I onda je mamut zavio čokoladu. Izvinite, gospodine predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, ne mislim da ste vi o tome odlučivali.
Želeo sam da upoznam građane Srbije i izvinite što sam promašio temu i što nisam govorio o rehabilitaciji, a niste u pravu za ovaj poslednji deo. On se upravo tiče zakona o rehabilitaciji i zato ste me na pogrešnom mestu prekinuli.
Još jednom pozivam ministra Stojkovića da mi odgovori po čijem nalogu su dobile otkaz supruga i ćerka Jova Đoga.
Samo me zanima gde je moral onih ljudi, završavam gospodine predsedniče, koji bi za svaku sitnicu napravili televizijsku i novinsku priču, a nisu pitali nikoga od članova te porodice, koji su se to zločinci drznuli da im oduzmu pravo na rad, da im oduzmu mogućnost da žive životom normalnih i običnih ljudi, a čija je krivica nikakva, jer im ni vi niste ustanovili ni krivičnu prijavu, ni optužnicu, niti bilo šta drugo.
Očekujem, jer neko u Srbiji mora da pruži odgovor na to. Ne znam ko će ako vi nećete da pružite odgovor na to. Znam da se neki tome raduju, pretpostavljam da se vi tome ne radujete, ne ličite mi na takvog čoveka, ali nam bar kažite onda o čemu je reč. Kažite nam ko su ti zlikovci koji takve postupke sprovode, a za ove kofer-majstore znamo ko su ti zlikovci, zna i narod i znaće narod kako to da reši.

Dame i gospodo narodni poslanici, zanimljivo mi je da vidim predstavnike vlasti kako žure da završe sednicu. Mislio sam da se ponosite predlozima zakona koje ste stavili pred narodne poslanike u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Imate pravo, gospodine predsedniče, možete da završite i da kažete imate 10 minuta, oni nisu u sali, jer nam je bilo potrebno 30 sekundi da u salu uđemo. Možete to da uradite, ali nije u skladu sa dobrim običajima, nije u skladu sa običajima ove Narodne skupštine, zato što ste znali da želimo da iskoristimo preostalih 10 minuta, bez obzira na to da li se vama naša diskusija dopada ili ne. Samo sam želeo da vam ukažem na činjenicu da je to bilo krajnje nekorektno, jer ste možda razmišljali da će time neko da nanese štetu političkoj partiji kojoj pripadate.

Ali, ne treba mi čak ni vaš odgovor po kojem ste vi najobjektivniji na svetu ili ne znam ni ja šta, tako da sam izašao samo ovo da kažem da ljudi znaju da smo imali još šta da kažemo.

Doneo sam ovde, pošto ste video sam juče nešto pretili i pokazivali, da vidite koliko je ovo debelo. Ovi papiri, ove fascikle, e, tu ima oko 525 strana, 525 strana kriminala i lopovluka.

Sve je pretočeno u krivične prijave, 525, ne jedna, ne dve, ne pet, to može svako, ne 10, ne 50, 525 strana. Ne smeje se, vređa gospodin Albijanić na najgori način, čudi me da ne vidi predsednik Narodne skupštine. A ja se smejem tome, smejem se. Pa rekao mi je, evo zbog gledalaca, zbog građana koji prate rad Narodne skupštine, gospodin Albijanić pokazuje da sam lud, da nisam normalan.

Možda ste, gospodine Albijaniću, vi u pravu, možda sam i ovakav, možda sam i onakav, i lud i nenormalan i kakav god hoćete, ali 525 strana o lopovluku i kriminalu i korupciji da nakupite, bogami, to dokazuje da niste ni ludi ni nenormalni, nego da ste baš ono što vam je lepo saopštila Vjerica Radeta. Hvala vam najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo je bio najavljen ministar Bubalo, trebalo je on da dođe, a onda je naknadno stigao papir sa izmenom i rečeno je da će doći ministar trgovine i turizma da nam obrazloži ovaj zakon.
Da ljudi ne bi mislili da mi ovde razgovaramo o nekom temeljnom zakonu koji rešava suštinska pitanja i suštinske probleme zadruga i zadrugarstva, ovaj ceo zakon, koji se sastoji od tri člana, mogli ste da smestite u jedan član. Nikada ne bi morala Vlada Srbije, da je imala bilo kakve mogućnosti u skladu sa Ustavom Srbije, tehnički bi to menjala, pošto nije, onda je zato donela ovakav predlog pred Narodnu skupštinu, računajući – hajde, to ćemo brzo da završimo i niko ni o čemu neće da govori.
Kaže se da dolazi do sve većih nekontrolisanih spekulantskih radnji i otimanja, odnosno krađe društvene imovine iz zadruga.
Vidite, vi hapsite Mladića, hapsite svakog ko vam padne na pamet, ko se ikada video sa njegovim sinom, pošto smo i tu informaciju dobili, a nisam znao da i među vama ima vojvoda. A i ne liči na vojvodu. A vi ste lord? E, takva nam je i država. (Šta li vam Tijanić dođe u toj podeli? Dvorske lude su, za one koji ne znaju, intelektualci.)
Dame i gospodo narodni poslanici, želim da govorim o onome što se zbivalo u našoj zemlji od onoga što neki lažno nazivaju od demokratskih promena, a u stvari od trenutka kada je počela velika pljačka, jer do tada je bilo prikrivene, ovakve i onakve, od tada je krenula velika neskrivena i otvorena pljačka društvene i državne imovine.
Govoriću u skladu sa činjenicama i sa presekom stanja koje je radio ekspertski tim SRS, te ćete čuti neke interesantne podatke o našoj poljoprivredi, o zadrugama i o svemu drugom. Ono što je danas za našu zemlju najznačajnije kada govorimo o napretku naše proizvodnje, poljoprivredne i industrijske, a nema je, u padu su, mi ne možemo da dostignemo 1990. godinu ko zna koliko još vremena.
Ovaj podatak biće vam alarmantan: broj stoke u Srbiji krajem 2005. godine isti je kao 1910. godine, ne znam da li ste imali taj podatak. On dovoljno loše govori u kakvom stanju se nalazimo. Od svega 25.000 kombajna i 420.000 traktora, uz prosečnu starost od 18 godina, posledice su sve niži prinosi po jedinici površine. A svake godine, pre svega zbog nedostatka odgovarajućeg podsticaja gotovog novca i povoljnih kredita kojima se hvalite, svakodnevno ostaje neobrađeno gotovo 200.000 hektara zemlje, to dovoljno govori šta sve Srbija propušta. Na taj način svaki proizvod postaje sve skuplji i nekonkurentniji, kako na domaćem tako i na stranom tržištu.
Vlada Srbije trebalo je da se pojavi sa merama zaštite domaće proizvodnje. Trebalo je da kažu kako uvode potrebne standarde, dobijanje potrebnih sertifikata npr. za klanice, mlekare itd. kako i kojim merama će da spreče uvoz genetski ili na drugi način nekvalitetnih i neodgovarajućih proizvoda za ljudsku i životinjsku ishranu. Takođe, cenovna politika je ostavljala i ostavlja ogromnu štetu na razvoj poljoprivrede, a o tome nismo čuli ni jednu jedinu reč.
Takođe, država je morala, a nije, da obezbedi premije za poljoprivrednu proizvodnju, koja iznosi po 30% recimo u Australiji, Kuvajtu i nekim drugim zemljama. Moramo postići proizvodnju za izvoz u visini od najmanje 15% od vrednosti planiranog izvoza. Iako je poljoprivredna proizvodnja, recimo, 2004. godine, a 2005. tek za nešto manje u našem bruto društvenom proizvodu sa 65%, dok je direktno učešće oko 26%.
Albijaniću, slušaj ovo, nešto da naučiš. Samo edukativno delujem na narodnog poslanika da nešto konačno nauči, moći će nešto pametno da kaže.

Dakle, izvozne subvencije se ukidaju, a navodno, više će pažnje kreatori naše ekonomske politike posvetiti modernizaciji i razvoju sela uopšte. Evropska unija sa 500 miliona stanovnika, nešto manje, daje subvencije za poljoprivredu u visini od 127 evra, dok u našoj zemlji sa devet miliona stanovnika, pošto neki već izbacuju Kosovo i Metohiju pa zato računaju sedam miliona, iznosi nešto više od 20 evra. Pogledajte na kom smo nivou i kako poljoprivredni proizvođači mogu da rade i funkcionišu.
U Evropskoj uniji, kao i u SAD, ali i u mnogim drugim zemljama koje sa njima nemaju nikakve veze i koje nisu na tom stepenu razvoja, postoje posebni kanali za subvencionisanje poljoprivrede, ne samo u obliku zajedničke poljoprivredne politike, te stoga posebno licemerno deluje reforma naše poljoprivredne politike koja isključuje mogućnost da se u zemljama novim i budućim članicama, a da ne govorim o nečlanicama, u određenom roku razvija međunarodna konkurentna proizvodnja u ovom sektoru. Namerno se i smišljeno razara poljoprivreda kao primarna grana privrede u našoj zemlji i kao naša razvojna šansa, po svaku cenu, da ni na koji način ne bismo mogli da ostanemo i budemo konkurentni na evropskom i svetskom tržištu.
Čak na osnovu Berlinskog sporazuma Francuska i Nemačka, zemlje jezgra Evropske unije, koje su odavno svoju poljoprivrednu proizvodnju učinile međunarodno konkurentnom, predložile su da se direktna pomoć poljoprivrednim proizvođačima Unije u periodu od 2007. do 2013. godine gotovo zamrzne na nivou iz 2006. godine, zbog budžetskog dela rešenja ovog predloga, smanjenje i izdvajanje iz budžeta za pomoć poljoprivredi, ali istovremeno njegovo povećanje u sporijem ritmu od stope rasta inflacije. Mi iskazujemo iskrenu sumnju da će taj sporazum ikada zaživeti.
Nismo napravili domaću razvojnu banku i o tome govorimo, uništen nam je kompletan bankarski sektor, uništen, opljačkan i pokraden. Neki su političkim merama direktno, banke ugašene, zatvorene, a neke se prodaju po neuporedivo nižim cenama od tržišne. ''Komercijalna banka'' u Rumuniji, da kažete da je bila tri puta veća ili tri puta moćnija nego što je to ''Komercijalna banka'' danas u Srbiji, prodata je 3,4 milijarde dolara. A znate za koliko predviđaju i hoće da prodaju ''Komercijalnu banku'' u Srbiji? Za 270 ili 280 miliona!! Računajte samo koliko desetina ili stotina miliona neko misli da strpa u sopstvene džepove. Kao i u svemu drugom.
U svemu drugom glavna politika naših ključnih političara jeste kako i koliko će njihovi džepovi da budu dublji, odnosno koliko će, pošto to u džepove više ne može da stane, da podstaknu, odnosno u kamione da natovare para.
Naravno, osnovni zahtev stranih kupaca i strateških partnera u ovom domenu jeste ukrupnjavanje proizvodnje, odnosno stvaranje novih kooperativa, kao i konsolidacija postojećih. To su strani kupci. Najčešće imamo primer ''Salford'' investicionog fonda koji je došao, uzeo, ako se ne varam, sedam ili osam mlekara u Srbiji i oni su sve to stvarali kupovinom više preduzeća u državnoj svojini, međutim, bez potrebnih ulaganja u smislu modernizacije, promene strukture i specijalizacije proizvodnje, kao i stvaranja međunarodno konkurentnog proizvodnog sistema za različite proizvode.
Izvrši se bukvalno minimalna reforma, minimalna modernizacija sa otpuštanjem radnika, a zatim se ide na skuplju prodaju od onoga kako je to učinjeno sa prethodno državnim ili društvenim kapitalom. Neko će reći da za to služe investicioni fondovi, zato se na takav način ponašaju i u svim drugim zemljama sveta, ali ja na to moram da kažem da smo imali zakonske uslove kojima bismo obezbedili neuporedivo veću sigurnost za radnike, za zaposlene, ali smo mogli da obezbedimo neuporedivo bržu i ozbiljniju modernizaciju nego što je to danas slučaj.
Da vam ne pričam koliko imamo razliku zbog nedostatka ozbiljnih mera u poljoprivredi, nesubvencionisanja i nepomaganja onoga što bi trebalo da bude naša razvojna šansa, jer je o tome trebalo da govori ministar Dinkić, a ne samo o tome kako su sve pare koje su dolazile služile za pokrivanje budžetskih deficita, a od razvojnih šansi nema ničega. Na kraju će ovaj novac koji je izdvojen za investicije ići najvećim delom na socijalne fondove ili na pokrivanje socijalnih potreba, koje su nesporne takođe, ali od novih razvojnih šansi Srbiji ne ostaje ništa.
Ne treba da vam kažem koliko je proizvodnja mesa ili koliko je prinos pšenice u razvijenim zemljama viši, 2,3 - 2,7, čak i tri puta, nego što je u našoj zemlji, a po potrošnji đubriva smo među poslednjima u svetu, sa samo 40 kilograma po hektaru. Mi u svemu zaostajemo, osim u onome kako i na koji način da se opljačka ono što su ljudi stvarali decenijama, godinama, što je ostajalo i opstajalo na ovakav ili onakav način kao državna ili društvena svojina.
Sam Predlog zakona je priznanje Vlade da se u prethodnom periodu namnožio broj štetočina, namnožio broj onih koji špekulantskim radnjama pokušavaju da se dočepaju društvene imovine, pokušavaju da to otmu i onda jedan im služi za lično bogaćenje, a iz toga niko nikakve koristi ne može da ima, prosto zato što nema modernizacije, nema ozbiljnih reformi, nema ozbiljnih ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju.
Mi smo danas slušali o tome kako u Srbiji sve cveta, kako smo mi ne visoko zadužena zemlja, visoko smo zadužena, a ne srednje zadužena zemlja.
Slušali smo o tome kako će u Srbiji tek da poteku med i mleko, a do sad su tekli pomalo, a sad će da poteku ne u potocima, već u rekama i morima, ima da se izlije prava poplava meda i mleka na građane Srbije. Kao što su govorili poslanici SRS to, jednostavno, nije realno. Niko od nas nije ni blesav, ni glup da vam govori da ste vi za sve krivi ili da ste vi za sve odgovorni – pa ćemo sada u svakom trenutku da kažemo da je to jedino vaša krivica. To se sistemski dešava već od 70-ih i 80-ih godina. Nedostaci su prikrivani na različite načine.
Naravno da od 90-ih godina dolazi do velikih kriza i do velikih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, Srbija to mora da oseti. Ali ono što jeste naš problem to je što nema dovoljno ozbiljnih mera kako, na koji način i šta mi to sve treba da uradimo. Ja sam spremio ovde i zato mi je žao...
Nije sve u redu zato što mi govorite sve vreme iza leđa i zaista me dekoncentrišete. I nemam nameru da vam ovo kažem zbog toga što želim nekakav politički poen da dobijem, računam posle minut završićete, ali ne završavate, a čujem vas kako razgovarate.

Čuli ste šta mi je rekao vaš stranački kolega, da sam lud ili da nisam normalan. Zamislite nekog ludaka koji će još da bude koncentrisan, a da mu sve vreme pričate iza leđa.

Hvala vam, gospodine Markoviću, veoma sam ponosan što mi gospodin Albijanić nije stranački kolega, a narod će proceniti ko je i kakav je ko. Niko srećniji nije od mene što smo na potpuno udaljenim političkim polovima, tako da pretpostavljam da su nam osećanja zajednička.
Dakle, nismo mogli da čujemo kako i na koji način će Srbija, sem prazne priče kako je na dobrom putu, pa su se neki uznemirili zbog toga što je neko rekao da ne znamo koji je to put, da ne znamo šta to znači, sem te prazne priče i onoga što ste već Bogu ocu dojadili. Svaki dan tobož neke razgovore nastavljate, nešto mnogo važno se dešava, tobože, evo ga, sastala se neka Miščević, sastao se ovaj, sastao se onaj, ne znam na koji način sa ne znam kim i šta je rezultat svega toga?!
Da li ima neki rezultat, ministre, za sve to? Gde je taj rezultat? Hoćete da vam ja kažem? Sada sam dobio poruku, čujem neku trojicu momaka drugova sina Ratka Mladića, da su sina uhapsili!
Da li ima nešto da je narodu bolje? Ima, da su u Jagodinskoj pivari danas ljudi morali da brane svoju fabriku; i ne znaju ni od koga ni na koji način, ima 15 povređenih 30 uhapšenih. Da li ima nešto da je dobro za narod? Da li ima negde nešto da će ljudi da žive bolje? Šta će građani Srbije da imaju od ovoga? Hoćete li da vam ja kažem zašto se ovo donosi? Ne zbog ovoga. Ovo se donosi da bi potpuno bila partijsko-politička kontrola i da bi sve išlo preko Agencije za privatizaciju, i ono što do sada nije išlo na takav način. Da li je bilo pljačke? Da, bilo je! Sada će da bude još više!! To je jedini mogući razlog, nikakav drugi i ni za šta drugo ne postoji. Samo sam čekao da se osnuje još jedna posebna agencija – ovde piše da je to agencija nadležna za poslove privatizacije.
A ja čekam da se napravi još jedna agencija, da još neko opere malo para i da se time reše problemi. Mi smo doneli ovde ono što su ekonomski eksperti srpskih radikala pisali oko naših problema i o tome sam hteo da govorim, pa su me sprečili. Iskoristiću deo onoga što govore stranci, koje toliko poštujete, o ekonomskim problemima, neću o političkim.
Recimo, Đulijano Amato, predsednik Međunarodne komisije za Balkan, nedavno kaže da je nivo nezaposlenosti daleko iznad nivoa tolerancije. U Srbiji i Crnoj Gori broj stanovnika ispod linije siromaštva je oko 30%. Stopa nezaposlenosti 33%. A onda je komentarisao i ono o čemu mi stalno govorimo, da vidite samo koliko nas poštuju ti kojima se oni hvale, s vremena na vreme, pa kaže: najveći problem je visok stepen korupcije. Sad slušajte njegov primer, da vidite samo da to ne govore srpski radikali, naveo je činjenicu da je osnovni moto privrednika u Srbiji, osnovni princip – ko prvi stigne, prvi ugrabi. Ima u srpskom jeziku nekoliko lepših reči i nekoliko lepših rečenica, ali mislim da dovoljno slikovito prikazuje kako i na koji to način u našoj zemlji danas funkcioniše.
Imamo industrijsku proizvodnju, a to nema baš veze sa tržištem. Tačno je, bilo bi dobro kada bi se prepustilo tržištu i ako ne može sve da se ostavi laissez faire ekonomiji. Ali nije u pitanju tržište, već je u pitanju kriminal i korupcija, a ne tržište, što ne znači da kod njih toga nema. Naravno, ima u svakoj zemlji na svetu i ne optužujem vas ja za sve što se dešava, jer prosto nisam od onih koji će kada padne kiša da kaže da mu je kriva vlast, kao što je vama kriva za sve SRS. Vi kada vladate, ne vi lično, nego govorim o vašoj vlasti, kada vladate na bilo koji način, kada bilo koji problem imate, vama su krivi srpski radikali.
Industrijska proizvodnja naravno stagnira, iznosi svega 45% industrijske proizvodnje iz 90-te godine.
Privatizacija nije dovela do povećanja međunarodne konkurentnosti privrede, oporavka domaće proizvodnje i rasta zaposlenosti. Prihodi od privatizacije su, kao što smo danas čuli od ministra Dinkića i to je jedina istina koju je izgovorio, zaista, išli za pokrivanje javnih rashoda, a uopšte nisu išli u razvoj.
Naš ključni problem za sutra koji ćemo imati, za bilo kad u budućnosti, jeste što strateški za razvoj nije ništa urađeno.
Koji su to naši problemi danas u Srbiji? To su: pad industrijske poljoprivredne proizvodnje, nepostojanje konkurentnosti industrijske poljoprivredne proizvodnje na domaćem i stranim tržištima, nedovoljne i neisplaćene subvencije za poljoprivrednu proizvodnju i izvoz, pad spoljnotrgovinskih aktivnosti, od toga veštački pad uvoza zbog PDV-a na tom osnovu de jure neiskazana, ali de facto postojeća neprihvatljivost, nepokrivenost uvoza izvozom na nivou od 25-30%, stagnacija izvoza na niskom nivou i spoljnotrgovinski deficit, izuzetno brza i neplanska liberalizacija koju nisu pratila vancarinska ograničenja uvoza, previsoka poreska opterećenja, restriktivna monetarna politika, preskupi krediti za podsticanje privrednih aktivnosti, fiksni i veštački devizni kurs, visoka javna potrošnja, inflatorni pritisci na likvidnost ekonomskih subjekata, pogoršanje strukture monetarne mase M1, bankarski sistem, uništene domaće razvojne banke i kvaziinostrane banke, koje imaju status domaćih banaka, držanje deviznih rezervi u stranim bankama, izostanak restrukturiranja velikih državnih ekonomskih preduzeća i ponovo, sedamnaesti od ovih velikih problema, visok nivo korupcije. Ekonomski problemi naše zemlje nisu od danas.
U monetarno-kreditnoj politici imamo takođe velike muke od potpunije evroizacije privrede i stanovništva, do toga da mi jesmo visoko uvozno zavisni, tako da nijedna devalvacija do sada nije mogla niti može da proizvede pozitivne efekte, jer je uvozna zavisnost izuzetno brzo neutralisala pozitivne troškovne efekte devalvacije. S druge strane, veštački održavan kurs poskupljuje izvoz i pojeftinjuje uvoz. Restriktivne mere monetarne politike, o kojima sam govorio, Narodne banke Srbije...
(Vladimir Homan, sa mesta: Vreme.)

Nije u tome problem, govorio sam o nečemu što nije imalo veze ni sa politikom, niti sam vas vređao, niti bilo šta drugo. Smetalo vam je i to. Vama smeta sve što vam čovek kaže. Ne morate da mašete rukama. Slabije vidim, da vam pravo kažem, imam minus jedan, ali dovoljno vidim koliko je vremena.
Vama ni naočare ne mogu da pomognu da vidite ni gde je Srbija pod vama otišla ...

Gospodine Markoviću, ja ću da raspravljam sa kim ja hoću, a ne sa kim ćete vi da mi kažete.
Sada ću da vam kažem nešto, nastaviću da govorim u okviru onog vremena koje ima SRS, nije mi nikakav problem, mogao je bar da sačeka da završim rečenicu.
Nećemo glasati ni za ovaj zakon, kao ni za sve druge, zato što vi ne znate šta je strategija, ne znate i ne vidite Srbiju u budućnosti. Jedino gde vidite Srbiju to vam je od 1. do 5. aprila, od 5. aprila do 30 aprila, do 5. maja, do 30. maja, opet, a i kad budete završavali najprljavije poslove i ako ih ne daj bože završite, opet ćete da imate nešto od maja do maja, a ostajaćete i opstajaćete na vlasti po svaku cenu i za sve ćete da okrivljujete SRS iz samo jednog razloga, što će taj circulus vitiosus što bi jedanput taj začarani krug nameštanja tendera, licitacija, aukcija, ljudi koji su apsolutno nesmenjivi u raznim privrednim komorama, sportskim udruženjima, klubovima, kulturnim institucijama i u svemu drugom, mora bi da se prekine jedanput. Zato što bi to lopovsko kolo moralo jedanput da bude prekinuto. Zato nećemo ni za ovaj zakon da glasamo.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije ovo danas prvi put da poslanici vlasti napadaju Natašu Jovanović. Nisam izašao zato što je Nataši Jovanović potrebno da je neko brani, kako se danas odbranila, eno Albijanić se još nije oporavio, još dva neće.
Izašao sam zbog nečeg drugog da vam kažem nekoliko reči. Kažete, vi ste stručnjak za rudarstvo, vi ste stručnjak za poljoprivredu, vi ste stručnjak za to planiranje, izašla kao stručnjak. Ona je izašla kao predstavnik naroda, kao ono što narod vidi i oseća. Ima majku na selu kod koje ide, pa i danas ako treba i kopa i plevi i sve što treba od poljoprivrednih radova da obavlja, što ne sme da govori što obični ljudi osećaju, što ne treba da govori to.
To što Nataša Jovanović sedi ovde po ceo dan, za razliku od vas, pogledajte, ima šest poslanika većine i moram da priznam, sedam, od toga je šest iz G17, najrevnosniji ste iz vlasti, moram da vas pitam, šta vam smeta u tome, kamo lepe sreće da su svi narodni poslanici kao Nataša Jovanović i da se trude i da rade svoj posao. To je suština, a ne da o tome govorite na posprdan način ili pokušavajući nekoga da ismevate. Time o sebi govorite, a ne o njoj.
Ona će da govori kao predstavnik naroda, kao obična žena koja zastupa svoje komšije, prijatelje, sve ljude koje sreće onako kako su je ljudi izabrali i u skladu sa programom SRS. Taj trud zaslužuje poštovanje, zato je ljudi vole, i koji se slažu i koji se ne slažu, zato što vide da se bori za svoje principe i za svoje ideje.
Vidite, dok se ona bori i mnogi drugi poslanici SRS, a zarad javnosti, trenutno je u Narodnoj skupštini Republike Srbije tri-četiri puta više poslanika SRS nego svih ostalih zajedno. Doneo sam da vam pokažem čime se bavi Boris Tadić. Boris Tadić, dame i gospodo... Oprostite, gospodine predsedniče, pokazaću posle i vama. Vidite, Boris Tadić je napravio, kaže, ponovo, pa sada Topalovići (pokazuje plakat), tu smo, kaže maratonci trče počasni krug, mnogo su pametni, a potpisao se Boris Tadić, kao što vidite. Ne znam da li ga je savetovao savetnik za fekalna pitanja Nebojša Krstić ili ne. Tu smo mi, Toma Nikolić i Aleksandar Vučić.
A sada imam nekoliko ozbiljnih pitanja i na kraju ćemo malo i da se našalimo. Ja na svoj račun.
Da li vidite kako ih reklamiramo, pošto oni ne vole da rade ništa, pa da pokažemo narodu Srbije šta je ono što rade. U trenutku kada teku razgovori o Kosovu i Metohiji, u trenutku kada imamo milion problema u zemlji, narod nema hleba da jede, na šta oni troše pare! Uzimaju plate ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, uzimaju plate od građana Srbije i te plate troše, evo, na ovo.
Namerno sam izdvojio da bih na svoj račun pravio šale, stavili su, evo vidite, gospodine predsedniče, kakvu su mi lepu sliku stavili, napisali ''Mirko''. Baš mi je lepa. ''Mirko'' napisali. Da li su oni gledali kraj tog filma, šta njima ''Mirko'' radi na kraju filma. Izgleda da nisu odavno to videli.
Poštovani građani Srbije, pošto smo se malo našalili, ovo je slika i prilika predsednika Republike. Eto čime se on bavi. To je jedini posao kojim se oni bave.
Da li znate šta su uradili? Pošto su mislili, valjda, kako su nekome sada naneli, ne znam, kakvu štetu, pitam se što me zovu onoliki, silni novinari pre dan, dva, tri. Kažem, na njihovom sajtu objavljeno. Jok. Oni pripremu već uradili.
A da li ste videli šta smo im napravili? Sada, kao, to je, da li ste videli šta rade predsednik i stranka predsednika Republike!!
Troše milione mesečno, primaju od građana Srbije i nisu ušli u ovu salu! Ne ulaze u salu. Jedino građani Srbije ih plaćaju, a oni taj novac uzmu i štampaju ovakve plakate. Baš im hvala, daću im ja, imam još jednu lepšu sliku, ova mi je, ovako, druga po lepoti.

Šta me molite sada ...

Hoću, gospodine predsedniče, mnogo ste ljubazni.

U pravu ste. Hteo sam da pokažem samo čime se bave i šta rade, pošto građani Srbije nemaju utisak i nemaju dovoljno znanja šta oni rade u toku dana, dok poslanici ovde rade i ostaju, svakog dana nekada do šest, sedam-osam uveče, a dođu ujutru rano u Narodnu skupštinu.
Oni ne rade ništa osim što gledaju kako će da potroše narodni novac.
Ne brinem ja za ovo, kao što sam rekao, neka se dobro čuvaju ''Mirka'', ali nevezano za ''Mirka'', taj ''Mirko'' će da goni, a ovaj ''Bili'', što su ovde nacrtali, i svi ostali, ima da ih gone za sve lopovluke koje su u Srbiji počinili i Tadićevi tajkuni na čelu sa Draganom Đilasom, koji je danas jedan od najvećih, a možda najveći tajkun u današnjoj Srbiji, moraće za svoj kriminal i korupciju da odgovaraju. Nadam se da će biti prilike kada će imati još više vremena, neće ih biti u Skupštini, neće raditi te ozbiljne poslove. Možda će negde da okopavaju kukuruz, u popravnim ustanovama. Siguran sam da će i tada raditi nešto neuporedivo korisnije za građane Srbije, nego što to rade danas.
Na kraju, sasvim sam siguran da baš u skladu sa ovim Topalovićima, nešto mi se svidelo, nadam se da nisu imali ružne asocijacije, pretpostavljam da nisu. Moram da vas obavestim, čovek koji je mnogo godina vozio Tomislava Nikolića tako se preziva, pa je poginuo, nažalost, a pretpostavljam da nisu to želeli na ovakav način da nekome stavljaju do znanja. Da im kažem, ako misle na ove Topaloviće iz filma, evo, obećavam im i preuzimam tu ulogu, u potpunosti, kako god hoće, to znači, sahranićemo ih politički i to vrlo brzo i do kraja, neka ne brinu.

Dame i gospodo narodni poslanici, uglavnom SRS, a ovim radikalima što idu na promociju u Lapovo, da napune sale, da im bude uspešna promocija knjige Vojislava Šešelja, a ostaloj gospodi i damama, narodnim poslanicima, ima ih ukupno petoro sem radikala, takođe, s poštovanjem.
Želim da nastavim ono što sam govorio, a što nema veze sa ovim žutim lopovima, nego što ima veze... da, da, kažem nema veze sa ovim žutim lopovima, nego ima veze sa onim što sam govorio o razvoju naše privrede.
Dakle, kao jedan od ključnih problema naših, a povodom onoga o čemu je jutros govorio ministar za finansije, Mlađan Dinkić, jasno je da nijedna zemlja istočne i srednje Evrope u tranziciji nije rešila problem nezaposlenosti isključivo prodajom preduzeća, već, pre svega, osnivanjem novih. Međutim, pošto je rizik ulaganja u Srbiji veliki, naravno, nerealno je očekivati da će stopa nezaposlenosti koja se kreće na nivou od oko 15 posto, čak i 17, početi da se smanjuje.
Rešenje leži, naravno, pored pomenutog smanjenja korupcije, i u otvaranju malih i srednjih preduzeća, o kojima smo danas već više puta govorili.
Problem je što Srbija nema nikakvu koncepciju razvojne politike, odnosno ne postoje zajedničke ekonomske strategije na nivou državne zajednice, i u samoj Republici Srbiji. Danas smo čuli da ni sami ne znamo koja je to strategija Republike Srbije, sem onoga da Srbija bude na ''dobrom putu'' i da oni o nečemu pregovaraju, a što sa suštinskim razvojem Srbije nema nikakve veze.
Najveći problem predstavlja tzv. strukturna nezaposlenost, kao i trajanje nezaposlenosti, jer je 70 posto nezaposlenih dugoročno nezaposleno. Sa ovakvom neoliberalnom koncepcijom budućeg razvoja studija zapošljavanja i studija o siromaštvu, koje su napravile MMF i Svetska banka, a nešto slično je pravila i Vlada Srbije, takođe neće rešiti problem, jer je u interesu međunarodne finansijske oligarhije da se povećava produktivnost sve jeftinije radne snage, što održavanje postojećeg nivoa nezaposlenosti ili njegovog povećavanja i te kako omogućavaju.
Takođe, posle 2000. godine uvedena je metodologija za računanje nezaposlenosti Svetske banke i MMF, po kojoj, ukoliko je pojedinac radio samo jedan sat u toku nedelje neće biti uključen u broj nezaposlenih, što je gotovo neverovatno, umesto da se ide na ispunjenje radnih sati.
Uz sve probleme koje imamo, posebno u poljoprivredi i u tome kako i na koji način bi trebalo razvijati mala i srednja preduzeća u oblasti poljoprivrede, nameštaja, konfekcije, pre svega proizvoda u nižim fazama prerade, jer se koristi jeftina radna snaga bez povezivanja i stvaranja malih i srednjih preduzeća viših faza prerade, odnosno čineći to samo deklarativno jedna je jedina celina nacionalnog proizvodnog sistema. Ako se tako nastavi nigde nećemo dogurati.
Interesantno je, takođe, nije dobro što nije ministar ovde, da se mala i srednja preduzeća u sektoru usluga podstiču samo sporadično i to u domenu turizma, na čemu bi trebalo, naravno, posebno insistirati u Beogradu, ali i u drugim centrima, dok se građevinarstvo, kao naša, i u prethodnom periodu pre 2000. godine, izuzetno propulzivna grana uopšte ne podstiče ni od stranih ni od domaćih institucija.
Uz sve to, kada se uzme u obzir, sve ono što sam malopre govorio o poljoprivrednoj proizvodnji, o zadrugarstvu, o pljački društvene imovine, o pljački državne imovine koja se nama svakodnevno odigrava, o tome kako imamo suštinsku stimulaciju uvoza i podsticanje rasta spoljnotrgovinskog deficita, Srbija ne može da bude na dobrom putu i ne može da ide napred.
Ovakvi zakoni, kakvi se donose, govore nasamo da Vlada Republike Srbije bez strategije radi na popunjavanju rupa, na rešavanju trenutnih problema na koje naiđe. To vam je kao kada vozite putem i imate deset velikih rupa, ali vi naiđete na jednu malu, a tih deset velikih su vam bile uočljive – hajde sutra ujutru da popravimo tu malu: stavićemo malo asfalta, malo betona, nije važno kog materijala, samo da se ta rupa usput zakrpi, a ove ostale koje smo uspeli da izbegnemo, nismo ni videli i nije nam čak ni važno što će ceo put da propadne, što će da nestane i što će biti potrebno mnogo više novca za rekonsturkciju. Tako se i naša država danas ponaša, na isti način. Nema nikakve vizije, nema ničeg ozbiljnog što neko vidi.
Jedina stvar u zemlji nam je, siguran sam da ste to primetili, kad ćemo nekog da hapsimo, kad ćemo nekog da isporučujemo, jer tada će sve da nam procveta. Ljudi, uhapsili ste protivpravno Slobodana Miloševića, oterali ga u Hag i šta nam je od toga bilo bolje?! Koliko ste ljudi protivzakonito hapsili i šta nam je bilo od toga bolje? Samo ekonomski da govorimo, da ne pričamo ništa o politici, da ne pričamo o moralu, da ne pričamo o pravu, da ne govorimo kakvi su to zločinački postupci za jednu državu, da govorimo samo o ekonomskom aspektu – šta je Srbija za to dobila? Ono na čemu vi insistirate, da se tom logikom služimo, koliko su građani Srbije zbog toga dobili novca u svoje džepove? Nisu dobili ništa! Dobili su produženje opstanka na vlasti onih koji su u tome učestvovali.
Vi vidite, na šta smo mi danas doveli pojedine medije, državne i privatne, da oni žale što bi neki Srbi, nekakav Mišković i ne znam ko još, ma kakvi da su, uopšte ne mislim o njima ni dobro ni loše, baš me briga, ali najveći je problem što bi možda Srbi mogli da kupe „Merkator“. Kažu – što će Srbi imati potpuni monopol u trgovini?! Znate zašto? Oni vole da to bude slovenačko. Oni idu u „Merkator“ dok je to slovenačko, a da to postane srpsko, onda im više ne bi bilo ''fensi'' da idu tamo.
Pogledajte, šta smo napravili od države. Pogledajte šta smo uspeli da uradimo. Ne krivim vas, krivim sve nas koji se ovim poslom bavimo i treba svi da se stidimo zbog toga, apsolutno svi. Da je Sredoje Mihajlov, da je Rafailović, da je bilo ko, kazaću da je bolje on, nego onaj Bavčar. Još ako ima taj kapital da to plati. Ne zbog toga što je meni draži Srbin od Slovenca, jeste draži, ne samo zbog toga, nego zbog toga kad se širite u regionu na takav način, vi dobijate ogromna tržišta za svoje proizvode i time podstičete i trgovinu i proizvodnju, imate ogromna finansijska sredstva koja se slivaju u vaše resurse, da ne pričam od poreza i svih ostalih fiskalnih dažbina.
Ne, oni krenuli u hajku i kažu da ne može da bude srpsko. Molimo vas, da ostane slovenačko po svaku cenu!
To mi danas imamo u Srbiji, kao i ovo o zadrugama, o čemu pričamo. Hajde na najbrži mogući način da se opljačka imovina, ali pošto nije išlo to pod našom kontrolom, ta pljačka, pod kontrolom ljudi iz Vlade Srbije, sada ćemo to mi da kontrolišemo. Imamo mi našu agenciju, preko naše agencije kontrolišemo sve. Tu tačno određujemo kako i na koji način, kako i koliko možemo da dozvolimo, kome da dozvolimo do kog dela da učestvuje u privatizaciju i da to sve bude apsolutno pod našom kapom.
Jedini smo sa ovakvim zakonom. Ministra ne interesuje, došao je da pročita dve rečenice iz obrazloženja, napustio je raspravu, ima pametnija posla?! Bubalo je tražio da ga ovaj zameni, pošto i on ima pametnija posla?!
Da li ima neki ministar da nam kaže koja su mu to pametnija posla sem da se pojave pred narodne poslanike u Narodnoj skupštini Republike Srbije, šta imaju važnije da rade, šta je to danas značajnije? Hajde da ovaj kaže da je jedan otišao u Rumuniju, ali šta rade ovi drugi? Vidim da onaj jedan nadziđuje tamo gde živi, onaj Parivodić! Dobro je nadzidao!! Lepo je i to, nadzidao si, ali dođi nekad u Narodnu skupštinu, razgovaraj malo sa narodnim poslanicima. Ne interesuje ih to.
Mi smo imali različite pritiske za urušavanjem i uništavanjem naše privrede i taj postupak se nastavlja. Oni koji to ne razumeju, imaju veliki problem, jer ova priča o tome kako mi moramo sve to da učinimo i da uništimo sve naše kapacitete, posebno sve razvojne šanse u poljoprivredi, ide na vodenicu onima koji kažu – da, mi hoćemo širenje Evropske unije, ali tobož' zbog nas.
Ne, oni to traže zbog sebe, zbog ekonomije obima, zbog novih tržišta, zbog jeftine radne snage, zbog jeftinih sirovina. Neke interese može da ima i Srbija. Nekada da, nekada ne, ali mi se nameće pitanje zašto mi moramo slepo da slušamo o svemu. Valjda treba da se rukovodimo našim interesima, pre svega. Moramo da vodimo računa o interesima Srbije i o interesima našeg naroda.
Zamolio bih vas da ubuduće ovakvi predlozi zakona ne dolaze na dnevni red. Da nam donesete jedanput zakon za koji ćete reći – sad smo jednu sferu društvenog života rešili u potpunosti, zadovoljni smo time kako smo je rešili, a ne da nam, kao danas kažete: ovo su jedan ili dva člana u zakonu i sa tim smo kasnije, a pravi zakon ćemo da donesemo za godinu, dve ili tri i tada ćemo taj problem da rešimo.
Hajde da rešavamo na ozbiljan način sve probleme, da nemamo više tzv. sporednog zakonodavstva. Imamo mnogo suštinskih zakona koje je predložila opozicija, koje je predložila SRS, koji se nalaze u proceduri, a koje ne stavljate na dnevni red. Da vas podsetim, to su: zakon o izmenama i dopunama zakona i o privatizaciji, o planiranju i izgradnji i mnogi drugi o kojima nećete da raspravljate.
Još jedanput da podsetim ove, žao mi je što moj šef Toma Nikolić nije mogao da vidi ovaj plakat koji sam iznosio malopre, a koji su lepili protiv nas.
(Predsednik: Molim vas da mu posle pokažete. Nemojte sada, molim vas. Podsećam vas na pirateriju.)
Moram sada. Računam da ima mnogo građana Srbije koji to nisu videli. (Narodni poslanik Aleksandar Vučić pokazuje plakat.) Liči na „žute“, potpisao se Boris Tadić.
Dobro je da građani Srbije vide čime se bave, na šta troše narodni novac, onaj koji dobijaju od građana Srbije u Narodnoj skupštini, a ovde ih nema da razgovaraju o bilo kom zakonu, da raspravljaju o bilo čemu.
Neka se spreme, neka odu na visinske pripreme, neka trče što je moguće više, jer kada ih pojuri ''Mirko'', teško njima.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi u Srbiji izgleda nemamo priliku da često govorimo o zakonima koji su od interesa za građane ove zemlje u ovoj Narodnoj skupštini. Da vas podsetim, pre više od godinu i po dana poslanička grupa SRS podnela je zahtev da se na dnevnom redu nađe zakon o prestanku važenja Zakona o planiranju i izgradnji.
Smatrali smo da ono što biste vi nazivali, ili ono što narod naziva, ili mi, kako god hoćete, zakon o legalizaciji, da je nešto što predstavlja samo teret, akt kojim se stvaraju uslovi i mogućnost za još veću korupciju i veći kriminal nego što je postojao ranije, ali taj predlog srpskih radikala nikada se nije našao na dnevnom redu.
Dakle, voljom rukovodstva Narodne skupštine, odnosno vladajuće većine, nikada im nije palo na pamet da kažu – hajde, pa ćemo bar da kažemo da se ne slažemo sa radikalima, pa ćemo da odbijemo njihov predlog i saopštimo javnosti da imamo idealan zakon ili popravljiv zakon.
Mislimo da taj zakon nije popravljiv i očigledno je da će poslanička grupa SRS biti jedina poslanička grupa koja će biti protiv ovog zakona.
Mi smo protiv njega iz mnogo razloga, zato što se ni ovim izmenama i dopunama, odnosno dopunama kako se to sada samo kaže, ništa ne popravlja, ne poboljšava, samo se u pojedinim delovima samog zakona, rekao bih, korupcija podstiče.
Posebno u onom delu gde se kaže da je moguće da se dozvoljava i izdaju dozvole, ako je to od strateškog značaja, za, recimo, kablove, pa će to da koriste RATEL, DS i predstavnici Vlade Srbije i za sopstveno bogaćenje i za dalje razaranje Srbije, ali zato nešto slično nije predviđeno kada je to od interesa za narod i građane Srbije, kada su u pitanju gas, električna energija itd.
Istovremeno, da vidimo šta se to u Srbiji zbivalo i kakve smo to efekte postigli Zakonom o planiranju i izgradnji, za koji smo odmah rekli da će doneti katastrofalne efekte za život običnih ljudi.
Naime, donošenjem Zakona krenuli su veliki problemi, velika buka i muka za građane Srbije. Ima na stotine hiljada objekata koje neko naziva bespravnim, a u kojima ljudi žive zato što nisu imali gde drugo da žive, zato što je to jedini način da skuće svoju decu, svoje porodice, jedini način da žive životom dostojnim čoveka. Neko im je rekao – mi ćemo sada da uzmemo bagere, buldožere... Ne znam čime se to sve ruši, nisam ekspert, vi ste majstori za to, pokušali ste i televiziju da srušite, pa ste uspeli da je zapalite, pokušali ste i Skupštinu da rušite tim mašinerijama, pa ste tu svakako neuporedivo uspešniji od nas koji bismo takve mašine da koristimo za poslove od interesa za građane Srbije.
Molio bih vas da zamolite gospodina Vlaovića da isključi telefon ili bar da ga utiša. Ne smeta mi, razgovarajte telefonom, ali ga bar utišajte, zato što me dekoncentrišete.
(Mika Vlaović, sa mesta: Vi ste suviše fini pa nikoga ne ometate, izvinjavam se.)
Nemam ništa protiv da mi dobacujete, ali me dekoncentriše vaš telefon.
(Mika Vlaović, sa mesta: Vi nikome ne dobacujete?)

Dakle, dobili smo veliku medijsku bitku u kojoj ste građane plašili – stižu vam buldožeri, bageri, u Beogradu Bogdanovićevi, a ovamo nečiji drugi, rušiće sve živo ako se ne plati, a lokalne samouprave i gradovi će da određuju kolike će takse da budu u skladu sa onim što je sam zakon predvideo. Određeno je prvo, dajte, platite nekih 6.750 dinara, a ljudi ne znaju za šta to plaćaju. To su platili računajući da će moći to da legalizuju. Kako to ide dalje za one pred kojima je ta muka još, treba da čuju.
Recimo, u opštini Zemun, gde je veliki broj stanovnika, mislim da je to druga po veličini od beogradskih opština, ljudi dolaze da legalizuju svoj objekat i oni misle da je kriva opština Zemun...
(Predsedavajući: Izvinjavam se, zaista, molim vas, isključite telefone.)
Ne smeta mi to što čitate novine, lepo je što čitate novine, ja ih obično ujutru pročitam, u šest sati. Razumem i više poštujem one iz poslaničke većine, a oni su zaista u 90% napuste salu, a nekima izgleda sala služi samo za telefonske razgovore i za čitanje novina. Šta da vam ja radim; ali, ako mislite da ćete da me isprovocirate na neku žešću reakciju, nećete.
Tada je krenula otimačina para od građana i stotine hiljada ljudi je prijavilo svoje objekte, doneli pare, a ne znaju za šta su doneli pare. Sada hoće da idu preko opština da legalizuju u opštini Zemun, dođu ljudi i kažu – mi čekamo toliko i toliko vremena, i računaju, krive opštinske vlasti zato što su neažurni, zato što su lenji da iznose njihove predmete pred komisije.
Znate li kakva je procedura? Da biste dovukli sve članove komisije, tri člana komisije, moraju da vam budu predstavnici grada Beograda, a oni neće ako je cena njihovog dolaska 500 dinara, nego traže cenu od 1200 dinara, kako su im neke druge opštine priznale. Kada je to tako, onda mu ne pada na pamet da se pojavi u toj opštini i nema razgovora o legalizaciji objekata, onoga što je interes običnih ljudi da bi mogli da imaju, pa da kažu – imamo svoju imovinu, legalizovanu, hoću da i moja deca imaju šansu da nešto po tom pitanju urade.
Ne mogu da verujem da nikome ne pada na pamet da nešto uradi po pitanju interesa svih građana u ovoj zemlji. Naveo sam primer opštine Zemun, to je svuda u Srbiji na isti način. Zašto?
Zato što će lokalni službenici i politički čelnici da otimaju pare i samo je pitanje – pa vidi, majstore, možemo mi tebi i preko reda da sredimo, posebno za one velike objekte, posebno za objekte velikih i uglednih, pod znacima navoda, biznismena, možemo sve to da uredimo. Ali za to morate da dođete da nam platite milion evra, evo milion evra, pošto to plaćate državi, platićete manje, negde oko 600.000, ali na tih 600.000 – 200.000 nama u džep.
Je l′ to tako? Jeste. To svi znate, znate. Pa što to ne menjate, što se po tom pitanju nije ništa promenilo, što zakonom nije jasno preciziran ceo postupak i kako da građani što brže reše taj problem?
Veoma prosta računica, da ne pravimo veliku filozofiju ni oko čega. U Beogradu, recimo, ima oko 200.000 bespravnih objekata. Da uzmete da je prosečno 100 kvadratnih metara taj objekat.
To mu dođe 20 miliona kvadrata, da uzmete po najnižoj mogućoj ceni prosečno, neka ide po 30 evra, svako će da vam plati toliko po kvadratu, evo ima i za svoju decu, za svoje unuke, rešio sam jedan veliki problem, konačno sam se skućio. Da pomognete i onoj sirotinji, i običnim ljudima, ljudima srednjeg staleža, a ne samo onima najbogatijima i sebi lično.
Ali, koliko je to para za državu? To je samo na nivou grada Beograda 600 miliona evra, mislim da sam dobro izračunao. Hej ljudi, za 600 miliona evra ste rešili problem građanima Beograda, samo Beograda, pa računajte, od toga može da procveta cela Srbija. Znate šta je 600 miliona evra, evo tresu vam se gaće zbog deset miliona dolara koje vam hoće - neće daju, hoće - neće daju. Da li ćete da hapsite Mladića zbog deset miliona dolara? Ovo je 600 miliona evra naših rezervi, ljudi, koje država može da uoči i napravi na bilo koji način.
Ne sekiram se za te što dobacuju, i ne treba da se sekirate, zato što njih ne interesuje ništa. Njih ne interesuje... Pa nema veze što je danas tu. Oni znaju ... Pa nije mu valjda i tata došao? Znate, pošto mu je tata došao, imam nešto i za tatu. Ne bih, ali kažete došao mu je tata. Je l′ imaš nešto da kažeš?
(Predsedavajući: Gospodine Vučiću, molim vas zaista da ne ulazimo u neku privatnu raspravu, a imam već signal da je taj otac o kome pričate pokojni.)
Ne pričam o tom ocu, pričam o ideološkom, pošto nisam ni znao ko je dobacivao, nisam ni video, neko ko viče - alo, pa maše rukama, preti odozgo. Znam da imate vlast, mnogo ste jaki i moćni. Mnogo ste jaki, mnogo miliona ste pokrali, svašta ste učinili protiv Srbije i njenih građana. Nemojte da mislite da će svi da vas se plaše.
E, za tog vašeg ideološkog tatu imam nešto. To je ministar za kapitalne investicije, a to se tiče i vas, gospodine Mihailoviću, pošto ste vi u Upravnom odboru ŽTP-a, pa vas molim da mi pokažete, doneo sam papire, da mi pokažete... A prvo je trebalo da vaspitate onog gore koji je došao zbog ideološkog tate da ne čita novine na sednici, jer građani Srbije ga nisu poslali u ovu salu da čita novine, nego ako ima nešto pametno da kaže. Ne sećam se da je ikada izašao za ovu govornicu da bilo šta kaže. Da, on ne čita novine, on se informiše, izvinjavam se.
Doneo sam ovde putni nalog, gospodine Mihailoviću. Siguran sam da je bio u vašim rukama, pošto ste i vi član Upravnog odbora. Vi znate, ja samo dokumentima raspolažem, ne želim da pričam ništa. Reč je o radnoj organizaciji ŽTP Beograd, OUR taj i taj, RJ Sekcija za vuču vozova.
Znate, železnica kada stanu vozovi ima rezervne autobuse kojima će da preveze putnike od tog i tog mesta, i ništa čudno ne bi bilo, ovo je putni nalog za Dragana i Zorana, relacija Beograd-Čačak, marka autobusa IK-308 broj sedišta 31/1, registarski broj 644022, oznaka područja gde je autobus registrovan BG, evo imam kopiju dokumenta. Dalje imamo sve, znači Topčider - Makiš - crkva Svetog Marka - Čačak - crkva Svetog Marka - Makiš od 10,00 pa povratak 22,45. Reč je o održavanju sednice glavnog odbora stranke ideološkog tate ovog što čita novine.
Dakle, pare građana Srbije su trošene za sednice glavnog odbora, a evo vama dokaz i tahograf ovde, izvolite molim vas, kompletna dokumentacija i za ideološkog tatu i za čitača novina u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Ja ovo ne bih ni rekao da niste bili onoliko drski i da niste počeli da dobacujete, ne bi mi na pamet palo. Ovako sam vam pokvario čitanje novina, šta da vam radim. Pretpostavljam da je ovo čuo i javni tužilac, a računam i vi kao član Upravnog odbora, gospodine Mihailoviću, da ste upoznati sa tim. Nisu vas upoznali? Evo, gospodine Mihailoviću, izvolite.
(Predsedavajući: Hvala.)
Da nastavim sa ovim što se tiče ove ozbiljnije bande, žute bande koja je zaokupila sve i potkupila mnoge iz vladajuće koalicije. Naime, danas u gradu Beogradu imate nekoliko advokata bliskih nekim političkim strankama koji završavaju sve poslove. Jedan je vaš, prezime mu je Komatina, a dvojica su "žuti": Šebek i Todorović. Da uđete kod njih u kancelariju... Inače, imaju nekakve funkcije, predsednici su upravnih odbora u Beogradu, da li od Poslovnog prostora, ali oni nogom otvaraju sva vrata u Skupštini grada. Kako? Skupili se lopovi, jedina ideološka zajednička crta, jedini zajednički ideološki imenitelj im je da otmu građanima Beograda sve što mogu.
Da uđete u njihovu kancelariju morate da izdvojite 10.000 - 20.000 evra samo da bi vas primili, da bi vam završili bilo koji posao. A to je za ove male poslove tzv. posliće. Znate kako ti: burazeru, dođi, kažu, imam jedan poslić da završimo. I onda tako završavaju te posliće.
E, da bismo mi mogli nešto da uradimo za građane Srbije, da bi građani Srbije mogli da imaju neku korist od zakona, da bi im se imovina legalizovala, da bi se ti objekti legalizovali, a ne da bi bili ucenjeni time koliko će da im otme para...
A da završim kako to izgleda kada se završi pred opštinskim komisijama uz prisustvo predstavnika grada, znači i kada ih umilostivite da dođu, pa im platite, jer su nezadovoljni što je opština donela cenu od 500 umesto 1.200 dinara za njihov dolazak. Pa, kada se umilostive da dođu i onda nije gotovo, jer kad dobijete rešenje od skupštine opštine, u ovom slučaju recimo Skupština opštine Zemun, e posle toga morate da idete da se isprsite, da tresnete pare kod gazda Neše. Mora kod gazda Neše, da on otme pare da bi rešenje bilo konačno. Da, da znate vi to, može usput, znate, kompenzacija za neki poslić i sa ovim vašim da se reši, ali onda mora gazda Neši malo više od drugog dela. I od drugog, nego šta, treba para i za pumpe i ženine i za sve drugo, treba para i za novine. Videli ste danas jedne njihove. Novi nameštaj, to su sitnice, to nije, 20 - 30.000 evra, to su sitnice.
Gledajte, imate neverovatne stvari u ovoj zemlji – da nama drže predavanja predstavnici Demokratske stranke na svakom mestu, i nekih drugih političkih stranaka. To je ona banda, gospođo Bošnjak, o kojoj smo zajedno govorili u izbornoj kampanji. Ne da se nije promenila, nego je samo ojačala, učvrstila se.
Kao, recimo za Nemanjinu, što znate, radovi vrede 3-3,5 miliona evra, plaćeno 8, a ima još 2,5 da bude plaćeno. To je ono što znate i vi, a znam da znate, to je ono što znam i ja, što znaju svi građani Beograda. Da li je to tačno? Vi se bolje razumete, nego ja. Nećete da kažete.
Hoćete da vam kažem koje im firme rade? Kaže: MSTNI, italijanska firma. Rekao bi neko, došli Italijani da nam rade, ljubi ih majka. Kakvi crni Italijani. To se krije da narod ne bi provalio. Sve domaći kumovi rade, a iza italijanska firma. Da li je tako? Jeste, bre, znate da jeste. Kao da mi ne znamo da je to tako. Jeste tako. Italijana nije ni videlo. Nijedan nije došao ni u turistički obilazak. Odela jesu italijanska. Možda su po italijanskim modelima nazvali tu italijansku firmu. Moje je "Zekstrino".
Oni su ti koji nam kažu da treba da se borimo protiv korupcije i kriminala, a odu i zovu svoje novinare, pošto su napravili svoje novine, koje su tobož profesionalne i objektivne, pa nam jedan od njih pre neki dan kaže – spreman sam fekalnom motkom da bijem poslanike. Vi mu kažete – dobro, čekamo te mi, mali smo, ja sam i tetka, i baba, i žena, i dete, pošto valjda misli da time vređa, pošto je mnogo hrabar i jak taj fekalni savetnik predsednika Demokratske stranke.
Pošto ste mnogo jaki, vi im kažete – čekamo vas, dođite sa tom motkom, može ta motka i protiv vas da se okrene. Onda njihov urednik, lični urednik Dragana Đilasa i fekalnog savetnika, postavlja pitanje – a lično vam je pretio Aleksandar Vučić? Čime, time što sam rekao – ti hoćeš motkom da biješ nas, a mi ćemo da budemo tu, nećemo da se sklanjamo. Ne znam šta da vam kažem.
Spremili smo mi dosta hlorisane, čiste vode iz jednog nacionalnog parka. Morali smo malo i hlora da ubacimo, pa ćemo lepo da operemo i očistimo i predsednika Republike, njegove fekalne savetnike, iste takve direktore koji kažu – mnogo smo uspešni što smo zaradili za godinu dana pet miliona evra. To je profit, izvinjavam se, radili su više. Mislite da to ne može da se opere? Možda ćemo još nešto morati da stavimo sem hlorisane vode.
Pogledajte vi tu vrstu bezobrazluka. Da vas pitam da li ima neko od vas da je prijavio profit od pet miliona evra? Da li ste vi svi glupi? Da ne kažem vi, ja, svi glupi. Koliko je to pet miliona evra? Da li to stane u ovu salu? Gde to drži čovek? Da li banka ima toliki trezor da može da stane pet miliona evra?
Koja je to banka u ovoj zemlji da može da joj stane pet miliona evra? Za to mu treba vila na Dedinju od 300 kvadrata, samo da bi to stavio.
Dakle, mi se ovde suočavamo sa problemom banditizma, velikom korupcijom i velikim bandama. Te velike "žute" bande su rešile da rade šta im je volja i da još poštene ljude optužuju za kriminal. Tako oni odu sa predstavnicima ove lopovske televizije što su je ukrali od naroda i države za 68.000 evra, kada su zabranili ljudima i da učestvuju na licitaciji i na svemu drugom, direktno iz Vlade Zorana Đinđića.
Zvao je i rekao Rodićevom sinu da ne sme da se pojavi, da ne sme da digne ruku, jer će ruku da mu odseku. Da li ste čuli za to? Kako niste, kad sam vam ja to govorio odavde više puta. Njemu su hteli ruku za televiziju, a onome da dođe u Popovac slučajno i da im pokvari biznis hteli su glavu da odseku. Direktna je poruka iz kabineta bila – ako se pojaviš u Popovcu odseći ćemo ti glavu. Ovom je bila poruka da će ruku da mu odseku. Ako se pojavi neko za neke novine, izgleda da će noge da mu odseku.
Onda se još drznu ti koljači, što seku ruke, noge, glave, za tender i licitacije, pa kažu svom uredniku – sad ti mene pitaj kako on to meni preti. Šta da vam kažem.
Svemu tome će neko u ovoj zemlji morati da se suprotstavi. Nažalost, očigledno je da je danas SRS usamljena, ali ćemo se suprotstavljati. Možete da kupujete novine, televizije, da radite šta hoćete i koliko hoćete, suprotstavljaćemo se, jer se bauk slobode i istine širi Srbijom i to nećete moći da zaustavite.
Taj problem koji imate danas i zašto vas ujedinjuju sve ponovo u isti koš, one o kojima ste govorili da su ubice i da su najgori kriminalci, ujedinjuju vas samo iz jednog razloga, a taj razlog je taj što znate: ukoliko dođu radikali, neće moći Olimpijski komitet da bude kao glavni odbor DS-a, neće moće Privredna komora Srbije da bude kao glavni odbor DS-a, neće moći pola preduzeća da vam budu izvršni odbori DS-a i vaših stranaka, pa se svi podelili, svi dobili svoje plate, svoja primanja i ne znam ni ja kakva čuda. To neće moći. Onda će i gospodin Mihailović da bude upoznat sa ovakvim papirima sa kojima smo ga danas upoznali, i mnogi drugi.
To su stvari koje će u Srbiji morati da se promene kad radikali budu pobedili. Pošto vi to znate i znate da više banda neće moći da tovari u kamione, zato ste se tako udružili po svaku cenu i pokušavate to da sprečite.
Obaveštavam vas da u tome nećete uspeti. Obaveštavam vas da ćemo se boriti svim političkim dozvoljenim i demokratskim sredstvima, borićemo se svim srcem za slobodu svog naroda i protiv vaše pljačke, protiv otimačine "žutih" i svih ostalih u ovoj zemlji.
Za tu slobodu, za normalnu Srbiju i za normalnu državu izborićemo se, zato što pljačka, otimačina i lopovluk nikada nisu bili imanentni ni srpskom narodu ni našem društvu. Vi ste to uveli kao praksu, kao najnormalnije, a onda još da najveći lopovi treba da gone poštene ljude. I sa tim ćemo da prekinemo.
Džabe vam kupljeni novinari i urednici, novine i televizije, ne znam ni ja šta sve. Kažem vam, imali ste toliko vremena, šest godina ste na vlasti svi zajedno, sem SRS, svih vas ima, da ste imali bilo šta, odavno biste nas obesili na Terazijama. Niste. Imate još vremena. Hapsite ako možete, ako imate za šta. I logore biste otvarali da možete. Mi to nećemo. Garantujemo vam da ćemo politički da vas čuvamo, mazimo i pazimo kao malo vode na dlanu, jer će taman toliko i da vas ostane u Narodnoj skupštini Republike Srbije posle sledećih izbora.