Apsolutno sam pristojan i ni jednu ružnu reč nisam rekao.

Niste mi rekli šta je bilo nepristojno u onome što sam govorio.

Rekao sam vam da nekoga niste prekinuli na šestom minutu, a mene ste prekinuli na 3,30.

 Dakle, ima jedna stvar. Zaista se razlikuje od Nataše Mićić i kako god da sam ljut, kivan, ipak ne mogu da stavljam znak jednakosti, nisu isti.
Što se tiče tih budućih izbora, o kojima svi pričaju i o tome ko će da dođe na vlast, to su oni, sve do tog trenutka da kažem, ne mogu ništa da vam kažem, vaš politički interes, vi mislite da je to dobro za vašu partiju, da je dobro za Srbiju.
U redu je vaše objašnjenje iz vašeg ugla, ali iz našeg nije. Ti ljudi su sedeli, nisu hteli da ustanu kada je ubijen vaš predsednik. Oni su sedeli ovde, a ovi su izašli napolje i rekli da je on zločinac, koji ministruju zahvaljujući vašim glasovima.
Još nešto oko izbora, neće da pobeđuju ni Čeda, ni Batić, ni Beba, ni Šutanovac, ni Đilas, nego će da pobeđuje SRS i građani Srbije. Nemam ništa protiv, vi svoj posao nastavite da radite, možda će nam biti potrebna jedna, možda dve, možda tri godine, možda nikada na vlast nećemo doći, a možda ćemo i sami da dođemo. To će građani da odlučuju.
Podsećam građane Srbije i sve vas u Narodnoj skupštini, lažni analitičari su govorili kao ne može SRS da dođe na 15%, pa su onda rekli kada smo došli do 16% da ne možemo do 20%, pa su onda rekli da ne možemo nikada do 25%, pa su onda rekli da je maksimum na izborima 27,8%, što smo dobili sa ova 82 mandata, a dva su nam oteta. Rekli su da to nikada više nećemo imati, počećemo da padamo, stiže nam evropska perspektiva, ne znam šta nam sve stiže.
Sada je došlo, prešli smo trideset. Onda su rekli – nema šanse ni 35. Sada po njihovom poslednjem istraživanju 38 zarez nešto. Sada kažu ne može 40. Izgleda da će uskoro i 40 da pređe.
Ne znam dokle će to oni da govore da ne može, a građani će sve više da prilaze SRS, baš zato što se na jednak način bore i protiv Borisa Tadića, i protiv ovakvih u Vladi Srbije, i to je najbolji princip, i to je ono što građani Srbije hoće da vide, borbu protiv korupcije i kriminala i borbu za promene.

Uvaženi predsedavajući, koji na tako demokratski način vodite ovu sednicu, dame i gospodo narodni poslanici, gospodina ministra nema, on čovek ima pametnija posla.

Došao je da kaže neku pametnu i onda je izašao napolje. Saslušao je najpametnijeg, tj. sebe, i sada je otišao, da li kod šanka ili u kafanče, ne zna se, ali nije ni važno. Narodne poslanike da sluša nema potrebe.

Da pozovete ministra i da mu javite da treba da se vrati. Mnogo je lepša ova zamena, ali nije član Vlade, nije u tome pitanje, mora član Vlade da poštuje narodne poslanike i mora da poštuje građane Srbije. U tome je stvar.

Dame i gospodo narodni poslanici, još jedan zakon koji objektivno ne znači ništa. Ovo bi moglo da se predstavi kao deklaracija ili izjava Narodne skupštine o zaštiti prava invalidnih lica. Jeste nešto, ali kada prestanete da čitate novine, ali do tada nije ništa. A da nije bilo ovih amandmana G17 plus, u pravnom smislu reči, ne bi čak ni formalno bio zakon. Ovako, nije dobro, ali je ovo učinilo da taj zakon ima makar tu formu.

Inače, ovo su prepisane ustavne odredbe u najvećem delu. Kakve ovo veze ima sa nečim novim ili sa nečim što u našem zakonodavstvu nije postojalo.

Član 72, na koji se poziva i sam zakonopisac, zakonodavac je Narodna skupština Republike Srbije, dakle zakonopisac, sadrži te norme koje moraju da budu zaštićene. Invalidna lica moraju da se štite i imaju jednakopravni status svih građana u našoj zemlji.

Ne razumem u čemu se tu razlikujemo. Ako hoćete da govorite o humanosti, čini mi se da je nekad te humanosti bilo mnogo više, u periodu od pre 20, 15, 10 godina, nego što ima danas. Ne mislim da to nema veze sa režimima.

Mislim da su režimi uticali na promenu svesti ljudi, gde će da razmišljaju samo o svojoj zadnjici, a da tuđu muku i tuđu nesreću ne vide ni za živu glavu i da ga ne interesuje ništa i niko drugi. Danas smo dotle došli.

Podsetiću vas na ranije utakmice Zvezde i Partizana. Mi smo imali aplauze za invalide, i jedne i druge, koji uđu u stadion, sećate se, to su obično najteži invalidi i ona invalidna lica koja su najteže pogođena. I oni su doživljavali ovacije i aplauze sa svih tribina. Posle toga je neko i to zabranio, posle toga neko ni to više nije želeo da dopusti ljudima, da sa atletske staze mogu da posmatraju fudbalske utakmice i da uživaju u njihovim timovima za koje navijaju itd.

Kaže ministar ovde, koji izgleda ima pametnija posla, šta ćete, njega Narodna skupština i građani Srbije ne zanimaju mnogo, mi ćemo sada da donesemo neke nove propise kojima ćemo da zaposlimo invalide. Šta je do sada čekao ministar? Šta je sa milion ljudi koji su zdravi a bez posla.

Nisam video da je ta tendencija ili trend napravljen da je sve manji broj nezaposlenih, odnosno sve veći broj zaposlenih. Naprotiv, trend je obrnut. Šta ovde izmišljamo? Kakve su ovo laže i paralaže za malu decu i da ljudi misle kako će neko stvarno sada da im da posao.

Imam primer iz izborne kampanje u Beogradu. Pozvalo nas je nekoliko udruženja invalidnih lica, sve kandidate za gradonačelnike koji su bili, i da dođu da se izjasne o tome šta bi trebale da čine i gde će da prave tzv. rampe za invalide, kako i na koji način će sa licima koja imaju slušne probleme, kako će pomoći nekim drugim invalidnim licima itd.

Tada su – dobar dan, gospodine ministre, izvinite što smo vas tražili u međuvremenu i pitali gde ste – u tom trenutku svi obećavali kule i gradove.

Obećano je da će biti izgrađeno više od 200 rampi za invalide, a to su posebni prelazi za invalidska kolica i kako ljudi da dođu do određenih institucija koje su za njih najznačajnije, a posebno se odnosi na bolnice, domove zdravlja, prodavnice, bioskop i pozorište itd.

Koliko je izgrađeno rampi u Beogradu u međuvremenu? Pet ili 10? To ne košta ništa. Mogli smo 1000 da ih napravimo i da ti ljudi zaista žive bolje.

A koliko to košta da na jednom programu, da na programu nacionalne televizije, umesto da se odvajaju milioni evra za najvećeg Tadićevog tajkuna Đilasa ili ne znam ni sam koga, za ovog što bi da pravi invalide u Narodnoj skupštini tako što će motkama da bije narodne poslanike, umesto toga mogli su da se naprave i da se uzmu jedan ili dva čoveka, koje treba skromno platiti, i koji će za ljude koji ne čuju da prave poseban program, kao i za sva druga lica, bilo oštećenog sluha, oštećenog vida itd.

Kome je to bio problem? Bio je problem, a zato je bilo važno da izađemo sa ovim zakonom o kome će ministar da nam kaže, to je zasnovano na Povelji o ljudskim i manjinskim i građanskim pravima i slobodama. Jeste, zašto to sada nije bilo tako.

Da li znate neki primer, sem onoga koji je nekakav zlikovac ili neko ko nije normalan čovek, pa sada da pravi bilo kakvu diskriminaciju prema invalidnim licima. Mogu da razumem da deca iz nekog razloga mogu da naprave negde nekada grešku zbog nedovoljnog vaspitanja i eventualnog obrazovanja itd.

Pokažite mi odraslo, a normalno lice, dakle da je normalnog zdravlja, a da bi tako nešto učinilo ili da se na adekvatan način neko nije ponašao.

Znam da smo mi izgubili mnogo i u tom ljudskom smislu i znam da danas, kada uđu starije osobe i u tramvaje i u autobuse obično neko neće da ustane, ali još nisam video da invalid i da neko može da primeti da je neko invalidno lice, a da neće da mu oslobodi mesto ili nešto slično, ili su to toliko retki primeri da ne mislim da biste mogli da ovakav način da ih generalizujete, da ih uopštavate i da ih predstavljate kao najveći problem u zemlji.

Kažu predstavnici vlasti, mi smo lideri u reformama, a sada ćemo biti i lideri u humanizmu. To kažu oni koji su tako humano otpustili stotine hiljada ljudi sa svojih radnih mesta i koji su se tako humano obračunavali sa svojim političkim protivnicima, a samo imaju nekakve fondove.

Ne znam da li ste vi to znali, sada ću vas obavestiti o nečemu, a što sam juče čuo, inače bih ranije rekao. Da li vi znate da u svim opštinama u ovoj zemlji gde DS ima kakvu-takvu vlast, sada sam to čuo za Stari grad, nisam znao za druge opštine, oni daju pare građana Srbije u Fond Zoran Đinđić. Pare građana Srbije iz budžeta tih opština idu u taj fond.

Za šta se to troši, ne zna se, ali to valjda ne smete da pitate, jer ćete odmah da budete prokazani na najgori mogući način. O čemu je ovde reč? Kaže, nose pare naroda za žrtve, ne znam, Miloševićevog režima.

Evo, spreman sam, ako se, pa i ako to učini neki privatnik, konačno osnuje fond za žrtve zločinačkog Dosovog režima, celu ću svoju platu da uplatim u taj fond.

A siguran sam da će biti mnogo onih ljudi koji bi želeli tom fondu da pomognu jer je toliko osiromašenih i unesrećenih u vreme Dosove zločinačke vladavine i da stotine takvih fondova ne bi mogli da pokriju ni deo nesreće koji ste narodu napravili.

S druge strane, u ovom zakonu se govori o nekim pojmovima i kao da smo dobili pojmovnik građanskih sloboda i prava u kojima se priča o konvencijama, konsultativnim sastancima danas, pa kaže ministar u jednom trenutku - ovo nam je godina jednakih šansi, kako smo je mi u Vladi nazvali. Za koga, gospodine ministre, godina jednakih šansi? Za koga?

Za vas u Vladi godina jednakih šansi ili za sve ljude? Ili je to možda za vašu partiju ili za vašu bivšu partiju ili onu onomad partiju? Za koga je to godina jednakih šansi? Ko to ima jednake šanse u Srbiji?

Na kom to hoćete da mi pokažete tenderu, na kojoj licitaciju su jednake šanse? Da li onda u Popovcu, kada Zoran Đinđić kaže - nemoj, ne smeš da se pojavljuješ, kako ono, gospodine Nikoliću, inače će ruka da mu fali, bez glave da ostane, bez glave će da ostane ako se pojavi na tenderu u Popovcu.

Onda trojica-četvorica koji su bili jednakih šansi, sva trojica će sada u zatvor, četvorica, ko zna koliko, a sada jednake šanse.

Gledam ih za jednake šanse, ama šta god da radite, da li ćete reflektore negde da pravite, da li ćete kamere, da li ćete da pravite tender za bilo šta, da li ćete tender za ulice koje treba da se rekonstruišu i koje vrede 2-3 miliona pa će da bude 7 miliona evra.

Aman bre, pa kad kradete, krivično delo je dinar da se ukrade, a vi ga kradete na veliko, vi sve u kamione trpate, ne trpate u džepove, nego sve lopatama pa u kamione. A izgleda i ti kamioni ukradeni. Čini mi se da nemate nikakav drugi plan.

Je l' to godina jednakih šansi, je l' to godina jednakih šansi da ode i ova antisrpska televizija B-92, lopovlukom stečena naravno.

Ali, to će nadležni državni organi, kada demokratija i pravna država budu u ovoj zemlji pobedili, ispitati kakvim sve lopovskim marifetlucima su do toga došli, za koliko su dobili zakup velelepne zgrade koja pripada državi Srbiji u Novom Beogradu.

Čudi me da te podatke ne iznose, a videćemo tačno kako su uplate tekle. Mi imamo neke podatke do pre šest meseci, a tražićemo i ove novije, budite uvereni da ćemo ih dobiti.

Dakle, povedu na put sa predsednikom Demokratske stranke Borisom Tadićem, koji se lažno predstavlja da je predsednik Srbije, i sa njim pođu i njegovi tajkuni, i pođu oni tako svi lepo, od narodnih para organizuju i autobuse za te njihove novinare, koji treba da pokažu narodu šta se tamo zbiva, i odu u Trgovište, nađu neke dve siromašne porodice, tamo zaista ima dosta siromašnih porodica, kao što ih ima i u Beogradu i u svakom drugom mestu, jer od kad je DOS došao pljačka se na veliko, oni su mnogo bogati a ostali su ili ovako-onako ili mnogo siromašni.

I kažu - kako vi živite sa pet, šest, sedam, deset hiljada dinara, a vaš poslanik primio 20 hiljada evra za putne troškove. A pored njih stoji onaj koji je prijavio profit od pet miliona evra, prodajući vazduh u limenci. Je l' to tačno? Tačno je. Je l' to vaš ministar iznosio, gospodine Laloviću, u televizijskim emisijama? Jeste.

Je l' to godina jednakih šansi, što je mnogo on pametan, pa će on da ima 10 miliona evra prihode, a svi mi ostali smo mnogo glupi pa nećemo da imamo ništa. Je l' tako? I još ćete da nas pravite majmunima, pa ćete da pričate kako je on najpošteniji sa 10 miliona evra, a vi ste svi lopuže koji nemate ništa od toga. Aman čoveče, aman ljudi, je l' to godina jednakih šansi? Slažem se sa ovim što je rekao gospodin Perić, sve je tačno, još samo da ste ubedili ove druge da izvuku kartice, da se ne izglasa danas ovo što su ovi iz G17 plus hteli.

Postavlja se pitanje - šta su pravne posledice donošenja ovog zakona? Pohvaliće se ministar Lalović amandmanima G17 plus i biće uvedene i nekakve sankcije, nekakve kazne. Tu postoje dela za koja vi propisujete kaznu, dakle mi imamo sad jedan problem u pravnom smislu, pravnički problem, tehnički problem.

Nama je sporedno krivično zakonodavstvo i veće od onoga što mi imamo u Krivičnom zakonu, a nedavno smo ga doneli. Vi u svakom novom zakonu samo predviđate krivičnopravne sankcije i krivičnopravne odgovornosti, u svakom novom zakonu. I sad da vas pitam kakve to veze ima, ako je diskriminacija u vezi sa udruženjima, pa gde je do sad bila? Gde je do sada bila diskriminacija u vezi sa pružanjem usluga i korišćenjem objekata itd, sem onoga što neće gradonačelnici vlasništva da rade za njih, ali ne rade ni za ove druge.

Samo čekaju u koju će kombinaciju da uđu, da li ima neka pumpa ovamo, da li ima neka onamo, da li ima neki plac onamo, dam ti ga po ceni od pet miliona evra, on vredi 15 miliona evra, daj mi tri miliona u džep, sedam si uštedeo, je l' sam dobro izračunao? Ne ide mi baš kao njima, ali ove jednostavne cifre umem da izračunam, koliko otimaju. A onda, zavisi da li će kesa, da li će koferče, da li šta mu treba, šta sve zatreba.

Onda kažete kakva je to neposredna diskriminacija, kakva je to posredna diskriminacija, a onda diskriminacija u vezi sa bračnim i porodičnim odnosima, i ne znam kakva. Ljudi, ovo mi je potpuno bez veze. Albijaniću, nemoj da maltretiraš gore ljude! Dakle, to je valjda stvar ljubavi, stvar nečije želje da stupi sa nekim u brak, a ne da li neko ima bilo kakve probleme ili nema, da li je neko invalidno lice ili ne, prosto nisam to razumeo, ali valjda ministar jeste razumeo.

Gospodine ministre, lepo je da vi nama donosite ovakve deklaracije i ovakve izjave, donesite vi nama malo bolji zakon o boračko-invalidskoj zaštiti, gledajte kako invalidima da poboljšamo status, da oni imaju više para, da oni mogu da prehrane svoje porodice, svoju decu, svoje bračne drugove, kako bi oni mogli da žive bolje nego što žive danas, a od ovoga kako će im biti mnogo lepo zato što mi napišemo da će njima da bude mnogo lepo, a nikakve pravne posledice da taj akt ne proizvodi, oni neće da imaju ništa.

Ako su vama namere dobre po ovom pitanju, siguran sam da ćete onda da upozorite ovoga satrapa Borisa Tadića, koji je rekao da će da motku umoči u biološku supstancu, kako je ono rekao, neprijatnog mirisa. E sada da vas obavestim, a vama je smešno, i meni je bilo smešno u prvom trenutku, dok nisam shvatio kako je to opasan čovek, a onda sam ga pozvao, rekao sam: evo, izaći ću za nekoliko minuta. I verujte mi, izašao sam napolje i tražio sam tog junaka, sa tom motkom umočenom u biološku supstancu, kako on to kaže, nije ga bilo, ni njega, ni Borisa Tadića, ni njihovih tajkuna najvećih.

Ali, evo da vas obavestim, gospodine ministre, iz razloga humanosti prema građanima Srbije - sprema narod takve motke, ne znam u kakve će supstance da stavlja te motke, niti je važno, ali su mi javili. Izbacivaće i odavde neke, neće sve, ali će prvo da počnu od ove zgrade, od tih što bi sa biološkim supstancama da rade, da bismo počeli humanost prema našem narodu, a ne da otimaju, kradu, sa sve zajedno vašom vladom što je moguće više, a da građani žive sve lošije i imaju sve manje.

 

Dame i gospodo narodni poslanici, ja se nisam okretao, pravo da vam kažem, iz svoje klupe; u sali imamo ukupno deset predstavnika vladajuće većine, 11, izvinjavam se. Dakle, to je važno da građani Srbije znaju kako, sa kakvom pažnjom i odgovornošću pratite ne samo diskusiju, već koliko vas interesuje ono što se zbiva u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Neki će posle toga da glasaju onako kako im kažu partijski lideri, a da pojma nemaju ni o čemu glasaju i za šta glasaju, ni kako je tekla rasprava, niti bilo šta slično.
Uzgred da kažem da je negde oko tri ili četiri puta više poslanika srpskih radikala nego svih predstavnika vladajuće koalicije zajedno. Toliko o odnosu prema građanima Srbije, prema našoj državi, prema našem narodu u celini.
Ovo je dobra prilika da govorimo o nečemu o čemu se često govorilo u domaćim medijima, a to je konkurencija, tržište, zaštita od monopola, nešto što bi trebalo da predstavlja pravilo, odnosno rezultat reformskih procesa, kako to neki kažu, u periodu tranzicije, u periodu od početka, kako oni kažu, demokratskih promena iz oktobra 2000. godine.
Od tog trenutka do danas stvorili smo, verovali ili ne, hiljade, ne desetine i stotine, hiljade raznih agencija, komisija, čuda za pranje para, kojima je jedini posao kako da svoje članove obogate u što je moguće kraćem roku i kako će što više državnih para da uzmu, a da se ne zna na šta su utrošene i koja je svrha potrošenog novca.
Nije slučajno malopre Nataša Jovanović pomenula, recimo, Slobodana Milosavljevića i nije slučajno ni to što kada SPS kaže – pa možda bismo da rušimo, a možda i ne bismo, kao rezervna stranka SPS-a se pojavljuje Demokratska stranka koja će da kaže – e sada ćemo mi da ih podržimo.
Jer, ne bi valjda Milosavljević slučajno bio na čelu Privredne komore Srbije i da Vlada ćuti i privrednici ćute, da niko ništa ne govori, a svoju sposobnost, odnosno nesposobnost je pokazao i u prethodnom periodu. Istovremeno govorimo o razvoju turizma, trgovine, predstavlja nam svoje projekte to ministarstvo, a ja vidim da ni u medijskom smislu ni u bilo kojem drugom nismo u stanju da se takmičimo sa mnogo manjim zemljama i neuporedivo manje atraktivnim i za trgovinu i za turizam.
Makedonija uzima svoje reklame – 253 emitovanja na CNN-u; mi nismo u stanju nigde ni na koji način da predstavimo ni turističke lepote, ni proizvodno-trgovinske prednosti Srbije, a one su mnogostruko veće u odnosu na Makedoniju, u odnosu na neke druge zemlje u okruženju. Nismo, zato što u to treba da se uloži novac potpuno javno i zato što tu nema prilike da se neko dočepa koferčeta, kese ili nečeg sličnog i da nosi kući pare. To je ključna razlika između naše i nekih drugih zemalja u regionu.
Istovremeno, da li nam to o tom reformskom procesu zaštite konkurencije i suzbijanja monopola govore oni koji su pokazali kako se konkurencija suzbija na našem prostoru. Ja ću da pođem od jednog primera: slučaj privatizacije Cementare "Novi Popovac", u kojoj je, kao što ste videli, dozvoljena jedna široka konkurencija – svi koji su iz kabineta Zorana Đinđića mogu da učestvuju, a svako ko je bio van tog kabineta nije smeo ni da priđe, ne Novom Popovcu, nego nije smeo da prođe autoputem tih dana. Znači, ne smeš da prolaziš kroz Paraćin ni slučajno. Neki su dobijali pretnje, poznati srpski biznismeni. Rečeno im je – nemojte slučajno da se pojavite na privatizaciji, inače ćete bez ruke da ostanete.
Sve je to bilo moguće da danas vidimo, neki od njih su samo za jednu privatizaciju uzimali po milione evra; to je samo za jedan taj slučaj, to je ono što je ustanovljeno, a ko zna koliko je bilo, a da nije baš utvrđeno. To je ono što je išlo preko računa, a ono što je išlo u kešu niko živ ne može da pohvata.
Sada kada vi to kažete, onda dođu i kažu – kako smete, jeste li videli kako su drski, kako su bezobzirni? Kada ja vas pitam po kom zakonu ste dali neku vilu, a vi mi kažete iz Vlade Srbije – pa po zakonu o imovini Republike Srbije, članu tom i tom. Sada ja mislim ko zna šta piše u tom članu, sada ću da pročitam, pošto nisam čuo za taj zakon. Možda sam ja pogrešio, ne znam o čemu se tu radi.
Znate li šta piše u tom članu po kojem su oni dodelili nekakvu vilu na Dedinju? Piše u članu – Republika Srbija ima pravo da raspolaže svojom imovinom. Pa, vi zavitlavate naciju. Još kažete – u skladu sa zakonom. Ne, mi smo mislili da Republika Singapur ili ne znam kraljevina ta i ta ima pravo da raspolaže imovinom. Onda još kažete – jeste videli, drznuli se da pitaju.
To kažu oni koji sede ovde i ćute kada se održava minut ćutanja, oni koji kažu da onaj ko je preminuo ili ubijen dan ili dva pre toga treba da gori u paklu. Pa nam držite još i moralne pridike i moralna predavanja. I više još oni žuti nego vi. Pogledajte sa čim se mi danas suočavamo. Ti mučenici ništa.
Što se tiče ovoga o čemu govorimo, pogledajte, ljudi, kako se suzbija na neviđeni način svaka vrsta konkurencije u svim sferama društvenog života. Danima slušate, kao tata i mama se skupe ovi sa B92 da nam sole pamet i drže predavanja kako su oni jedini profesionalni i objektivni medij, a kako je loša medijska situacija, treba pogasiti sve druge da oni ostanu, a sada treba da nam dođe još jedan i još gori od B92 – ovaj RTL sa ovom Majom Divac ili ne znam kim, još gori da budu i to građani Srbije da gledaju i da daju svoje nacionalne resurse strancima da bi oni razarali njihovo nacionalno biće na takav način.
Nemam ništa protiv stranog kapitala. Naprotiv, to u opštinama gde vladaju radikali vidite kako funkcioniše, najviše stranih investicija. Izgleda slučajno, kako bi to neki rekli. Izgleda slučajno, hoće tako. To uglavnom sa Zapada, ali hoće tako. Uglavnom, manje korupcije, manje kriminala, manje lopovluka, pa hoće tamo da ulažu pare, ljudi, šta da vam kažem. Izgleda da ne slušaju mnogo B92.
Kažu – nemojte da imaju te i te, a oni moraju da imaju. Ja sada postavljam pitanje – šta će da se desi u ovoj zemlji ako neko kaže da oni ne dobiju frekvenciju? Šta će onda da rade? Reći ću vam: poništiće konkurs, zato što neki moraju da dobiju.
Dakle, da li je to ta zaštita od konkurencije, o čemu vi pričate? Izađite i kažite, bilo ko, da nisam u pravu, izađite i kažite mi – lažeš, Vučiću, nije istina to što si rekao. Ima vas koliko hoćete koji mislite drugačije od mene.
Kažite da ovo nije istina i da se neće dogoditi. Kažem vam unapred da će B92 da dobije, koji ničim nije zaslužio jer je najprljavija televizija na medijskoj sceni Srbije.
Jeste najprljavija, jeste, znate to i vi. Hoće da dobiju frekvenciju? Hoće. Gde je zaštita konkurencije, da li je to poziv iz ambasade zaštitio konkurenciju? Da li je to to? Ja vam unapred kažem, a vi recite da lažem.
Čuj, profesionalni i objektivni kriterijum – Toma Nikolić ubijao nekoga, pa nema ni izvini, kaže – nismo mi rekli, rekla je Nataša Kandić, a oni slali dvojicu nesrećnika, nose sliku Tome Nikolića, videli ste one mučenike, nose sliku kao za Tita, pa u stilu – da li znate ovoga, da li ste videli ovoga, a onda ključni dokaz za velike zločine, kažu – sećam se tog osmeha. Kažu – sećam se tog osmeha. I onda dalje na B92 je najviše zastupljena SRS tako što je bilo – majku vam vašu, srpski radikali, vi zločinci srpski radikali, vi ludaci srpski radikali, vi psihopate srpski radikali, eto tako.
Sada kažu – dajte malo konkurencije, neuređen je prostor, treba da bude samo B92. Vi mislite da je to srpski medij, nije. Zašto to ne kažete nekome, zašto neko ne kaže ko je vlasnik te televizije. Hoćemo isto to sa RTL-om, da bude još gore? Čuj, Maja Divac, tačno ono najgore što bi zadesilo Srbiju.
Taman da više Skupština ne bira ni Savet za radiodifuznu agenciju niti bilo koga drugog, a ne daj bože da neko negde kaže nešto protiv njih, taj će na stub srama da ode, nego mene, pravo da vam kažem, nešto baš briga. Svaki put kada me pomenu to je za mene velika čast, jer u sopstvenim očima prvo osećam, vidim da sam učinio nešto dobro, onda znam da me narod mnogo više ceni. Koga god napadne B92, a bogami sve češće i Pink i RTS, narod ga voli, to je čudo jedno. Pogledajte poslednja istraživanja, moram to da vam kažem.
Dakle, što se tiče turizma i trgovine, naročito trgovine, to vam ide od ruke, ali ne da zaštitite konkurenciju, nego da nelojalnu konkurenciju ojačate trgujući koferima, kesama, raznim čudima.
Što se tiče turizma, tu imamo jednu veoma ozbiljnu temu; Beograd, pre svega, ali i cela Srbija svoju budućnost mora da vidi u razvoju turizma i usluga. To je ono u čemu najviše zaostajemo i u čemu bismo najviše mogli da napredujemo. Jedna Budimpešta ima profit od dve milijarde evra na godišnjem nivou samo od turizma. Dakle, da li Beograd, koji ima povoljniji geografski položaj, pre svega zahvaljujući Savi i Dunavu, koji ima Kalemegdan, izvanredno blago i turistički potencijal, može bar da dođe do 500 miliona?
Može, ali su za to potrebna ulaganja, a ne trange-frange beogradskih vlasti ko će od advokata veći procenat da uzme i koliko će u Nemanjinoj jedna firma da uzme, koliko druga firma, koliko treća firma i koliko će da se naprave aneksi koji će da povećavaju cenu radova jedanput, dva puta i tri puta. Nema sto miliona za mostove, naravno da nema, jer sve živo pokradoše i oteše.
Šta bi od spektakularnih velikih projekata, da li ima nešto od toga? Nema ništa. Da li ima para – ima, ali te pare prvo moraju u njihove džepove, zato što u svemu imaju kombinaciju i vi to dobro znate.
Ima jedan vaš advokat koji je u kombinaciji sa "žutima", rade tamo, ima ih trojica advokata koji kada dođete kod njih (pominjao ih je i Đinđić, video sam u beležnici, jednog od njih) ne možete da uđete a da se ne uhvatite za džep i da izvučete 10.000 evra, to da vas vide da li su vam oči plave, braon, zelene, žute, crvene ili crne, dakle, morate 10.000 evra da tresnete. Šta god hoćete, kako god hoćete, ali toliko mora da se plati da se zaštiti konkurencija, da se zna ko može da radi taj biznis i onda oni otvaraju nogom sva vrata u gradskim službama. Zna se kako taj posao ide i tačno se zna koje firme mogu da dobiju posao, a koje firme ne mogu da dobiju posao. Mislim da danas ljudi vide.
A da ne pričam recimo ko radi, na primer, pozorišta, znate li ko? To da se zaštiti konkurencija, da ne bude sada mnogo tih konkurenata koji će uzeti pare. Pa radi sin Gorice Mojović, ni manje ni više, gradskog sekretara za kulturu. To je zaštita konkurencije, to je da konkurencija bude između sina, ćerke, mame, tate, da oni konkurišu, a van familije ne može niko.
Tako se oni lepo dogovaraju, tako to lepo funkcioniše, milina jedna, a u Beogradu kada pristanu ovi sa brodovima, kada izađu, nemaju ni prodavnicu suvenira, a kamoli nešto drugo da dobiju, kamoli da neko zaradi nešto na tim turistima. Ne može, zato što su sve stavili u svoje džepove, zato što to tako funkcioniše u ovoj zemlji, zato što to jedino tako može da ide.
U našoj zemlji zaštitili smo naše proizvode, to je čudo jedno. Takva konkurencija, 28.000 tona jabuka je uvezeno i to je bilo strašno potrebno, pošto mi nemamo srpske jabuke, pošto nigde ne rastu, nigde nemamo šljive, kruške, zato je bilo potrebno 28.000 tona jabuka.
Zato je bilo strašno važno da vređamo sve one koji su nekada Srbiji pomagali sa robnim i novčanim kreditima, da govorimo kako su kineski lekovi... Sada ću da vas podsetim na nešto što su nam pričali 2000. godine, kažu – kineski lekovi su pravljeni za manje ljude, za žutu rasu. Da li se sećate toga po njihovim novinama, da li se sećate tih psihopata koji su takve reči izgovarali? Na kraju se ispostavilo da je to jedna od tri najjače zemlje u svetu u farmaceutskoj industriji, medicinskoj službi, kako god hoćete. Sada su dobri lekovi kineski, sada je dobra Kina; dobra je kada je juče postala zemlja sa najvećim deviznim rezervama u svetu, 853 milijarde dolara.
Pa dobro kada ste videli rezultate u Ukrajini, koje su ovi mediji od konkurencije pokušali da sakriju, pa lagali svaki dan. Evo vam, građani Srbije, kakvi su to prevaranti i lažovi, kako su završeni izbori u Ukrajini, oni su nas obavestili da Janukovič vodi, narodni čovek Janukovič sa 27%, da je iza njega Timošenko sa 24,5%, a 17 i nešto Juščenko. Lagali su građane Srbije, zato što Janukovič nije na 27% nego na 31%, ova nije na 24,5%, nego je na 21,9%.
Znači, i to su svesno lagali, iako su znali unapred da su im stigli rezultati iz Kijeva, a ne iz Sevastopolja, Dnjepropetrovska i drugih delova istočne i južne Ukrajine, zato što im je i za to potrebno da im se kaže da je njihov poraz mnogo manji nego što zaista jeste, a znate li zašto, poštovani građani?
Zato što u vreme kada su rušili Janukoviča rast industrijske proizvodnje u Ukrajini je bio 13%, a danas, odnosno do juče je rast industrijske proizvodnje zahvaljujući tom ruskom delu, istočnom i južnom, bio svega 2,5% stravična glad i siromaštvo u Kijevu. Sada ljudi rešili – čekajte, pa mi hoćemo da živimo bolje, vi ste nas lagali, vi ste nam pričali bajke, kao što su nam i ovde pričali bajke i lagali narod. Zato su tako i glasali.
Ja sada i dalje očekujem kako će da lažu, šta će dalje da izmišljaju, kakve će dalje priče da smišljaju, kako dalje da razaraju zemlju u ovom regionu, samo čekam kako će naši politički protivnici da govore da smo mi krivi.
Ne znam da li ste primetili nešto, ovo je sada, Vjerice, zaštita od konkurencije, ovo sada. Dakle, šest godina radikali nikakve veze sa vlašću nemaju, apsolutno nikakve. Bili smo manjinski partner i bili smo učesnici u Vladi Srbije od 1998. do 2000. godine. Šest godina mi smo izašli i nismo hteli da učestvujemo ni u onoj prelaznoj vladi, nećemo ništa da krijemo.
Videli smo, mnogo lopova se skupilo na jednom mestu, iz DS i svih drugih stranaka i hajde, ovih kešolovaca, kako ih narod popularno zove. Jeste, sve kešolovci, sve su vrhunski lovci, a ponajbolji kešolovci. Videli smo mi to i sklonili se odmah iz prelazne vlade.
Danas im je najveći problem SRS u njihovim medijima zaštićenim od konkurencije. Ne znam da li ste to primetili. Svaki dan oni imaju neki prilog protiv SRS, pa da ih pitate – čekajte, ljudi, da li ti radikali vladaju šest godina. Kažu, čuli ste za to, u prethodnih 10-15 godina; pa vi vladate poslednjih šest godina sami, kao avet radite šta hoćete u ovoj zemlji, opljačkaste šta ste stigli i gde ste stigli. Ko vam smeta, pa krivi radikali.
Znate zašto su krivi? Ne zbog toga što bi oni delili na demokratsku, nedemokratsku ili ne znam ni ja kakvu, već zato što bismo mi sprečili njihovu konkurenciju. Da li znate u čemu konkurenciju? Konkurenciju u takmičenju ko je veća lopuža.
To je suštinski razlog zašto oni ne dozvoljavaju srpskim radikalima ni za živu glavu da dođu na vlast i zato će ovako brutalnim sredstvima da se bore, kao što su u vreme Miloševićeve sahrane, a videli ste kako su mediji izgledali.
Videli ste kako su se prljavo ponašali svi mediji, kažu, oni da se drznu da nekoga nazovu, izvinjavam se što govorim, nije sve sa konkurencijom vezano, malo je šire, ej, oni kažu – neko politički zloupotrebljavao negde nešto. Kakve su to barabe, kakvi su to ljudi, pa najgori politički nekrofili, pa tri godine ništa drugo ne slušam nego samo o Zoranu Đinđiću! Tri godine nam lepe plakate sa očima Zorana Đinđića, sa ovim, sa onim, sa ne znam čim. Ništa drugo ne rade nego pričaju o Zoranu Đinđiću.
Oni nam govore da je neko politički nekrofil. Oni koji su organizovali balonijadu u vreme sahrane nečije, da kažu – mi se radujemo zato što je neko negde umro. Ko je to radio? Da li je neko balonijade organizovao kada je ubijen Zoran Đinđić? Nije. Da li hoćete da vam kažem zašto, a sa tim završavam, i zbog toga sam ponosan što pripadam poslaničkom klubu SRS – zato što smo mi normalni ljudi, a neka neki dobro razmisle šta rade.

Dame i gospodo narodni poslanici, predsedniče Vlade, predstavnici Vlade Srbije, a rekao bih i – gospodine predsedniče, ali gospodin predsednik i ne voli da sluša šta govore Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić, tako bar javno govori, pa onda mu neće predstavljati veliki problem što ga neću posebno pozdravljati.
Dakle, danas u Srbiji imamo tešku, ozbiljnu i odgovornu raspravu o budućnosti Kosova i Metohije i budućnosti Srbije. Čini mi se da neko stvara klimu u našem narodu, u našem društvu, kao da je Kosovo izgubljeno time što će da guraju informaciju u svoje medije kako je to kriv Milošević, krivi radikali 1999. godine, tobože kosovska kriza nikada ranije nije postojala, a pri tom zaboravljajući svoje mitinge iz perioda DOS-a, pre nego što su došli na vlast u 2000. godini.
Već u 1999. godini od preobraženjskog mitinga, pa do 5. oktobra 2000. godine desetinama i stotinama puta u svim medijima ponavljali su jednu jedinu stvar, a to je da je Kosovo demokratsko pitanje i da će ga oni po dolasku na vlast, sa svojim demokratskim prijateljima sa Zapada, lako i bez velikih problema rešiti. To je pitanje demokratskih standarda, inače niko nikada neće moći da otima teritoriju naše zemlje.
Od tada do danas, sem gotovo 1.000 pobijenih Srba, nismo videli šta se od tih demokratskih standarda ispunilo, nismo videli da su se Srbi vratili na Kosovo i Metohiju, kako su koordinacioni centri iz godine u godinu donosili planove i programe o tome kako bi Srbi trebalo da se vrate na teritoriju južne srpske pokrajine. Najvažnije od svega, imamo sve učestalije i sve ozbiljnije pretnje za otimanjem dela naše teritorije.
Da ne bude zabune, pošto je jedan od predstavnika predsednika Republike rekao da teritorija nije važna, da su važni ljudi, da, naravno da su važni ljudi, ali je važna i teritorija. Nemate državu bez teritorije, a u pitanju je više od 13% teritorije Republike Srbije, tek za one neupućene kojima teritorija nije naročito važna ili koje teritorija ne interesuje.
To je izrekao Dragoljub Mićunović, više puta ponovio je u javnosti i rekao da teritorija nije značajna. Ne znam šta je mislio da je značajno ako teritorija nije značajna. Naravno da su ljudi značajni, niko nikada to nije sporio, ali ne znam kakve to veze ima sa teritorijom, sa Ustavom Republike Srbije, sa najvišim pravnim aktima naše zemlje.
Istovremeno prisustvujemo devalvaciji onoga što bi trebalo da predstavlja interese srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, svakodnevnoj. O čemu je reč? Taj retorički prilaz rešavanju problema na Kosovu i Metohiji mora da se promeni kod naših predstavnika. Ne može predsednik Republike u UN da govori o Srbima kao manjinskom narodu na Kosovu i Metohiji, jer Srbi ne mogu biti manjinski narod na Kosovu i Metohiji, niti su ikada bili.
Bio sam protiv onoga što je koristio Milošević, što su njegovi pravnici nazvali političkom klackalicom, pa to nazvali srpskom zajednicom i albanskom zajednicom, pa na moje pitanje kako je moguće, jer smo mi Srbi narod, a Albanci su nacionalna manjina, oni su rekli – znate, na toj teritoriji smo mi manjina.
Šta to znači? Hoće li Srbi da budu prvo zajednica, a zatim i manjina u sedam opština na severu Vojvodine, kao što ste izdvojili teritoriju Kosova i Metohije. Srbi nisu i ne mogu da budu nacionalna manjina na teritoriji svoje republike, na teritoriji svoje zemlje i na prostoru bivše Jugoslavije, u Titovoj avnojevskoj Jugoslaviji ili nacionalna manjina u Hrvatskoj, ni u Bosni i Hercegovini, a kamoli na teritoriji Republike Srbije, kamoli u našoj zemlji.
Imamo nekoliko problema sa kojima se danas suočavamo i o kojima moramo sasvim otvoreno da razgovaramo sa našim građanima i o kojima moramo između sebe da budemo sasvim jasni, nedvosmisleni i naše poruke moraju da budu jasne.
Izdvojio sam jednu rečenicu iz izveštaja koji ću pročitati građanima Srbije, koja vrlo značajno govori o ponašanju i odgovornosti Albanaca. Kaže se: "Za ovu priliku treba pomenuti nekoliko ključnih elemenata albanske platforme. Prvo, kakav god sporazum o decentralizaciji bio postignut, njegovo sprovođenje neće započeti pre nego što se postigne sporazum o, kako to doslovce stoji, ′paketu u celini′, tj. dok se ne postigne sporazum o ′prihvatljivom paketu rešenja konačnog statusa′."
O čemu onda mi razgovaramo? O čemu pričamo? To znači da kada razgovarate o decentralizaciji, o oblastima, kako je predviđeno planom Vlade Srbije, ili entitetima, kako to smisli predsednik Republike, ili o bilo čemu drugom, te ne znam o čemu tačno razgovarate, postavlja se pitanje – je l′ vi to razgovarate ako je Kosovo nezavisno?
Hoće li neko da teši građane Srbije time što će da kaže – Kosovska Mitrovica, Lešak, Leposavić, Zubin Potok, Zvečan dobili su specijalni status ili posebnu autonomiju, ili ne znam već čime, pa će da kaže – evo i manastiri nam dobijaju trilione evra, bilione evra, ne znam ni ja šta. Ko će da ide u te manastire? Ko će da ide u te manastire ako Kosovo dobije nezavisnost? O kojim ljudima to pričate, dame i gospodo?
O kojim ljudima pričate, ko će od Srba da ostane na Kosovu i Metohiji ako Kosovo bude nezavisno? Kakve su to gluposti? Ko će da živi na Kosovu i Metohiji ako to postane nezavisno, ako ode iz Srbije? O kakvim to standardima i kakvim čudima pričamo ovde? Neće niko ili će se brojati u desetinama ti ljudi.
O čemu danas razgovaramo i kome verujemo? To je ono što nismo mogli da čujemo od predstavnika predlagača ovog izveštaja. Kome danas verujemo ako Rezolucija 1244 nije poštovana, ako nije sprovedena u delo? Šta je sa aneksom drugim, tačkom 6? Ko traži da se to sprovede u delo, koje je zvanično objašnjenje, kažite nam ko nam je to rekao – nećemo da sprovedemo ono što je Savet bezbednosti UN donosio? Nisu oni to donosili u interesu Srbije, donosili su protiv Srbije. Neće da sprovedu u delo onaj deo koji se sviđa Srbiji, jedan jedini deo, jedna rečenica odgovara Srbiji. E samo tu jednu rečenicu neće da sprovedu u delo. O čemu onda pregovaramo?
Ko su garanti? Za šta su garanti? Čega su garanti? O čemu pričamo? Sutra ćemo da postignemo, recimo, postigne tim za pregovore izvanredan rezultat i potpišu i Savet bezbednosti donese novu rezoluciju i oni kažu – mi ćemo da sprovodimo ono što nam se sviđa.
A ono što nam se ne sviđa, odnosno ono što ide Srbiji u korist, to nećemo da sprovodimo u delo. Ko kaže da to neće da se desi?
Pitam vas da li u aneksu drugom tački 6. piše da će se određene snage jugoslovenskog osoblja, snage bezbednosti, u stotinama, ne u hiljadama, vratiti na Kosovo i Metohiju, jedna od četiri stavke je da će se vratiti na granicu prema Makedoniji i Albaniji? Da li to piše ili ne piše? Piše. Što se to ne sprovodi u delo?
Ne morate da pričate – da, 1999. godine je bilo, da, jeste 1999. je bila kapitulacija, da 1999. je bila okupacija, a sada hoće da anektiraju taj deo teritorije i to se tako pravnički zove.
Nemojte da izmišljate i da pričate gluposti svuda po Srbiji da se javljaju okupacioni lakeji istog trenutka da govore – jao, pomenut je izraz okupacija. Pa, nego koji? Da li su vam mama i tata pisali Ustav, pa ne smete da se držite Ustava, pa rekli – ne važi vam Ustav Srbije. Nego koji izraz, dame i gospodo, kada vam neko otima teritoriju, koji je to drugi izraz nego da vam je okupirao teritoriju? Da li imate nešto da mi kažete, koji je to izraz? Kaže, pa to je nevažeće. Ma nemoj. Kako se to definiše u pravnoj nauci, u pravnoj teoriji, u pravnoj praksi, da li ima nekog ko će to da mi objasni? Ovo najviše podseća na aneksiju.
Molim vas, pošto ste bili toliko mudri da skočite istog sekunda kada je Tomislav Nikolić izgovorio reč okupacija, pa da kažete – jaoj nemojte, to je pretnja. Kome pretnja? Oni nama prete i dolaze u Beograd i da kažu – otećemo vam deo teritorije, a vi kažete – nemojte to tako, nemojte to da nazivate otimanjem teritorije, nemojte. Nama je važnije da jedemo picu hat svako popodne od toga da li će da nam otmu 13% teritorije.
Istovremeno, dođete za skupštinsku govornicu i kažete – treba nam jedinstvo, treba nam nepodeljen tim, treba nam da Srbija šalje jasnu i jedinstvenu poruku, mi smo u opoziciji, mi iz SRS.
Mi imamo veoma korektan odnos prema svim državnim pitanjima, ne pravimo vam probleme nigde gde je država u pitanju, nigde nikada i nikoga nismo pozivali na ulici da vas ruši. Nigde nikada nismo hteli da spaljujemo Skupštinu i da sečemo kosu ćerki nekog od vaših funkcionera, kao što ste vi radili kada ste dolazili na vlast 5. oktobra 2000. godine. Nikada na bilo šta slično nismo pozivali, niti ćemo.
Na šta vi pozivate? Da li o jedinstvu pričate? Predsednik Srbije pre dve nedelje na svom stranačkom skupu kaže – imamo dve Srbije, ili će da se opredele za radikalsku Srbiju ili za ovu moju, dobru. Mi smo prototip dobra, a oni su prototip zla. Da li je to jedinstvo o kom pričate? Da li je to ono što treba građani Srbije da čuju od predsednika Republike? Da li ste vi predsednik svim građanima Srbije ili samo onima koji su u DS? Ili onima sa kojima biste da vladate iz G17 plus, ili ne znam ni ja ko ima iz DS-a itd.
Hvalite se time što se predsednik Aleksandru Popoviću, a nećete da slušate šta će da vam govori Aleksandar Vučić. Na vašu žalost, mnogo više ljudi u ovom trenutku hoće da čuje šta će da vam kaže Aleksandar Vučić, nego Aleksandar Popović.
To se nastavlja. Pogledajte današnji intervju u "Politici" Miloša Aligrudića. Kaže Miloš Aligrudić, ovde pokazuje kakav je odnos prema državi, kakav je odnos prema opoziciji, zamislite da je Milošević nekada rekao – demokrate nisu sposobne da vrše vlast. On je to rekao i to mu je naslov – radikali nisu sposobni da vrše vlast.
Sada kaže da SRS smatra nesposobnom da aktivno i odgovorno vrši vlast, pa sada između ostalog – a prema onome što znam o njihovim kadrovskim kapacitetima mislim da je to politička stranka koja bi morala da ima tutora da bi eventualno vršila vlast. Imate pravo, gospodine Aligrudiću, imate pravo da to kažete. Znam da je istina, nas nema što umemo torbe i kese sa 100.000 evra da nosimo, kod vas ih ima, a kod nas ih nema. Sram vas bilo.
Vi kažete da je tutor potreban. Ne određuju nama tutori kako ćemo da glasamo u Narodnoj skupštini i šta ćemo da radimo i kakve zakone da donosimo, nego vama tutori određuju. Pre neki dan sam čuo, ovaj ima evropsku frizuru, a ovaj ima retro frizuru, političar. Vi ćete da pričate nekome o tutorima, vi govorite o Srbiji koja treba da bude jedinstvena. Opet ćemo da glasamo, kao što je rekao Tomislav Nikolić, za izveštaj, jer vam pravimo negde neki problem. Ne pravimo vam nigde nikakav problem. Mi kada izađemo na miting ne bude nijedna travka zgažena, a ne prozor polomljen, kao što ste videli.
Šta je vaš odgovor? Metlama ćete da čistite ljude sa Trga Republike, to vam je odgovor. Hajde da vas vidimo. To je onako poznat demokratski princip, čudo jedno od demokratije. Nemojte narod da gurate, mi to nećemo da tražimo od našeg naroda. Vi ste hrabri i jaki i dođite sami to uradite, ako smete. Nemojte da terate žene Jova Đoga i Zdravka Tolimira sa posla. Kakvi ste to ljudi? Žene im otpuštate sa posla. Žena Jova Đoga kriva, pa se ukida formacijsko mesto farmaceuta na VMA, treba da vas je stid i sramota.
Govorite o jedinstvu, nema koga ne biste progonili na način na koji vi mislite da je to moguće. Da li ste toliko hrabri? Nemojte da terate policajce, vojnike, vi lepo, toliko ste moćni, hrabri, pa vi pokažite da možete negde nekog da hvatate i da nešto uradite. Vi dođite i sklonite i Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića sa Trga Republike, a nemojte da terate narod, pa da vidimo da li smete i da li možete. Mi nećemo da se zaklanjamo iza naroda, niti iza bilo koga drugog. Jasno ćemo da izađemo i da kažemo, da, vi ćete da imate pravo da demonstrirate i niko neće da vas čisti ni metlama, niti bilo čim drugim zato što to nisu normalni politički stavovi.
Kažete, okupacija je neki problem. Tražim danas od predsednika Vlade da on kaže šta će to da bude ako se dogodi, ne daj bože, znači, razgovaramo da je jedan posto šansa, a plašim se da je više, da Kosovo dobije nezavisnost. Šta će to da bude? Mislim da je možda najpribližnija definicija da je to aneksija.
Molim vas da vi izađete i da kažete, tako sam nekada učio na Pravnom fakultetu, možda sam pogrešno naučio, pa me vi ispravite, pa da kažete, šta je to tačno ako nije to u pitanju. Ili da budemo radosni, da bude sreće i veselja što nam se to desilo, kao što bi to neki predlagali, u ovoj skupštini i van ove skupštine.
Govorite o predstavnicima i o ljudima u pregovaračkom timu. Nismo se mešali. Rekao vam je šef naše poslaničke grupe, u redu je, mi ćutimo i podržavamo sve što radite. Želim da vas pitam ko su predstavnici Srba sa Kosova i Metohije, koga zastupa Goran Bogdanović, koga zastupa Oliver Ivanović, koga ti ljudi zastupaju. Nisam rekao da je u timu, nego se svaki dan pojavljuju; Goran Bogdanović je u timu i koga zastupa. Znali ste malopre da mi dobacite i odgovorite, a sada vas pitam – koga zastupa. Izgleda ne znate koga zastupa.
Zastupa stranku koja je dobila 0,5% kada ih je predsednik Republike pozvao da izađu na nekakve izbore. Da li je tako? Znači, 0,5% ljudi zastupa. Oni su dobili 700 glasova. Da li njih zastupa? O čijim interesima on govori? Ni rođena porodica za njega neće da glasa, a tu je da zastupa zato što je iz DS, jer ne valja da o Kosovu i Metohiji govori Ljuba Kragović ili neko iz SRS, jer oni dobijaju po 60-70%. Treba neko ko bi dobio 0,5%, jer oni će to bolje da rade. Oni su tu mnogo pametniji i nema šta, oni će to najbolje da naprave.
Kažete, sada ću da vam ispričam nešto, prvi put će čuti narodni poslanici, kako se u inostranstvu zalažete svim mogućim diplomatskim sredstvima i načinom da se izborite za Kosovo i Metohiju, kako lepo govorite o vašim političkim protivnicima.
Nedavno je u Beogradu održan skup koji je organizovala Sonja Liht i gost je bila Suzan Vudvord sa Prinston univerziteta. Bili su predstavnici više političkih stranaka. Nije bio predstavnik Srpske radikalne stranke. Razgovaralo se o Kosovu i Metohiji. Dakle, Suzan Vudvord govori svoje mišljenje i kaže – pretpostavlja se da će međunarodna zajednica ići na nezavisnost Kosova.
I, sada vi očekujete reakciju predstavnika naših političkih stranaka. Da li znate koja je? A ovo je važno zbog javnosti da čuju. Predstavnik DS kaže sledeću stvar – znate li vi (pošto računa da nema kamera, pa se neće čuti i saznati), ako se izglasa nezavisnost, ako do toga dođe, biće strašno u Srbiji, radikali će da pobede na izborima. To je njegov argument za odbranu Kosova i Metohije – radikali će da pobede na izborima.
Suzan Vudvord kaže – pa šta, kakve to veze ima sa ovom temom? Onda je zaćutao. Ima tu predstavnika vlasti koji su bili, vidim ih dvoje, izađite pa kažite da li sam slagao.
Je l' vaša politika ovo, Kokus grupa kad kaže važno je da se obračunate sa SRS? Je l' to, gospodine predsedniče? Pa u pola dvanaest iz vašeg kabineta, pred ponoć, šalju saopštenje kako su oni mnogo uradili za srpski narod, a najvažnije što treba da urade je kako da se obračunate sa Srpskom radikalnom strankom. Je l' to vaša politika, je l' to politika koju treba da predstavlja predsednik Republike?
Nas ne pitaju, gospodine predsedniče, da komentarišemo kad vi govorite o tome kako treba Srbiju da delite, i kako treba da svađate građane Srbije. Zato se odmah nađete pametni da komentarišete i kad najobičniji miting držimo kao opoziciona stranka, što ne smemo da pomenemo ni vas, ni možda predsednika Vlade ili nekog drugog, što u ovoj zemlji moraju da postoje zaštićeni ljudi, svete krave o kojima niko ne sme da priča. Kao što vidite, ne postoje.
Kada govorite o jedinstvenom stavu, što se tiče srpskih radikala, mi smo se uvek trudili da se oko Kosova i Metohije ne svađamo, da imamo jedan jedini, dakle jedinstveni stav. Mi ćemo sa tom našom politikom nastaviti, nama je važnije Kosovo i Metohija, važnija nam je država Srbija i od naših partijskih i ličnih političkih interesa. Zato smo podržali formiranje i ovakvog tima i zato vam ne tražimo dlaku u jajetu u vašim izjavama, u vašem ponašanju.
Ali, ono na šta nećemo da pristanemo to je da Srbiju delite i da govorite da ste vi dobro, da smo mi zlo, a kada nam se pojavi prilika da vam odgovorimo i kada vam kažemo – ne, to ne možete da govorite građanima Srbije, e onda ćete da kažete – pa nemojte da narušavate jedinstvo. Mi to jedinstvo nismo i nikada nećemo da narušavamo, bar što se naše države tiče.
Čuvajte državu onoliku koliku ste dobili ovde kada ste zakletvu polagali. U političkom smislu, teško vama ako ono što u skladu sa Ustavom ste imali ne sačuvate do kraja. Mi rezervnu otadžbinu nemamo, jednu Srbiju imamo i ona je važnija i od Demokratske stranke i od Srpske radikalne stranke i od svake druge političke strane u ovoj zemlji. Hvala vam najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, rekao bih više poslanika SRS nego svih ostalih zajedno, ali to govori o odgovornosti poslanika vladajuće većine u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Svaki put kada govorimo o imenovanju i razrešenju sudija mi imamo problem. Imamo problem zato što se izjašnjavamo o ljudima, o nekima nešto znamo, o mnogima ne znamo ništa. Dužni smo da kao Narodna skupština i narodni poslanici damo svoj sud o njihovom radu, o njihovim sposobnostima, njihovim mogućnostima i onome što bi trebalo da čine i rade ubuduće na profesionalnom planu, na jednoj od najodgovornijih funkcija u našoj državi i u našem društvu.
Ono što moram da kažem i da danas predstavlja velike problem našeg pravosuđa jeste da mi i dalje nemamo, iako su na tome insistirali poslanici SRS, tzv. pravosudni budžet. Kod nas sve zavisi od izvršne vlasti, tačnije od ministra finansija, kako kaže ministar o kome je ovde reč, pošto ga tako zovu. Dakle, kako kaže Mlađan Dinkić, ima para ili nema para, takve će da vam budu i presude, tako će tužilaštvo da reaguje ili ne reaguje, i tako će i svi drugi u sistemu pravosuđa da se ponašaju.
Zašto je to danas tako? Kakvo mi to pravosuđe danas imamo koje se hvališe, pre svega da je, rekao bih, reformisano, kako u mnogo čemu napreduje, svakog dana gledamo specijalne emisije, o nekim specijalnim sudovima, kao da nam nisu bili dovoljni redovni sudovi, kao da smo tamo uredili sve, pa su nam bili potrebni specijalni, pa su nam bila potrebna pravila izmene zakona o nekakvim svedocima saradnicima, pa su nam danas najveći kriminalci i mafijaši najrelevantniji svedoci u pojedinim procesima.
Tako vi možete lepo da čujete kako nam je Čume taj koji odlučuje ko je koga ubio na ulicama Beograda, i on je svetac i dobar, a krivi tamo neki drugi koji su sa njim zajedno bili.
Pa se oni posvađali, pa je sada sve što ovaj kaže baš tako kako je to on rekao. Da ne pričamo o nekim drugim sudskim postupcima, pošto vidim da se vrši glorifikacija ovog specijalnog suda za ratne zločine. Skupila se banda sa političkim zadatkom da osudi svakoga ko im padne na pamet, a da dobiju podršku za to iz pojedinih ambasada i da njihov rad pohvali Nataša Kandić.
Ne znam da li ste primetili, poštovani narodni poslanici, posle svake presude i posle svega što se dogodi ide pitanje predsedniku Fonda za humanitarno pravo, jeste li ste zadovoljni presudom. Ovde pitam gospodina ministra, a koji izgleda ima pametnija posla, pitam predstavnike vladajuće većine, šta vam je Nataša Kandić? Šta su vam ti ljudi? Ko su ti ljudi?
Šta su oni u ovoj zemlji, pa vi njih pitate jesu li oni zadovoljni presudama ili nisu. Pitali ste nekog Sem Nazaro, proverio sam, prošli put sam pogrešio, tako se zove čovek, on je iz jedne od ambasada. Kaže, zadovoljan sam ovom presudom. Neki Srbin je, naravno, osuđen za ne znam šta, Cvjetan ili tako nekako. Kaže, on je zadovoljan presudom. Kao šta? Cvetkoviću.
Ljudi, pitam vas da li može neko to da objasni, kakve oni veze imaju sa ovom državu i ko su oni da ocenjuju odluke suda. Da li to znači ako se Nataši Kandić i Sem Nazaru ne svidi presuda i da ta presuda nikada ne sme i ne može da postane pravosnažna ili izvršna.
Kako je moguće da u našem društvu, postavljam ponovo pitanje, bude osuđen pravosnažnom presudom zbog toga što nedostaje neka naredba, a ta naredba je postojala, ali je izgorela u petom oktobru, Dragan Milanović za zločin, a nisu osuđeni za zločin oni koji su neposredni izvršioci tog zločina. Hajde mi tu matematiku objasnite, hajde geniji, izađite pa mi to objasnite.
Nema ovde ovog genija, slušao sam ga juče, kako se zove ovaj genije, Albijanić. Takvog genija majka rodila nije. Ovaj ministar o kome je reč, drugi genije, to su dva genija srpske političke scene, Mlađan Dinkić. Čekam ih da izađu i da mi objasne tu pravničku logiku, pravničku matematiku. Objasnite mi to, ljudi moji, pa ću da razumem sve u ovoj državi. Samo mi tu matematiku objasnite.
Ili da mi objasnite kako je to moguće, gospodine Cvetkoviću, da se ne gone po službenoj dužnosti oni koji nekoga linčuju, i za to imate video snimke, imate sve dokaze, a gonite ljude kada se potuku na ulici, fudbalere neke apsite kada se nešto pokoškaju, košarkaše i ne znam koga. Samo mi tu matematiku objasnite. Šta radi to tužilaštvo?
Kažete, tužilaštvo je samostalno. Šta rade sudovi? Da li neko sme da donese presudu koja se ne sviđa Nataši Kandić i Sem Nazaru. Da li ima taj neko? Ima. Naći će se poneki, ali u ovim važnim procesima neće da se nađe nijedan.
Pošto sve mora da bude onako kako su vam oni nacrtali i napisali, pošto sve u ovoj državi mora baš tako da se dešava, pošto će u ovoj državi tužilaštvo da se bavi progonom političkih protivnika kad mu kada odgovara, a štitiće doveka one za koje misle da im ne smeju ništa.
Može Nataša Kandić da udara penzionere na ulicama Beograda, koji su došli da kažu da je Kosovo i Metohija teritorija Republike Srbije, i za to naši sudovi kažu ili nema ili ne, tužilaštvo kaže nema osnova za krivično gonjenje, a sudovi po privatnoj tužbi donose oslobađajuću presudu.
O čemu pričamo? O čemu vi pričate ovde? Pričam vam o stanju u našem pravosuđu, pa ako imate nešto pametno da mi kažete izađite za govornicu, pa kažite, a ne da se pravite pametni i sa mesta da dobacujete.
Stanje u našem pravosuđu je takvo, podnesite krivičnu prijavu protiv Mlađana Dinkića, to je genije broj dva, podnesete krivičnu prijavu protiv njega i godinu i dva meseca nema odgovora iz tužilaštva, ne može da vam kaže nije istina to što ste napisali, ali neće da kaže ni da je istina zato što ne sme, zato što će odmah da ga skinu, zato što će odmah da ga sklone. Onda kada se Boris Tadić uključi u priču sa krivičnim prijavama za ove njegove, Bogdanovića i ostale, a sami iz njihove vlade mu napišu izveštaj budžetske inspekcije, iz njihove vlade, Đelićevog ministarstva, onda kažu, pa i to nije u redu i to nije dovoljno.
Zato kad treba da se goni za bonove što su radnici primali, tu je tužilaštvo. Kad treba da goni radikale ili onog Živanka Radovančeva, vrlo fin i pristojan čovek iz Zrenjanina, nekad je bio u SPS, samo što nisu čoveka u zatvor oterali što je davao radnicima bonove, koje je potpisivao isto kao ministri DOS-a. Da li vi znate taj slučaj?
Recimo, potpisao sam bonove, nisam ni potpisao, ali sam po objektivnoj odgovornosti, po 1000 dinara te bonove i ide krivična prijava. Posle mene je došla prelazna vlada - Dačić, DOS-ov ministar Biserka Matić-Spasojević i Bogoljub Pejčić. Oni su davali za tri više meseca nego ja za devet meseci, i to dva puta više. Njima ništa, a tebi Vučiću krivična prijava. Izem vam matematiku. Gde to ima, ljudi, daj objasnite molim vas ko boga.
Gde je onaj "genije", onaj vaš matematičar, što kaže da su radikali krivi za bombardovanje i inflaciju. Još "genija" nisu obavestili da smo mi srušili Vladu upravo zbog te inflacije. On se ne seća te priče. On je povezao to sve sa svojim koalicionim partnerima. On bi da kritikuje svoje koalicione partnere, pa onda ne zna šta će, pa napada radikale.
Ti politički miševi, ti politički patuljci, koji imaju dva-tri posto, i to tri posto s motkom da preskoče, takvi politički patuljci kažu: uplašili se izbora, mi nećemo da se izvinjavamo.
Ma nemojte! Što niste rekli to ovde kad je Aligrudić izašao pa rekao ono i kada je Toma Nikolić izašao. Ćutali kao zaliveni, tresli se od straha da im ne budu izbori, jer više ni na razglednici ne bi Skupštinu videli. Ne bi ni subotom, zato što razglednice za mnoge, ne za sve, ali za mnoge razglednice sa velikim zakašnjenjem stižu do pojedinih ćelija, tako da je pitanje da li bi i na razglednici mogli da vide Skupštinu Srbije.
Onda je suština u tome: ajde, mi ćemo sad da kažemo, vi radikali krivi ste za sve na kugli zemaljskoj, ohrabrili smo se i osokolili se, a što ćemo da šaljemo saopštenja, a što će Bogoljub Karić da nam emituje na našoj televiziji što imamo da kažemo protiv radikala! Evo, sad sve što vas ima "genija" iz svih stranaka, skupite se, izađite, pozovite Bogoljubovu televiziju i kažite sve što imate da kažete, radikali ludaci, psihopate, ovakvi, onakvi, sve to vi lepo kažite, sve će da vam puste. Jedini vam je problem što neće narod da vam poveruje.
Jedini vam je problem što mi juče lepo dođemo na miting u Bačku Palanku, narod nas lepo dočeka, videli ste koliko je mnogo sveta bilo, a neki moraju da organizuju nagradnu igru i lutriju da prave da bi organizovali skupove, dele automobil danas. Organizovali i kažu: lutrija dolazi, danas ćemo da delimo automobil, hajde da zakazujemo miting. Ovi "žuti" ga zakazali u bioskopu. Mi na centralnom gradskom trgu, a oni u bioskopu.
Ovi "geniji" mere pritisak narodu. Najozbiljnije. Narod kad ih vidi skoči im pritisak odjednom i nema nikakvog spasa. Ne mere sudijama pritisak, mere narodu, a narodu pritisak skače od vaše vlasti, gospodine ministre. Verujte mi na reč. Idu ovi "geniji" iz ove "ekspertske grupe" i mere pritisak, kažu: da ti mi izmerimo pritisak, a ti glasaj za nas. Kaže narod: izmeri, jer ovakvo čudo nisam video, a da glasam za vas neću, nema te sile. Znaju to ljudi.
Da vas pitam što ne rekoste ništa onda kad je Aligrudić izašao za govornicu? Što niste smeli da kažete nešto, nego se setili pametni, ljubi ih majka, posle tri sata da šalju saopštenje - nisam ja, nisam ni ja. Ne, nego moja teta Smilja slala saopštenje i pričala sa ove govornice. Jedva čekate izbore! Vidim. I tada ćete da merite pritisak narodu, samo što će tada da mu skoči na 250.
Poštovani gospodine ministre, postavio sam ovde neka pitanja koja nemaju veze sa ovim "genijima" i sa ovima što se sete dva dana kasnije da treba da pošalju neko saopštenje i da ispadnu mnogo pametni. Gospodine ministre, tražim od vas da mi kažete kakve veze ima Nataša Kandić sa vašim pravosuđem. Šta ona ima da komentariše sudske presude? Šta ima neki Sem Nazaro, znam da vam dolazi često u Ministarstvo, kakve on veze ima sa našim pravosudnim sistemom?
Gospodine ministre, kako je moguće, da vas pitam, pošto niste bili tu, ponoviću, da Milanović bude osuđen zato što je postojala naredba, pa nađena, nije nađena, zbog 5. oktobra, a da oni koji su definitivno ubice, koji se hvale da su ubice, protiv njih ne postoji ni jedna presuda? Da mi objasnite tu matematiku i da mi objasnite rad tužilaštva na takav način, rad naših sudova, jer to ne mogu da razumem.
Bilo je ovde još nekih pitanja, da vas ne zamaram, ali manje značajnih. Da vas pitam da li se to za tuču kažnjavaju samo fudbaleri i košarkaši, a ne kažnjavaju se oni koji linčuju političke protivnike, a postoje video snimci? U kojoj to zemlji na svetu ima, gospodine ministre? Ili ćete da mi kažete da je dobro linčovati nekoga zato što se preziva Milanović, ili zato što se vama ne sviđa, ili zato što mu je bila loša TV, pa je to dozvoljeno?
Ako je to tako, da se spremimo, ima mnogo loših TV, ali mi ne bi da učestvujemo u tome, mislimo da je to protivzakonito. Vi nas obavestite sa ove govornice da li je izvršena dekriminalizacija tog dela. Ako je izvršena, znam mnoge kojima ćete u Srbiji da olakšate, ali vas molim da obavestite ljude. Ne može da ne važi za one koji će da linčuju Milanovića, da tuku starijeg čoveka koji leži na zemlji, da ga šutiraju nogama itd, a za neke druge da neko ide u zatvor. Tražim da mi vi tu matematiku ili to pravo, tu pravnu logiku objasnite.
Znam da se vi svi plašite u ovoj zemlji da kažete bilo koju reč, jer B 92 će da kaže: aha, eno ih oni tamo štite, ponovo su pomenuli Milanovića, išli u posetu. Opet nisam otišao. Ako neko ima nešto protiv, uskoro ću da idem. Evo, da vas unapred obavestim, da ih nerviram malo, da vidim šta će da mi kažu ovi sa B 92 na to ili bilo ko drugi.
Za razliku od vas, mi se ne plašimo da kažemo ono što mislimo i ne plašimo se da vas pitamo gde vam je logika. Baš me briga za njihovu hajku i harangu, i baš me briga za sve što će da kažu i za sve što će da izmisle, zato što je ovo istina i zato što vi znate da je ovo istina.
Pitam vas da mi objasnite da li mi to imamo sudove koji cene političku celishodnost, da li će to da se svidi Nataši Kandić? Kako ona može da dobije oslobađajuću presudu što bije starce na ulici? Kako može tužilaštvo da je ne goni za tako nešto? Kaže: skočiće ceo svet! Idi! Ozbiljno! Kaže: ne sme da se goni! Ma nemojte! Neki smeju, neki ne smeju. Što niko ne goni Dinkića? Ima krivičnih prijava protiv Dinkića koliko hoćete. Niko ga ne goni. Što niko ne goni mnoge druge? Zato što su oni bliski vlasti.
Protiv mene je tužilaštvo tražilo pokretanje pretkrivičnog postupka zbog podele bonova, a nema ni krivične prijave za one koji su podelili dva puta više bonova radnicima u tri meseca, nego ja u devet meseci, ovi vaši ministri. Smeju se oni u policiji, smeju se svi.
Davno je bilo, nije važno. Zamalo da osudite onog Radovančeva. Kakvi to ludaci rade tamo?
Je l' to nešto nije u redu sa njima? Ne znam o čemu je reč, ne mogu to da razumem. Ako vi možete, izađite pa mi objasnite. Samo mislim da je Srbiji potrebno da ima pravosuđe u koje neće geniji da se mešaju, ovi geniji što se sete da pošalju saopštenje i da kažu da se ne izvinjavaju kada se već sve završi i kada im je jasno da izbora bar još neki dan neće biti, pa su onda mnogo hrabri i pametni, inače kao prut se tresu na uraganu, ne znaju šta će sa sobom od straha, već javili deci, porodici - nemojte da nas čekate noćas, ne znamo šta ćemo posle svega. Onda su mnogo hrabri i pametni da izađu na televiziju i da kažu kako je neko drugi otprilike kriv za sve u Srbiji.
U svakom slučaju, gospodine ministre, nama je potreban red, nama je potrebno poštovanje zakona, potrebno nam je da se zna da sudovi donose u ovoj zemlji odluke, a ne B92, Nataša Kandić i Sem Nazaro. Dok oni budu donosili odluke, vedrili i oblačili po specijalnim sudovima, dokle god na iskazima svedoka saradnika, obično kriminalca, zasnivate vaše presude, razmislite da li su te presude valjane, da li su pravične i mogu li da budu u potpunosti u skladu sa istinom, u skladu sa onim što se dogodilo. Mislim da ne mogu, pogotovo ne mogu pod ovakvom paskom, pod ovakvim pritiskom pojedinih medija, a vi ne smete da im kažete ništa zato što će posle toga vas da napadnu i vas da optužuju za nešto. Neka vas napadnu.
Znate, onaj ko se bavi politikom mora da nauči da trpi sve, mora da nauči da trpi napade, zato što morate da donosite odluke. Pre neki dan sam čitao u novinama - poslanici jedu jagnjetinu i svinjetinu u restoranu. Čitali ste to na trećoj, četvrtoj strani nekih novina. Kažu - ubiše se. Zašto ne kažete istinu? Zašto ne smete da odgovorite? Ne tiče se to radikala, ali ja ću to da kažem. Siđem jednom u sedam dana, obično uzmem oslić, ne mogu da sednem od tih novinara dole. Ne možete mesto da nađete i to svi znate pa ne smete da kažete, ministre. Znam da je tako.
Zašto ne smete da kažete? Ne možete mesto da nađete dole od njih, i onda smo mi jagnjeće brigade, a oni fini, pametni i pošteni. Zato što se svih mogućih plašite, zato što se sopstvene senke plašite. Ne mislim na vas lično. Vi lično ste i bolji nego drugi, bar u tom smislu.
Niko ne sme da ih pita - alo bre, sestro, šta ti imaš sa tom presudom, ko si ti da prisustvuješ tamo, da ocenjuješ da li je sud doneo dovoljno veliku presudu ili nije, koja si bre ti. Pitam vas koja vam je ta Nataša Kandić, šta je ona u ovoj državi, koji vam je taj Sem Nazaro, koji su ti, šta su oni u ovoj zemlji? Izađite pa mi kažite to.
Šta su oni da kažu - ova presuda je dobra. Pa ovaj - zadovoljan sam ovom presudom. Onda i ona kaže - zadovoljna sam ovom presudom.
Idi, stvarno si zadovoljna. Smejem se sada, ali ne mogu da verujem i to gledam mrtav ozbiljan, gledam kao prilog. Milina, čudo jedno.
Nas vređaju svaki dan razni analitičari, svi su mnogo pametni u ovoj zemlji, svi sve znaju. Idi na izbore, kandiduj se za nešto, nemoj da izmišljaš, da petljaš nešto za tanjir kupusa i tanjir pasulja što ti neko da pa izmišljaš šta ti padne na pamet, bilo gde i na bilo koji način.
Živimo u zemlji apsurda. Ostavite sudove na miru i neću više da čujem nigde da ona priča da je zadovoljna nekom presudom i da ovaj drugi priča da je zadovoljan presudom. Baš me briga što su oni zadovoljni presudom, hoćemo da pravda bude zadovoljena, da naš narod bude zadovoljan, što u ovoj zemlji ima pravde, da kriminalci idu u zatvor, a da pošteni ljudi budu na slobodi. To je cilj našeg pravosuđa.

Dame i gospodo narodni poslanici, očekujem i dalje od ministra Stojkovića odgovore na pitanja koja sam postavio. Ko je u srpskom pravosuđu, a ne u postupcima u kojima je punomoćnik oštećenih, ko je i šta predstavlja Nataša Kandić, koga i šta predstavlja Sem Nazaro? Koji su vam ti i šta oni znače u ovoj zemlji? Ko su ti da oni govore da li su zadovoljni ili nisu zadovoljni određenom pravosnažnom presudom, ili tokom postupka, ili ne znam čime već?
Kada ćete malo da prekinete sa medijskim pritiscima tužilaštva za ratne zločine u našoj zemlji, ovog Bruna Vekarića, neka se bavi malo svojim poslom? Nemoj da preti svima, ukoliko nekom sudiji padne na pamet da ne donese presudu onako kako je taj zamislio ili neki drugi.
Zaista ima ogroman broj časnih i poštenih sudija, sem ovih koje su postavljali direktno po političkoj liniji, ali apsolutno direktno po političkoj liniji - ovi iz Demokratske stranke. Ima u Gradskom odboru u Novom Sadu Sonja Brkić, ajd' ti da budeš, šta je bila ono, predsednik Vrhovnog suda, otkud znam šta je bila? Radila je šta je htela i kako je htela. Ajde ovaj drugi, eno je u opštinskom odboru Demokratske stranke, tamo je i dalje.
Da li se vi plašite da to kažete? Da li se plašite zato što će na B92 da vam se pojavi neko da vam kaže - kako smete da napadate tekovine demokratskih reformi i ostale budalaštine, što svakodnevno izgovaraju? Da li se toga plašite, gospodine ministre? Ako se vi plašite, kažite onima koji smeju, pa neka oni to urade.
Skupila se banda na stranačkom nivou, sa sve Đurom Mutavim i Čumetom, i vedre i oblače, mogu da rade šta hoće u ovoj zemlji. Da li je to to? Šta kažu - jeste li videli šta je istina? Šta kaže, Čume rekao, pa onda tajno, šta je genije saopštio. Strašno mudar čovek, a što je istinoljubiv, ljubi ga majka, i što je to značajno za naše pravosuđe, rešava nam najvažnije postupke u zemlji.
Oni izmislili svedoke saradnike i sada kriminalci - sada ću da se obračunam sa drugim kriminalcem, pa ću da pričam šta mi padne napamet; nisam više kriminalac, sada pričam o onim drugim kriminalcima, a oni su malo veći kriminalci od mene, zato što sam poznavo ovoga i onoga iz te vlasti, a onaj baš nije bio tako dobar sa njima, pa zato meni to neće da smeta, nisam kriminalac, dobar sam čovek, pošten građanin ove zemlje, a ovo su kriminalci.
O čemu mi ovde pričamo? Pitam kada će to da se promeni. Da mi odgovorite na to. Evo, ja sam zvezdaš, fudbaler Partizana je osuđen pravosnažnom presudom, otkuda znam kog suda, nadam se da nije prekršajno, pretpostavljam da je u krivičnom postupku, zato što je valjda skočio, hteo da se koška sa nekim, neki golman, nije ni važno. Hteo da se koška.
Oni što su linčovali Dragana Milovanovića, da li se vodi neki postupak protiv njih? Da li ste vi pitali nekoga da li goni one bandite što su šutirali čoveka dok leži na ulici, skoro ga ubili. Ja sam ga video te večeri, bio je potpuno modar. Pošto znam da su se svi ostali uplašili, od njegovih silnih prijatelja niko nije smeo da dođe, pa sam sam došao da vidim koliko je bio modar, po celom telu, glavi, telu, kako god hoćete, svuda, jedva preživeo.
Pitam, da li to može ili ne može, samo da mi to kažete, jer ako može, da onda znamo da kažemo ljudima slobodno koga stignete maltretirajte, radite šta hoćete. To može u Surčinu da banditi uhvate i da tuku ljude gde stignu, a onda kažu - ne, to su neki drugi, dovodili radikali tamo, pa novine objave, oni glume. Čuj, završe u Urgentnom centru, a oni kažu - oni glume i nikom ništa.
Je li to ima za neke poseban zakon ako ste žuti, onda za njih poseban zakon, oni nikada nisu krivi ni za šta. Ako ste protiv DS ili ne znam koga, onda ste vi krivi za sve, i još ako vam to kaže Sem Nazaro ili Nataša Kandić, onda ste dibidus propali. U ovoj zemlji, ako nešto protiv vas kaže Nataša Kandić ili Sem Nazaro, to je potpuna propast. Vi izađite pa mi kažite da to nije tako.
Šta ima da radi taj Sem Nazaro i da kaže da je on zadovoljan presudom, i mrtvi ozbiljni objavljuju mu tu izjavu, i na BK ,i na B92, i na Pinku i gledam ih, mrtvi ozbiljni, on je zadovoljan presudom, stvarno, idi, on je zadovoljan presudom. Koji si ti da budeš zadovoljan presudom, šta si, bre, ti.
Da li ste vi zadovoljni onim što su doneli odluku da odbiju žalbu onoga što su ga likvidirali injekcijom pre neki dan, da li su vas pitali nešto. Da li su vas pitali, gospodine Stojkoviću, o ovom ubistvu u Americi što se dogodilo? Nisu vas pitali. Ne razumem koga vi pitate ovde da li je zadovoljan nekom presudom. Šta radite od ove zemlje?
U ovoj zemlji znam da postoje razni mnogo hrabri ljudi, koji sada svaki dan govore - hapsi Mladića, hapsi Karadžića, to će Vuk Drašković, ovaj genije, kako se zove, Mića Genije i ne znam ni koji još, sada će oni da ga uhapse, ne daj bože kada bi ga videli negde, a da je malo mrak, negde oko četiri ili pet popodne, tri dana ne bi mogli da zaspu od straha. Ali će da hapse po televizijama svaki dan.
Vidite šta radimo mi za razliku od Hrvata, oni su unapred krivi, oni su krivi a da niko ne zna za šta su krivi, ali su krivi.
A onaj ko bi rekao, čekajte, postoji, ako ništa drugo, prezumpcija nevinosti; nema prezumpcije nevinosti, to su najveći zločinci. Čuj, učili ste to na Pravnom fakultetu, ali se promenilo sve to, sada ima neki Sem Nazaro i Nataša Kandić, oni kažu da su oni krivi. Nema prezumpcije nevinosti, šta ćete vi tu, to su ljudi tako uradili.
Izašao sam još nešto da vam pokažem, da vidite kako oni hapse Karadžića i Mladića. Doneo sam jedan papir, kaže, Srbija na prvom mestu. Po Poslovniku.
Aranđelovac - kuća za nas. Mislio sam, evo sada će da me opomene, platiću vam, gospodine Simonoviću, ne brinite.
Aranđelovac - kuća za nas, G17 plus. Kaže ovako - dragi naši, prođe evo skoro godina kako se nismo zajedno okupili, družili i razgovarali. U međuvremenu se dosta toga izdešavalo, a najvažnije je da se naš opštinski odbor izborio za narodnog poslanika, gospođu Miroslavu Gušić. Povodom ovog značajnog događaja i trogodišnjice od osnivanja stranke G17 plus, datum je 12. decembar, 9,22 časova.
Ponosno vas pozivam na sastanak svih članova sa sledećim dnevnim redom, ovo je sada važno: 1. polaganje računa predsednika OO; 2. obraćanje narodnog poslanika Miroslave Gušić; 3. pečenje (jagnjeće i praseće, a ima i riba); 4. piće po izboru i afinitetu; 5. muzika, pesma i igra i 6. razno. To je mimo prasećeg, jagnjećeg, ribe i pića po afinitetu.
Evo ga papir, spreman sam da ga dostavim svima u svakom trenutku. Zaboravio sam da vam kažem da jedan dečko zamalo da se zadavi po ovoj trećoj tački, kost mu je ušla u grlo, ali je stvarno istina jer je hitna pomoć došla da interveniše, ali je sve u redu sad, sve se srećno završilo, hvala bogu.
Sad da vam kažem, ovi vaši geniji koji ne smeju da izađu ovde i da kažu nešto, nego se Aligrudić izvinjava, nego se sete i postanu pametni tri sata posle da šalju saopštenja Mihajlu Kovaču, geniju, društveno-političkom radniku, čuj, kaže novinar, bio ambasador, Dosov ambasador, namlatili se para, svi puni ko brodovi, tri kuće mogu da prave, gde stignu i kako stignu, sve ste te velike novinare, od ovog Diklića i njega, namlatio se para u Parizu, evo ga sada u ovom timu, pa niko ne sme ništa da im kaže, a sve novinari, kakav crni novinar. To su sve društveno-politički radnici.
Kaže sada čitamo saopštenja G17 plus, SPO, radikali krivi za ovo i ono. Zašto to niste rekli ovde dok je trajala rasprava, nego čekali da se sve završi, pa onda pišete saopštenja. Završavam, izvinjavam se, gospodine predsedavajući. Ova moja primedba je mnogo važnija od ovog pečenja, da se malo angažuju, jer neće uz jagnjetinu i prasetinu da uhvate Mladića. Nadam se da neće nikada, ali moraju malo više da se angažuju i malo više da se potrude, očigledno je da im je mnogo više stalo do prasića, nego do Mladića. Hvala najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, vama se izvinjavam, prvo čestitam vam, prvi put ste izašli za govornicu i želim da se u Narodnoj skupštini Republike Srbije osećate dobro i da sa uspehom obavljate dužnost narodnog poslanika. Nemam apsolutno ništa lično protiv vas, bez obzira što sam čuo da mnogo mrzite SRS i da to ispoljavate na svakom koraku u Aranđelovcu. To je vaš lični problem. Nije dobro da mrzite, nije dobro da takvu vrstu emocija pokazujete.
(Iz sale: To nije rekla.)
A da me pustite. Što se tiče ovog akta, na kraju nisam shvatio u čemu je problem. Šta sam zlonamerno protumačio? Osim što moram da vam kažem jednu stvar, mnogo je lakše da hvatate prasiće i jagnjiće nego Mladića, oni ne mogu da beže nigde, ne mogu da se sklanjaju. A i ove što ih u bazenima tamo pohvatate ne mogu da beže.
(Branislav Stevanović: Nije teško biti fin.)
Ljudi, izgleda, mnogi se sklanjaju od vas takvih, jer ste mnogo hrabri i jaki, mnogo ste hrabri, jaki, moćni, pa bi da hvatate ljude, zato što su branili svoj narod, pa su vam za sve krivi.
Video sam da mi nedostaje ovaj genije i shvatio da sam da je danas tri godine oni danas slave i sada mi je jasno zašto su svi u Srbiji danas tužni. Mislio sam da je zbog sinoćne utakmice i onako tragičnog nerešnog rezultata, a ono je zbog činjenice što tri godine postoji G17 plus. Tri godine muke za srpski narod, tri godine muke za građane Srbije, tri godine da otimate gde stignete, šta stignete, da nema kojom institucijom u Srbiji ne upravljate i da nema šta ne radite.
Ovo samo govori o tome šta vi radite i o čemu raspravljate. Hajde malo, nismo se videli dugo, pa da se malo proveselimo. Dnevni red - pečenje. Ima i piće, i to po izboru i afinitetu. To je tačka 4.
Muzika, pesma i igra je peta. Šta vam je ovo razno pod 6. posle jagnjetine, prasetine i pića po izboru i afinitetu, muzike po izboru. Šta je to raznije?
Dame i gospodo narodni poslanici, kao što vidite, mi u SRS imamo ljude koji iz vaše stranke mogu da nam donesu ovakve interne akte. To nekako uvek dođe do srpskih radikala. Ne znam kako, ali dođe.
Što se tiče grada Aranđelovca, tamo je pobedio Radoslav Švabić, član SRS. To je ono što građani Aranđelovca misle o tom gradu i što misle o SRS. Šta se tamo posle toga dogodilo? To što ste hteli na svaki način da sprečite SRS da vlada pa vladate na sve moguće druge načine, samo da ne bi radikali vladali. Možete, ali je dobro da to građani Aranđelovca vide i sačekajte naredne izbore i videćete još ubedljiviju pobedu SRS u Aranđelovcu i svuda u Srbiji.
Za tri dana su nam izbori u Bačkoj Palanci, nema šta niste radili tamo, od merenja pritiska do ne znam čega. Nema šta niste delili, od onih podmetača za flaše i čaše, a ovaj vaš novi koalicioni partner, koji vas pušta danonoćno na televiziji da govorite sve protiv srpskih radikala, Bogoljub Karić, on organizuje lutriju na kojoj deli automobil, a onda ide miting. Ide lutrija, ne bi li se narod skupio.
(Predsedavajući: Vreme.)
Vidite kako gospodin Zankov na demokratski način vodi ovu sednicu...

Volim što ste vi mene opomenuli, gospodine Zankov, na tome vam čestitam i drago mi je što gospođu Gušić niste opominjali, njoj uvek dopustite da preko reda i preko vremena dobije pravo na reč i da nešto kaže.
Na kraju, samo želim da vam kažem, nisam imao nameru da vas uvredim ni na koji način, samo sam želeo građanima Srbije da pokažem koji su vam prioriteti, a nadam se zaista da je bilo ukusno pečenje i praseće i jagnjeće, očekivali su poslanici da čuju kako je bilo, a mislim da danas mi u zemlji imamo mnogo važnijih problema od toga, a to je da nam ministar odgovori šta su to Nataša Kandić i Sem Nazaro u pravosudnom sistemu Srbije. Mene to strašno interesuje. Mogao bi i predsednik Vrhovnog suda.
Kakve veze oni imaju sa našim pravosudnim sistemom, to je strašno važno pitanje. Pošto gledam svaki dan o pravosuđu u Srbiji govore Brankica Stanković, Nataša Kandić i Sem Nazaro. Ako oni nisu zadovoljni nagrabusila je cela država. Ako oni nisu srećni zbog neke presude i oni nisu zadovoljni, onda ćemo da imamo pet emisija "Insajder", onda ćemo 15 čuda da imamo na razne načine. Svašta će da se dešava, ali izgleda da do pravde nećemo da stignemo.
U svakom slučaju, dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujem vam se na pažnji, a pozivam gospodina ministra, podsetiću ga i za ovo i u popodnevnim satima, tražim odgovor da mi kaže ko su ti ljudi i šta oni predstavljaju, jesu li su to neki nedodirljivi ili su to neki predsednici predsedniku Vrhovnog suda ili predsednici predsedniku Ustavnog suda, jesu li su to tužioci Republičkom državnom tužiocu ili šta su ti ljudi u ovoj zemlji.
Da li može u ovoj zemlji da se sudi po zakonu ili će merilo političke celishodnosti da bude ono čime će da se rukovode. Mislim da je krajnje vreme da sa tim prekinemo, da se vratite ovim ozbiljnim stvarima i da na ova pitanja odgovorite, jer ono što je naša ključna poruka, ne smemo mi da imamo i da zakon važi za jedne, pa će Đorđe Pantić da ide u zatvor ili će ne znam kako da izdržava svoju kaznu, a oni koji će da šutiraju Dragoljuba Milanovića na ulici, to će da budu divni građani.
Oni su bili razočarani, cenzurisani medijima ili ne znam čime. Za cenzurisane medije se plaća kazna na izborima. Ako je nešto protivzakonito, ima sud za to, a ne da ga šutiraju u glavu i po telu i svuda gde im padne na pamet. Pitam ministra šta je tužilac po tom pitanju uradio.
Hoće li nam to i sutra biti? Hoćemo li sutra da se to dogodi nekom drugom, da se to desi Tijaniću, Mitroviću, Kariću i nekom od njih, hoće li i tada tužilaštvo i sudovi da ćute ili će da donose brzometno presude ili su to različiti građani u ovoj zemlji. Neke smete, a neke ne smete. To je ono što u ovoj zemlji mora da se promeni i to je ono što građani Srbije više neće da trpe. Hvala najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, očekivao sam da se ponove reči "Miće genija". To je čovek uvek spreman da saopšti tri rečenice i u te tri rečenice da smo mi ludaci, psihopate, krivi za rat, krivi za inflaciju, krivi za sve ono za šta su krivi njegovi koalicioni partneri, tj. vaši koalicioni partneri; pa više ne možete da napadate koalicione partnere, jer morate bar još jedan dan da vladate na bilo koji način.
Zabrinjava me ovo što vi koji uvek dobacujete sa mesta, koji ste zaista najneprijatniji, ne želim da vam kažem najnepristojniji, da - vi, to svi znaju koji izađu za ovu govornicu, izmislili ste ovde da vam je neko nešto psovao. Ko vam je šta psovao? Kako vas nije stid da izmišljate?
Prećutao bih vam sve, ništa niste rekli, svaki dan ponavljate jedno te isto: "Ako se ne izglasaju naši zakoni, onda ćemo mi da imamo problem, jer penzioneri neće...". Ma nemojte! Oteli ste im sve, opljačkali ste penzionere, ojadili ste penzionere. Hoćete i dalje da ih pljačkate. Ne damo vam da ih pljačkate i dalje i zato se bunimo u Narodnoj skupštini.
I taj zakon vam je pljačkaški, kao i svaki drugi, pa ćete da dajete porodicama sa decom na 24 rate i ne znam ni šta ćete da dajete. Ne dajete ništa. Pre toga ste se svi napravili tako da vaše rukovodstvo nema nijedan ispod 50 miliona evra da je težak. To što oni imaju u svojim slamaricama, to podelite narodu, pa će narod dobro, pošteno i lepo da živi.
Pričate nam ovde bajke i priče. Neko bi pomislio da vam je neko nešto rekao. Čuj, kaže, pa psujete odavde. Ma nemojte. Što izmišljate? Kažete da se bavimo dnevnim redom. Evo, bavimo se dnevnim redom, treća tačka pečenje. To piše u dnevnom redu, vašem dnevnom redu, G17 plus dnevnom redu, pa se bavimo tim dnevnim redom. Bavimo se, naravno.
Mi vam postavljamo ključno pitanje ovde: ko su ta Nataša Kandić, taj Sem Nazaro, ko su ti ljudi? Evo, mi tražimo od ministra, od predsednika Vrhovnog suda tražimo odgovor, ko je ta Brankica Stanković?
Ko su ti ljudi koji određuju kakav će naš pravosudni sistem da bude? Pitam vas koji je taj specijalni sud, ovakav i onakav?
Zamislite da neko kaže o "njegovom veličanstvu", bezmalo svecu Brunu Vekariću nešto! Napao sam ga na nekoj TV i odmah me novinar pita: "Gospodine Vučiću, vi to možda po nacionalnoj pripadnosti?" Pojma nisam imao, ali i to su već spremili kao odgovor. Ako negde nešto kažeš, ti si to po nacionalnoj pripadnosti. Nema stvari koju niste u stanju da uradite.
Tražim vam odgovore na ta pitanja, a vi bi o dnevnom redu, pa vam smeta kad čitam dnevni red G17 plus, pa kažete nije ukusno. Očekivao sam da mi kažete da li je ukusno ili nije. Izgleda se ohladilo pečenje, pa je ne znam kakav problem bio, a izgleda da je bilo i neslano. Otišli su po "Miću genija", čuvajte se sada, teško nama sad kad se "genije" vrati.

 Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega želim da kažem vama, gospodine predsedniče, i da vas podsetim na nešto o čemu smo razgovarali.
Tri ili četiri puta, mislim da sam rekorder po broju opomena u ovom skupštinskom sazivu, to ste vi uradili i rekao sam vam posle izvesnog vremena, jednom niste bili u pravu, dva puta ste bili; svakome se desi da s vremena na vreme pretera, da kaže i neku reč više nego što je mislio i nego što je u tom trenutku trebalo da izgovori. Mislim da je to ponašanje časno i da se tako ponašaju odgovorni i ozbiljni ljudi.
Ovde smo juče sa govornice, valjda u hirovitom naletu odbrane i dela Mlađana Dinkića, čuli od predstavnika G17 plus sledeće: "Ja sam 5. oktobra bio ovde u Beogradu, a nisam u Livnu".
Dakle, rekao je da je bio u Beogradu, a nije u Livnu, govoreći o gospođi Radeti koja je poreklom iz Livna. Nije smešno, treba da vas je stid i sramota zbog toga što ste izgovorili, zato što je u Livnu bilo Srba koji su mučenički živeli, uglavnom poubijani u toku Drugog svetskog rata. Ono što nije bilo tada pobijeno u prethodnom ratu uspelo je da spasi glavu; naravno, da je sačuva i bude ovde u Beogradu.
Vama je i to smetalo, vama smetaju Srbi iz Livna, Trebinja. Da li vam smetaju Srbi iz Kragujevca, Niša, Novog Sada? Mislite da su dobri i normalni ljudi samo oni koji žive u Beogradu.
Rođen sam u Beogradu i svaki ćošak ovog grada znam. Moram da vam kažem, moj otac je poreklom nedaleko od mesta gospođe Radete, nekih 45 kilometara; ustaše su mu sve pobile, da li je za to kriv? Ili ćete da delite ljude po tome odakle su? Onda vam je to najvažniji posao, mislite tako da ih vređate. Time, gospodine, govorite o sebi. Time govorite kakvi ste ljudi.
Mislio sam to da kažem, pre svega, onim "žutim". Time pokazujete samo u čemu je razlika između nas i vas, ne samo u političkim stavovima, političkom programu, političkim ciljevima. Razlika je u tome kakvi smo ljudi – i vi i mi. Mi vama nešto slično nikada ne bismo prebacili. Bilo bi nas sramota, sramota od naroda.
Sa druge strane, juče sam slušao više primedbi u sredstvima informisanja, radikalima smeta, oni hoće da ruše Skupštinu, da ruše institucije. Nećemo da rušimo ni Skupštinu, ni institucije, nismo mi DS. Nećemo da rušimo državu Srbiju nikada.
Ali, tražimo nešto na šta imamo pravo. Nismo lično uvređeni, sad je rekao Mlađan Dinkić i ne mogu da spavam zbog toga što je Mlađan Dinkić za poslanike SRS rekao da su barabe. Ne, to je princip.
Ne možete da vređate građane Srbije, možete lično da mi kažete šta hoćete, ali ne možete an general poslaničku grupu, najveću poslaničku grupu u Srbiji i najveći broj građana Srbije da optužite da su barabe, primitivci ili da glasaju za barabe i primitivce. Za to neko mora da se izvini. Mi to izvinjenje čekamo.
Ako je neko mislio – novi dan, zaboraviće se – neće. Neko kaže – govorili ste o tome i tome, rekli ste gospodinu Albijaniću, pa je Albijanić vama, pa nije bilo ovakve situacije. Jeste, nije to problem, toga će da bude i ubuduće. Mi poslanici ovde treba da razmenjujemo argumente.
(Predsednik: Vreme.)
Treba da govorimo jedni drugima šta mislimo, pa neka budu nekada i teže reči, važno je da na ulici ne bude sukoba, da se narod ne sukobljava.
Ali, ne može ministar da izađe za govornicu i da kaže – vi ste barabe, ili – barabama, koje će da kritikuju ovaj zakon, neću da odgovaram. Ne postoji niko ko će da kaže da je tako nešto dobro napravljeno.
Sada je on veliki ministar, pa mu sujeta ne dozvoljava – neću da se izvinim, jer sam mnogo važan, šta su radikali govorili. Jesu, može i poslanik ministru da kaže, ali zato dobije opomenu.
Za reč "lopuža" sam dobio, predsedniče, dve opomene od vas, za istog ministra. Tačno je, gospodine predsedniče, lično sam dobio opomenu od vas. Dva puta sam dobio za njega, a inače sam dobio četiri puta ukupno. Nije mi problem što sam dobio tu vrstu opomene, problem je u nakaradnom Poslovniku, nije to samo vaša krivica.
Suština je u sledećem: ili ćemo da poštujemo građane Srbije i nećete da ih vređate po tome odakle su, jer je čovek isti, bilo da je iz Livna, Trebinja, Subotice, Bujanovca, Kragujevca, nema nikakve razlike. Nemojte da je pravite i nemojte da govorite zato što ste možda iz Beograda da ste bolji od bilo koga drugog.
(Predsednik: Vreme.)
U Beogradu sam ceo život proveo, rođen sam tu, rastao i nisam bolji ni od koga ko nije iz Beograda, ni u čemu nisam bolji ni od koga, a nisam ni gori. Isti smo i pripadamo istoj državi. Svi smo građani ove zemlje, treba samo da se razlikujemo po tome ko ovu zemlju voli, ko želi da je čuva, ko želi da je brani, a ko to svojoj zemlji ne želi, i ništa više od svega toga. Ni u čemu drugom ne treba da se razlikujemo.
Još nešto, čekamo gospodina Dinkića, nemojte da nam kažete – na dnevnom redu su penzije, a radikali neće da penzioneri dobiju penzije, pa zato ovo danas rade. Te smo se demagoške, prazne i besmislene priče naslušali već godinama. Godinama smo je slušali i naslušali smo je se.
Jedva čekamo da penzioneri dobiju svoje penzije i malo veće čekove nego što imaju danas, jedva čekaju ti penzioneri, koji u najvećem delu glasaju za SRS, a ne za vas.
Jedva to nekako priželjkujemo da se konačno dogodi posle silnih obećanja i posle silnih priča, ali ne možete pre toga da kažete – vi penzioneri ste barabe zato što glasate za SRS, vi penzioneri ste primitivci zato što glasate za SRS i to da kaže jedan ministar, koji ovde dolazi u farmerkama u ponoćne posete parlamentu.

Gospodine predsedniče, još jedanput vam ukazujem na činjenicu da poslanici SRS ne odustaju od svog zahteva.
Pozivam vas da zatražite od ministra Dinkića izvinjenje. On ima više načina da to učini, bezbroj ih ima. Može samo da kaže – preterao sam, prekardašio sam. Nije to strašno. Svako od nas to u nekom trenutku kaže i izgovori. I možemo normalno da nastavimo, da ne biste išli sa teorijom zavere i pričom kako je neko imao tajni sastanak sa žutima, pošto sam i to čuo, pa će da napuste Skupštinu da bi ne znam šta uradili ili ne znam kako.
Ne, mi to ne radimo. Imamo svoju politiku, politiku SRS, politiku koju podržava najveći broj građana Srbije. Ne ugledamo se ni na DS, niti na bilo koga drugog, ali tražimo, i niko ne može to da nam zabrani, da nas ne tretirate ovde kao pse.
Ako moramo da trpimo u pojedinim medijima i da imamo tretman kao psi, da se tako odnose prema srpskim radikalima, gde svaki društveno-politički radnik koji glumi novinara misli da je mnogo pametan i najpametniji, kada bukvalno kao uličnog psa tretira nekog gosta iz SRS i onda kaže – jeste videli kakav sam profesionalac i koliko sam objektivan.
Svakog dana se služe bezumnim lažima, pa će da prave priloge na svojim televizijama, koje su stekli još u vreme JUL-a, kada su bili najveći žuti, a danas su najveći G17 ili ne znam šta, pa će da prave priloge kako radikali preko policije, verovali ili ne, zovu građane druge nacionalnosti na informativni razgovor.
Vi se pitate, gledate taj program, ljudi da li ste vi normalni. Ne govorim vama, nego onima koji to prave. Pitate se kakvi ovo ludaci rade, koji su to ludaci, ko su ti ljudi, kakve veze sa policijom imamo, kakve veze sa izvršnom vlašću.
Kaže: poslala saopštenje Demokratska stranka. Onda ih pozovete i pitate – da li to znači da mogu da pošalju saopštenje da sam uzeo ovaj televizor i gađao predsednika Skupštine, ako nije bilo kamere ići će saopštenje, pa će praviti priču i o tome.

Sve može u ovoj zemlji. Može u ovoj zemlji juče da se napiše: prvi put na lokalne izbore idu pod imenom Srpska radikalna stranka – Tomislav Nikolić, nema Vojislava Šešelja.
Onda se pitate, kako vas nije sramota da budete toliko bezobrazni i bezobzirni lažovi. Sve vreme na lokalne izbore idemo kao Srpska radikalna stranka – Tomislav Nikolić, da ne bi iz Haga za svake raspisane izbore morali da dobijemo originalni potpis.
Na parlamentarne izbore idemo sa listom Srpska radikalna stranka – dr Vojislav Šešelj. Lažima nema kraja, lažovima nema kraja, ljudima koji će da potcenjuju Narodnu skupštinu i narodne poslanike.
Poštovani poslanici iz G17, da li vidite ljudi moji da su oni u stanju da kažu da čovek koji nije završio jedan razred osnovne škole, ali nije radnik; mnogo volim ljude koji su neškolovani, ali rade, vredni su, marljivi, doprinose ovoj zemlji mnogo više nego mi.
Ne, nego ovaj – ''lezi lebe da te jedem'', koji nikada u životu ništa nije radio, mnogo je pametan po tome što će da kaže – Albijanić je ružan, Vučić je glup, Aligrudić je najgori na kugli zemaljskoj, a Marković je potpuni ludak i onda je on najpametniji na svetu.
Vama je smešno. Pozovite, gospodine predsedniče, Mlađana Dinkića da se izvini narodnim poslanicima, da se izvini građanima Srbije, jer ovo nije bilo upereno protiv osobe sa kojom možete da kažete da je u političkom sukobu. Mogao je da izađe i da kaže: ti si Tomislave Nikoliću takav i takav, ti si Aleksandre Vučiću takav i takav.
On je za sve naše birače, građane Srbije, za sve poslanike u Narodnoj skupštini, koji su hteli da ga kritikuju, rekao da su barabe i primitivci. Molim vas da to učinite, jer ova skupština je do sada, do ovog trenutka, uz sve naše sukobe, uz sve što smo imali jedni drugima da kažemo, funkcionisala mnogo bolje nego ona u prethodnom sazivu. Molim vas, gospodine predsedniče, da to učinite, vidite koliki napor ulažemo i želimo da vam kažemo da bi to bilo dobro za ovu skupštinu i za našu zemlju, u celini.
Još nešto, nisam čovek koji, a svi naši poslanici će govoriti o tome, ko su i šta su, i ne beže od toga, koji će da plače i da kuka, koji će ne znam šta da kaže zbog toga što mu je neko nešto rekao. Ne samo da neću da prihvatim i ne mogu da prihvatim da mi Mlađan Dinkić bilo šta kaže, posebno ne on, da govori da smo barabe itd, ne samo zbog sebe, već i zbog svoje porodice i zbog onih koji neće dozvoliti da ih Mlađan Dinkić na takav način naziva i zato što je on ministar kojeg je birala Narodna skupština.
Ove muke možete da prekratite, gospodine predsedniče. To je samo sujeta jednog ministra, ništa više od svega toga, apsolutno ništa više. Očekujem da se danas u toku dana ovde pojavi ministar Dinkić, da uputi izvinjenje.
Nećemo se vraćati u odbore Skupštine Srbije dok se to ne desi i u to možete da budete sigurni. Možete opomenama, možete na sve načine da nas poizbacujete iz Narodne skupštine, da uradite šta hoćete, da ostavite Skupštinu bez SRS, sve možete gospodine predsedniče, ali onda razmislite dobro o tome na šta će ova skupština da liči, kakav će joj legitimitet biti, razmislite i kakav će joj legalitet biti.
Sve dok su u ovoj sali poslanici SRS, legitimiteta u Narodnoj skupštini ima, a onda je pitanje da li ćete imati legitimitet, a sigurno je da nećete, a veliko je pitanje i teško da ćete moći da odbranite tezu da uopšte postoji bilo kakav legalitet.
Mi u SRS, završavam sa tim, neću da vas maltretiram dalje gospodine predsedniče, znam koliko vam je teško da mi izreknete opomenu, nisam ni izašao sa namerom da ovoliko dugo govorim, ali hoću ovo da vam kažem, to sam više puta ponavljao sa ove govornice.
Gospodine predsedniče, mi koji u ovoj skupštini predstavljamo SRS, mogu samo ponekad kada Toma Nikolić nije ovde da govorim u ime te poslaničke grupe, samo malo gospodine Aligrudiću, završavam odmah. Dakle, u ime tih poslanika, mogu da vam kažem jednu stvar, a to je da nemamo ni drugu skupštinu, ni drugu zemlju, rezervnu otadžbinu i za svoju zemlju ćemo u svojoj skupštini da se borimo.
Ako budete u stanju da nas izbacite iz odbora, da nas ovakvim postupcima sklanjate iz najvišeg predstavničkog tela, onda razmislite šta ste to sve učinili, šta ste to sve napravili pa da u tome možda i uspete.
Ali, onda vam kažem jednu stvar, kako se danas smeškate, smejuljite i kako mislite da je sve lako, samo vam jednu stvar govorim, mi u SRS nikada na silu nismo dolazili na vlast, niti ćemo i danas vam to ponavljam.
Nikada nećemo da dolazimo tako što ćemo motkama da lupamo prozore, spaljujemo skupštine, da vas jurimo, linčujemo, izbacujemo, kao što ste to vi nekada činili, ali vam kažemo jednu stvar, bude li tako, budete li se tako ponašali, tražićemo miran način kako tome da se suprotstavimo, nemojte ljudi, nas naša politička snaga ne uzdiže.
Ne ponašamo se bahato i osiono prema vama koji ste mnogo manji u političkom smislu od nas. Mi sa vama razgovaramo, razmenjujemo argumente. Ne terajte nas da pokazujemo koliko ima radikala u Srbiji, koliko ima ljudi za promene.
Ako nas naterate da vam to pokažemo, da pozovemo ljude na bilo koje mesto, a da to bude pre 24. februara, plašim se da će vam biti mnogo teže nego što je to danas, a to ne radimo baš zato da bismo uvek stvari držali pod kontrolom i da nikada naše političke rasprave ne bi prešle na ulicu.
Kao što sam rekao, imamo samo jednu otadžbinu, rezervnu nemamo, ali vodite računa o tome šta radite, vodite računa, jer građani Srbije neće više ovo da trpe. Na jedvite jade sputavamo ljude koji traže proteste, koji traže demonstracije, kojima je dosta bahatosti, oholosti i osionosti vlasti.
Kada su neki papiri falsifikovani, mi vam kažemo – jeste, moralno bismo glasali za izbacivanje onih poslanika. Ni to ne umete da cenite. Imamo više hrabrosti i morala od vas da to u lice saopštimo svima i da ne krijemo, iako ste naši politički protivnici.
Da li je to vaš način? Da kažete barabe, zato što moralno istupamo, zato što kažemo da je važniji moral i pravda nego bilo šta drugo? Gospodo, mislim da je došlo vreme da to shvatite, da se uozbiljite i da vidite da se ne ponašamo u skladu sa ličnim ili stranačkim interesima sa vremena na vreme, već da pratimo jednu nit i političke pravednosti i istinskog političkog morala.
Molim vas, gospodine predsedniče, da pozovete Mlađana Dinkića da se izvini Narodnoj skupštini Republike Srbije, da se izvini narodnim poslanicima SRS, građanima Srbije, koji su ih birali, a onda odmah iza tog izvinjenja neka izvrši najžešći napad na SRS, neka kaže šta hoće, ali neka ne vređa građane koji su za SRS glasali, jer tih građana koji su glasali za SRS i onih koji bi danas da glasaju, ima u najmanju ruku osam, devet ili deset puta više od onih koji bi da glasaju za njega, a mi kažemo da i dalje veoma veliki broj ljudi koji bi za njega glasao i ne potcenjujemo taj broj birača.
Uostalom, želim da vam ukažem na to da su u nedelju lokalni izbori u Bačkoj Palanci. Mnogo ste se angažovali. Neki lažu na svojim televizijama, pričaju sve i svašta, obećavaju građanima, i iako su na vlasti u Vojvodini, nisu to ispunili, ni ne pada im na pamet da ispune.
Unapred vam kažem – sačekajte te rezultate, pa ćete videti ko su barabe i primitivci i videćete kako će građani Bačke Palanke na ovim izborima u nedelju da vam pokažu šta misle o vama koji ih nazivate barabama i primitivcima, a koga smatraju najvrednijim, najboljim, najpoštenijim i najčasnijim u Srbiji.