Dame i gospodo narodni poslanici, znamo o čemu je reč, nije druga kartica ubačena; reći ću sa ove govornice o čemu je reč zbog javnosti i zbog građana Srbije, zbog inače neverovatnih izmišljotina koje se pojavljuju u medijima koje kontrolišu "žuti" i šta oni rade.
Dakle, gospodine predsedniče Narodne skupštine, dogodila se sledeća stvar. Nataša Mićić je ušla u salu za sednice Narodne skupštine Republike Srbije, ubacila karticu, što je inače svejedno, ali dok ne ubaci karticu ne može da podigne dnevnicu, pa je došla da podigne dnevnicu. Ubacila je karticu i odmah je izašla napolje.
Ali, šta se dogodilo dalje, ponela je i karticu, ali na koji način je izvukla karticu. Sada ono što obični građani ne znaju, što im možda neće biti jasno.
Kada samo uzmete i izvučete karticu ovako, vi više niste registrovani u poslaničkoj jedinici, ali ako izvlačite polako i oslanjajući je na zidove poslaničke jedinice, ostaće kao da je tu.
Zašto oni to rade? Recimo, kada su pravili analizu ko je od poslanika koliko tu, ispalo je, na primer... Mi smo u opoziciji, pa kartice uglavnom i ne ubacujemo, a oni su računali po karticama u poslaničkoj jedinici koliko smo vremena proveli u ovoj sali.
Moja kartica skoro nikada nije tu, sem kada se javim baš za reč, tako da bi se reklo da sam možda pet minuta u Skupštini proveo od početka ovog mandata.
Onda je ispalo da su Šutanovac, ovi ili oni proveli više u Skupštini nego mi, a više sam proveo za govornicom, recimo, ja, da ne pričam koliko Toma Nikolić ili Vjerica, Nataša, Moma i ostali koji izlaze i govore, nego svi oni iz Demokratske stranke zajedno u Skupštini. Ali, oni urade na sledeći način: polako izvuku karticu i ispada kao da sve vreme sede ovde, iako su im poslaničke klupe prazne. Mi ne ubacujemo kartice i onda njihove prljave novine kažu – radikala nema u sali, oni ne rade ništa, a oni njihovi se ubiše radeći. To je suština prevare.
Morao sam da izađem, ne zato što ste vi povredili Poslovnik u ovom trenutku, već da kažem kako i kakvim se sve prljavim trikovima služe i kakvim su sve podvalama u stanju da se služe, a onda pitaju neke naše narodne poslanike, ljudi čitaju novine, pa kažu – pa vi nikada niste u Skupštini, pa ovi vaši protivnici stalno rade.
Znate kako rade? Dođe na minut, ubaci karticu, polako je izvuče, kao da je cedi, izađe napolje, ceo dan ga nema u sali, pojma nema šta je na dnevnom redu, pojma nema da li smo se mi ovde pobili, svađali, radili ovako ili onako, veze blage nema. On je radio ceo dan, a mi smo radili pet minuta, zato što smo opozicija i zato što ne ubacujemo kartice.
Čak su se i tim trikovima preko svojih prljavih medija služili, zato što nema stvari kojom neće da se služe ne bi li napakostili svojim političkim protivnicima. Nema prljavštine koju nisu u stanju da naprave, koju nisu u stanju da urade. To je nešto što zaista mora da naiđe na najgoru osudu.
Vidite, vi ste, gospodine predsedniče, prekjuče osudili kao fašističku izjavu savetnika za fekalna pitanja Borisa Tadića koji je pretio motkama. Molim vas, ništa smešno nisam rekao, čovek se sam tako predstavio, čovek je sam insistirao na tome da bude za to zadužen; osim toga, predstavio se i kao batinaš, on će da dođe da bije poslanike motkom. Čuli ste moju reakciju, gospodine predsedniče, kada sam se usaglasio sa vašim mišljenjem da je to jedna fašistička izjava, ja sam čak uz to rekao – dobro, ako je toliko hrabar savetnik za fekalna pitanja, neka dođe ispred Narodne skupštine, neka nas tuče motkom.
Onda su oni pozvali svoje novinare i urednike i rekli im – sada ti napiši kako je Vučić njemu fizički pretio. Nije Vučić pretio motkama, ni fekalnim ni nefekalnim, nego on. Ja sam samo rekao da ću da se branim, pa kaže, on ne udara ženu i decu. Ja sam i baba, i tetka, i žena i dete, šta god hoćete; neće valjda ženu i decu da bije, nije valjda mislio u parlamentu da bije ženu i decu, ne znam na šta čovek misli.
To su ti podli trikovi kojima se oni služe, to su te prljavštine, to je ono što rade bedni mali crvi, naravno, metaforično govoreći.
To jedino što su u stanju da rade, nije važno koje su boje, najčešće su žuti, ali ima ih i drugih boja. Oni koji su se iz one motke izvukli, gospodine predsedniče, tako mi bar liči.
Evo, još jednom da im kažem, nije dobro, ja neću na te dečije načine da im odgovaram, pošto celu noć smišljaju te svoje jadne odgovore, tako i tako, neću da im odgovaram.
Samo hoću da im kažem, a i vama ovde: onaj ko misli da batinama rešava nešto, da spaljivanjem televizije i Skupštine nastavlja u Srbiji, onaj ko misli da se na takav način obračunava sa političkim protivnicima, da krlja, rastura ili ne znam ni ja šta, neće dobro da prođe. Svaka motka, nažalost, ima dva kraja. Možda i na sreću, kako god hoćete.
(Predsednik: Molim vas, privodite kraju izlaganje.)
Privodim kraju, gospodine predsedniče. Pozivam vas, gospodine Markoviću, da nastavimo zajedničkim snagama da se obračunavamo sa prevarantima, podlacima, ali i sa fašističkom ideologijom koja se širi iz zgrade preko puta, jer ja sam se u potpunosti složio sa vašom izjavom.
Zaista mislim da moramo da stanemo na put fašizmu i da to moramo ozbiljno da shvatimo, makar u pitanju bio i samo savetnik za fekalna pitanja.
Jer, fašistička izjava je fašistička izjava i to moramo zajedno da pobedimo. Očekujem punu vašu podršku, gospodine Markoviću, a u tom smislu i prestanak ovakvih trikova Demokratske stranke i nekih drugih poslanika, gde će tobož javnosti da se predstavljaju da nešto rade, a ne rade ništa. Jedino su došli po dnevnicu i ništa više.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS, razume se, u skladu sa dobrim običajima kojima pristupa opozicija, odnosno opoziciona politička organizacija, neće glasati za predlog Vlade, ne zato što odbacujemo samu ideju rehabilitacije u načelu, ona bi nekada mogla da nosi elemente pravednosti, i da govorite o nekom Slobodanu Jovanoviću, o Lazi Kostiću, o nekim drugim ljudima, mislim da nema nikakve sumnje, iako je suštinska rehabilitacija tih ljudi već izvršena.
Dakle, u prethodnih 15 godina Slobodan Jovanović je de facto postao naš najizučavaniji istoričar, sociolog i pravnik i njegova teorija rezonovanja postala je danas najpoznatija u našim pravnim i sociološkim krugovima, a istovremeno, zahvaljujući SRS i Vojislavu Šešelju, to se isto dogodilo i sa Lazom Kostićem. Ali, ono što donosi ovaj zakon jesu i neka rešenja za koja ne može niko da kaže da su dobra. Zašto?
Suštinski razlog zbog čega SRS neće glasati za ovaj zakon jeste arbitrarnost u odlučivanju okružnih sudova. Naime, ljudi ne misle da je to nekakav obiman zakon, jer to je zakon od osam članova, gde se vrlo lapidarno govori o tome kako bi trebalo oni koji su bili ili nisu bili sudski kažnjeni, a lišeni slobode ili nekih drugih prava, da budu rehabilitovani.
Sada se postavlja pitanje ko donosi tu odluku i zašto neke druge stvari nisu urađene. I dalje u pravnom prometu imate zločinački Zakon o lustraciji, a zašto zločinački?
To građani Srbije treba da znaju, a siguran sam da vi to znate, taj zakon je zločinački, zato što kaže: mi ćemo da se, kao vlast, obračunamo sa onima koji nam se ne sviđaju, zato što ćemo proceniti da su oni nekada kršili ljudska prava, iako tada nisu kršili nijedan postojeći zakon.
Narušava se nekoliko ključnih pravnih principa – o nullum krimen, nulla poena sina lege, pa nadalje i baš nekoga briga, teško vam je da donesete zakon o prestanku važenja tog zakona.
Hoćete da vam kažem zašto? Zato što se plašite da vas ne napadnu žuti, pa ovi još žući, ili ne znam ni sam koji.
Hoćete još nešto da vam kažem? To su oni koji nas teraju na stadione, neki od njihovih urednika kulturnih rubrika u pojedinim novinama, izvesni Vlajčić, slušao sam ga na B92, kaže da bi nas sve trebalo strpati na stadion, ograditi žicom i nigde ne puštati.
To vam isto izgovara u listu "Vreme", još oštrije, ali on je čovek za neke posebne namene, tu čike u belom ne mogu da pomognu. Tamo su ljudi ozbiljni, ozbiljni su doktori i ozbiljno te probleme rešavaju, ali u ovom slučaju ne mogu da pomognu.
Za onog Pančića ili kako se već zove, on je to isto predlagao, ali hajde da računate, on je neuračunljiv, njemu neće pomoći. Ovaj prvi je uračunljiv i poslanička većina koja se u ovoj skupštini izjašnjavala za taj zakon, svi su bili uračunljivi. Svi ste uračunljivi i zato taj zakon držite u pravnom prometu.
Moram da vam kažem i da vas pitam, ko će da odlučuje o tome šta je politički progon, a šta nije. Hoće li Vojislav Šešelj biti rehabilitovan zbog toga što je osuđen na kaznu od dva, pa je povećano na tri meseca, zato što je držao skup, prekršio javni red i mir, jer se podigao na klupu u parku visoku 30 cm, kada je policija počela da bije sve oko sebe, hoće li da bude rehabilitovan ili ne?
Da vas pitam, hoće li da budu rehabilitovani oni koje je zločinački DOS-ov režim hapsio po ulicama Beograda kada su išli na roditeljske sastanke svojoj deci, a sada su osuđeni na najteže kazne zatvora u Haškom tribunalu. Reč je o Milomiru Stakiću i o mnogim drugim ljudima. Hoće li ti ljudi da budu rehabilitovani?
Neće biti, zato što ćete nas učiti još malo i u udžbenike i čitanke stavljati da je najlepše sarađivati sa Karlom del Ponte i utrkivati se kog ministra ili predstavnika vlasti će više da voli Karla del Ponte. Jeste li videli šta ste uradili?
Govorite o rehabilitaciji, o pravdi i pravičnosti, a građani Srbije nisu čuli za sledeći podatak, ali je dobro da čuje Narodna skupština, samo da ne pogrešim ime.
Posle sahrane Slobodanu Miloševiću, a na ispraćaju je bio prisutan i potpukovnik Vojne akademije Pančić Milisav, koji je inače čovek sirotinja, živi u kasarni sa suprugom koja nema posao, penzionisao ga je onaj bandit na čelu Ministarstva odbrane i vaša vlast, zato što časne oficire danas penzionišete sa 40 godina, da bi kriminalci i lopuže mogli da rade u ovoj zemlji šta hoće.
Da li je to rehabilitacija, da li je to pravda za koju se zalažete? Da li je to vaš princip pravičnosti za koji se zalažete? Da li je vaš princip pravičnosti, da vas pitam, ponašanje prema Dragoljubu Milanoviću, to kada grakne, kako se zove onaj što je pokrao društvenu i državnu imovinu, Veran Matić i njegova televizija, a ćutite, zato što mu je Dinkić dao zgradu budzašto tamo u zakup, ali to ćemo da vidimo tačno kada su uplate stizale i kolike, imao sam sve podatke do pre pet meseci, a uskoro ću i nove da dobijem.
Onda će nadležni državni organi o tome, jer se plašite sopstvene senke, zakona, jer se plašite svega, ne može čovek da izađe iako su svima sada dali da imaju vikend odsustva, ne može da ima ni vikend odsustva, zato što je vaš politički zatvorenik.
Nije on bombardovao RTS, nego ovi kojima se dodvoravate i ulizujete po ceo bogovetni dan, oni su bombardovali RTS, oni su ubili 16 ljudi. Zašto njih ne pohapsite, kada ste toliko hrabri za pravdu i za rehabilitaciju. I nije Milanović osuđen zato što je učestvovao i zato što je kriv za smrt 16 ljudi, ne, nije to krivično delo, vi to znate, gospodine Palaliću, kriv je zbog izazivanja opšte opasnosti, jer nije poštovao naredbu 37, a nemamo baš dokaza da je bila naredba 37, jer je izgorela u petooktobarskim događajima, pa smo doveli dvojicu revolucionara da nam to potvrde. Koga zavitlavate?
Dolazi da vam izdaje naređenje onaj koji je izdao naređenje za napad na RTS, naređenje za ubijanje ljudi, taj vama danas izdaje naloge i hvalite se kako je najbolji na zemaljskoj kugli, milina. Za njega crven tepih, a ovaj – ti ćeš da ideš u zatvor, ne možeš da imaš ni vikend odsustva, zato što će da grakne 500 njih.
Da li ste videli privilegovan položaj, čuj, u zatvoru, pa privilegovan položaj, pa ćete da puštate tekstove kroz svoje novine: "U Hagu kao u Hajatu". Voja Šešelj tri dana struje nema. Lepo vama, tako pošaljete ljude u avion, uhapsite, pohapsite gde koga ko stigne, ljudi prodaju paprike, pa stavite lisice ni krivom ni dužnom, sve kod vas može. Kod ovih žutih još više.
Hoće motkom da bije poslanike, ovaj pevač, zgubidan. On će motkom da mlati poslanike. Poslanike je narod birao, njega niko nije birao, da kradu, otimaju i rade ono što rade. Niko ga nigde nije birao. Sve može. Da li je to vaša pravda, vaša rehabilitacija?
Ovde se govorilo o saradnji sa okupatorom. Ljudi za koje nisam siguran da su sarađivali sa okupatorom su optuživani. Znam mnoge i siguran sam da danas sarađuju sa okupatorom, sa kojim god hoćete okupatorom.
(Vjerica Radeta, sa mesta: Zoran Đinđić.)
Čuj – Zoran Đinđić. Koji danas ne sarađuje? Utrkuju se, štikle im iz njihovih zadnjica ne izlaze koliko se utrkuju u tome da bi pokazali da su im što bliži i što viši.
(Vjerica Radeta, sa mesta: I Drašković.)
Onda će da ih još podržavaju na sve moguće načine, pa da kažu – to su nekada oni sarađivali. A šta danas pa radite na svakom mestu na kugli zemaljskoj? Sve.
Kaže Toma Nikolić – ako nam otmu Kosovo i Metohiju, biće okupacija, pa to piše u Ustavu Srbije, samo je vaš problem što ne čitate Ustav, kao i problem onih bednika koji se iz pojedinih antisrpskih medija dočepaju, strašno, proglasio, pa šta drugo, ljubi vas majka pametne.
Šta drugo, nego okupacija, kada vam neko otme deo teritorije. Ne, nastavićemo da sarađujemo, da nam otmu još neki deo teritorije. Malo je KiM, da nam otmu i Vojvodinu, Rašku oblast, pa i tada – nemojte da se svađamo ljudi. Nemojte da im kažemo da to nije u redu. Onda može da im padne na pamet da jug odvoje od Srbije. Ne znam šta će onda nekome još da sine u glavu i da dođe ovde da kaže.
Razumem gospodina Išpanovića, čovek je izašao i govorio o svom narodu. Nije rekao do kraja. Niste rekli da je Rukavina bio onaj koji je time komandovao, a nije bio Srbin koji je komandovao takvim stvarima, itd. Malo ste prećutali brojne zločine koji su dokazani i potvrđeni nad srpskim narodom. Razumem šta čovek priča, ali vas ne razumem.
U ovoj zemlji se pojavljuje kao najviša vrednost neko ko će da rehabilituje nekoga, a nekoga da proglasi krivim, najveći kriminalci. Vi se plašite to da kažete. Da, u ovoj zemlji nekakav Čume određuje ko je ubijao po Srbiji. Je li to istina ili nije, kažite mi? Što zamajavate naciju, zašto nas sve zavitlavate? Kaže Čume – ubila Nataša Jovanović, ode ona u zatvor 40 godina.
(Nataša Jovanović, sa mesta: To je i rekao Čume.)
Da, otkrio je tajnu. Dođe vam smešno. Nije smešno, nego je žalosno. Zato što je čovek saradnik. Čiji saradnik?
Znam da je okupacioni saradnik ovaj tužilac za ratne zločine, onaj što zapeni. Jeste li videli onog golubara Vukčevića, što mu ne smete ništa, pošto je pod direktnom zaštitom pojedinih ambasadora u Beogradu, kome ne smete ništa da kažete.
Kada se taj nesrećnik pojavi, pa zapeni, pa počne da preti svima živima, onda ode na još jedan kurs i vrati se, pa onda kaže – trebaju nam direktni prenosi, da se vidi kako su Srbi ubijali u Zvorniku, Vukovaru, da doživimo malo katarzu, da se očisti srpska nacija i ne znam šta sve. Onaj što će da hapsi golube pismonoše ili golubove pismonoše, svejedno, ako negde ustanovi da postoje golubovi pismonoše.
Imali smo svakakve u Srbiji. Bilo je generacija koje su vaspitavane na Starcu Vujadinu. Ali, ovakvog ološa što danas imamo u Srbiji, to ne pamtim da smo mnogo decenija imali.
Uvek smo imali one koji su i u vreme Drugog svetskog rata sarađivali sa okupatorom, imali smo najveći radio u Istočnoj Evropi, Lili Marlen, Srbi su radili. Imamo one koji nam danas sole pamet o demokratiji, pentraju se sa žutima na binu kada dođu izbori.
Jedna od njih glumila je u "Soldaten" domu u Beogradu. Jedan od njenih najbližih srodnika igra u ustaškom kazalištu "Sobrioz" za Pavelića, Došena i ostale ustaške poglavnike i doglavnike. I danas su oni za Evropu. Mnogo vole Evropu, a mi svi ludi i blesavi, pa će oni da nam objašnjavaju kako to treba da idemo u Evropu, kao ovaj sa fekalnom motkom što će da nas vodi u Evropu. A ona "Grbavica" mu najbolji film.
Taman, sve što ima protiv Srba, to će tako da bude. Kako će onda taj nekakav Vukčević, ovaj vam je tužilac, hajde ovde ćete nekog sudiju, neki važeći će da ga pozove na kolegijum, evo, sada ćete da sudite. Šta će oni da kažu? Reći će – ne puštaj tog Milanovića ni za živu glavu. Naredio nam Havijer Solana da ga ne puštamo. Onaj što nije bombardovao valjda naređuje onome što je bombardovao. Nemojte ljudi. Ne znam šta da vam kažem na to.
Znam da mislite isto što i ja. Znam da znate isto što i ja. Ne razumem samo što ne smete to da kažete i da uradite. To ne razumem. Možda ima nešto što ne znam, ne shvatam i nije mi jasno. U ovom gradu menjaju se ulice, a videli ste kako.
Kada govorite o rehabilitaciji, nema više General Ždanova, nema više Maršala Tolbuhina. Znate li koje je objašnjenje. Idiotsko. Kako to samo Skupština grada, inače prepuna takvih ljudi, a pre svega lopova, može da donese. Kaže – ne može po komandantima da se dobijaju imena ulica. To im je zvanično objašnjenje.
Ne mogu po komandantima da se daju imena ulica. Samo čekam kada će da osvane da umesto – Srpskih vladara, bude – Čumetova i pajtaša ulica. Taman će onda da pokažu svoje pravo lice. Naš saradnik i pomagač je čovek koji je doprineo oslobađanju Srbije, naš saradnik nije general Ždanov, naš saradnik je Ljubiša Buha. Tako to izgleda, građani Srbije.
Kažu, imamo, što se tiče rehabilitacije, svojevrsne, ne mislim u pravnom smislu reči, primera koliko hoćete. Josip Broz Tito je posle Drugog svetskog rata rehabilitovao najgore ustaške zločince.
Neki od njih su postali, ako hoćete, najpoznatiji, najpriznatiji ljudi potonje Jugoslavije.
Neki od njih su čak bili vrsni golgeteri, najbolji fudbaleri jednog jugoslovenskog sportskog društva ovde u Beogradu. Jedan je, da li je tako gospodine Kojčiću, bio golgeter nekoliko sezona. To su bile ustaše, ne domobrani, od Valoka, do ne znam kojeg. Znam da je tako. Bili su najgore ustaše. Dobro su došli u Beograd da daju ovde golove i da postanu svetski priznati i ne znam šta sve još.
Albijaniću, sedi na mesto, nemoj odozgo da dobacuješ.
Stane Dolanc, ideološki prethodnik nekih u ovoj sali, Hitler Jugend, nikome ništa, ni to ne sme da se kaže, hajde i za to da ćutimo, da se pravimo da se ništa nije dogodilo. Ne može doveka i ne mogu samo oni da donose sudove ko je šta i kakav je.
Sada vam kažem, a sa tim završavam, izvinjavam se što sam oduzeo od pauze toliko vremena, govorite o zločinima bivšeg režima. Ne znam da li ste primetili jednu stvar, tehnički vrlo značajnu, koliko znam bivši režim u ovoj zemlji su "žuti". Da li je tako? "Žuti" i vi zajedno, to podrazumevam, samo su tada "žuti" bili glavni, a sada ste vi. Nema tu neke velike razlike, sada su "žuti" rezerva crvenima, pa se ne zna ko će pre tu da utrči ne bi li vas podržali itd. Sad vas pitam, kako možete, toliko ste dobri da se svi oni utrkuju ko će. Srećan sam vala što samo mi nećemo, pa nek bude tako, ako hoćete.
Dakle, imamo ozbiljan problem. Vlast je, i na to hoću ljudima u Srbiji da ukažem, tom pričom tobože bivši režim, ne misle oni zaista na režim žutih koji je bivši režim kako god posmatrate, misle na one koje hoće ideološki da progone, pa čak i fizički da unište. Misle da kao Tito vladaju 88 godina, a da svoje iskrene i istinske protivnike napadaju kao reakciju, konzervativce, kulake, zločince, ovakve i onakve, a da niko ni za šta nije osuđen.
Kada su videli da ne mogu da nas osude ni za šta, onda – bez suda, sada ćemo lustraciju, pa ćemo onda nešto peto. Sad čekam šta će da smisli Veran Matić, Sonja Liht, Nataša Kandić ili ne znam ko, čekam šta će sledeći neki genijalni evropski zakon da bude. Obrijte ih do glave zato što nas ne podržavaju, ili ne znam šta.
Zato sam spreman, a čujem da neki ljudi pripremaju takvu organizaciju, da ne učestvujem u tome. Juče sam rekao, celu platu dajem za fond žrtava DOS-ovskog režima, našao sam još dvojicu ljudi u mojoj porodici, pristao je moj brat, pristao je i otac i oni će da daju celu platu u fond i znam mnogo ljudi koji će da pomažu sve fondove za žrtve zločinačkog DOS-ovog režima, jer toliko bi toga trebalo ljudima da se nadoknadi – od posla, kuća, stanova, svega drugog što su im pootimali posle 5. oktobra, fabrika, njiva, i svega ostalog, nekima i živote.
Ne igramo se sa tim da govorimo da je za to kriv direktno režim, za Gavrilovića i neke druge, za Pantića, itd, kao što vi unapred okrivljujete onaj prethodni režim. Ipak smo mi ozbiljni ljudi, poštujemo pravne norme, poštujemo zakone i Ustav ove zemlje, ali sam siguran da će taj fond imati mnogo ljudi koji žele da ga pomognu, jer toliko je žrtava zločinačkog DOS-ovog režima da će desetinama godina biti teško da se te godine nadomeste i da konačno dođemo do pravde. A kako ste krenuli, plašim se samo da će nepravde biti još više, jer ste oni koji govorite o pravdi i pravičnosti, a juče niste imali hrabrosti da ustanete na minut ćutanja čoveku koji je vodio ovu zemlju.
To govori kolika je vaša pristojnost i ozbiljnost i kako bi se te sudije ponašale, jer bi morale da gledaju u vas i da kažu – sramota je da stojite na minut ćutanja. A one oficire koji će da dođu nekome na ispraćaj i sahranu penzionisaćete, iako imaju 40 godina, penzionisaćete ih samo zato što misle drugačije, što ne pripadaju onima koji predstavljaju potrčka Karle del Ponte, kao što je Zoran Stanković, Vuk Drašković, Boris Tadić ili onaj njegov Nebojša Krstić, zvani "fekalna motka", ili ne znam ni sam ko. E, zato ćemo u Srbiji stvari da menjamo.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče Narodne skupštine, zarad javnosti, zarad građana Srbije, biću pošten i prema vlasti, pa ću reći, trenutno u sali ima dvadesetak poslanika SRS, četiri ili pet poslanika G17 plus, a od ostalih nema nikoga, ima izvinite, dvojica iz DSS-a, oprostite molim vas.
Ako je to Narodna skupština i ako je to ono čime bi trebalo vlast da se hvali i da se podiči, a usvajate, kažete, važne zakone, a nemate vremena da sedite u Narodnoj skupštini, pošto je lepo vreme, neki bi da iskoriste to da prošetaju ulicama Beograda ili neka pametnija posla imaju, ne znam koja su im to posla pametnija, u svakom slučaju to je ponižavanje građana Srbije i pokazivanje kakav odnos prema građanima Srbije imamo.
O čemu je ovde reč? Ključno pitanje koje se danas postavlja, apsolutno ključno, možda i jedino, nije to da li će se neko dodvoriti porodicama dve i po hiljade ljudi, dve i po hiljade momaka koji su izbegavali vojnu obavezu; da li će dobiti njihove glasove ili ne na nekim predstojećim izborima, da li će da iskoriste to što su neki protiv ovog zakona, pa da im kažu – nemojte da glasate za te ili ne znam šta; ključno pitanje je, imamo li državu ili ne.
Zato pozivam sve građane koji ovo gledaju da ne razmišljaju o tome – sve puštajte, sve dozvoljavajte, nego neka samo razmisle šta nam je od države ostalo.
Jedan od ključnih problema dosovske vladavine, od 5. oktobra naovamo, bilo je nestajanje države, ali ne u privrednim tokovima. Mešali su se svuda, pre svega u pljačkaškim pohodima, otmu gde stignu, šta stignu i koliko stignu, na licitacijama, tenderima, aukcijama, konkursima, javnim nabavkama, u čemu hoćete, gde god su stigli, tu su svoje ruke ubacili u velike pare, oteli veliki novac i to im je jedino u šta su se umešali. U svemu ostalom, gledali su da državu razgrabe, da je razore i unište.
Samo da vas podsetim na priču svih stranaka DOS-a kako u Srbiji imamo policijsku državu, da li se sećate toga? Dakle, imamo policijsku državu zbog 130.000 policajaca, tako su govorili. Kada su došli na vlast i prebrojali policajce, rekli su: izvinite, malo smo pogrešili, ima svega 28.000 policajaca i Srbiji nedostaju policajci. Uzgred, ispostavilo se da su to u najvećoj meri časni, sposobni, pošteni i odgovorni ljudi.
Šta se dogodilo? Ništa. Slagali smo veliku stvar, ništa posebno. Govorili su – idemo u transformaciju, modernizaciju naše armije, imaćemo profesionalnu aparaturu, tu će biti oružje belosvetsko, izraelske puške, američki tenkovi, engleski avioni, ne znam ni sam više kakvi, mogao bih razne tipove da nabrajam šta su nam sve obećavali, a njihovi prijatelji za kafanskim stolom prepričavali i govorili da će za Srbiju sve da učine.
Šta se od toga dogodilo? Dogodilo se da smo izgubili armiju, vojsku, a danas se nažalost sa vojskom ove zemlje svi sprdaju, sprdaju se oni koji ne bi smeli, a uništavaju je oni koji se sprdaju i sa narodom i sa vojskom.
Podsećam, danas sam to rekao i pitam predstavnike vlasti, i vas, gospodine predsedavajući, znam da niste nadležni, ali ste mogli da dobijete neku informaciju, kako je moguće da potpukovnik Vojne akademije imenom i prezimenom – Milisav Pančić, bude penzionisan u svojoj četrdeset i nekoj godini, samo zato što je bio na ispraćaju Slobodana Miloševića?
Kako je moguće da general Božidar Delić bude penzionisan u 49 godini, najbolji komandant koga je Srbija imala na Kosovu i Metohiji, štitio je Košare, prelaze prema Albaniji, branio srpske vojnike, zemlju Srbiju je uspešno branio. Znate li koliko su mu tenkova uništili? Pedeset, ali onih maketa, zato što su mu uništavali makete, a ne tenkove. Mnogo raketa je palo tamo gde nije trebalo da padne, zato je morao da padne general Delić.
Zato svaki srpski oficir mora da nestane iz oficirske službe, da samo sitne lopuže, karijeristi i oni koji će da slušaju ovog potrčka Karle Del Ponte – Zorana Stankovića mogu da ostanu tamo. Da li je to tačno? Da, tačno je.
Govorili ste, sklonili ste svoju decu, svi su sklanjali svoju decu, pa sin Tomislava Nikolića, Radomir Nikolić, u toku NATO agresije je bio vojnik i nije morao da se slika kao Goran Svilanović, a pušku je okačio u tri po podne, pa se vrati i ide da govori gde i kako treba neko da gađa. Ne, nego je čovek bio u Lađevcima, tamo gde su bombardovali svake noći, gde je najviše granata i raketa palo. To je sin Tomislava Nikolića, a vi ste i to lagali. Nema stvari koju niste izmišljali i koju niste pravili da biste lažno prikazali stanje u Srbiji.
Govorili ste, dolazi novo vreme. Dakle, šta će nama vojska, šta će nam ministar odbrane, šta će nam bilo šta od toga, koga više zamajavate, dovodite građane u neravnopravan položaj.
Hoćete da vam navedem nešto, pogledajte građani Srbije, pošto nema poslanika vlasti i obraćam se poslanicima SRS i malom broju poslanika vlasti, veoma malom, dakle, da vidite kakav je položaj građana Srbije. Oni koji su počinili teška krivična dela za koja je zakonom predviđena kazna zatvora i to više godina, neće uopšte biti procesuirani, a danas je došla inspekcija u Narodnu skupštinu, nepušač sam, antipušački nastrojen, ne pijem kafu, ne pušim, ništa me od toga ne interesuje, došla je inspekcija i devojci, ženi na drugom spratu, konobarici koja ima platu 12 ili 13.000 dinara, ne znam ni da li toliko ima, vi to bolje znate, 5.000 dinara je kazna zato što puši. Šta ne, da ...

A, zato što je kršen zakon, njoj nećete da oprostite 5.000 dinara. Nema hleba da jede, a oni koji imaju koliko god hoće i šta god hoće, ne moraju da odgovaraju za to. I to vam je jednaki pravni status?
Još nešto, kada je rekao Krasić, ne mislim da ste imali zlu nameru, gospodine predsedniče, siguran sam u to, moram da vam kažem da imam i sina i kćerku, blagodet je za svakog oca da ima kćerku i ne mora posebno da bude nagrađen za to u godinama kada muško dete šalje u vojsku. Koliko god da je punoletan, ići će u vojsku, da li vi bili na vlasti ili bilo ko drugi.
Ako budemo imali ovakav sistem, ima da ide u vojsku, s ponosom ću da ga pošaljem. Napraviću mu ispraćaj onako kako su to Srbi, ali i svi ostali ljudi koji vole Srbiju, koji žive u ovoj zemlji, uvek činili.
Šta vam to znači – ne šaljete ga vi u vojsku, nego ko ga šalje? Mene su slali ćaća i mater, kao što su i svakog drugog i onako kako se to uvek u našem narodu radilo, na najbolji mogući način.
Ovde veličamo nešto što nije normalno, ne samo što podstičemo sve da kažu – nema države, baš me briga i što smo svima nacrtali da nema vojske. Ovim ste pokazali da nikada niko ne treba da ide u vojsku. Da li je to tačno? Tačno je.
Dakle, ovim ste pokazali da u vojsku nikada niko ne treba da ide. Pozvali ste na rušenje države. To ste činili više puta, samo što to nije moglo da se kaže od vaših medijskih ekspozitura, od onih koji su rekli da je Toma Nikolić ubijao babe i dede po Antinu, pa posle kada se ispostavilo da nije istina – nismo mi to rekli, rekla nam Nataša Kandić, a ona je žena od poverenja. Žena je toliko istinitih stvari ispričala da je to čudo neviđeno.
Onda ste nam posle 5. oktobra, kao vrhunac demokratije dostavili samo jedno saopštenje – informaciju: pušteni su, amnestirani, pomilovani, od Fjore Brovine do braće Mazreku. Pustili ste braću Mazreku, koji na snimku TV Srbije, lično ga posedujem, ne da ga ima u televizijskoj arhivi, imam ga u svojoj kući i to na profesionalnom formatu, u kameru kaže: da, silovao sam srpske devojčice po nalogu Fatmira Ljimaja i nekog Krasnićija, zaboravio sam mu ime, nije ni važno. Ali, ime Fatmira Ljimaja je važno zato što je oslobođen, jer nema dokaza.
Njima ni video snimak, ni ono što Mazreku u kameru kaže, nije dovoljan dokaz, ali zato će Vojislava Šešelja da gone zbog govora mržnje, pošto su oni, kada su silovali srpske devojčice i kada su ih streljali, ubijali, valjda imali govor ljubavi, pa ste njih pustili na slobodu i rekli – to je divan gest.
Šta smo dobili za to? Jesmo li dobili da imamo veća prava za Srbe na Kosovu i Metohiji, da imamo našu državu na KiM? Nismo. Samo je neko sa štiklom ušao u zadnjicu nekog zapadnjačkog službenika, i ništa drugo. Šta je država dobila od toga? Lepo je što se hvalite, ali se pitam šta su građani Srbije od svih tih priča dobili? Nisu dobili ništa.
Sada kažu, zamislite, Evropska unija, krenuli su samo sa šargarepom, a štap i šargarepa su za magarca, to da znate, zato se tako i kaže, samo nekada mu treba jedno, a nekada drugo; ali nas svakako tretiraju kao magarce. Kaže – pošto je to šargarepa, nastavljamo pregovore, sve je u najboljem redu, pustite ih.
Ljudi, pročitajte knjigu Harisa Holbauera, Austrijanca koji govori o širenju Evrope na Istok. Svi koji su pročitali bilo šta iz ekonomske politike, političke ekonomije, bilo čega, to znaju. Zarad ekonomije, tržišta, jeftinih sirovina, jeftine radne snage, pa to je njihov interes.
Da se nemački kapital ne širi u Poljsku, imali bi stravične probleme, recesiju, a ovako su negde na nivou stagnacije ili malog plusa. Pre svega, to je njima potrebno. Ko će da se odrekne tržišta od sedam miliona?
Ko će da se odrekne širenja, jeftine radne snage, sirovina, sporazuma koji imamo sa Ruskom Federacijom i mogućnost izvoza sa 0,70% umesto njihovih 17%, koliko je. To je njihov interes. Šta mi za sve to vreme radimo, kako to koristimo za sebe i naš narod? Nikako. Naš narod živi bedno, sirotinjski. Važno je samo da govorimo kako smo na najboljem mogućem putu. Na kom smo to putu, to niko živi ne zna.
Pre neki dan objavljuju se analize američkih, britanskih i drugih obaveštajnih službi, kažu: Makedonija, a možda i Srbija i Crna Gora oko 2020. godine u Evropskoj uniji, a možda i ne. Ko zna šta će do tada da bude.
Ne obaveštavate javnost da je Kina u međuvremenu postala prva zemlja u svetu po deviznim rezervama, sa 853 milijarde dolara. Ne govorite koliko su povećane ruske devizne rezerve i koliki je njihov fond za razvoj, oni ga nazivaju – stabilizacioni fond, koliko je uvećan, sa koliko milijardi dolara.
Ne govorite ljudima zašto u Ukrajini pobeđuju patriotske snage, a ne one koje su pre godinu dana izvodile revoluciju. Zašto? Zato što je sve laž. Zato građani Srbije, što je u vreme Viktora Janukoviča bilo 13% rast proizvodnje, u njihovo vreme je 2,5% i to opet samo zahvaljujući tom istočnom delu, gde uglavnom živi ruski živalj koji podržava Janukoviča.
Postavlja se pitanje: da li ima išta istinito u tome što radite? Jedini argument ministra je bio – u Crnoj Gori je to već doneto. U Crnoj Gori će da izglasaju crnogorski jezik i crnogorsku policijsku crkvu. Nema šta neće tamo da izglasaju Milo Đukanović i ostali separatisti. Oni jednog dana mogu da kažu da su ne znam šta. Šta treba – i mi da izglasamo ovde; da, svi smo majmuni, kako nam predlaže ovaj Tadićev savetnik za fekalna pitanja. Čovek ništa drugo i ne ume da kaže.
Koliko je samo napravljeno afera za našu vojsku? Koliko smišljeno, koliko puta je to bila prva vest svuda i na svakom mestu i zašto? Da bi se razarala država. Video sam, nešto se preduzelo, zakon postoji i uredba Vlade da se na državne institucije kače naše zastave, itd. Što toga nema na svakom mostu, bilo gde? Da vam neko ne kaže da ste fašisti, ne znam šta, u čemu je problem?
Da li se neko stidi svoje države, zastave, svog naroda? To je naš ključni problem. Ovim se samo dalje razara i to ne samo odbrambeni sistem naše zemlje.
Pitam vas, gospodine ministre, kako može, iako to nije vaš resor, neko u Vladi da spava, a dozvolio je, hteo sam sada da kažem tešku reč – ološu, Zoranu Stojkoviću, ali neću, dakle, da otpušta s posla kćerku i ženu Jova Đoga.
Šta su mu kćerka i žena krivi? Šta mu je taj čovek kriv? Što ne pobijete sve koji vam se u nečemu suprotstavljaju?
Danas je penzionisan Milisav Pančić, rekao sam to već, potpukovnik. Kriv je zato što je bio na ispraćaju Slobodana Miloševića. Ljudi, da li ste vi normalni? To je izvanredan oficir, da ga vidite – ljudina, sposoban komandant.
Zato što je sposoban komandant, zato što se ima šta videti i čuti – ne može da bude oficir, zato što kod nas treba da budu neki koji niti šta znaju niti šta umeju, sem koliko će para u džepove da stave. Više ne stavljaju u džepove, nego lopata i tovari u kamione. To je jedina stvar po kojoj će sada da primaju za oficire. E, a koliko ćeš da utovariš u kamion, eto može toliko, ove najbolje ćete da sklanjate na svaki način.
Pitam vas, po kom zakonu je to da ne puštaju članove porodice, nekoga za koga misle da je učinio nešto protiv vlasti, gde to ima, u kom to zakonu piše, gospodine ministre? Evo, pravnik ste, pa vas pitam kao pravnika – u kom to zakonu piše da mi kažete. Ja ne znam, nisam čuo za taj zakon. Možda će onaj Veran Matić da ga nađe, kao što su našli zakon da privatizuju onu televiziju za 68.000 evra ili ne znam tačno za koliko, ali su našli.
Sve opljačkali državno i društveno i još se pojavljuju kao savez nacije. Oni će nekom da govore kako se ko ponaša i šta ko radi. Lepo ste kaznili ovu konobaricu sa 5.000 dinara zbog jedne cigarete, ali je važno da one koji će da čine teža krivična dela, od braće Mazreku, Fjore Brovine do svih ostalih, nećete kazniti nigde i nikada.
I još nešto, šta ćemo sa onima koji će to da učine od danas pa nadalje? Hoćemo li opet da imamo sednicu, gospodine ministre, za godinu dana, za one koji su to učinili od 5. aprila ove do 5. aprila naredne godine, kao što je ovo sada od 7. oktobra. Hoće li tako da bude?
Hoće, ajde da se ne lažemo. Direktno ste poslali poziv ljudima – uništavajte državu i nemojte da šaljete decu u vojsku, niko da ne ide.
Ne znam šta time postižete, osim što se urušavaju državne institucije, niko državu ne shvata ozbiljno, a nemamo ništa preče, ništa važnije, imamo samo jednu državu, samo jednu zemlju – našu Srbiju. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije. Nije to sporo, gospodine Markoviću ,zato što biste hteli da kažete da izlaze poslanici SRS i pretpostavljam da će neki genije, balonasti ili ovakav ili onakav, da kaže kako neko vrši opstrukciju, pošto ne zna ništa drugo da izmisli, ništa mu pametnije nisu rekli.
Vi ste ti koji vršite opstrukciju rada parlamenta od početka. Zašto? Mi kada podnesemo zahtev za izglasavanje nepoverenja bilo kojem ministru to ne može da dođe na dnevni red. Tražite smenu Vlade, ne može da dođe na dnevni red. Usvojili ste čuvenu maksimu Čedomira Jovanovića – ne može opozicija da ruši Vladu i ne može opozicija ni da priča nešto o ministru jer ga ona nije ni birala. Koliko je to besmisleno ne treba posebno ni da vam govorim.
Zašto ne stavite tačku na dnevni red i po hitnom postupku? Zato što je nećete staviti na dnevni red i mimo hitnog postupka, jer gospodine Markoviću godinu i po dana ne stavljate izveštaj Anketnog odbora o radu energetske mafije i finansijsko-bankarskim poslovima na dnevni red Narodne skupštine Republike Srbije, a nije po hitnom postupku. Godinu i po dana ga nema pred narodnim poslanicima. Nema tog izveštaja zato što ne treba da se čuju pojedina imena kriminalaca koji podržavaju da li Borisa Tadića ili Vladu Srbije, potpuno je svejedno. Da li to ima veze sa Poslovnikom, gospodine Markoviću. Nema veze.
Izašao sam da vam kažem još nešto. Pošto vidim da vi volite mnogo Haški tribunal, da ste gotovo zaljubljeni u njega, da povodom nekih optužnica tobožnjih za ratne zločine danas je EUFOR izašao sa zvaničnim podatkom, izvesni Haris Gavrančić je saopštio da je dokazano da Dragomira Abazović nije pucao na pripadnike okupacionih trupa, već da su sami otvorili vatru, skoro ga ubili, ubili njegovu ženu i ranili njegovog sina.
Da li je naša država nešto preduzela? Jesu li ovi okupacioni mediji, odnosno njihova ispostava u Srbiji, nešto rekli po tom pitanju? Hoće li nešto da saopšte građanima Srbije po tom pitanju ili je to normalno da srpsku decu ubijaju, da nečije žene ubijaju, po Poslovniku ili bez Poslovnika, gospodine Markoviću?
Hoćete da kažete da Ruska duma, da tamo nisu baš dobri ljudi ili nisu baš normalni kada oni usvajaju i donose odluke u korist Srbije, a protiv Haškog tribunala?
Je l' vi potcenjujete Rusiju kao državu? Je l' vi hoćete da kažete – Srbija mnogo bolje zna nego Rusija kako se štite međunarodno javno pravo i kako i na koji način Rusija treba mnogo bolje da štiti Srbiju i srpske bivše predsednike, nego što to treba da radi srpski parlament?
Vi time unižavate Srbiju, vi nećete o tome da raspravljate. Zašto se plašite rasprave? Hajde da razgovaramo o tome, pa vi glasajte protiv. Ljudi moji, vas nije bilo sramota da sedite, da sedite, da idete napolje za vreme minuta ćutanja.
Neke nije bilo sramota da nose balone u trenutku sahrane nečije, što nikada nijedan normalan čovek na kugli zemaljskoj nije uradio, a ne političar.
Nikada nijedan.
To ste već pokazali. Šta vas briga, vi ćete sa ponosom da kažete da ste vi za to da Vojislav Šešelj nema struju, da Vojislavu Šešelju bude 100 metara kupatilo, da Vojislavu Šešelju ne daju suđenje posle tri i po godine. Kažite to javno da ste vi za to, saopštite to ljudima da li se vi slažete. Ćutite?
Izgovara vam savetnik za medije predsednika DS Borisa Tadića i kaže – treba vam za parlament motka umočena u neku biološku supstancu neprijatnog mirisa. To preksinoć kaže. Vi ćutite.
A hoćete da vam kažem zašto? Zato što treba takva motka takvog biološkog sadržaja i za vas, i za tog savetnika, i za predsednika njegove Demokratske stranke, i to je ono što je apsolutno sigurno.

Nemojte mene da upozoravate, nego predsednika DS-a Borisa Tadića. To je on rekao, a ne ja.

Dobro da ste to rekli za predsednika Borisa Tadića.

Ali sam morao da citiram i da osudim fašističke izjave.

To sam samo učinio, kao što osuđujem fašističko ponašanje većine da ne dozvoli da ono što traži cela Srbija i građani Srbije da bude na dnevnom redu, da se danas na dnevnom redu Skupštine Srbije ne pojavi.

(PREDSEDNIK: Hvala vam.)

Hvala i vama, nego da vam kažem još nešto. Možete vi, gospodine Markoviću, da skidate sa dnevnog reda, znam da vi imate na klupi za rezervne igrače koliko hoćete njih. A neće SPS, ima ko, divka ona, ona što je zamenjivala pravu kafu. Tu im je sada za SPS supstitut DS, pa će oni da dođu.

Imaćete i tih koji će da vas podržavaju koliko god hoćete u kriminalnoj vladavini, ali neće vas narod, džaba vam je.

I kada se toliko hvalite tim rezultatima, kada tako pobeđujete moćno svuda, hajde da idemo na izbore, pa da lepo pobedite, a videćete kako će narod ko metlom, i to gvozdenom, da vas počisti sa političke scene.

Dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na član 104. Ovo što se dešavalo je u parlamentarnom životu između ostalog je bilo i uvreda za poslanike u Narodnoj skupštini Republike Srbije i za građane Republike Srbije.

Dakle, nemam ništa protiv na koji način dobijate većinu, samo je potrebno da građani Srbije znaju da su ovo, ovakav dnevni red sa spojenim tačkama, i bez  onoga što su tražili srpski radikali, a bilo je potpuno jasno o čemu je reč i da će ovakav dnevni red biti izglasan, izglasale poslaničke grupe DSS, G17 plus, SPO, ove njihove otcepljene varijante, SDP, Nove Srbije i poslanici SPS.
Za dnevni red Miloljuba Albijanića oni su dali kvorum i oni su ubacili kartice i to treba građani Srbije da znaju. Građani Srbije treba da znaju da bi se to isto naravno ponovilo i da nisu bili tu poslanici SPS, jer bi tu bili poslanici Borisa Tadića, sasvim je izvesno. Dobro je da građani Srbije mogu da vide ko kako glasa i ko se kako i na koji način ponaša.
Vama, gospodine predsedniče, postavljam jedno pitanje, kada će na dnevni red da dođe izveštaj o finansijsko-bankarskim poslovima, energetskoj mafiji i zloupotrebama, koji vam je dostavljen pre godinu i po dana. Kada će na dnevni red da dođu predlozi SRS o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, Zakona o legalizaciji i drugim zakonima. Možda vam to ne pada na pamet da bilo kada u istoriji Srbije dođe na dnevni red.
Znam da vi ovako možete, nemam ništa protiv, imate pravo, vaše je demokratsko pravo da to na takav način rešavate, samo ne treba vređati inteligenciju građana Srbije i govoriti im o tobožnjim razlikama između vaših partija ili ne znam o čemu, kada svi duvate u istu tikvu i kada sve isto pripremate građanima Srbije, kao što će ista reakcija da bude i ako budete, ne daj bože, pokušali da uhapsite generala Mladića ili ne znam šta slično. Sve će zajedno da vas na ovaj ili onaj način podržava vaša, odnosno okupaciona ekspozitura medijska B92 i ne znam koja druga. Nikakve razlike tu nema.
To su oni koji će da vam pošalju ekipu u Trgovište i da kažu kako je nekakav poslanik uzeo na troškove 20.000 evra, a pored njega stoji čovek koji je prijavio profit na jednu firmu pet miliona evra, tako što je prodavao vazduh, a za koji neće ni da pitaju, niti bilo šta da kažu. Nije strašno, to je gore od strašnog.
Uz sve to, njegov satrap će da se pojavi i da kaže, kako vi kažete, da da fašističku izjavu i saopšti javnosti kako treba motkom umočenom u biološke supstance neprijatnog mirisa i nekog da isteruje. Evo, pošto je on toliko hrabar, čekam ga, ne mora da umače u bilo kakve biološke supstance, predlažem mu da uzme tri motke i da dovede sve svoje satrape iz kabinete Borisa Tadića. Sam ću da izađem i da vidim da li će smeti bilo šta.
(Predsednik: Vreme.)
Siguran sam da oni ne misle to da rade, zato oni znaju kolike su kukavice. Oni misle, običan narod na nekoga da teraju, pa ako ga već teraju, neka ga prvo do svojih vrata dovedu, a onda neka dođu i na vaša vrata, jer se od njih ni u čemu ne razlikujete, jer ste zajedno sa njima i u kriminalu, i u lopovluku i u svakovrsnom banditizmu koji danas hara kao pošast našom Srbijom (aplauz SRS).

Dame i gospodo, da ne bude, pošto gospodina Markovića čujete, pa da neko ne pomisli da sam se uplašio ili da ne daj bože poričem svoje reči. Da, mislio sam na to da su kriminalci i oni koji prijavljuju profit od pet miliona evra, a na prodaji vazduha ukradu desetine miliona evra.
Takođe, mislim na mnoge u Vladi Srbije i vladajućoj većini da su kriminalci i lopovi najteže moguće vrste, jer potkradaju građane Srbije, zemlju Srbiju, uništavaju je, rasparčavaju na svaki mogući način. To su moje reči i spreman sam da za te reči odgovaram.

Nisam želeo, niti mi je to bila posebna namera, rekao sam istinu građanima Srbije, rekao sam ono što su videli. Dakle, da nije bilo ubacivanja kartica, ne bi bilo ovog dnevnog reda, ne bi bilo ove skupštinske većine. To je sušta istina. I sad to možete da okrećete ovako ili onako svejedno je.
Mi se borimo za glasove građana Srbije svi i niko neće bilo čije da krade nadam se, ne na izborima, niti nam to pada na pamet. Nikada ni u kakvoj krađi nismo učestvovali, ni u izbornim, ni u bilo kojim drugim krađama što se tiče SRS.
SRS je govorila o Republici Srpskoj Krajini svojevremeno i bili smo nekada u najžešćem političkom sukobu. Od kada je Milošević u Hagu i od kada je u Hagu na ovakav način zastupao interese Srbije i branio Srbiju, mi mu više ništa ne govorimo.
A kakav je njegov odnos bio, neću u to da se mešam. I prema nekim ljudima koji sede u tim klupama. I neću da vam govorim koga je podržavao na izborima i sa kim je bio u neuporedivo češćem telefonskom kontaktu i u svakoj drugoj vrsti kontakta.
Tu vrstu priče ovog trenutka sam završio, ali hoću da vam samo jednu stvar kažem. Ne možete da kažete - skinuli smo sa dnevnog reda jednu, drugu ili treću tačku. Pa ako ste to mogli tada, zašto i danas niste skinuli ovih 15 tačaka, zašto danas nije na dnevnom redu ova tačka o Haškom tribunalu, i ako nije sporno da biste vi za nju glasali na takav način?
Pa to je zato što vi to niste hteli, naravno i ostali, njih i ne računam, nemam šta posebno da kažem. Šta da kažem nekom Albijaniću? To je kao da kažem nekome sa B-92, kao Veranu Matiću da govorim. Sad njima dvojici da pričam o moralu. Ili ovome sa pet miliona evra profitom i ovome što će motkom nekoga da rasteruje.
Hajde da ga vidim majčinog sina. Mnogo je hrabar, tu mu je na dva i po minuta, evo izlazim na glavna vrata za 10 minuta, pa da vidim kako će da se pojavi, da vidim šta će da radi, sa sve telohraniteljima. To govorim vama, ne samo zato što smo sarađivali, zato što se dobro poznajemo, zato što možemo to jedni drugima da kažemo.
Šta imam tu njima da govorim, šta da govorim onima koji neće, za minut ćutanja kažu - dva minuta sramote. Čuj minut ćutanja im je minut sramote, sram ih bilo. Da smo mi to uradili ovde obesili bi nas po Terazijama, na svaku banderu po jedan i govorili bi da je to vrhunski demokratski čin. Oni danas govore o tome da će da naprave vladu posle koje će nas na stadione da trpaju, u logore. To im govore njihovi kulturolozi, neki Vlajčić, je l' se tako zove.
Oni govore da nas treba na stadione staviti i zatvoriti žicom. Hoćete narod na stadione, više od 50 posto naroda ćete u logore da stavite! Nažalost, i takve podržavate. Da ste sami sa jednima, pa da vam kažemo da nam se ne sviđa to i to. Svakoj opoziciji se vlast ne sviđa.
Mi ćemo da podržimo vaš predlog za smenu Vuka Draškovića, ali vi ste izabrali Vuka Draškovića, iako smo vam govorili da ne treba da ga izaberete. Sada će DS da ga podrži. Zato što to vrzino kolo nema kraja, pravi cirkulus viciozus, pravi začarani krug, zato što će najgori neprijatelji Srbije da opstaju na vlasti u jednom trenutku zbog ovog, u drugom zbog onog, a samo narod će da živi sve gore i gore.
(Predsednik: Vreme.)
Kakvo vreme. Završiću. Ne znam da li ste primetili, mi se uopšte ne sekiramo. Šta mene briga šta će danas da kaže nesrećni Veran Matić, pošto izbegava da priča o tome kako su pokrali tu televizijsku kuću, kako su od društvene i državne imovine stekli ogromni kapital, pa preprodali Sorošu, itd.
To će da rade nadležni državni organi, MUP i sve ostale službe države koje ustanovljavaju ko je lopov i gde će lopovi, kako i na koji način da završe jednog dana, ovi ili oni, ne znam koji.
Ljudi, neko mora da kaže dosta više tome. Ne može 15 tačaka u jednu tačku. Ne možete da izbacujete svaki predlog samo zato što je predlog SRS, zato što je predložila opozicija, jer vide građani kakav je odnos. Pogledajte, ovde trenutno ima 60 poslanika SRS, a svih ostalih poslanika zajedno nema 25 u sali. Čekali su da izglasaju to u tih 30 sekundi, koliko treba da ih bude 126-127, nategnuto...
(Predsednik: Molim vas, bez dobacivanja. Gospodine Vučiću, molim vas, završite.)
Nemojte mene da molite, čuli ste šta je ovaj glavni balondžija počeo da dobacuje odande.
Dakle, vi ste završili to u 30 sekundi - 127, odoše na ručak, odoše put šankova, ne znam gde. Šta to ima danas preče i važnije? Hajde da uredimo to. Ne može iz SRS da sedi 70 ljudi, a da svih ostalih bude 30. Nije normalno da to tako bude.
(Predsednik: Šest minuta je sigurno duplo više nego tri...)
Gospodine Markoviću, znam da vam je zanimljivo i znam da nešto pametno slušate, pa zato računam da nema nikakvih problema.
(Predsednik: Zanimljivo mi je, ali sada završite. Prošla me je zanimljivost.)
Tek sad je trebalo da dođe najzanimljivije. Gospodine Markoviću, vi ste danas u jednom trenutku dobro reagovali. Dobro je što ste satrapa Borisa Tadića ocenili kao fašistu i njegovu izjavu kao fašističku. Sa tim se slažemo. Pozivam vas da i ubuduće, ako vi ne pratite TV emisije i ne čitate novine, svaki put ću da izađem i da vam kažem šta su Boris Tadić ili satrapi Borisa Tadića, kakve su gluposti izgovarali, da biste vi odmah mogli da reagujete, jer je dobro da reagujete. Hvala vam na tome, gospodine Markoviću.
Ne mogu da vam se zahvalim zbog čega što ste učinili da ono što je moralo da bude danas na dnevnom redu nije na dnevnom redu. Nemojte da smetnete sa uma još jednu stvar, gospodine Markoviću, a to je da je državna Duma Rusije donela odluku kojom osuđuje Haški tribunal posle ubistva Slobodana Miloševića i mnogih drugih Srba.
Tišina, Albijaniću.
(Predsednik: Gospodine Vučiću, ovo je pitanje pristojnosti. U devetom obaveštavate mene...)
Pozivam vas samo na još jednu stvar, da obratite pažnju na to da je parlament Rusije doneo odluku kojom je osudio ubistvo i Miloševića i ostalih Srba u Haškom tribunalu. Ne mogu valjda životi građana Srbije i Srba da budu važniji parlamentu Rusije nego parlamentu Srbije. Nažalost, vi ste to danas pokazali.

Pošto je moja bila replika, pretpostavljam da je ovo bilo po Poslovniku i sada imam pravo na repliku.

 Čuo sam sve ono što inače Demokratska stranka spočitava SRS i ovo je ono isto što izađe i kaže baš Šutanovac od A do Š. Mi kada im kažemo - vi ste glasali za 80% zakona, a SPS za 100% zakona ili 99%, izađe Šutanovac i kaže - vama ne bih rekao, ali moram da vam kažem, ali evo neću da vam kažem da ste svojevremeno dali kvorum za Komisiju za hartije od vrednosti.
Da smo glasali za Komisiju za hartije od vrednosti, da smo glasali za 50 takvih, vi ste za 5.000 takvih, vi podržavate Mlađana Dinkića za ministra finansija, vi ste izabrali Vuka Draškovića za ministra spoljnih poslova. Zahvaljujući vama svi oni vladaju, a ne zahvaljujući nama.
Neću da vam pričam o drugim stvarima o kojima bih mogao da vam pričam, od kojih bi vas glava bolela. Ćutaću o tome, neću čak ni da ih pomenem na pokvaren način, pa da kažem da neću, jer neću da govorim o tome, zato što se i u tome razlikujemo. Ni u čemu ste niste razlikovali od onog što govori inače Šutanovac. Nećemo da ih podržavamo ni u čemu jer za nas nema razlike između Đelića i Dinkića, od istog oca i iste majke, nikakve razlike između njih za nas nema. U tome se razlikujemo.
Razlikujemo se u tome što je za nas Vuk Drašković ništa bolji od istog tog Đilasa, Krstića ili ne znam koga, Svilanovića. Da li ga je birao neko iz SRS? Nije. Da li smo ikada podržali? Nismo. Da li ste ga vi izabrali? Jeste gospodo i nema velike filozofije, završena je priča.
Niste mi vi glavna meta, to sam rekao da građani Srbije znaju da glasanje protiv nije uvek glasanje protiv, nego da je time dat kvorum i ništa više. Kada je bilo reči o Hagu, Slobodanu Miloševiću, svima drugima, a naravno i o tačkama balondžija i svih ostalih koje su stavljali, 15 u jednu.
Što se tiče onoga ko bi došao na vlast, ne isključujem mogućnost naše bilo kakve buduće saradnje. Mi pripadamo političkim strankama koje se razlikuju, imaju svoje programe, svoje birače i za biračko telo se bore. Takvu mogućnost niko nikada pametan u politici neće da isključi. Bio bih gotovo siguran da sa onima koji su učestvovali u razaranju Srbije, rastakanju Srbije ne možemo da sarađujemo, ali moram jednu stvar da vam kažem, odakle vam informacija da bi na nekakvim izborima vlast stvorili Šutanovac, Đilas, ovaj ili onaj.

Nemojte da me molite. Malopre niste rekli vreme do šestog minuta, a meni na 3,20 govorite vreme.