tačno je, ionako nema neke velike razlike. Okupite se svi onako đuture, nađite se na istom mestu, svi krenite protiv SRS, nemojte više da nas zamajavate - mi smo malo različiti, mi vas malo volimo, ali ne smemo to javno da kažemo, mi vas malo manje mrzimo nego ove druge.
Ne, vi se lepo skupite, neka vas skupi, ako hoćete, Solana, može da vas skupi bilo ko drugi, i svi krenite zajedno protiv SRS, da vidimo na čiju će stranu narod. Mi mislimo da će na našu, zato što mu je dosta i poniženja, i pljačke, i kriminala i svega drugog, ali da vidimo. Ako narod stane na vašu stranu, mi ćemo da kažemo - u redu je, čestitamo, ali da više ne zamajavamo ljude kako se mnogo razlikujete, kako niste slični itd, a svakoga dana je jedina politika - hajde da obezbedimo kako da napadamo negde SRS, a mi se, u stvari, ni u čemu ne razlikujemo.
Zašto o tome predstavnik predlagača nije govorio ovde, finansijski plan da odobrava Vlada, a ne Skupština? Savet Radiodifuzne agencije je nezavisno regulatorno telo. Više će svoju nezavisnost da sačuva ako taj plan odobrava Narodna skupština, a ne Vlada Republike Srbije.
Zašto je to doneto u izmenama i dopunama? Da bi Vlada mogla još dublje, bolje, jače i snažnije to da kontroliše? Da bi Dinkić još negde stavio šapu, da svojim "žutim" prijateljima može još negde nešto da završi, pre nego što ga neko primi na listu da bi mogao da sanja cenzus? To nije dobro rešenje.
Ovde se odustaje od primene Zakona o opštem upravnom postupku, od jednog opšteg zakona i od opštih normi koje postoje u tom zakonu. Ovo je neka vrsta leks specijalisa. Tačno je da po čuvenom pravničkom pravilu lex specialis derogate generali, ali se meni nameće pitanje, ono o kojem stalno govorimo, zamislite koliko nam je sporedno zakonodavstvo u našoj zemlji, niko ga živ ne pohvata, i razmislite koliko imamo specijalnih zakona.
Uopšte se postavlja pitanje šta će nam opšti zakoni, šta će nam opšte norme, šta će nam Zakon o opštem upravnom postupku, ako je problem u Zakonu o opštem upravnom postupku što postoje dva ili tri roka koja moraju da se poštuju i što nešto mora da traje mesec dana?
Ovde mi je jasno da je to upodobljeno svemu što se događalo sa BK televizijom.
Mnogo bih voleo da se to događalo sa B92 i onda bih rekao - evo, spreman sam, pa makar na ovakav i onakav način, pa neka me neko i osudi zbog toga. Plašim se da ovde postoje još neka rešenja koja nisu pravnički napisana. Upozorio bih pravnike na to.
Naime, ovde se kaže, u skladu sa onim što se zbivalo u BK televiziji, recimo, da može da dođe da zapečati produkcijsku opremu, emitersku opremu, lice koje je ovlašćeno od strane Saveta za Radiodifuznu agenciju.
Nemojte lice koje je ovlašćeno, dajte da on vuče ovlašćenje iz zakona, dajte da je to predstavnik Saveta, a ne neko kome će neko da napiše papir i da kaže - on to radi u moje ime.
Neka njemu to bude zakonsko ovlašćenje, a ne legitimacija, papirče koje je dobio od inače po zakonu ovlašćenog lica. Ovo nema nikakve potrebe.
Nema potrebe za onim što biste zvali pravnom konvalidacijom onoga što se zbivalo ranije, pa hajde sada da nađemo opravdanje za sve što se danas događa.
To je rešenje koje nije pravničko. To je političko rešenje. Ništa im ne smeta. Isto to mogu da završavaju kada hoće bilo koga da sklone, ugase, ali neka se crpi iz zakona to ovlašćenje, a ne od bilo kojeg drugog službenog lica. To su rešenja koja pravnički nisu dobra i koja ne možemo da podržimo.
Naravno, znam da je ljudima koji rade u Savetu Radiodifuzne agencije teško, pošto će da budu izloženi najgorim mogućim pritiscima. Video sam u novinama da su neki govorili o tome kako su radikali dobili negde neku frekvenciju.
Zarad javnosti, pošto su me samo za jednu novinu pitali, moram da kažem da nismo dobili nijednu frekvenciju, da se SRS bavi političkim delovanjem na nivou Srbije, ne bavimo se radio i TV produkcijom, ni emiterskim poslovanjem.
Jedino što sam siguran to je da je verovatno "žutima" zasmetalo to što nisu baš svi mediji pod njihovom potpunom kontrolom, što su od ovih pet nacionalnih televizijskih, ko zna koliko radijskih i ne znam koliko regionalnih, od ukupno tridesetak, pojavilo se jedan ili dva nad kojima oni nemaju punu kontrolu i odmah im se pojavio strašan problem. Zbog čega?
U Srbiji je danas borba za interpretaciju. Naime, šta god da se dogodi, najvažnije je kako će to mediji posle toga da interpretiraju.
Šta sam rekao ovim? Naime, kad potpredsednik Vlade Srbije kaže da je deset milijardi dolara ili evra optimistička cena i ponuda za Kosovo i Metohiju, da je to rekao bilo ko iz SRS, da je dozvoljena smrtna kazna, na smrt bi bio osuđen. Pošto nije smrtna kazna, bio bi osuđen na 40 godina robije.
Kada to kaže potpredsednik sadašnje Vlade, onda je to normalno - ljudi, mi imamo jedan život, šta nas briga za državu, daj deset milijardi, ako možemo da stavimo u svoje džepove i ispod jastuka, u slamaricu, šta nas briga za našu državu, šta nas briga za našu decu, za naše unučiće, šta ima veze, deset milijardi, bar ćemo da živimo narednih 20 godina, milina jedna. To će da vam bude prezentacija, to će da vam bude interpretacija.
U tome je stvar. Da li ste čuli negde da je neko rekao - hajmo Bavarsku, optimistična je ponuda 100 milijardi. Zamislite da to neko kaže u Berlinu, u Dortmundu, Kelnu, Hamburgu, bilo kom drugom gradu. Optimistična mu ponuda 100 milijardi dolara!? O čemu pričamo mi u ovoj zemlji? U ovoj zemlji govorimo o tome da imamo istovrsno jednostrane medije. Znači, kako im se emituju vesti u 18,30, znam da su to radikali primetili, a pretpostavljam i ostali, građani Srbije svakako, kako se emituju u 18,30 na B92, tako, kao mejnstrim (mainstream), dakle hvataju u korak one u 19,00 i one jedne u 19,30 i one druge u 19,30 i nikakve razlike nema.
Suštinski, idejno, ideološki, potpuno je isto. Sada vas pitam da li je sve to baš tako, da li je moguće da se na takav način prezentuje građanima Srbije? Da li je moguće da pitanje glavnog urednika državne televizije Studio B, koju plaćamo i Gordana Pop-Lazić i ja, Proroković i ovaj i onaj, koji žive u Beogradu, mi je plaćamo, svi građani Beograda je plaćamo, da bi novinar, obraća se svom sagovorniku i kaže - da li mislite da postoji neko veće zlo od radikala i kakva su to sva zla koja mogu da nam se dogode?
Da li je to profesionalizam, da li je to objektivnost, da li je to normalno civilizovano ponašanje? Nije. Njima to nije naročito ni važno, zato što nije bilo protesta, zato što dugo nije bilo demonstracija i dugo narod nije na ulici pokazivao šta o tome misli. Videćete, približilo se vreme i za to.
Ne mislite valjda da će ljudi doveka da slušaju da su najgori lopovi najbolji za Srbiju, da su oni koji su opljačkali i pokrali naše fabrike i preduzeća, koji su razorili srpsko društvo u potpunosti, koji su napravili ovakvu moralnu krizu u našem društvu, u našoj državi, da su oni najbolji, jer će oni i dalje nekoga da služe i slušaju, a da su najgori oni koji će da ukazuju na njihov kriminal i lopovluk.
Neće to narod više da sluša, neće to narod više da trpi. Građani Srbije hoće promene, hoće da imaju pravo da čuju mišljenje svih političkih činilaca. Nadam se, a sada kada me podseti gospodin Krasić na to, da li ste vi, ljudi, primetili to da mi imamo više nekih bivših na svim televizijama nego nekih sadašnjih.
Svaki dan mi neko kaže - govorila Kori Udovički, bivši guverner, uz pomoć Bodruma i Soluna, pa onda govori bivši taj i taj, pa govori bivši ovaj i ovaj, pa bivši ne znam ko.
A što govore svi ti bivši, šta su oni danas ako su oni bivši? Da li to neko misli da oni treba da budu i budući? Kao bilo nam je mnogo lepo u to vreme, pa sad treba opet da budu. To su ovi Đelići i ne znam koji sve već.
O Svilanoviću sve najbolje morate da govorite, jer Svilanović je očigledno ideolog potpredsednika Vlade Srbije. On je prvi rekao, on je čak i rekao da nije optimistično, on je pričao o nekoj uslovnoj nezavisnosti. Potpredsednik Vlade Srbije kaže - optimistična ponuda 10 milijardi. Sada vas pitam da li će se pojaviti predsednik vlade da kaže nešto o tome, hoće li da se javi predsednik vlade da kaže - izvinite, nije nam baš otadžbina na prodaju.
Moram nešto da vam kažem oko te optimistične i neoptimistične ponude. Ispričaću vam jednu priču, nije bezobrazna, iako će vam možda izgledati tako. Kad muškarac pita damu, to je priča iz ranijeg perioda, 100 maraka, 100 evra, ih, nemoj mene da potcenjuješ, pa sve tako tera i gura do milion, a onda - pa da razmislim. Na kraju dođete do toga - suština je ista samo je pitanje cene.
Za našu državu ne sme da bude isti princip, jer naša Srbija nema cenu ni za 10 milijardi, ni za 100 milijardi, kao što to misli potpredsednik Vlade Srbije. To što misli potpredsednik Vlade Srbije očigledno misli i Vlada Srbije. Danas čekamo da nam to saopšti i predsednik Srbije. Samo čekajte i sve će doći na ono što smo mi narodu govorili i sve ono što su jednom rekli kako smo izmišljali govore njihove negde u budućnosti, videćete da ništa nismo izmislili.
Evo, sada govorim građanima, pa za četiri, pet, šest meseci podsetiću ih na to. Pojaviće se najviši državni funkcioner koji će da kaže - strašno šta nam se dogodilo. I međunarodna zajednica nije bila pravična, ali to je rezultat Miloševićevog poraza. To je rezultat pogubne politike koju smo vodili pre sto miliona godina i ne znam ni sam šta sve, ali mi moramo da gledamo u budućnost da bismo mogli da pomognemo našem narodu na Kosovu, moramo da uđemo u EU, ići ćemo sa ličnom kartom i u Gračanicu, i u Goraždevac, i ovamo i onamo, to što je sada izvan naših granica. To će da vam bude govor najvišeg državnog funkcionera.
Da li vi mislite, unapred mogu da vam kažem, predsednika Srbije, a pri tome nisam siguran da neće da ga podrži i predsednik vlade, pošto su sada obojica postali veoma šarmantni oko utakmica Finska-Srbija, to je čudo jedno, ljubi ih majka, što su dobro Srbiji doneli sa svim tim.
Dakle, samo jednu stvar hoću da vam kažem - ne igrajte se sa državom, država nema cenu i nemojte da pokušavate da pravite u medijima sliku kakva je bila 2000. i 2001. godine, kada ste vlast osvojili i kada ste vršili pravi medijski linč nad svima koji misle drugačije, a neke linčovali i na ulici.
Još jednom da vas pitam - ko je odgovarao za ono što je linčovan Dragan Milanović na centralnim beogradskim ulicama? Posedujem taj snimak i dalje, odmah da vam kažem. Spreman sam da ga dostavim nadležnim državnim organima, i policiji i tužilaštvu. Imam više kopija kaseta sa CNN.
Dakle, ukazujem vam na to da imam video dokaze o izvršenju teških krivičnih dela. Imam dokaze i kada Svilanović stoji na prozoru i upada na silu u Saveznu skupštinu, i kada kradu slike i televizore. I za to imam dokaze. Još nedostaju 92 skupocene slike i očekujem da će ti pošteni revolucionari jednog dana vratiti nešto od imovine građana Srbije, ali mi se čini da je taj pelcer krađe, pljačke i otimačine posle prešao i na one koje su doveli na vlast, pa su tako i nastavili.
Nećemo im to dozvoliti i morate da imate u vidu da to da linčujete nekoga na jedan ili drugi način, bilo fizički, bilo medijski, onako kako ste planirali i kako ste mislili, e to neće moći više i nećemo vam to dozvoliti, zato što imamo odgovornost prema građanima Srbije, prema celoj Srbiji, a posebno prema onoj polovini Srbije koja hoće promene, koja hoće drugačiju vlast, koja hoće da živi bolje i koja hoće sa ponosom da kaže da živi u Srbiji i za koju nije nikakva ponuda ni stotine biliona i triliona dolara za njenu teritoriju, a ne 10 milijardi dolara.

 Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Anđelkoviću, dobro ste primetili, mnogo više para uzme gospođa Momirov kada putuje u Suboticu nego kad noći u hotelu "Moskva". Zato gospođa Momirov putuje u Suboticu, da bi otimala pare, a ne spava u hotelu "Moskva".
Kako to da su vam suze različite? Kako to da ste suze ronili, zaplače Ivana Dulić, pa vi plačete za njom, pa plače i Albijanić za njom, pa plače i Dinkić za njom. Horski plačete, a smeta vam to što Nataša Jovanović nije plakala, ali je rekla da joj je teško, jer za razliku od vas, ona je poštena žena, nije krala, nije otimala i nije kriminalac, kao većina pripadnika vaše poslaničke grupe i političke stranke.
Što se tiče Nataše Jovanović, da, tri puta je noćila za 3.000 dinara u najjeftinijoj sobi, za četiri godine. Je l' to neki problem? Treba da vas je stid i sramota što tako govorite, a ne biste vi smeli ni da izađete da to kažete, jer znate kako bi vas Nataša u političkom smislu pojela ovde, jer je 10 puta školovanija, i obrazovanija, i pametnija i bolji čovek od vas u svakom pogledu.
Drugo, dame i gospodo, dragi prijatelji, sada da čujete šta je svetsko čudo, šta mi je zamereno. Rekla je gospođa Momirov, kaže za "Novu" televiziju, da treba da me je sramota kako sam predstavljao svoju stranku, našu zemlju, naš narod. Dame i gospodo, dragi prijatelji, uključio sam se u program "Nove" televizije u Hrvatskoj, u kojoj su gosti bili Ante Đapić, neki komunista, ime sam mu zaboravio, posle sam i saznao zašto je bio tako antisrpski ostrašćen, ali to ću ovako da vam kažem.
Dakle, oni su počeli, krenuli smo sa pričom o odnosima Srbije i Hrvatske, i onda kažu u jednom trenutku, znaju da sam na drugoj strani, na vezi, kažu - Hrvatska u domovinskom ratu, otkad se oslobodila, tako i tako, pa mi sad treba da tražimo pravo za Hrvatsku nacionalnu manjinu, mi svoje oslobodili, a Srbi imaju sva prava ovde.
Onda sam rekao, za razliku od vas, koji ovu zemlju i ovaj narod nećete da branite, smeo sam u zagrebačkoj televiziji da kažem - ne, vi ste izvršili zločinačku akciju "Oluja", pobili i proterali Srbe sa njihovih vekovnih ognjišta, vi ste napravili najveće zločine posle Drugog svetskog rata.
Onda se jedan Hrvat našao i rekao - ovo podseća na 40-tu godinu, nacizam itd. Kažem - nemojte samo vi nekoga da podsećate na nacizam, 40. i 41. godinu, jer ste vi ubijali pod nacističkom i Hitlerovom kapom sve Srbe, ne samo u Hrvatskoj, nego i u BiH i na svakom drugom mestu.
Toga da se stidim? Te sam večeri, gospođo Momirov, primao čestitke i iz Vukovara, i iz Knina, i iz Beograda i iz Herceg Novog, sa svih mesta gde ima ljudi koji drže do srpskog imena i prezimena, koji drže do svoje časti i obraza, a vi treba da se stidite što ste na to imali nešto da kažete. Na to ste imali nešto da mi zamerite, zato što sam štitio svoju otadžbinu, štitio svoj narod rečima.
Samo zato što sam rekao - ne možete da gazite našu otadžbinu Srbiju, jer Hrvati u Srbiji imaju sva prava zagarantovana međunarodnim standardima i svim mogućim, a vi Srbe - i ovo sam rekao, da znate, možda i zbog ovoga treba da se stidim, rekao sam - a vi Srbe ubijate na njihovim pragovima, pa jednom eksplodira zajedno sa vratima, pa ga drugi put silujete, pa ga treći put ubijete na Karinskom moru, da četvrti ne bi smeo ni slučajno da se pojavi.
I zbog toga treba da se stidim, poštovani građani i poštovani narodni poslanici? Dame i gospodo, zbog toga se ne stidim, zbog toga se ponosim i uvek ću se ponositi zato što, za razliku od vas, imam hrabrosti da kažem šta je moja otadžbina, a što vi nemate.
Vi govorite o tome kako se predstavlja Tomislav Nikolić. Mi samo tražimo da sebe predstavljamo, ne vi da nas predstavljate, ne "žuti" lopovi da nas predstavljaju, ne oni da govore, mi ćemo da govorimo. Sad bi neko pomislio ne znam šta je Vučić rekao, ne znam šta je Vučić izgovorio. Evo, ovo sam rekao, branio svoju zemlju i nisam im dozvolio da vređaju Srbiju.
Eto, skupio ono malo hrabrosti da u zagrebačkom studiju se suprotstavim njima trojici ili četvorici, ne znam koliko ih je bilo, jer ih nisam video, da vam pravo kažem, koji su sve najgore govorili o našem narodu i našoj zemlji. I zbog toga sam kriv?
Jesam kriv, gospođo Momirov, priznajem, ali da vam kažem, dok sam živ, možda se neću baviti politikom, možda ću ne znam šta da radim, ali ću dok sam živ to da radim, to ću da učim moju decu da rade na svakom koraku i nikada da ne kažu da Kosovo vredi 10 milijardi, da je to optimistična ponuda.
Pričate ovde nešto - silni ste, jaki, pa ženu napali. O čemu vi pričate? O tome što je potpredsednik Vlade rekla da je optimistička ponuda 10 milijardi za Kosovo. Što nam pričate priče za malu decu? Što pominjete Natašu Jovanović? I ona je žena. Šta to znači? Hoćete ravnopravnost, a ovde ne smem da kažem šta kaže potpredsednik Vlade. Ja sam za ravnopravnost, za mene nema ...
(Predsedavajući: Vreme.)
... razlike između žene i muškarca kada je u pitanju politika. Svi ste jednaki. Sad ne smem da kažem to što ona kaže - 10 milijardi optimistična ponuda za Kosovo.
Ne smete da kažete svom kolegi ništa koji kaže da je kravata hrvatska. Je l' to nije govor mržnje? Da sam to ja rekao, već bih visio na Terazijama, ne znam gde, zato što ste licemerni, zato što ne volite svoju otadžbinu, zato što ne volite ovu zemlju, zato što vam je samo važno koliko ćete da opljačkate, otmete i koliko ćete da pokradete, i koliko će gore i lošije u Srbiji da bude i ništa drugo.
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Vučiću.)
Samo nešto povodom lokalnih izbora. Nemam ništa protiv da se gospodin Šormaz raduje tome, samo neka se raduje, ali da ljudima bude jasno kako se ti lokalni izbori dobijaju. Dobijaju se tako što Velja ode u selo i počne put od 50 metara, a potrebno im je 250 metara. Tih 50 metara što je asfaltirao, to je super, ali da bi se to završilo moraju da glasaju za njegovog kandidata, pa tek kada to selo glasa za njega onda mogu da dobiju ostatak od 200 metara. Tako se dobijaju lokalni izbori, ali tako ne mogu da se dobiju centralni.
Mi ćutimo za to, puštamo vas, radite šta vam je volja, radujete se kao mala deca kako vas narod mnogo voli zato što voli vašu politiku, šta god hoćete. Pošto ste tako jaki i pošto svuda pobeđujete, raspišite te izbore da idemo na izbore, ali ne onako kako Tadić kaže izbore za parlament, nego i predsedničke izbore, parlamentarne izbore, pokrajinske i lokalne izbore, pa da idemo na sve izbore, pa kom opanci, kom obojci. Neka narod kaže koga voli a koga ne voli i koga treba da bude sramota kada štiti otadžbinu Srbiju, a ko treba da se stidi što napada one koji štite otadžbinu Srbiju. Mislim da će građani umeti i te kako da izaberu, mislim da će umeti da daju pravi odgovor na to.
Još jedanput, da završim sa tim što sam rekao na televiziji "Nova", a vi me podsetite ako sam nešto zaboravio, možda sam ih za još nešto napadao.
Rekao sam da Srbija mora da brine o svom narodu zapadno od Drine i Dunava, jer budućnost naše dece zavisi od jedinstva našeg naroda. Tako je bilo do danas, tako će biti i ubuduće.

Gospodine Anđelkoviću, da kažem nešto.

Moram da kažem jednu stvar, dobio sam u skladu sa zakonom 61 kvadrat od države, a ostalo platio. Ove lopuže iz G17 plus su do sada opljačkale negde oko 55 miliona evra i te najveće lopuže, predvođene Nadicom Momirov i Mlađanom Dinkićem, moraće da završe tamo gde je mesto najvećim lopovima. Nema tu velike filozofije.
Mislio sam da im je šef neko drugi, a nisam znao da se lopovi na ovakav način nalaze i govore ne znam o čemu. O kom računu pričate? O onom Đilasovom računu? Taj Đilasov račun, proverite da li je to ili nije istina. Teško mi je da vam kažem da ste lažov, ne volim to da izgovaram, ali nađite nešto slično tome, kao da sam vam to rekao, a da ne bude baš to jer ne volim damama da govorim takve reči. Nema smisla. Možda sam hteo, a nisam rekao. Ne priliči da tako nešto kažem.
Nestade vam argumentacije oko televizije "Nova", nestade vam argumentacije oko Kosova i Metohije, nestade vam argumentacije oko toga ko će da opljačka pare oko Mobtela. Zašto su vam različiti potpisi oko odbijanja tužbe? Ko je to lažno potpisivao? Koliko to para treba da se uzme?
Vi pričate ovde o računima, o onome što građani, obični, koji ne kradu pare, ne mogu da imaju. Lopuže jedne, vi kradete po 50 miliona evra. Ako imate bilo šta uhapsite nas, uradite bilo šta. Najgore ste kukavice i najveći lopovi, zato što to nije svrha vlasti. Vi ćete da napadate opozicione stranke. Mislite da nema šanse da vam neko odgovori? Ima onih koji vas se ne plaše, ima onih koji smeju sve u lice da vam kažu.
I pošto je najveći greh Nataše Jovanović taj što je spavala čak tri puta u hotelu "Moskva", u najjeftinijoj sobi, pošto je to najveći greh, kažite koliko ste za to para dobili da ne spavate u hotelu "Moskva", koliko ste para podigli za to, a što nije ništa protivzakonito, 7.000, a njeno noćenje 3.000. Ko je ukrao državne pare, vi ili Nataša Jovanović? Rekao bih da ste vi malo više uzeli i to ne malo nego mnogo više.
Nemojte ljudima da govorite o deci. Imam dvoje dece, jedno od osam, jedno od četiri godine. Zašto nam pričate onda o svom detetu? Malo budite pristojniji i kulturniji, nemojte da dobacujete sa mesta, malo se civilizujte i odgovorite na pitanje da li je 10 milijardi optimistična ponuda za Kosovo, kako to kaže potpredsednik Vlade Srbije. To je ključno pitanje.
Ako je to optimistična ponuda, onda dajte drugačije da razgovaramo. Možda ćete se ograditi. Očekujem da ćete se ograditi od onoga što je potpredsednik Vlade sinoć izgovorila na ART televiziji. Nadam se da ćete se jednom ograditi, a ne stalno da se ugrađujete, jer bi to Srbija umela da pozdravi.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo što je govorio gospodin Albijanić, to su argumenti o kojima on može da govori i sa kojima možemo da se sporimo, ali to je jedan civilizovaniji govor od onoga što smo čuli malopre. Gospodin Albijanić nije čuo ono što je izgovorio ovde njegov poslanik. To je ono što mene čudi.
Znam koji su razlozi. Ljudi koji su slušali mogli su da vide odakle ta mržnja. Razmislite poslanici, iz svega što je bilo rečeno, odakle ta mržnja? Razmislite malo o kritici onoga što sam govorio na jednoj televiziji i pitajte se da li je to razlog? Mislim da je to razlog i da su te frustracije upravo iz tog razloga ovde bile pokazane na tako brutalan način.
Mislim da je za građane Srbije dobro da s vremena na vreme čuju to, a vama gospodine Albijaniću postavljam pitanje i kao čoveku, kao šefu Nadice Momirov - da li je optimistična ponuda za Kosovo i Metohiju 10 milijardi evra? To je sinoć u emisiji na Art televiziji izgovorila potpredsednik Vlade, Ivana Dulić-Marković.
Pitam vas, da li otadžbina ima ili nema cenu? Mislim da Srbija nije na prodaju, a kada nešto nije na prodaju onda nema cenu. Da li to znači da je Srbija na prodaju?
Pitam vas da li se slažete sa tim stavom potpredsednika Vlade ili se ne slažete sa tim stavom potpredsednika Vlade, i to je jedino što mogu da vas pitam i za šta očekujem odgovor. Ova sva druga naša stranačka prepucavanja, idejna, ideološka, narod zna i narod zna da prepozna i vas i nas, i o nama i o vama. Od vas očekujem odgovor, jer je to ključno pitanje, da pitate potpredsednika Vlade da li je istina da je ovo rekla, jer mi imamo kasetu, možemo da vam je stavimo na uvid.
Pa da pitamo tužioca da li ima kasetu, da li će tužilac ex officio da reaguje, jer bi državni tužilac morao da reaguje zbog činjenja jednog od najtežih krivičnih dela protiv Republike Srbije od strane jednog od najviših funkcionera Republike Srbije, za gaženje i rušenje ustavnog poretka Republike Srbije, i to je stvar koja mene interesuje, koja mene zanima. Molim vas da na to dobijem odgovor.
Ovde sam govorio o temi, govorio o onome što je predmet ovog zakona, a onda se iznenada isprovocirano onim što sam govorio na Novoj televiziji, gde sam branio srpski narod i srpsku državu u zagrebačkom studiju, pojavila Nadica Momirov da me kritikuje, samo zašto što sam rekao da je akcija "Oluja" zločinačka akcija, samo zato što sam rekao da su Srbi mučeni na teritoriji današnje Hrvatske, da i danas maltretiraju Srbe.
Šta je bilo sramota u tome šta sam rekao pobogu ljudi, što sam skupio hrabrosti da u Zagrebu branim svoju Srbiju, svoj narod i svoju zemlju, da li je to sramota, da li vas je to toliko zabolelo, čudi me to. Molim vas samo ako imate na to odgovor, imate, a ako nemate, nema potrebe ni za šta. Mene samo interesuje da li je deset milijardi dolara optimistična ponuda ili to nije optimistična ponuda, već je reč o privatnom stavu potpredsednika Vlade Srbije i samo me zanima šta biste tražili da je to tražio bilo ko od srpskih radikala. Srećan sam što nikada niko od predstavnika SRS nije kačio etiketu sa cenom na bilo koji deo državne teritorije Srbije. Hvala vam najlepše.

Trudio sam se da budem veoma precizan u svom izlaganju. Čitao sam kolumnu gospodina Albijanića, kao što sve čitam, kao što se trudim sve da gledam.
Dakle, bili biste vi, moje poštovane kolege iz vlasti, siguran sam, obradovani i ponosni na svog opozicionog kolegu kako sam se ponašao u zagrebačkom studiju braneći srpske nacionalne interese, sasvim sam siguran u to, sem nekih, naravno, iz meni nepoznatih razloga. Moram nešto da vam kažem, gospodine Albijaniću, čitao sam vašu kolumnu, bio sam prijatno iznenađen.
Ne pitam vas to, pitam vas nešto drugo.
Hoćete da mi kažete da lažem za ovo što vas pitam, imam video kasetu, gospodine Albijaniću, gde Ivana Dulić, u sinoćnoj emisiji na ART televiziji, jer meni nedelja nije za odmor, nego da gledam, da vidim šta politički protivnici rade, da vidim šta su novo smislili protiv SRS i da ne pričam šta je sve drugo govorila, jer ovo mi je bilo ključno, a to je da je deset milijardi optimistična ponuda za Kosovo. Pitam vas, da li je to zvanični stav Vlade Republike Srbije, pitao sam predstavnike Vladine većine, odnosno DSS, pa Evropa da investira u Kosovo, a smešno i vama i građanima Srbije koji to slušaju. Znate vi dobro na šta se to odnosilo. Mnogo je to tužnija priča nego ovo drugo.
Što se tiče strane vojske na Kosovu, apsolutno se slažem, direktno je protivustavno i to smo sa ove govornice govorili, ovde smo bili jedini koji smo se suprotstavili onom planu Ahtisari-Černomirdin i jedini smo bili protiv onoga što je proizašlo kao vojno-tehnički sporazum iz političkog sporazuma, a to je bio Kumanovski sporazum, a sve stranke DOS-a su u to vreme podržale. Zbog toga sam ponosan što sam član SRS i zbog toga ću se uvek time dičiti i hvaliti.

Dame i gospodo narodni poslanici, izašao sam za govornicu da ukažem na dve zastrašujuće stvari koje su se dogodile u međuvremenu, a koje se tiču narodnih poslanika u Narodnoj skupštini, koje se tiču srpske političke scene, svih nas, naše države Srbije i svih naših građana.
Najpre, krenuću od onoga što je jedna poslanička grupa, koja se danas ne nalazi u Skupštini Srbije, jer njima Skupština služi da bi otimali novac građanima Srbije, da uzimaju plate, paušale i sve ostalo, a u nju ne dolaze pošto ih građani Srbije ne zanimaju. Oni su uradili sledeću stvar.
Naime, posle izbora u Kuli dogodilo se i bio sam zaprepašćen, čućete, veoma je važna stvar, nisam slučajno izašao za govornicu, pojavila se priča kako je u saopštenju Srpske radikalne stranke neko kukao, omalovažavao, nipodaštavao i osuđivao Rusine, Mađare i pripadnike svih nacionalnih manjina zbog toga što su za 1 ili 2% izgubili izbore u Kuli. Kažu, to piše u saopštenju Srpske radikalne stranke.
Brže bolje sam pozvao Srpsku radikalnu stranku u Kuli i zatražio da dobijem saopštenje i dobio ga. U tom saopštenju se, dragi prijatelji kaže, a čitaću vam samo onaj deo koji se tiče pripadnika nacionalnih manjina, da vam ne čitam ovaj deo oko lopova iz Demokratske stranke.
Čovek kaže sledeću stvar: "Gospodine Svetozare Bukviću", a to je taj iz Demokratske stranke, "treba da shvatiš da Bog vidi sve, a narod ne prašta.
Veruj da neće proći nekažnjeno to što si iskoristio naše prijatelje i komšije, pripadnike nacionalnih manjina da ih lažima i zastrašivanjem plašiš srpskim radikalima. Dokazao si da tvoja stranka ne bira sredstva da bi se dokopala vlasti, da nemaš osećaj za otadžbinu i da te se ne tiču posledice tvoje borbe. Kupovina glasova novcem, zastrašivanje naših sugrađana, pripadnika drugih nacionalnih manjina, iseljavanjem iz opštine Kula, otpuštanjem sa posla i torturom vernika u crkvama, spada u bolesne i mizerne metode koje prolaze samo kod onih kojima savest nije čista i koji ne žele zajednički život na ovim prostorima".
Dame i gospodo, ovo je saopštenje na kome stoji i potpis i pečat. Ono što je distribuisala Demokratska stranka u Kuli nema ni potpisa, ni pečata, ni memoranduma, ničega. Napisali papir. Oni su sada mogli da napišu papir i pošalju ga i u potpisu da kažu Srpska radikalna stranka, Aleksandar Vučić je danas rekao da će u koaliciju sa Albijanićem ili sa ne znam kim i to da objave. Znali bi ljudi da ja nisam poludeo, naravno, ali bi neko to objavio.
Pitam vas, gospodine predsedniče Narodne skupštine, da li je moguće da postoje toliko bezobzirni ljudi u Srbiji, toliko bezobrazni da vam za 180 stepeni okrenu suštinu vašeg stvarnog saopštenja i da vam posle toga kada im neko traži, pokažite to saopštenje ljudi, oni pošalju nekakav papir bez ičega, sami ga pisali i otkucali.
Zar se time bavimo? Zar su to ti koji bi da sačuvaju dobre odnose između građana Srbije? Za Srpsku radikalnu stranku svi građani Srbije su isti, i Srbi i Mađari i Ukrajinci, Rumuni i svi ostali.
Pozivamo pripadnike nacionalnih manjina, njihove savete, njihove zastupnike da pozovu Srpsku radikalnu stranku i sa njima će razgovarati Tomislav Nikolić lično, vrh srpskih radikala, jer mi znamo da i Rusini danas žive siromašno isto kao i Mađari, Slovaci, Rumuni, isto kao i Srbi zato što imaju lopovsku vlast i zato što imaju i Demokratsku stranku i sve druge na čelu ove države.
O još jednoj stvari želim da govorim, gospodine predsedniče i molim vas da me ne prekidate još dva minuta.
Juče su jedne novine objavile informaciju, odnosno naslov, kaže: "Poslanici kao maharadže". I ni po jada, nisam čak ni čitao taj tekst. Zvala me je, nisam ga čitao dok mi nije javljeno, pozvala me je telefonom Nataša Jovanović i kaže – šefe, jesi li čitao ovo? Uzmem da pročitam tekst i vidim optužili Natašu Jovanović da troši dnevno 125, 126 evra za noćenje u hotelu "Moskva".
Pita majka Natašu Jovanović, pa kaže – Nataša, moja cela penzija je 11 hiljada dinara, a ti za noć potrošiš 11 hiljada. Nataša Jovanović, dame i gospodo, šta god mislili o njoj politički protivnici, oličenje je poštenja i skromnosti.
Tri puta je noćila u hotelu "Moskva" za dve godine. Šta vam je smešno? Treba da vas je stid i sramota. Verovatno zato što sam prst pokazao.
Nataša Jovanović je tri puta noćila u hotelu "Moskva" za tri hiljade dinara u najjeftinijoj sobi, što je manje od dnevnice koju bi dobila da je putovala do Kragujevca, koja iznosi 4.480 dinara. Tri puta po tri hiljade dinara, a oni objavili skoro svaki dan po 11 hiljada.
Pitam vas, poštovani narodni poslanici, ima li kraja tim lažima i podmetačinama koje neki poslanici prave predstavnicima drugih stranaka. Hajde da ste pisali da je neko drugi, hajde ovaj što mu mama nešto tu daje opravdanje na šta troši ili ne troši, to su ti vaši. Nataši Jovanović to da kažete, svaki drugi dan po 125 evra, a ona tri puta u dve godine noćila u najjeftinijoj sobi za tri hiljade dinara i to je kao – radže i maharadže.
Tu vrstu bezobrazluka, gospodine predsedniče, nevaspitanje i nepristojnost pojedinih poslanika iz nekih poslaničkih grupa vlasti mogu da razumem, taman toliko i poverenje imaju kod građana koliko im je ovo smešno. Ovo sam rekao zato što sam video da Nataši Jovanović nije bilo smešno, jer ima onih koji je vole, a ima i onih koji je ne vole. Vole je radikali, možda je ne vole oni drugi, ali u Srbiji svi znaju da Nataša nikada ništa nikome nije uzela, da je apsolutno poštena i da je jedna od najskromnijih poslanika u ovoj Narodnoj skupštini.
(Predsednik: Hvala. )
Ma hvala meni, nego da vam kažem ko su radže i maharadže, pošto sam ja računao.
(Predsednik: Računao sam na ona dva minuta koliko ste tražili, a prošlo je četiri. Budite ljubazni i završite.)
Samo jedan primer. Bavio sam se matematikom. Ne ide mi to baš kao nekim drugim, ne umem da računam oko para, ali umem oko guma. Samo gume za automobile predsednika Republike, sa zamenama jednom godišnje za tri automobila, koštaju više nego noćenja 50 narodnih poslanika na godišnjem nivou.
Toliko, dame i gospodo, o radžama i maharadžama i njihovim novinama i izmišljotinama. Zato ćemo sve da pobedimo i da te stvari u Srbiji promenimo.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da kažem da ne bi ispalo da smo svi tobož na istoj strani, zaista mislim da ima mnogo zloupotreba od strane Vlade Srbije u lokalnim kampanjama, ali neću dalje da vam govorim da ne bismo ulazili u tu priču.
Izašao sam da vas obavestim o nekoliko stvari, pošto niste imali prilike, bez obzira na prisustvo ogromnog broja medija i zato pitam vlast, pitam predsednika Skupštine, kako je moguće da se nešto vidi na našim televizijama ili da postoji fotografija u našim novinama.
Naime, juče je Tomislav Nikolić sa ostalim predstavnicima SRS, na zahtev predsednika parlamentarne skupštine Saveta Evrope, razgovarao sa njim ovde u prostorijama Narodne skupštine. Bilo je prisutno 12 kamera, upućeno je saopštenje, nekoliko fotoreportera. Javni servis evropske Srbije, kako vi to nazivate, malo tragikomično, nije objavio nijednu reč o tome u udarnom dnevniku.
Oni koji nas stalno optužuju kako nismo u stanju da razgovaramo, ni da se vidimo sa bilo kim od značajnih ličnosti, zašto kriju to?
A kada ste ih vi primili, gospodine predsedniče Narodne skupštine, svi su u svojim informativnim emisijama to imali. Kada ih prime predstavnici najveće političke stranke u Srbiji onda to izgleda nije vest. Čudno mi je to i zato pitam ima li tu čijeg i kakvog uticaja vlasti.
Da bude stvar zanimljivija, kako javni servis evropske Srbije to zloupotrebljava. Puste izjavu Tome Nikolića, zašto je protiv toga da se predsednik bira na neposrednim izborima, zašto smo da se bira u parlamentu. Objasniću vam to pravnički.
Kada imate bicefalnu izvršnu vlast, predsednika i Vladu Srbije i loš sistem, kočnice i ravnoteža, gde ne znate šta su stvarna ovlašćenja predsednika, a izvire mu ogromna moć iz činjenice da je izabran na neposrednim izborima, dolazite u trajne probleme, kao što danas dolazimo, a oni puste saopštenje predstavnika tzv. lopovskog bloka i Demokratske stranke koji kažu, ni manje, ni više, nego – to su frustracije radikala, jer se plaše predsedničkih izbora.
Da ne bi ostalo nedorečeno, jer ne verujem elektronskim medijima u Srbiji, evo nudim sledeću stvar, da je čuju građani Srbije. Neka radža-maharadža Boris Tadić podnese ostavku danas da idemo na predsedničke izbore sutra. To je pre Ustava. Hoćemo predsedničke izbore jednako kao i parlamentarne, kao i svake druge. Sve je u rukama maharadže Tadića.
Maharadža Tadić podnese ostavku i imamo i predsedničke i parlamentarne i izbore na pokrajinskom i na lokalnom nivou, samo da maharadža napusti svoju fotelju. Pozivam ga da to uradi, ako već traži izbore u septembru ili oktobru, da idemo na izbore na svim nivoima, a ne maharadža da ostane, a vi ostali na izbore za ove druge, a mene što ste izabrali, mene ste doveka izabrali.
Dakle, gospodine predsedniče, u ovoj zemlji ne sme da bude radža i maharadža, nego ako idemo na izbore, onda svi na izbore, a onda će da vide kakve će komplekse i kakve frustracije da dobiju od predsedničkih, parlamentarnih, pokrajinskih i lokalnih izbora, a onda ih čekaju neke druge institucije posle izbora.